Iako je privredni ambijent bio pod snažnim uticajem političkih i ekonomskih tenzija, praćenih krizom u snabdevanju energentima i ubrzanom inflacijom, nastavljen je trend rasta domaće ekonomije uz uvećanje profitabilnosti, čemu je značajno doprinelo sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima i sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom.

Sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima je u 2022. godini ostvarilo 29,9% poslovnih prihoda celokupne privrede. Ona su u osnovnim finansijskim performansama prosečno učestvovala sa 28,5%, dok su zapošljavala 15,0% ukupnog broja radnika u privredi. Na ovoj listi dominantni su veliki sistemi (98) koji su realizovali 98,6% poslovnih prihoda društava sa liste. Od posmatranih sto društava većina je bonitetno sposobna (62), s tim da ih 35 ima veoma dobar bonitet. Najveći broj privrednih društava sa liste (88) bio je je među sto vodećih prema poslovnim prihodima i u 2021. godini.

Sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom u posmatranom periodu beleži 42,9% neto dobitka privrede, pri čemu u glavnim finansijskim performansama učestvuju u proseku sa 21,2%, a angažovala su 8,4% ukupnog broja radnika. Sa aspekta veličine, najbrojnija su velika društva (85), sa neto dobitkom od 491.681 milion dinara uvećanim za 78,0% na godišnjem nivou. Pored toga, jedno malo i pet mikro društava zabeležilo je višestruki rast neto dobitka, dok je devet društava srednje veličine iskazalo za 16,8% niži neto dobitak.

Od sto najprofitabilnijih društava njih 59 je bonitetno sposobno, od kojih 46 ima veoma dobar bonitet. Nešto manje od dve trećine društava (64) bilo je na toj listi i u prethodnoj godini. Od 108.856 društava, čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2022. godinu analizirani sa aspekta uspešnosti poslovanja, finansijskih kapaciteta i gubitaka, na APR listama STO NAJ… rangirano je ukupno 377 privrednih društava, sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.

Чланак U prvih 100 firmi po poslovnom prihodu čak 98 su veliki sistemi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Smanjeni su i priliv kapitala i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje, navedeno je u analizi ekonomskih trendova i politika u Srbiji koju je uradio Kvartalni monitor.

Kako je ukazano, oko 70% povećanja robnog deficita je ostvareno na tržištu energenata, jer se uvoze veće količine po visokim cenama.

Okolnosti u kojima će poslovati privreda u drugoj polovini godine su vrlo neizvesne, a sada se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3%.

Navedeno je i da se u ovoj godine očekuje deficit tekućeg bilansa od oko 7% BDP-a.

Prema analizi Kvartalnog monitora inflacija će biti nešto veća i dugotrajnija nego što je ranije procenjivano. Podseća se i da je međugodišnja inflacija u maju dostigla 10,4%, a inflacija od početka godine iznosi 5,6%. Na rast inflacije, kako je navedeno, najviše utiče rast cena hrane i energenata, ali je rast cena proširen na skoro sve proizvode.

Rast gubitaka preduzeća

Administrativnom kontrolom cena ublažena je inflacija, ali posledica toga je rast gubitaka preduzeća, nestašica nekih proizvoda, povećanje javnog duga i rast cena u budućnosti, naveli su stručnjaci Kvartalnog monitora.

Iako za sada inflacija povoljno utiče na fiskalni rezultat jer više povećava prihode nego rashode, upozorili su da „postoji rizik od pokretanja spirale izmedju inflacije, plata i penzija“.

U prvom kvartalu je ostvaren i visok fiskalni deficit, a procenjuje se da će deficit i rast javnog duga u ovoj godini biti znatno veći od plana. Fiskalni deficit u prvom kvartalu je iznosio 4,4% BDP-a, kao posledica predizbornih trošenja.

Javni dug je u prva četiri meseca povećan za više od 800 mil EUR, ali njegovo učešće u BDP opada.

Navedeno je i da bi deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 4% BDP-a, a možda i više ako se vanredno povećaju penzije, plate i preuzme deo dugova javnih preduzeća.

Iako su devizne rezerve Srbije od početka godine smanjenje za više od 2,5 mlrd EUR, analiza Kvartalnog monitora pokazuje da u uslovima rastuće inflacije politika fiksnog kursa ipak donosi više koristi nego štete.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji smanjen priliv kapitala i deviznih rezervi, a povećano zaduživanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Računajući i prihod nekadašnje OTP banke a.d. Beograd do momenta integracije u maju 2021. godine, OTP banka Srbija ostvarila je prihod od 228,2 miliona evra, što je rast od 4,2 odsto, odnosno 9,1 miliona evra u poređenju sa 2020. godinom. Na poslednji dan 2021. godine, aktiva je iznosila 5,66 milijardi evra, što predstavlja porast neto aktive za čak 429,7 miliona evra u odnosu na 2020. godinu, odnosno 8,2 odsto.

