Šest meseci nakon što je Izveštaj o globalnim rizicima za 2023. otkrio da smo na ivici „polikrize“, Svetski ekonomski forum je objavio svoju prvu Globalnu prognozu direktora za rizike koja identifikuje najveće i najverovatnije pretnje ekonomskom rastu, globalnim tržištima i širim poslovnim operacijama u drugoj polovini godine.

U junskom istraživanju, od zajednice CRO-a Foruma je zatraženo da proceni verovatan nivo globalne nestabilnosti u pet oblasti: geopolitički odnosi, ekonomija, domaća politika, društvo i tehnologija.

Više od 85% je reklo da očekuju nastavak nestabilnosti ekonomskih i finansijskih uslova unutar i među glavnim ekonomijama.

4 ključna makro rizika

Makroekonomski indikatori, globalni rast manji nego 2022, inflacija, rast kamatnih stopa – 86%
Određivanje cena i/ili poremećaji u snabdevanju ključnih inputa – 55%
Oružani sukobi i/ili upotreba oružja – 50%
Regulatorne promene, usklađenost i primena, uključujući razvoje u vezi sa zelenom tranzicijom i veštačkom inteligencijom – 50%

Etički i društveni rizici

Etički i društveni rizici takođe postaju sve važniji za organizacije, pri čemu CRO smatraju da je upravljanje njima komplikovanije od usklađenosti sa propisima.

„Etički i socijalni rizici su daleko manje crno-beli nego usklađenost sa propisima i stalno se razvijaju“, primetio je jedan ispitanik.

Među tim rizicima su i oni koje predstavljaju AI tehnologije. CRO-i su rekli da razumeju ove rizike, ali svi smatraju da razvoj i primena AI „nadmašuje“ upravljanje ovim rizicima.

„Najveći rizik je nedostatak razumevanja o tempu promena i implikacijama“, rekao je jedan CRO.

„Bez dubljeg i šireg zajedničkog razumevanja biće teško oblikovati rešenja. Bojim se da će primena i evolucija veštačke inteligencije nadmašiti sposobnost društva da razume i konstruktivno reaguje“.

Šta preduzeća mogu da urade da upravljaju rizicima – mišljenje stručnjaka?

Kompanije koje žele da izgrade snažnu strategiju upravljanja rizicima i, na kraju, otporno poslovanje, moraju da se fokusiraju na dugoročne pretnje, kaže Peter Giger, direktor za rizik Grupe, Zurich Insurance Group, koji je doprineo istraživanju.

„Previše fokusiranja na kratkoročne rizike, kao što je kriza troškova života, može nas odvratiti od onoga što bi trebalo da bude dugoročni pristup,“ rekao je on.

AI je dobar primer rizika koji od nas zahteva da razmišljamo dugoročno.

„Da li će veštačka inteligencija poremetiti svačije živote danas? Verovatno ne“, kaže Giger. „Za mnoge od nas to nije neposredna pretnja. Ali ignorisanje implikacija i trendova koje će AI doneti sa sobom tokom vremena bila bi velika greška“.

„To neće promeniti život kakav poznajemo u narednih nekoliko meseci. Ali bilo bi mudro planirati kako se prilagoditi potencijalnim promenama – i rizicima zajedno sa mogućnostima – koje bi AI mogla da uvede“.

Takođe, razumevanje načina na koji se rizici mogu povezati, pa čak i pojačati jedni druge, važan je korak u definisanju strategija ublažavanja i odlučivanja gde da se ulože oskudni resursi.

Izvor: Sveonovcu

Foto: Pixabay

Чланак Očekuju se „preokreti na globalnom nivou“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Željko Jović, viceguverner Narodne banke Srbije, rekao je da upravo naziv konferencije „Održivost i izdržljivost“ najbolje oslikava trenutnu ekonomsku situaciju, jer je neophodno održati makroekonomsku i finansijsku stabilnost usled „višedimenzionalne krize pokrenute pandemijom, energetskom krizom i sukobom u Ukrajini“.

Kada je reč o klimatskim i ekološkim rizicima, Jović je rekao da će se NBS baviti iznalaženjem regulatornih rešenja za različite pondere rizičnosti, te bi veći ponder rizičnosti imale one transakcije koje nose manju zaštitu od ekoloških rizika.

„Ukoliko su ekološki rizici adekvatno pokriveni onda bi postojale odgovarajuće regulatorne olakšice“, rekao je Jović na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“.

Na konferenciji se moglo čuti da banke već razmatraju koliko su kompanije izložene ESG rizicima, a da i osiguravajuća društva polako napuštaju kompanije koje pripadaju takozvanim „prljavim delatnostima“ i kao osiguravači i kao investitori. S druge strane, za većinu kupaca u Srbiji je i dalje presudna cena pri kupovini proizvoda dok mlađi obraćaju pažnju i na to koliko kompanija brine o zajednici i ekologiji.

To pokazuje i Studija održivosti koju je prezentovala kompanija Horvath Adria. Naime, zahtevi potrošača ubrzavaju održivost, ali i tzv. osećaj ekološke odgovornosti, percepcija i vrednost brenda, a tek onda regulativa.

