Ta mera uvedena je, kako je navedeno, izmenom Uredbe o paušalnom oporezivanju koja je stupila na snagu 28. oktobra.

„Za mnoge od oko 120.000 paušalaca u Srbiji ovo predstavlja olakšanje za dalje poslovanje“, rekla je šefica Jedinice za preduzetništvo i inovacije u NALED-u Irena Đorđević Šušić.
Dodala je da to predstavlja fiskalno rasterećenje preduzetnika paušalaca jer oni predstavljaju značajan deo privrede.

Još jedna značajna novina je, kako je navela, umanjenje osnovice za početnike u poslovanju i to za 50 odsto, dok je do sada umanjenje iznosilo samo 20 odsto.

Đorđević Šušić je rekla da ograničenje od deset odsto rasta poreza neće važiti ako preduzetnik paušalac promeni šifru delatnosti, opštinu ili mesto na kojem je registrovan, osim u slučaju promene opština unutar istog grada.

Istakla je da postoji prostor za dodatno unapređenje tih oblasti kroz uvođenje konsolidovane uplate poreza i doprinosa na jedan, umesto na četiri uplatna računa, omogućavanje preduzetnicima paušalcima koji pređu limit od šest miliona da se opredele za režim isplate lične zarade, putem aplikacije Poreske uprave, kao i kod povećanja granice prihoda koju paušalac može da ostvari, a da ostane u paušalnom režimu oporezivanja.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Produženo ograničenje rasta poreskih obaveza za paušalce do kraja 2025. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vremešni američki rok bend Grateful Dead u prošlom veku bio je poznat po eksperimentisanju sa različitim muzičkim žanrovima i inovativnim nastupima. U to vreme je mnoštvo muzičara, pa i članovi ove grupe, eksperimentisalo ne samo sa zvukom već i sa raznim ilegalnim supstancama za podizanje raspoloženja. Zato alkohol definitivno nije bila prva asocijacija na Grateful Dead. Pa ipak, ovaj bend je sada pokrenuo proizvodnju vina pod svojim imenom. Zašto?

Sajt Food&wine piše da je razlog ovome starenje publike. Njihovi fanovi više nisu mladi ljudi koji ekstatično jure sa jednog muzičkog festivala na drugi, već uglavnom starije osobe koje sada povremeno uživaju u čaši vina. Kod kuće, naravno.

Menadžment grupe Grateful Dead, zahvaljujući praćenju promena na tržištu, se verovatno u jednom trenutku poveo onom starom izrekom “Ako breg neće Muhamedu, hoće Muhamed bregu”. Možda ne mogu da organizuju ogromne koncerte ali mogu da se nađu u domovima svojih slušalaca i na drugi način. Tako je sklopljeno partnerstvo između ovog benda i kompanije Gnarly Head koja proizvodi vina. Zajedno sa njima Grateful Dead će izbaciti na tržište limitiranu količinu crvenih vina koja leže u vinariji već decenijama. Da, i vina su vremešna u ovom slučaju.

Na flašama će se nalaziti nalepnice koje stilski, sa svojim lobanjama i ružama, potpuno odgovaraju vizuelnom imidžu ovog benda. Vino će se prodavati u prodavnicama širom SAD a predviđena cena flaše je 12 dolara.

Izvor: Food&wine

Foto: Nils Guj, Unsplash

Чланак Zašto bend Grateful Dead pravi svoje vino? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Waitrose će početkom septembra ukloniti oznaku „najbolje upotrebiti do“ s gotovo 500 artikala sveže hrane – uključujući voće i povrće te sobne biljke.

Postoji razlika u oznakama

Oznaka „upotrebiti do“ odnosi se na datum do kojeg se lako kvarljiva hrana može sigurno kuhati i konzumirati. S druge strane, natpis „najbolje upotrebiti do“ odnosi se na period kada je proizvod najboljeg kvaliteta, ukusa i teksture.

Nije potrebno bacati ako je hrana upotrebljiva

U Velikoj Britaniji trgovački lanci Tesco i Marks & Spencer takođe su ukinuli preporučeni rok trajanja za neke svoje proizvode. Dobrotvorna organizacija Waste & Resources Action Programme navodi kako se svake godine u Velikoj Britaniji baci 4,5 miliona tona jestive hrane.