“Strategija OTP Grupe i OTP banke Srbija, kao njene članice, usmerena je na održavanje stabilnosti u poslovanju, kao i na razvijanje i unapređivanje proizvoda i usluga koji nas drže na vodećim pozicijama u brojnim oblastima. Ponosni smo na činjenicu da smo u jednom od najzahtevnijih perioda za bankarsko tržište, kao i u godini u kojoj smo sproveli najkompleksniju bankarsku integraciju ikad realizovanu na ovim prostorima, ostvarili odlične poslovne rezultate uz visoku profitabilnost od 68 miliona evra što je gotovo sedam puta više u odnosu na godinu ranije. Iako nije bilo nimalo jednostavno, 2021. godina za nas predstavlja jedno neprocenjivo iskustvo, ali i potvrdu toga da kada ste posvećeni ciljevima i okruženi stručnjacima koji su u svakom trenu spremni da naprave korak više, rezultat ne može da izostane”, izjavio je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija.

Kada su u pitanju krediti, OTP banka je u 2021. zabeležila ukupan iznos od skoro 4,4 milijardi evra što predstavlja porast od 10,5 odsto ili 415,6 miliona evra. Time je zadržano prvo mesto na srpskom tržištu sa učešćem od 17,4 odsto.

“Ključnu ulogu u ostvarenju ovako uspešnog rezultata odigrali su naše poznavanje tržišta i pažljivo formirane ponude, koje uvek prate najaktuelnije trendove, kao i racionalno upravljanje troškovima. Ovo je posebno vidljivo kod stambenih kredita, gde je u 2021. godini ostvaren iznos od skoro 1 milijardu evra i tržišni udeo od 21,8 odsto. Veliki skok zabeležen je i u oblasti gotovinskih kredita, gde je rastom od 8,8 odsto dosegnut iznos od više od 1 milijardu evra, što predstavlja visokih 20,2 odsto tržišnog učešća. Ovo je samo deo brojnih reprezentativnih rezultata koji su odraz kontinuiranog unapređenja naše usluge i široke palete bankarskih proizvoda, što su prepoznali i naši klijenti“, rekao je Branimir Spasić, član Izvršnog odbora za finansije OTP banke Srbija.

Značajno povećanje ostvareno je i u segmentu poslovanja sa privredom, gde je sa 2,3 milijardi evra, zabeležen rast od 9,6 odsto. Na taj način OTP banka ostaje na prvom mestu sa 16,3 odsto tržišnog učešća u kreditiranju privrede. Kad je reč o depozitima, u ovoj oblasti Banka zauzima drugo mesto sa učešćem od 11,2 odsto i rastom od 127,6 miliona evra, odnosno 4,1 odsto.

Faktoring, oblast u kojoj je OTP banka višegodišnji lider na tržištu, dostigao je istorijski najviši nivo sa 400 milion evra prometa i najvećim učešćem na domaćem tržištu, uz godišnji rast od 18,6 odsto. Istovremeno, zabeleženo je više od 3,5 miliona e-commerce transakcija.

U okviru OTP Grupe u Srbiji posluju i OTP Leasing Srbija, lider na tržištu lizinga u našoj zemlji, kao i OTP Osiguranje koje pruža usluge životnog osiguranja preko OTP banke. OTP Leasing je u 2021. godini zadržao lidersku poziciju na tržištu sa rastom nove produkcije od 37 odsto u odnosu na 2020. i ukupnim finansiranjem od 108 miliona evra novih plasmana, što predstavlja 19,5 odsto tržišnog učešća u novoj produkciji. Sa EBRD-om je krajem prošle godine zaključen ugovor o kreditu u iznosu do 10 miliona evra u okviru Regionalnog programa podrške konkurentnosti malim i srednjim preduzećima.

Rezultati OTP Grupe za 2021. godinu

OTP Grupa, sa sedištem u Mađarskoj, beleži konsolidovanu prilagođenu dobit od 1,39 milijardi evra za 2021. godinu, što je povećanje od 60 odsto u odnosu na 2020. godinu. Prilagođen ROE za ovaj period dostigao je 18,5 odsto, dok operativna dobit u 2021. iznosi 1,84 milijardi evra, odnosno 23 odsto.

Beleži se i dinamičan rast ukupnih prihoda, za 13 odsto uz rast neto prihoda od kamata istom brzinom, dok neto prihod od naknada i provizija beleži sporiji rast (12 odsto godišnje). Ostali neto nekamatonosni prihod zabeležio je rast od 17 odsto.
Volumen kredita uvećao se za 15 odsto (prilagođen deviznom kursu) tokom 2021. godine. Kad je reč o glavnim segmentima kredita, tokom prethodne godine konsolidovana devizno prilagođena izloženost privredi beleži najbrži rast od 19 odsto, sledi povećan portfolio hipotekarnih kredita od 15 odsto, potrošačkih kredita od 14 odsto i izloženost lizingu 11 odsto.
Devizno prilagođeni konsolidovani depoziti beleže rast od 16 odsto godišnje ili 7,9 milijardi evra, odnosno brži rast od volumena kredita. Na kraju decembra 2021. godine, bruto rezerve za operativnu likvidnost Grupe iznosile su 9,1 milijardu evra (0,8 milijardi evra više u odnosu na prethodni kvartal).