Kada je reč o drugom riziku, sajber bezbednosti, naglašeno je da potencijalne štete mogu biti daleko veće od vrednosti investicije u prevenciju: zaštitne sisteme, edukaciju i sajber osiguranje. Govornici su dodali da praksa pokazuje da štete od sajber napada mogu i da ugase preduzeće, a da je sajber kriminal profitabilniji od trgovine narkoticima zbog čega je u ekspanziji.

Učesnici panela o mentalnom zdravlju istakli su da su, prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, samo u prvoj godini pandemije anksioznost i depresija porasli za 25%. To se svakako reflektovalo i na radnu sposobnost, pa je ovo postala jedna od top tema za poslodavce, i mogla bi se nazvati rizikom novog doba. Istovremeno, turbulencije na globalnom nivou koje utiču na poslovanje dodatno se odražavaju i na zaposlene.

Na konferenciji „Rizici novog doba: održivost i izdržljivost“ je bilo 23 učesnika među kojima Udruženja banaka Srbije, Nacionalni CERT, kompanija Bambi, A1, Marsh Mclennan, Horvath Adria, UNIQA Osiguranje, DDOR Osiguranje, Wiener Stadtische osiguranje, Abstract, advokatske kancelarije Vuković&Partners i TSG, investitor Vladimir Đukanović („srpski vuk sa Volstrita“), Nevena Čalovska Hercog, dr sc med, psihijatar i psihoterapeut, AMS Consulting i drugi.

Чланак Olakšice za one koji brinu o planeti i zaposlenima, okretanje leđa onima koji se bave „prljavim delatnostima“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svaka nova godina donosi nove izazove, a poslednjih godina naučili smo da nas uvek može iznenaditi ono čemu smo se najmanje nadali.

Tako se većina ljudi, a i ceo poslovni svet prošle godine u ovo vreme nadao da napokon dolazi kraj pandemiji i da ćemo se pozdraviti sa svim problemima i nestabilnostima koje je ona dovela sa sobom. Ali, situacija se u februaru dodatno zakomplikovala početkom rata u Ukrajini. To je bio potpuno novi izvor niza problema koji su uticali na tržišta i uznemirili ulagače širom sveta.

Zato je Fajnenšel tajms za početak godine izdvojio trendove, rizike i osobe koji bi mogli da budu značajni u 2023. i na koje korporativni svet treba da obrati pažnju.

Nova era u energetici

Godina u koju smo zakoračili mogla bi da predstavlja novu eru u energetici – početak podeljenog globalnog tržišta. Naime, u poslednje tri decenije energija, posebno nafta, uglavnom je slobodno tekla svetom, ali evropske i američke sankcije ruskom izvozu okrenule su tržište naglavačke i podelile svet na istok i zapad.

Zbog sankcija i loših odnosa podstaknutih ratom, ruski izvoz energije sada je fokusiran prema Indiji i Kini. Istovremeno energija iz SAD-a usmerena je na Evropu, a isporuke s Bliskog Istoka mogle bi da popune praznine u oba smera. O tome da li funkcioniše ovakav sistem više će reći cene energije u sledećih 12 meseci, a potencijalno i u godinama koje dolaze.

Među rizicima koji su rezervisani za 2023, Fajnenšel tajms podseća da i u Evropi i u SAD vlasti sve intenzivnije kreiraju regulativu kako bi ostvarile klimatske ciljeve. Stoga se očekuje da će ove godine verovatno biti više sudskih sporova i istovremenih pritiska na pojačanu regulaciju, s direktnim posledicama na način na koji firme prave poslovne planove, posluju i predstavljaju godišnje izveštaje.

Takođe, posebnu ulogu u sektoru u 2023. mogao bi imati Wael Sawan, koji ovog meseca preuzima rukovodstvo Shell-a, najveće evropske energetske kompanije. On će zameniti Bena van Beurdena, a iako firma ostvaruje rekordnu dobit, suočava se s velikim pitanjima o budućnosti pa je Sawan imenovan kako bi sproveo strategiju energetske tranzicije koju je razvio njegov prethodnik. Ali, s obzirom na veličinu i uticaj Shella, čak i mala promena u strategiji mogla bi da ima značajne implikacije za ceo sektor. Upravo zato, tek će se videti hoće li Sawan krenuti u smeru energije s niskom proizvodnjom ugljen-dioksida ili ne.

A s obzirom na to da je prošlogodišnja energetska kriza u prvi plan gurnula pitanje energetske bezbednosti, na početku nove godine otvara se i pitanje hoće li kompanije održati svoja klimatska obećanja i hoće li biti značajnijih rezova u proizvodnji i potrošnji fosilnih goriva.

Jačanje veštačke inteligencije

Kada je u pitanju tehnološki sektor koji je u vreme pandemije doživeo značajan skok, vredi istaći da je veštačka inteligencija napravila korak napred i sve više ulazi u sferu mainstream-a. Sistemi koji pišu ili crtaju kao ljudi ili ChatGPT koji je pokazao kako ovaj novi oblik veštačke inteligencije može da transformiše način na koji ljudi rade za računarima. S prilivom kapitala u sektor, firme se sve više utrkuju kako bi sisteme prilagodile masovnom tržištu.

Zato se očekuje da će godina doneti razvoj na brojnim područjima, budući da se AI širi na područja kao što je proizvodnja videa i zvuka, a tehnološke firme utrkuju se u primeni tehnologije u svakodnevnom radu, komunikaciji i zabavi.