Чланак OTP banka ostvarila istorijske poslovne rezultate се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Tržište jednostavno izgleda kao da želi da padne”, rekao je David Coombs, šef ulaganja u više sredstava u Rathbones.

Prema The Earnings Scoutu, rast zarade kompanija S&P 500 prati 28 posto u četvrtom kvartalu 2021. u poređenju sa istim periodom 2020. godine. To je znatno iznad trogodišnjeg prosjeka. Gotovo 85 posto kompanija u indeksu je prijavilo rezultate, ali investitori su u velikoj meri odbacili ove dobitke i umesto toga se hvataju za neizvesnost o budućnosti.

“Zadržali smo se još dva ili tri meseca – do sledeće sezone zarada”, rekao je Coombs.

U ovom trenutku, većina investitora se slaže da je Fed iza krivulje u borbi protiv inflacije i očekuju da će centralna banka snažno intervenisati na sastanku sledećeg meseca. Koliko će tačno kreatori politike ići, ostaje da se vidi.

Prinosi na obveznice kreću se suprotno cenama

David Bianco, glavni investicionii direktor DWS-a za Ameriku, rekao je da je njegova najveća briga, sada kada se sezona zarada privodi kraju, hoće li rasprodaja državnih obveznica zahuktati i poremetiti šire tržište.
“Ono čega se zaista bojim je da tržište obveznica gubi poverenje u sposobnost Fed-a da ukroti inflaciju i smanji je u razumnom vremenskom periodu”, rekao je Bianco.

Prinosi na obveznice kreću se suprotno cenama. Dakle, ako investitori počnu da dampinguju desetogodišnje američke trezorske obveznice i rast prinosa, to bi učinilo da deonice izgledaju manje atraktivno i povećalo bi pritisak na prodaju.

Tu je i situacija na ukrajinskoj granici. Iako su investitori poslednjih godina bili skloni odbaciti geopolitiku, to se promenilo poslednjih sedmica.

Prema Coombsu, da su se tenzije između Rusije i Ukrajine povećavale “pre 18 mjeseci ili dve godine, verovatno bi to uglavnom bilo ignorisano”. Umjesto toga, to je još jedan razlog za pesimizam — posebno zbog uticajne uloge Rusije kao dobavljača nafte i plina.

Rast cijena energije bio je veliki doprinos očekivanjima inflacije, koju Fed pomno prati.
“To komplikuje njihovu računicu”, rekao je Bianco.

Do sada je jasno da je inflacija u januaru bila usijana. Potrošačke cene, merene indeksom potrošačkih cena, porasle su 7,5 posto u odnosu na prethodnu godinu, što je najbrži rast u četiri decenije. Cene proizvođača skočile su za 9,7 posto.

Povećanje kamatne stope

Najnoviji Indeks cena ličnih izdataka za potrošnju stiže krajem sedmice. Kao omiljena mera inflacije Fed-a, mogla bi potresti deonice ako bude viša od očekivanog, što ukazuje na to da će centralna banka možda morati da bude agresivnija jer povećava kamatne stope po prvi put u nekoliko godina.

Šta sledi? Erik Lundh, glavni ekonomista u The Conference Boardu, napisao je u kolumni za CNN Business prošle nedelje da bi inflacija “trebalo početi opadati uskoro”.

On misli da će godišnji podaci “početi da se smanjuju” u martu, kako problemi u lancu snabdevanja budu popuštali, efekti varijante omikron nestaju i kupci u SAD-u počnu da troše više novca na usluge, a manje na robu.

“Potrošači se mogu malo utešiti znajući da velika povećanja cena neće trajati zauvek”, rekao je. Čini se da pandemija popušta, a i visoka inflacija će takođe.

Međutim, prema ekonomistima Citi-ja “pojavljuje se slika inflacije koja postaje ugrađena na nivoe koji su znatno iznad cilja”. Iako Fed ima za cilj inflaciju od 2 posto, banka očekuje da će indeks cena PCE ostati na 5,1 posto za godinu do marta i blizu 3,8 posto do kraja 2022. godine.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Tržište obveznica gubi poverenje u sposobnost Fed-a da ukroti inflaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pojednostavljeni slobodni novčani tokovi su se utrostručili u odnosu na period od prošle godine i iznose 1.988 miliona dolara, zahvaljujući povoljnim cenama nafte i gasa i visokim maržama rafinerija/petrohemije. Ovaj rezultat omogućava MOL-u da finansira svoje tekuće i planirane transformacione projekte. MOL očekuje da će EBITDA za 2022. dostići ili čak premašiti 2,8 milijardi dolara

Predsednik i izvršni direktor Zsolt Hernádi prokomentarisao je rezultate:
„Ponosan sam što je MOL Grupa značajno nadmašila ažurirane smernice i ostvarila rekordno visoku EBITDA u iznosu od 3,5 milijardi dolara u 2021. Zahvaljujući MOL-ovom integrisanom poslovnom modelu i dobrim internim performansama, uspeli smo da maksimiziramo prednosti iz eksternog okruženja, omogućavajući nam da finansiramo naše transformacione investicije.
Uprkos operativnim izazovima, nastavili smo naše strateško transformaciono putovanje koje smo ubrzali ažuriranjem strategije Shape Tomorrow 2030+ pre godinu dana. Projekat izgradnje novog Polyol postrojenja nastavio se prema planu i takođe smo preduzeli ključne korake koji su doveli do toga da ojačamo naš portfolio segmenta Consumer Services u Poljskoj i Sloveniji. Očekujemo da će eksterno okruženje ostati nestabilno i nepredvidivo i tokom 2022. U ovom makro kontekstu, očekujemo da će smernice za MOL EBITDA dostići ili čak premašiti 2,8 milijardi dolara ove godine.”