Međutim, kada su u pitanju osobe iz tehnološkog sektora, apsolutni fokus je na Ilonu Masku kojeg je treću godinu zaredom Fajnenšel tajms naveo kao osobu koju treba držati na oku. Razloga za to ima. Osim stalnih događanja i drama vezanih uz Tviter koji je preuzeo u 2022, važnije je hoće li se vratiti onome što radi najbolje, električnim vozilima i svemirskim raketama. A s obzirom na to da se trenutno i dalje čeka hoće li se Mask zaista povući s mesta izvršnog direktora Tvitera, a nakon pada cena deonice Tesle, svi se nadaju da će Mask ponovo fokus staviti na brzorastuće tržište električnih vozila.

Inače, tehnološki sektor će 2022. godinu pamtiti po tome što je pogođen promenom u finansijskoj klimi i što se izduvao balon rastućih deonica. Rizik koji se ovde dodatno pojavljuje je mogućnost ekonomskog pada u 2023. godini. Već se sada mnoge tehnološke firme bore s otpuštanjem radnika i smanjenjem investicija, a sada postoji opasnost da ih smanjena potražnja dodatno natera na rezove i podstakne tehnološku depresiju.

Regulacije na tržištu privatnog kapitala

Kada je u pitanju tržište privatnog kapitala, visoke kamatne stope gotovo su udvostručile troškove kamata za brojna preduzeća, a vreme sada postaje neprijatelj divova privatnog kapitala koji su do sada imali luksuz da čekaju promene na tržištima uzrokovane neočekivanim događajima.

Istovremeno, ​Jonathan Kanter, pomoćnik glavnog državnog tužioca SAD-a, vodi sveobuhvatnu reformu s fokusom na privatni kapital. Naime, Kanter je zabrinut zbog veličine i uticaja ove industrije, a za Fajnenšel tajms je istakao da smo svedoci promene načina na koji tržišta funkcionišu. Njegov stroži pristup već je do sad uspeo da natera trgovce da preispitaju spajanja i brojne rukovodioce da podnesu ostavke na višestrukim pozicijama u korporacijama, zbog čega Fajnenšel tajms njegov pristup stavlja u kategoriju najvećih regulatornih rizika u ovoj godini.

Osim njega, oči treba usmeriti na još jednu osobu. Orlando Bravo, milijarder i suosnivač firme Thoma Bravo, istakao se svojom sposobnošću prikupljanja kapitala i brzog ulaganja. U oko dve godine njegova firma je prikupila više od 55 milijardi dolara i pristala da privatizuje više od desetak javnih softverskih firmi. A s obzirom na to da je prošle godine otkupio sedam firmi koje se kotiraju na berzi, u ovoj će morati da pokaže da se nije zaleteo.

Kancelarije prazne zbog hibridnog rada

Laganu godinu definitivno ne očekuju oni koji se bave komercijalnim nekretninama. Pad je već počeo i očekuje se da će se nastaviti. Dok su vlasnici poslovnih prostora, trgovina i skladišta širom sveta još pokušavali da se izbore s pandemijom, prošle godine su ih dodatno pogodile rastuće kamatne stope. Sada se očekuje da će veći troškovi zaduživanja, inflacija i pretnja recesije neke iz ovog sektora u 2023. gurnuti na ivicu, a u prvoj polovini godine se očekuju i prisilne prodaje.

Sandeep Mathrani, koji preuzeo je mesto šefa WeWorka 2020. godine, obećao je da će firmu koja pruža usluge coworkinga dovesti do profitabilnosti nakon što je 2019. njena vrednost pala a ulazak na berzu propao. Firma za sada i dalje posluje s gubitkom, a Fajnenšel tajms ga ističe kao osobu na koji treba obratiti pažnju jer će Mathranijev uspeh da firmu dovede do plusa dati inpute o tome kako će se druge kompanije snaći u svetu rada koji se brzo menja.

Takođe, u 2022. su se nametnuli termini poput “zombie offices” koji opisuju radne prostore koji ne zadovoljavaju nove zakone o zaštiti životne sredine. Na njih sada obraća pažnju sve više kompanija, a ove godine slični termini mogli bi da nastave da ruše vrednost kancelarija. Stoga će najmodavci morati da ulažu u svoje prostore kako bi zadovoljili nova pravila i nastavili da privlače klijente.

Čudo godine bio bi povratak na “staro normalno” – kada bi se zapravo dogodio. Naime, tokom cele pandemije vlasnici nekretnina nadali su se da će se u nekom trenutku sve vratiti na staro i da će se ljudi vratiti u kancelarije. To danas zvuči gotovo nemoguće, a firme imaju sve manje potrebe za kancelarijama. Stope popunjenosti poslovnih prostora u Velikoj Britaniji su upola manje od nivoa pre pandemije pa tako hibridni rad, izgleda, s pandemijom i bez nje ostaje najveći problem za ovaj sektor.

Kriptovalute tonu

Nakon velikog pada tržišta na leto 2022. godine, industriju je pre kraja godine dodatno uzdrmao bankrot kripto menjačnice FTX. Njen kolaps potkopao je jedno od svetih načela industrije – da je decentralizacija njena temeljna postavka i snaga, a i najnoviji podaci ukazuju upravo na suprotno, koncentraciju i centralizaciju. Kripto-industrija izgubila je niz istaknutih firmi prošle godine, a pitanje decentralizacije verovatno će se ponovno postaviti u 2023.