Upstream čista EBITDA u četvrtom kvartalu 2021. skočila je za 184% na 513 miliona dolara u odnosu na najniže vrednosti iz 2020, dovodeći Upstream EBITDA na 1,554 milijarde dolara, što je gotovo polovina ukupnih rezultata MOL Grupe. Ovakav rezultat je podstaknut porastom cene Brent nafte od 70% i 3,5 puta većim cenama gasa u odnosu na prošlu godinu.

Pojednostavljeni slobodni novčani tokovi značajno su porasli na 399 miliona dolara u četvrtom kvartalu, dovodeći Upstream pojednostavljene slobodne novčane tokove na 1,15 milijardi dolara u 2021. Godišnji obim proizvodnje nafte i gasa ostao je iznad 110 mboepd što ispunjava cilj na nivou Grupe, ACG imovina u Azerbejdžanu pozitivno je doprinela obimu, dok se prirodni pad nastavio uglavnom u Centralnoj i Istočnoj Evropi i UK.

Downstream čista CCS EBITDA u 2021. udvostručila se na skoro 1,5 milijardi dolara, zahvaljujući većim maržama rafinerije i petrohemije, od kojih je petrohemija doprinela sa više od 50%. Rezultat u četvrtom kvartalu 2021. takođe je porastao za 165% na 352 miliona dolara u odnosu na isti period prošle godine. Obim prodaje je porastao za 3% u četvrtom kvartalu u odnosu na isti period prošle godine, zahvaljujući većoj prodaji od strane trećih strana, dok je regionalna potražnja za motornim gorivom porasla za 4% u Centralnoj i Istočnoj Evropi, ključnom regionu u kojem MOL posluje.

Consumer Services: Segment Consumer Services ostvario je rast EBITDA od 19% na godišnjem nivou, najviše zahvaljujući obimu prodaje i poboljšanjem non-fuel marže. Ograničenje cena goriva u Mađarskoj i Hrvatskoj, kao i slabljenje lokalnih valuta u odnosu na američki dolar, negativno su uticali na trend kontinuiranog rasta EBITDA u odnosu na isti period prošle godine. Q4 EBITDA opala je za 10% u odnosu na rezultate iz istog kvartala u 2020. Nastavljen je razvoj non-fuel koncepta: broj rekonstruisanih stanica sa Fresh Corner konceptom porastao je na 1.069 sa 955 na kraju 2020. U 2021. godini, MOL je najavio nekoliko akvizicija kao realizaciju strategije “ShapeTomorrow 2030+“ : 16 servisnih stanica u Slovačkoj i 120 OMV servisnih stanica u Sloveniji. Akvizicije su nastavljene u prvom kvartalu 2022. sa 417 servisnih stanica koje posluju pod brendom Lotos u Poljskoj.

The Gas Midstream segment dostigao je 135.6 miliona dolara EBITDA u 2021, što je 33% niže nego prošle godine. U četvrtom kvartalu, EBITDA je opala za 18%, u odnosu na isti period prošle godine, na 34 miliona dolara, kao rezultat naglog rasta nabavnih cena gasa i zbog toga što je transport prema Srbiji i Bosni i Hercegovini stao tokom 2021. godine, što je rezultiralo smanjenjem neregulisanih prihoda od tranzita. Potrošnja organskog CAPEX-a bila je niža obzirom da je projekat srpsko-mađarskog interkonektora završen u trećem kvartalu 2021. godine i pušten u rad u četvrtom kvartalu 2021.

Чланак Rezultati MOL Grupe u 2021: rekordno visoka EBITDA vođena cenama nafte i gasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tim povodom, Mark Šnajder, izvršni direktor kompanije Nestlé, izjavio je: „U 2021. godini fokusirali smo se na sprovođenje naše dugoročne strategije i povećanje ulaganja u rast, dok se istovremeno bavimo izazovima prisutnim u globalnom lancu snabdevanja. Naš organski rast je bio snažan, sa povećanjem tržišnog udela, nakon disciplinovanog sprovođenja planova, brzih inovacija i pojačane digitalizacije. Ograničili smo uticaj velike inflacije troškova upravljanjem troškovima i odgovornim određivanjem cena. Naš snažan temeljni rast zarade po deonici pokazuje otpornost našeg modela stvaranja vrednosti. Čitav Nestlé tim pokazao je uzornu istrajnost i snalažljivost u izazovnom okruženju“.

Evolucija Nestlé portfolija se nastavlja, sa fokusom na kategorije sa atraktivnim mogućnostima rasta i raznolikom ponudom. Jedna od kategorija koja je najviše doprinela organskom rastu bila je kafa, podstaknuta veoma povoljnim okruženjem za tri glavna brenda – Nescafé, Nespresso i Starbucks. Prodaja Starbucks proizvoda porasla je za 17,1% i dostigla vrednost od 3,1 milijarde švajcarskih franaka. Purina PetCare zabeležila je dvocifren rast, predvođen premijum brendovima među kojima su Purina Pro Plan, Purina ONE i veterinarski proizvodi. Vegetarijanska i biljna hrana takođe su zabeležili dvocifren rast, uz prodaju od 800 miliona švajcarskih franaka.

Region južnog Adrijatika

Kompanija Nestlé zabeležila je snažan organski rast na tržištu južnog Adrijatika (Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija). Kategorije kafe, zajedno sa Purina PetCare, Nestlé Nutrition i Nestlé Professional najviše su doprinele rastu u ovom regionu.
„Nestlé je u regionu južnog Adrijatika u toku 2021. godine ostvario rast od 9%, a naš uspeh ogleda se i u tome što smo podržali lokalne zajednice kroz donacije naših proizvoda u vrednosti većoj od 30 miliona dinara. Nastavićemo da poslujemo po principima cirkularne ekonomije, očuvanjem životne sredine, investiranjem u razvoj mladih profesionalaca, kao i edukacijom naših najmlađih o važnosti pravilne ishrane i fizičke aktivnosti“, izjavila je Marjana Davidović, generalna direktorka kompanije Nestlé za region južnog Adrijatika.

Prognoza za 2022. godinu

U toku 2022. godine, Nestlé očekuje da godišnji organski rast dostigne 5%. Procene su da će osnovna marža operativne dobiti pri trgovanju dostići nivo od 17% do 17,5%. S

Чланак Nestlé objavio finansijske rezultate za 2021. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako je 2020/21. za JYSK donela mnoge nove izazove, kompanija je još jednom uspela da iskoristi sinergiju fizičkih prodavnica i jakih digitalnih platformi kako bi postavila nove rekorde sa prometom od 6.792.787.700 RSD i EBIT-om od 1.223.891.700 RSD.

Tako je promet povećan za 22 odsto, dok je EBIT rezultat bio za 65 odsto veći u odnosu na 2019/20., koja je takođe za JYSK bila rekordna godina.

„Izuzetno sam zadovoljna postignutim rezultatima. Za JYSK, kao i za druge kompanije, ovo je bila veoma izazovna godina. Zbog toga svi naši radnici mogu da budu ponosni na ostvareni rezultat”, kaže Country menadžer JYSKa za Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju, Vesna Kukić Lončarić.

Velika razlika između tržišta

Globalno gledajući, na nivou svih zemalja u kojima JYSK posłuje, pandemija je imala različit uticaj od tržišta do tržišta, što se jasno vidi po ostvarenim rezultatima.

“Jedno od JYSKovih najvećih tržišta na globalnom nivou je Nemačka koja je sa svojih 1.000 prodavnica bila najduže pod jakim restrikcijama. Promet u Nemačkoj nije dosegao nivo prošlogodišnjeg, ali zato sa druge strane, značajno smo povećali promete u Skandinaviji, Engleskoj, Srbiji i nizu zemalja istočne i srednje Evrope. Takav je rezultat više nego nadoknadio pad prometa u Nemačkoj i na globalnom nivou omogućio da završimo godinu sa EBIT rezultatom od 4,5 milijarde danskih kruna (DKK)”, kaže Jan Bøgh, Predsednik Uprave kompanije JYSK.

Plan investicija

U narednim godinama JYSK planira svoju dalju ekspanziju, a uz otvaranja novih prodavnica, veliki je fokus i na preuređenju postojećih.
“Vidimo da naš novi koncept prodavnica privlači sve više kupaca. Zbog toga planiramo da ubrzamo tempo ulaganja u preuređenja kako bismo svim našim kupcima pružili jednako inspirativan doživljaj kupovine. Plan je da na nivou JYSKa preuredimo sve postojeće prodavnice do 01.09.2024. godine. Najvećim izazovom do sada pokazala se nabavka potrebne opreme, kako za obnovu postojećih tako i za otvaranja novih prodavnica. To je posledica globalnih izazova nedostatka sirovina i logističkih kapaciteta. Međutim, očekujemo da će se i to stabilizovati u narednim godinama”, kaže Vesna Kukić Lončarić.

Ključni rezultati za JYSK Srbija:
• Promet: 6.792.787.700 RSD
• Rast prometa: 22,3 odsto
• EBIT rezultat: 1.223.891.700 RSD
• Rast EBIT-a: 65 odsto

Чланак JYSK Srbija ostvario novi poslovni rekord се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovi rezultati ostvareni su zahvaljujući oporavku potražnje za naftom na svim ključnim tržištima, kao i poboljšanim referentnim maržama prerade, nakon što je marža bila na istorijski najnižim nivoima u prethodnom periodu. Pozitivan uticaj imali su takođe i izuzetan operativni rezultat u preradi i prodaji, kako u Grčkoj, tako i na međunarodnom nivou, kao i prvi rezultati iz programa strateške transformacije. Međutim, pored tih pozitivnih pomaka, povećanje troškova električne energije, kao i povećanje cena za emisiju CO2, postavili su izazove za industriju u Grčkoj kao i na međunarodnom nivou.