Takođe, pad Sama Bankman-Frieda znači da kripto ove godine treba novo „lice“. Cathie Wood, investitorka i osnivačica Ark Investmenta, mogla bi postati novo zaštitno lice kripta u 2023. godini nakon što je, uprkos padu, u novembru istakla da očekuje da će bitkoin do 2030. biti procenjen na milion dolara. Ali, nakon kolapsa FTX-a, kripto-mjenjačnice su pod lupom i potrošača i regulatora, a na tržištu koje muči stabilnost poslovanja ostaje velika briga.

Izvor: Bankar.me/24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Fajnenšel tajms: Ekonomski trendovi, rizici i ljudi koji će imati ključnu ulogu u 2023. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tvrdnja da je osiguranje konzervativna, stabilna i predvidiva delatnost koja nema potrebe da se opire promenama jer je one i ne dotiču – izgleda da će uskoro morati u istoriju. Neočekivane okolnosti koje nadilaze jedna drugu menjaju čitav svet, ljudsku percepciju, ponašanje i potrebe, a taj talas je već počeo da zahvata i industriju osiguranja, hteli to osiguravači ili ne.

O kakvim je okolnostima reč?

Pre svega, klimatske promene već godinama unazad produkuju nove rizike, koji postaju sve složeniji. Istovremeno, tehnologija ubrzano napreduje pa se pojavljuju potpuno novi igrači na tržištu osiguranja, od „insurtech“ kompanija koje prete da preuzmu primat, do e-trgovaca poput Amazona koji je nedavno pokrenuo i prodaju polisa osiguranja.

Pandemija je dovela do redistribucije kanala prodaje, ali i do toga da kupci očekuju proizvode skrojene samo za njih – u svim sferama života, pa i u osiguranju. Istraživanja pokazuju da su se očekivanja i kupaca i zaposlenih u poslednjih 18 meseci promenila više nego u prethodne dve decenije, pa iako je pandemija na izmaku, ova promena ostaje trajna.

Najzad, rusko-ukrajinski sukob već je doveo do novih rizika, prvenstveno usled promena u transportu, ali i kad je reč o osiguranju investicija, a jedna od posledica jeste i rastuća inflacija i preteća recesija. Svetski ekonomisti prognoziraju novu podelu sveta, koja će od globalizacije napraviti zaokret ka nacionalnim ekonomijama. To će posebno uzdrmati one osiguravače koji posluju na jedinstvenim tržištima, poput evropskog. Njima će biti potrebno dosta vremena da nađu način kako da usklade već prihvaćene zajedničke normative i regulative sa zahtevima nacionalnog tržišta, ako se privreda zemlje umesto ka spolja sada okrene „ka unutra“.

Zbog svega navedenog, svetski stručnjaci postavljaju pitanje da li će osiguravači u budućnosti moći da rastu a da pritom ne žrtvuju profitabilnost, te da li su postepene promene ili nada da se promene mogu izbeći – uopšte održiva opcija.

Tržišne prognoze

Prema pisanju SwissRe instituta, u narednih 12 do 18 meseci mnoge velike ekonomije doživeće višedecenijski maksimum kad je reč o inflaciji, pa stoga centralne banke povećavaju kamatne stope ciljajući pre na stabilnost cena, nego na ekonomski rast. Inflacija u ovoj deceniji biće veća nego u prethodnoj, izuzev u Kini, zbog rasta produktivnosti i digitalizacije.

Ovakva kretanja će se u industriji osiguranja najviše odraziti na rast troškova šteta i to više u neživotnom nego u životnom osiguranju, gde su isplate po polisama definisane na početku perioda ugovaranja. U izveštaju se ocenjuje da će najdirektnije biti pogođeni sektori osiguranja motornih vozila i odgovornosti, kao i osiguranje nezgode sa telesnim povredama.

Kad je reč o tekućoj godini, SwissRe predviđa da će ukupan nominalni rast premije na globalnom nivou u 2022. biti 6,1% i da će premašiti po prvi put 7.000 milijardi dolara. Ova procena se zasniva na oporavku tržišta od padova izazvanih pandemijom i na rastu tržišta u razvoju. U životnom osiguranju predviđa se smanjenje globalne premije za 0,2%. Ipak, u budućnosti neće opasti interesovanje za ovim polisama, uprkos tome što se očekuje da se nestabilni uslovi na globalnom finansijskom tržištu odraze na polise sa elementima štednje, kojih je prema pomenutom izveštaju oko tri četvrtine u ukupnom broju.

Zbog rusko-ukrajinskog sukoba, veći gubici mogu se očekivati u segmentima osiguranja koji se tiču avijacije, trgovinskih kredita, pomorskog osiguranja i političkog rizika. S druge strane, potražnja za sajber osiguranjima već raste, samo je pitanje da li će osiguravači moći da isprate tu potražnju.

Novi poslovni prioriteti

Uprkos pritiscima sa svih strana poslednjih nekoliko godina, većina vodećih svetskih osiguravača je uspela prilično dobro da se prilagodi novim okolnostima, te da prebrodi posledice pandemije i rusko-ukrajinskog sukoba, pokazuje istraživanje revizorske kuće Deloitte.