Rezultati Petrohemijske industrije su nastavili da se poboljšavaju, jer potražnja za ovim proizvodima premašuje trenutnu ponudu. Na tržištu Grčke i u inostranstvu, gde se već dve godine sprovodi plan proširenja i nadogradnje maloprodajne mreže, prodaja i profitabilnost su bili veći.

Povezane kompanije u sektoru energetike i gasa prijavile su još jednom poboljšanja učinka, uglavnom zbog veće potražnje za električnom energijom.

Finansijski rezultati prijavljeni u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) su dodatno poboljšani, usled kontinuiranog povećanja cena sirove nafte i cene proizvoda, sa prijavljenom EBITDA-om za prvih devet meseci u 2021. od 531 miliona evra i neto prihoda od 258 miliona evra.

Strategija i ključni elementi razvoja

Proces korporativnog restrukturiranja Grupe se nastavlja. Nova korporativna struktura će imati višestruke prednosti u smislu fleksibilnosti u razvoju i finansiranju novih aktivnosti, upravljanja rizicima, kao i poboljšanja transparentnosti vrednosti u portfoliju aktivnosti Grupe.

Grupa će sprovesti svoje strateške ciljeve transformacije za održivi razvoj i prelazak na ekonomiju sa niskom emisijom ugljenika. S obzirom na status kompanije kao velikog potrošača energije, strategija Grupe se fokusira na stalno unapređenje energetske efikasnosti i korišćenje alternativnih izvora energije, dok će se kao proizvođač fokusirati na snabdevanje tržišta gorivom nove generacije, proizvedenim po najvišim standardima i specifikacijama. Drugi ključni aspekt strateške transformacije Grupe predstavljaće ubrzanje projekata koji se fokusiraju na obnovljive izvore energije (OIE), kao i na tržišta prirodnog gasa i električne energije.

Do 2030. Grupa će težiti da smanji emisiju ugljen-dioksida i ostalih komponenti baziranih na ugljeniku za 50% i ovaj cilj nastavlja da bude jedan od najvažnijih kriterijuma za sve naše poslovne odluke. Solarni park snage 204 megavata u Kozanima na kome radi naš tim inženjera, jedan je od najvećih svoje vrste, i u zavšrnoj je fazi, gde su 14 od 18 parkova (koji su ekvivalentni snazi od 166 megavata), već završeni, dok se povezivanje sa mrežom visokog napona očekuje u drugom kvartalu 2022. godine.

Andreas Shiamishis, generalni direktor Grupe, je dao komentar o rezultatima:

„Ekonomski oporavak se ubrzao tokom trećeg kvartala 2021. godine, uglavnom zbog turizma koji je oživeo i povećane ekonomske aktivnosti, što je direktno uticalo na naš sektor. Rezultati Grupe su poboljšani u skoro svim aspektima u odnosu na prošlu godinu kao rezultat bolje situacije u okruženju i što je još važnije, kontinuiranih i stalnih unapređenja poslovanja u oblastima kao što su dostupnost prerade, poboljšanje tržišta u Grčkoj i našim međunarodnim predstavništvima kao i kontrole troškova. Međutim, osim tih pozitivnih pomaka, tekuća globalna energetska kriza, sa naglim povećanjem međunarodnih cena prirodnog gasa i pratećim porastom cena električne energije i CO2 vezanih za prirodni gas, utiče na industriju i proces energetske tranzicije.

Sve navedeno dodatno naglašava važnost i neophodnost procesa strateške transformacije Grupe i implementacije strategije „VISION 2025“. Nova korporativna struktura, nadogradnja korporativnog upravljanja, kao i značajni resursi i preraspodela kapitala, pomoći će nam da rastemo na novom energetskom tržištu i nastavimo sa jednako važnom dekarbonizacijom naših osnovnih aktivnosti”.

Potražnja na tržištu goriva kontinuirano raste

Tržište u Grčkoj: ukidanje ograničenja kretanja i putovanja, kao i ponovno pokretanje privrede i turizma tokom poslednjeg kvartala, doveli su do povećanja potražnje za gorivom za 8% u odnosu na prošlu godinu, čime je dostignut nivo iz 2019. godine. Ukupna potražnja goriva na tržištu Grčke iznosila je 1,6 miliona megatona, -1% u poređenju sa trećim kvartalom 2019. godine.

U međunarodnom poslovanju, povećanje prodaje na maloprodajnim mrežama i unapređeno upravljanje operacijama, doveli su do toga da EBITDA dostigne iznos od 20 miliona evra (+15%) u trećem kvartalu 2021. godine.

Чланак Profitabilnost se vraća na nivo pre kriznog perioda се појављује прво на Biznis i Finansije.

U godišnjem izveštaju su analizirani finansijski položaj i uspešnost poslovanja 630 ekonomskih celina u privredi, u okviru kojih su, pored matičnih privrednih društava, poslovala i 2.053 zavisna i pridružena pravna lica. Broj ekonomskih celina je smanjen za 33 u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj zavisnih i pridruženih pravnih lica povećan za 19. Pri tome, broj zaposlenih u ekonomskim celinama je opao sa 320.567 na 316.785 radnika.

Najveći broj pravnih lica, kao i prethodnih godina, beleži grupa DELTA HOLDING DOO BEOGRAD, u kojoj je poslovalo 61 pravno lice (pet više nego u 2019. godini), od čega je 17 imalo sedište u inostranstvu. Veliki broj pravnih lica grupisan je i u okviru ekonomske celine КOEFIК DOO BEOGRAD, koja je obuhvatala ukupno 55 pravnih lica, što je 12 lica više nego prethodne godine. Zatim, u sklopu grupe MК GROUP DOO BEOGRAD poslovalo je 47 povezanih pravnih lica (36 u 2019. godini). Veliki obim konsolidacije je i kod ekonomskih celina MPZ AGRAR DVA DOO NOVI SAD (44 pravna lica), MPZ AGRAR DOO NOVI SAD (27 pravnih lica), potom NICCO DOO BEOGRAD (25 pravnih lica) i I&F GRUPA DOO BEOGRAD (22 pravna lica).

Finansijski kapaciteti ekonomskih celina su u 2020. godini smanjeni

U 2020. godini, koju je obeležila globalna kriza uzrokovana pandemijom kovida 19, ekonomske celine su smanjile obim poslovnih aktivnosti, pri čemu su generisale ukupne prihode od 3.564.142 miliona dinara, za 6,7% manje u odnosu na prethodnu godinu, i ukupne rashode od 3.387.513 miliona dinara, koji su opadali bržim tempom, po stopi od 7,2%. Na ukupnom nivou su poslovale profitabilno ostvarivši pozitivan neto rezultat od 144.680 miliona dinara, veći za 5,9% u odnosu na prethodnu godinu. Neto dobitak beleži 518 ekonomskih celina (u 2019. godini 559), čiji krug konsolidacije obuhvata 1.735 zavisnih i pridruženih pravnih lica, dok je sa neto gubitkom poslovalo 112 celina (osam više nego prethodne godine) sa 318 zavisnih i pridruženih pravnih lica.

Finansijski kapaciteti ekonomskih celina su u 2020. godini, takođe, smanjeni, te su one raspolagale sa poslovnom imovinom od 5.277.409 miliona dinara, koja je manja za 3,9% na godišnjem nivou i kapitalom od 2.716.353 miliona dinara, koji je smanjen za 5,4% u poređenju sa prethodnom godinom. Istovremeno, ukupne obaveze iznose 2.707.792 miliona dinara i opale su za 2,1%, dok je kumulirani gubitak od 751.723 miliona dinara povećan za 1,7%. Navedena kretanja uticala su na pad racia sopstvenog kapitala sa 49,6% na 48,7%, te je i stepen ukupne zaduženosti porastao sa 1,02 na 1,05.

U ekonomskoj celinama skoncentrisana četvrtina finansijskih performansi privrede

Značajan doprinos ekonomskih celina u ukupnim privrednim kretanjima pokazuje i to što je u okviru njih u proseku skoncentrisana četvrtina finansijskih performansi privrede, odnosno 29,5% ukupnih prihoda i 29,4% ukupnih rashoda, zatim 26,2% neto dobitka i 14,9% neto gubitka, dok u finansijskim kapacitetima imaju udeo od 30,7% u poslovnoj imovini i 33,8% u kapitalu, a u ukupnom gubitku privrede učestvuju sa 19,7%. Od ukupnog broja zaposlenih na nivou privrede, na njih se odnosi 26,0%.

U izveštaju je, uz analizu poslovanja ekonomskih celina na ukupnom nivou i analizu poslovanja i specifičnosti vodećih ekonomskih celina prema osnovnim finansijskim performansama, prikazano po 20 celina sa najvećim poslovnim prihodima i neto dobitkom, zatim sa najvećom poslovnom imovinom i kapitalom, kao i sa najvećim neto gubitkom i ukupnim gubitkom.

Najprofitabilnija i najveća ekonomska celina u 2020. godini je grupa JP EPS BEOGRAD, a među prvih pet prema neto dobitku su i MК GROUP DOO BEOGRAD, JP SRBIJAGAS NOVI SAD, COCA-COLA HBC DOO ZEMUN i HEMOFARM AD VRŠAC, koje su rangirane i u segmentu od 20 celina sa najvećim poslovnim prihodima.

U pet celina koje su ostvarile najveće poslovne prihode, uz JP EPS BEOGRAD i JP SRBIJAGAS NOVI SAD, spadaju i grupe NIS AD NOVI SAD, koja je druga prema visini neto gubitka, kao i TELEКOM SRBIJA AD BEOGRAD i DELHAIZE SERBIA DOO BEOGRAD, koje beleže visoku profitabilnost (šesta odnosno sedma prema neto dobitku).