Analitičari ocenjuju da će u narednom periodu za poslovne rezultate biti važnije da se osiguravači usmere na klijente i njihove potrebe, umesto da najveći deo vremena troše na ispunjavanje zahteva koje postavlja regulator. Ako su osiguravači do sada bili najviše koncentrisani na smanjenje rizika i troškova, promene na tržištu zahtevaju da se radi postizanja konkurentske prednosti više okrenu novim proizvodima, i po cenu da ne dosegnu željeni rast zarade.

Iako će inflacija negativno uticati na neživotna osiguranja, stručnjaci ove kompanije smatraju da će biti i mnogo prostora za rast – ali izgleda samo za one koji su spremni da se okrenu novim tržišnim nišama. Naime, očekuje se rast potražnje osiguranja u segmentu malih preduzeća, osiguranja u oblasti zelene energije i tranzicije na zelenu energiju, kako za fizička lica tako i u oblasti industrije. Poseban izazov biće osiguranja izloženosti nematerijalne imovine kao što su kriptovalute, nezamenljivi tokeni (NFT), virtuelne aktivnosti u metaverzumu i slično.

Ne živi se od stare slave

Kako bi se odbranili od sve veće konkurencije drugih industrija koje počinju da se bave osiguranjem i neuporedivo su fleksibilnije, osiguravači koji žele da zadrže svoje pozicije koncentrišu se na nekoliko segmenata poslovanja. To su, prema analizi kompanije PwC, digitalizacija, produktivno korišćenje podataka, jačanje brenda, pronalaženje novih kanala prodaje, osmišljavanje inovativnih proizvoda i stvaranje strateških partnerstava.

U doba brzih promena koje zahtevaju veliku pokretljivost i brzu reakciju, novi učesnici na tržištu osiguranja su veoma usmereni na to kako da što bolje iskoriste tektonske poremećaje, pa oni koji nisu u stanju da svoje srednjoročne planove prilagode novim okolnostima mogu lako izgubiti tržišno učešće, a možda i završiti kao nečija akvizicija. Vodeći osiguravači se ne oslanjaju na staru slavu, već pronalaze nove načine kako da ostanu jaki i da rastu.

Oni koriste najnaprednije tehnologije i mogućnosti koje pruža nauka o podacima u svim segmentima poslovanja, od kreiranja ponude, preko prodaje do reklamacija, a to podrazumeva jasnoću, konkretnost i konkurentne cene. Sklapaju partnerstva koja im omogućavaju da poboljšaju distribuciju proizvoda, tako da budu najbolji „na samom mestu prodaje“. Najbolji osiguravači razvijaju inovativne proizvode prilagođene najzahtevnijim kupcima, i prepoznaju njihove nezadovoljene potrebe. Prvi prepoznaju nove rizike uz pomoć napredne analitike, i spremni su da uvedu princip da se plaća samo onoliko koliko je potrošeno.

Koliko god se činilo da su sve ove promene koje su se obrušile na čitav svet došle naglo, neočekivano i suviše brzo, činjenica je da su neki u njima uspeli da se snađu i da zauzmu nove početne pozicije. U budućnosti će, izgleda, uspeti oni koji su spremni ne samo da pokrivaju rizike, već i da sami u njih uskaču, a osiguravači koji žele da osiguraju sopstvenu budućnost moraće da se prilagode takvim pravilima.

Lela Saković

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Veronica Half, Unsplash

Чланак Kako će osiguravači osigurati sopstvenu budućnost? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posledice pandemije a potom i krize u Ukrajini, dovele su do potpuno drugačijeg poslovnog ambijenta u odnosu ne tako davno vreme, kada su tržište karakterisali višak likvidnosti, negativne kamatne stope i relaksirana monetarna politika. Nove projekcije ukazuju na usporavanje privrednog rasta, uz istovremeni rast inflacije i kamatnih stopa. Tako je Euribor 12M iznosio u decembru 2019. godine -0,270%, dok je u maju 2022. godine on iznosio +0,213%. Narodna banka Srbije je s ciljem da obuzda inflaciju povećala referentnu kamatnu stopu za po 50 baznih poena u aprilu i maju, te ona sada iznosi 2%.

Banke, kao i cela privreda, suočavaju se sa pogoršanim uslovima za poslovanje, a time i sa povećanim rizicima. U trenutnoj situaciji, najveći rizici za banke su kamatni rizik, rizik likvidnosti i kreditni rizik, uključujući i kamatno indukovan kreditni rizik.

Potcenjivanje značaja kamatnog rizika u bankarskoj knjizi

Banka za međunarodna poravnanja (BIS), svesna mogućih posledica po banke koje može izazvati oporavak kamatnih stopa, pokrenula je tokom prethodne decenije diskusiju da li kamatni rizik bankarske knjige treba da se uključi u prvi stub standarda Bazel 3. Uvažavajući povratne informacije iz bankarske industrije, kao i činjenicu koliko je složeno obuhvatiti ovaj rizik, on je ostao u drugom stubu Bazel 3 standarda uz zaključak da ovaj rizik zahteva značajne izmene i unapređenja u pogledu okvira za upravljanje rizicima kao i u obelodanjivanju.