Чланак Najprofitabilnija i najveća ekonomska celina u 2020. godini je grupa JP EPS BEOGRAD се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj rezultat je doveo EBITDA za tri kvartala na 2.583 miliona dolara, što omogućava MOL-u da dalje koriguje smernice za celu godinu kako bi dostigao ili čak premašio 3,2 milijarde dolara. Organska kapitalna ulaganja bila su za 18% veća u odnosu na isti period prethodne godine, i iznose 360 miliona dolara, od čega je 68 miliona dolara potrošeno na transformacione projekte, uključujući projekat Polyol. U međuvremenu, poremećaji na svetskom tržištu, porast cene roba, poteškoće u logistici i četvrti talas pandemije Covid-19 stvaraju sveukupno relativno nepredvidivo operativno okruženje.

Predsednik i izvršni direktor Zsolt Hernádi prokomentarisao je rezultate: „Dobri rezultati u trećem kvartalu ostvareni su zahvaljujući povoljnom eksternom okruženju i ponovnim uspostavljanjem ekonomskog rasta u regionu. Paralelno sa tim, iskoristili smo našu snagu, otporan integrisani poslovni model i našu troškovno efikasnu imovinu i operacije.

Iz godine u godinu, pa sve do danas, naše snažno ostvarenje rezultata omogućava nam da dodatno unapredimo naše godišnje EBITDA smernice, za koje se očekuje da će dostići ili čak premašiti 3,2 milijarde dolara. Istovremeno, porast cena roba i posledice pandemije predstavljaju značajan rizik za ekonomiju i stvaraju veoma nestabilno operativno okruženje.

Kao rezultat toga, ostajemo fokusirani na održavanje finansijske i operativne otpornosti i ispunjavanje naših dugoročnih obaveza vezanih za održivost. Veće ostvarenje slobodnog novčanog toka od planiranog omogućilo nam je da povećamo investicije u projekte transformacije u skladu sa Strategijom MOL 2030+”.

Upstream je dao najveći doprinos slobodnom protoku novca u trećem kvartalu. EBITDA je porasla za 87% na godišnjem nivou na 396 miliona dolara, što je za 18% više u odnosu na snažan prethodni kvartal, zahvaljujući makro-ekonomskom okruženju. Obim proizvodnje je blago smanjen i rezultirao je sa 107,4 mboepd, zbog viših cena sirove nafte koje su smanjile neto proizvodnju u ACG imovini u Azerbejdžanu i zbog prirodnog pada u Centralnoj i Istočnoj Evropi.

Downstream čista CCS EBITDA povećala se za 116% na 436 miliona dolara u odnosu na isti period prethodne godine, zahvaljujući snažnijim doprinosom petrohemije i prerade, oporavljajući se od minimuma iz 2020. Obim prodaje je u trećem kvartalu porastao za 7% u odnosu na isti period prethodne godine zbog veće regionalne potražnje za gorivom. Integrisana marža petrohemije se udvostručila u trećem kvartalu u odnosu na prethodnu godinu, ali je opala sa rekordno visokog nivoa koji je ostvaren u drugom kvartalu, zbog rasta cena nafte i nižih cena proizvoda polimera. Projekat izgradnje Polyol postrojenja je dobro napredovao i premašio je ukupan završetak od 89% na kraju trećeg kvartala 2021.

U trećem kvartalu 2021. godine Consumer Services EBITDA dostigla je 211 miliona dolara zahvaljujući oporavku obima prodaje u regionu koji podrazumeva i non-fuel maržu. Povećanje je podržano i snažnim ekonomskim oporavkom na ključnim tržištima. Potražnja za motornim gorivom premašila je nivo potrošnje u trećem kvartalu 2019. u Mađarskoj, Slovačkoj i Hrvatskoj. Broj transakcija je porastao za +12% na godišnjem nivou, jer je u istom kvartalu prethodne godine na ponašanje klijenata uticala situacija izazvana pandemijom. Broj Fresh Cornera porastao je na 1,028 in Q3 u odnosu na 1,008 u prethodnom kvartalu.

Gas Midstream EBITDA opala je u Q3 za 30% na godišnjem nivou na 30 miliona dolara, s obzirom da su i tranzitni i regulisani prihodi opali kao rezultat smanjenog prekograničnog kapaciteta i potražnje za prenosom. I domaći i izvozni obim prenosa dodatno su opali za 26% u trećem kvartalu u poređenju sa istim periodom 2020. Kapitalni rashodi su povećani zbog projekta srpsko-mađarske interkonektora.

Sustainalytics ESG Izveštaj o proceni rizika nastavlja da prepoznaje MOL-ove ESG napore i nedavno je MOL Grupa rangirana u Top 3% kompanija sa 7. najnižim rizikom među 256 globalnih partnera za naftu i gas u industrijskoj grupi. Materijalni problemi u vezi sa klimom i životnom sredinom dobili su niskorizične ocene u kontekstu industrije nafte i gasa.

Чланак Upstream i petrohemija poboljšali su rezultate MOL-a u trećem kvartalu, nepredvidivost usled previranja na tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.