EBA smernice, koje su donete s ciljem da se definišu minimalni zahtevi za upravljanje kamatnim rizikom u bankarskoj knjizi, pomogle su da se adekvatnije sagledaju prisutni kamatni rizici, koji su nažalost počeli da se realizuju i ranije nego što se očekivalo u vreme donošenja pomenutih propisa. Efekti koje je novi regulatorni okvir mogao da donese u cilju smanjenja rizika su svakako umanjeni ubrzanim razvojem situacije usled nastalih kriza.

Sličan okvir je nedavno usvojen u našem regionu (zemlje van EU) i tek ulazi u ranu primenu u pojedinim državama, poput Bosne i Hercegovine i Crne Gore, ili još nije usvojen, što je slučaj i u Srbiji. Regulator i banke kod nas prate ove rizike, ali najbolje prakse u Evropi pokazuju da ima dosta prostora za poboljšanje jer da bi se efikasno upravljalo rizicima, prethodno je potrebno da se oni precizno izmere.

Dok rast kamatnih stopa po pravilu povećava kratkoročne prihode od kamate, na srednji i dugi rok dolazi do većeg gubitka vrednosti na strani aktive nego pasive i posledično do smanjenja vrednosti kapitala banaka. U ovakvoj situaciji se nalazi većina banaka u regionu, s obzirom da je kamatni gep pozitivan. Banke mogu kroz adekvatno upravljanje kamatnim rizikom i derivate (IRS pre svega; pri tome manje banke na lokalu imaju svakako smanjene mogućnosti za hedge dok IRS ne postoje u dinarima) ublažiti i upravljati prisutnim rizicima. Prema ECB, povećanje nagiba krive prinosa (tkz. Steepening) za 200 baznih poena može da smanji CET1 kapital za 4% (negde čak 7% i više).

Solventnost bankarskog tržišta je još uvek na zadovoljavajućem nivou, uz prisutan trend opadanja adekvatnosti kapitala. Adekvatnost kapitala je kod nas sa 23,4%, koliko je iznosila 2019. godine, postepeno smanjena na 22,4% na kraju 2020. godine, a zatim na 20,8% na kraju 2021. godine. Prema poslednjim informacijama, ona iznosi nešto manje od 20% na kraju prvog kvartala 2022. godine, usled negativnih revalorizacionih rezervi. Premda je adekvatnost kapitala iznad proseka od 15,4% za banke u EU, za očekivati je da će se izazovi za pojedine banke pojačati u domenu upravljanja kapitalom.

Prostora za unapređenje ima i u pogledu transparentnosti. Vrlo je teško oceniti prisutne rizike čak i kod najvećih bankarskih grupacija (kao što su HSBC, UBS, JPMorgan i drugi), što je slučaj i na lokalnom tržištu.

Računovodstveni tretman hartija od vrednosti

Jedna od osetljivih tema koja se otvorila u uslovima rastućih kamatnih stopa je svakako i vrednovanje hartija od vrednosti. Hartije od vrednosti koje se vrednuju kroz ostali rezultat (eng. FVOCI) su usled rasta kamatnih stopa kreirale negativne revalorizacione rezerve, koje su se već odrazile na smanjenje kapitala. Kod banaka koje su se opredelile da slične hartije od vrednosti drže do dospeća (HTM) ti efekti se još uvek ne vide u bilansima, ali su odnosni rizici svakako prisutni i treba ih pratiti/meriti. Naime, u uslovima smanjene likvidnosti, banke mogu doći u situaciju da moraju da prodaju hartije od vrednosti po nepovoljnim tržišnim uslovima i po toj osnovi ostvare gubitak koji može biti značajan.

Sve ovo privlači veliku pažnju regulatora i revizora širom sveta. Određeni broj banaka je čak reklasifikovao i/ili počeo da razmatra mogućnost reklasifikacije finansijskih instrumenata, što je najčešće izazov u praksi. Premda IFRS 9 standard poznaje reklasifikaciju, ona je dozvoljena isključivo u određenim slučajevima koji su propisani standardom. Tako smo u pojedinim zemljama u regionu mogli da vidimo i situacije gde su banke već reklasifikovale pojedine finansijske instrumente, što je proizvelo dodatnu zabrinutost regulatora pa čak i pojedine mere u ovoj oblasti.

Likvidnost

Podaci govore da je bankarski sektor Srbije u proseku još uvek dovoljno likvidan. Međutim, ovaj rizik je izuzetno aktuelan imajući u vidu: (1) da likvidnosna pozicija može varirati od banke do banke, (2) ukupan pokazatelj može prikriti situaciju koje pojedine banke mogu imati u kontekstu obezbeđivanja dinarske odnosno devizne likvidnosti zasebno i (3) prisutne negativne trendove. Od 2020. godine do prvog kvartala 2022. godine, prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti (min=1) je smanjen sa 2,22 na 2,03, dok je pokazatelj pokrića likvidnom aktivnom (poznatiji kao LCR pokazatelj; min=100%) pao sa 211% na 181%.

Takođe, izveštaji dnevne likvidnosti pokazuju da se stanje operacija na otvorenom tržištu promenilo iz negativnog znaka (povlačenje likvidnosti) u pozitivan znak (obezbeđenje likvidnosti). Deponovani viškovi likvidnih sredstava O/N smanjeni su na 11,3 milijardi dinara (30.05.2022.) sa 75,7 milijardi dinara godinu dana ranije (30.05.2021.) i 217,3 milijardi dinara od pre dve godine (30.05.2020.).

Kad dospevaju kreditni rizici?

Loši plasmani su izuzetno zanimljiva kategorija za posmatranje. Naime, kod nas i u svetu su nivoi loših plasmana smanjeni na istorijske minimume. Tako je NPL racio u EU iznosio 2.0% na kraju 2021. godine, dok je pre izbijanja COVID-19 krize iznosio 2.7%. Kod nas je racio sa 4.1%, koliko je NPL iznosio 2019. godine, pao na 3,7% na kraju 2020. godine, zatim na 3,6% na kraju 2021. godine i sada iznosi 3,44% na kraju prvog kvartala 2022. godine.

Upitno je koliko ovo ima smisla i koliko odgovara ekonomskoj realnosti. Pre možemo reći da je posledica prvenstveno brojnih mera koje su sprovele vlade. Posmatrajući nivo NPL može se postaviti pitanje i da li su zahvaljujući garantnim šemama i brojnim drugim merama zapravo kreditirana lica koja u normalnim uslovima (bez podrške država) ne bi bila kreditirana od strane banaka. U svakom slučaju, deluje da pitanje ostvarivanja negativnog uticaja kreditnog rizika još uvek nije na dnevnom redu, premda je uočljivo pogoršanje u pojedinim vodećim indikatorima (na primer procenat potraživanja koji su Stage 2). Za očekivati je da kreditni rizik može postati vrlo aktuelna tema tokom 2023. godine i kasnije, sve u zavisnosti od mera koje će vlade sprovoditi. Tu bi efekti svakako bili najznačajniji, kako na profitabilnost i poslovanje banaka tako i na privredu u celini.

Petar Arsić, direktor EY Odeljenja za poslovno savetovanje

Finansije TOP 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Pixabay

Чланак Izazovi u poslovanju banaka u uslovima rastućih kamatnih stopa: Tri najveća rizika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pa ipak, pomoć ekonomiji da prebrodi pandemiju imala je visoku cenu: fiskalne podsticajne mere sada čine skoro 13 odsto BDP-a, što će dovesti do projektovanog fiskalnog deficita od rekordnih 7,6 odsto, saopštila je Svetska banka.

Deficit bi mogao porasti i dalje ako se realizuju pojedine potencijalne obaveze, što bi značajno povećalo javni dug. Očekuje se da će oporavak početi u 2021, a rast će se vratiti na prethodnu putanju u srednjem roku.

“Prema najnovijim podacima, u baznom scenariju BDP Srbije opašće u 2020. za tri odsto, nešto manje nego u ostatku regiona. U ovom scenariju pretpostavlja se da će broj zaraženih koronavirusom ostati pod kontrolom i da će se, uprkos verovatnom pritisku na zdravstveni sistem, izbeći značajniji efekti na ekonomiju iz drugog kvartala, pošto se neće očekivati nove mere izolacije”, ističe Svetska banka.

Međutim, kako se navodi, pandemija će uticati na službena putovanja, izvoz usluga, doznake i strane direktne investicije.

“Oporavak u drugoj polovini godine će biti sporiji i zato što je prošle godine privredni rast bio bitno veći pošto je Srbija izvršila jednokratno ulaganje u novi gasovod”, ukazuje Svetska banka. Prema projekcijama, značajniji oporavak će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog.

I dalje su prisutni brojni rizici

“Investicije se neće uskoro vratiti na prethodne nivoe, a potrošnja će ostati niža jer će se stvarni uticaj na zaposlenost i zarade osetiti tek krajem 2020. ili početkom 2021. Sa ozdravljenjem privrede, javni sektor će morati da izvrši obimnije korekcije u cilju eliminisanja efekata fiskalnih podsticaja iz 2020. Niža javna potrošnja i njen uticaj na privatnu potrošnju i investicije mogu u 2021. usporiti oporavak, pri čemu se trenutno projektuje rast BDP od 2,9 odsto”, navodi Svetska banka.
Potencijalni rizici

I dalje su prisutni brojni rizici. Pored neizvesnosti koja preti globalnoj privredi, osnovni scenario suočava se i sa unutrašnjim rizicima.

“Mogu se realizovati potencijalne obaveze koje utiču na javne finansije, i to naročito one koje se odnose na pogoršanje rezultata poslovanja javnih preduzeća, uključujući, kao najskorije primere, Telekom Srbiju i Er Srbiju, pored onih koja se već dugo suočavaju sa finansijskim izazovima kao što su Železnice i Srbijagas”, upozorava Svetska banka.

Razvoj političkih prilika, posebno u pogledu pregovora o Kosovu, kako se ističe – mogao bi da skrene pažnju vlade sa sprovođenja neophodnih reformi, od kojih su sa stanovišta rasta najvažnije one koje se tiču unapređenja poslovnog okruženja.

“Postoje i faktori koji mogu da dovedu do manjeg pada ove godine i do bržeg rasta sledeće godine, uglavnom odnoseći se na brži oporavak izvoza; SDI i domaću tražnju. Sa druge strane oni uglavnom zavise od brzine sprovođenja strukturnih reformi, procesa priključenja EU i dešavanjima na svetskim tržištima”, zaključuje Svetska banka.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Značajniji oporavak će početi u 2021, ali će verovatno biti sporiji od očekivanog се појављује прво на Biznis i Finansije.

• Broj hakerskih napada tokom pandemije u proseku je rastao za 33 odsto mesečno, a na meti su bile i zdravstvene ustanove, i finansijske institucije, i kompanije i građani. Ukupne štete se na godišnjem nivou mere hiljadama milijardi dolara i iz godine u godinu se povećavaju.

• Štete od klimatskih promena svake godine u proseku se povećavaju za šest odsto, a u Srbiji se već sada mere milijardama evra: najugroženije su poljoprivreda i elektroprivreda. Iako je manje kretanje tokom pandemije uticalo na to da se pojedini delovi prirode oporave, stručnjaci tvrde da to nije značajno uticalo na oporavak planete, i da štete od klimatskih promena i dalje predstavljaju veću opasnost od pandemije, kako za poslovanje tako i za građane.
• Pogrešne odluke menadžera kompaniji mogu naneti višemilionsku štetu. Kako domaća regulativa tretira menadžersku odgovornost, i da li i domaći menadžeri zbog pogrešne odluke mogu otići u dužničko ropstvo?
• Domaće kompanije koje se na vreme informišu o ovim opasnostima imaće veće šanse da sačuvaju svoj biznis od finansijskih rizika.

Cilj konferencije je da privrednici u Srbiji sagledaju kakvi sve rizici prete njihovom poslovanju u doba obeleženo četvrtom tehnološkom revolucijom, kakva je preventiva moguća i kako je sprovesti, i kako nadoknaditi finansijske gubitke ukoliko se šteta dogodi. Ove informacije pomoći će im da lakše planiraju poslovanje, definišu budžete i investicije u preventivu i osiguranje.

Konferencija je namenjena top menadžmentu, vlasnicima preduzeća, finansijskim direktorima, risk menadžerima u kompanijama i javnim preduzećima, kao i donosiocima odluka u lokalnim samoupravama.
O potencijalnim rizicima govoriće predstavnici institucija – Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Nacionalnog CERT-a, Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Udruženja banaka Srbije, Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

O mogućnostima preventive govoriće međunarodno poznati stručnjak za sajber bezbednost i pronalazač Dragan Pleskonjić, o opasnostima po firme etički hakeri poznavaoci block-chain tehologije, a najnovije trendove u zaštiti od sajber rizika u svetu predstaviće kompanija Sky Express.

O mogućnostima finansijske nadoknade u slučaju štete govoriće predstavnici osiguravajućih kompanija Wiener Stadtische, UNIQA, DDOR, Swiss Re, a na pitanja o tome koliko je domaća regulativa u oblasti odgovornosti menadžera usklađena sa evropskom, odgovaraće advokat Ljubica Tomić, stručnjak za međunarodno pravo.

Konferenciju organizuju portali www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs .

Program i prijave na sajtu www.konferencije-rizici.rs

Чланак Konferencija „Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu“, održaće se 23. juna 2020. u hotelu Crowne Plaza u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Politički i ekološki rizici su pretnja za preduzeća u 2020. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sajber rizici, klimatske promene, odgovornost menadžera – teme su konferencije „Rizici novog doba: uticaj na poslovanje i imovinu“, koja će biti održana 1. aprila u beogradskom hotelu Crowne Plaza.

Poseban panel posvećen je bezbednosti bankarskih transakcija i novih modela plaćanja s obzirom na to da su banke jedan od nosilaca ekonomske stabilnosti, a njihovi informacioni sistemi sve podložniji navedenim rizicima.

Cilj konferencije je da se privrednicima u Srbiji i regionu ukaže na predstojeće rizike koje nosi novo doba obeleženo četvrtom tehnološkom revolucijom, na mogućnosti preventive, i na mogućnost finansijske nadoknade ukoliko se štete ipak dogode – kako bi lakše planirali poslovanje, budžete i investiciju u preventivu i osiguranje.

Konferencija je namenjena top menadžmentu, vlasnicima preduzeća, finansijskim direktorima, risk menadžerima u kompanijama i javnim preduzećima, kao i donosiocima odluka u lokalnim samoupravama.

O potencijalnim rizicima govoriće predstavnici institucija – Narodne banke Srbije, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Nacionalnog CERT-a, Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, Evropske banke za obnovu i razvoj, Udruženja banaka Srbije, Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. O mogućnostima preventive govoriće međunarodno poznati stručnjak za sajber bezbednost i istraživač Dragan Pleskonjić, o opasnostima po firme etički hakeri poznavaoci block-chain tehologije, a najnovije trendove u zaštiti od sajber rizika u svetu predstaviće kompanija Sky Express. O mogućnostima finansijske nadoknade u slučaju štete govoriće predstavnici osiguravajućih kompanija Wiener Stadtische, UNIQA, DDOR i Generali, a na pitanja o tome koliko je domaća regulativa – kad je reč o odgovornosti menadžera – usklađena sa evropskom, odgovaraće advokat Ljubica Tomić, stručnjak za međunarodno pravo.

Konferenciju organizuju portali www.sveonovcu.rs i www.sveoosiguranju.rs .

Чланак Kako sačuvati biznis od finansijskog kraha? се појављује прво на Biznis i Finansije.