Ketrin Dejvid, jedna od vođa organizacije, navodi: „Rasipanje hrane podstiče klimatske promene, ali i utiče na sve veći rast cena osnovnih namirnica. Rok trajanja za sveže namirnice poput voća i povrća je nepotreban i stvara otpad od hrane koja je još uvek dobra za jelo.“

U januaru ove godine britanski trgovački lanac Morrisons je najavio kako će ukloniti rokove trajanja s 90 odsto mleka vlastite robne marke i tako podstaći kupce da koriste „test njuha“ pre nego što proizvod bace u otpad.

Promena u EU

Evropska komisija će do kraja 2022. predložiti reviziju pravila EU o označavanju datuma u sklopu svoje strategije „od polja do stola“. Čineći to, Komisija nastoji da sprečiti rasipanje hrane povezano s nerazumijevanjem i/ili zloupotrebom ovih oznaka, istovremeno osiguravajući da sve predložene promene zadovoljavaju potrebe potrošača za informacijama i ne ugrožavaju sigurnost hrane.

Studija koju je provela Evropska komisija (2018.) procenjuje da je do 10 odsto od 88 miliona tona otpada od hrane koji se godišnje proizvede u EU povezano s označavanjem datuma. Prva promena u novom zakonu biće usmerena na hranu koja ima posebno dug rok trajanja.

Naime, ako se pravilno skladišti, hrana s posebno dugim rokom trajanja neće imati oznaku „upotrebiti do…“ koja označava krajnji preporučeni datum do kojega se može konzumirati. Reč je o proizvodima poput pirinča, testenine, kafe i ulja.

Druga promena tiče se oznake „najbolje upotrebiti do…“, koju bi trebalo izostaviti ili zameniti drugom oznakom kao npr. „često dobro i nakon…“ Međutim rok upotrebe ostaće za svežu hranu kao što je meso, riba i druga kvarljiva roba.

Izvor: Index/b92
Foto: Pixabay

Чланак Trgovački lanci uklanjaju rokove trajanja sa proizvoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se ne ispoštuju obaveze propisane su visoke novčane kazne, koje su pooštrene u odnosu na ranije važeće zakonsko rešenje.

Kako je Nova ekonomija pisala krajem prošle godine, privrednici u Srbiji koji pripadaju grupi mikro preduzeća dužni su prema Zakonu o arhivskoj građi da arhiviraju dokumentaciju, čak i u slučaju da u svojim knjigama nemaju druge papirologije osim potvrda o transakcijama.

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije podnelo je inicijativu i poslalo dopis Ministarstvu kulture i informisanja da se mikropreduzeća izuzmu iz primene Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, jer taj propis predstavlja bespotrebno opterećenje mikro firmi usred krize.

Preduzetnici su već izuzeti iz primene ovog Zakona, dok propis važi za mala preduzeća koja su inače u sistemu PDV-a. Od Ministarstva kulture i informisanja nismo dobili odgovor na pitanja koja smo poslali na ovu temu u decembru 2021.

Privrednici kao arhivatori

Boban Stamenković, vlasnik firme Marcoil doo, koja se bavi trgovinom industrijskih i motornih ulja (naftnim proizvodima) kaže da je primena Zakona o arhiviranju veliko opterećenje za njegovo preduzeće i da nemaju zapise koje je potrebno arhivirati.

“Za nas je arhiviranje veliki trošak, trebalo bi da plaćamo 500 evra godišnje i da zaposlimo radnika koji bi se samo bavio papirologijom. Ali, mi i nemamo dokumenta za arhivsku građu, sve što imamo su standardna dokumenta koja su dostupna u APR-u ili bankarska rešenja i izvodi. Šta mi da arhiviramo? Nemamo arhivske spise a nameće nam se još nešto da plaćamo pored svih poreza i taksi koje plaćamo državi”, kaže Stamenković za Novu ekonomiju.

Milena Amon, zastupnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, kaže da su inicijativu podneli zato što nema suštinske razlike između preduzetnika koji su izuzeti iz primene i mikro preduzeća koja zapravo i nemaju arhivske predmete.

Koja je svrha ovog zakona

Dokumentarni materijal kod preduzetnika i mikropreduzeća svodi se na javno dostupne podatke preko APR-a, kako ona kaže, takođe i na finansijske izveštaje koji su javni. Takođe, postoji, i dokumenatcija u vezi sa zaposlenima kojoj svaki zaposleni može pristupiti preko Croso sistema, na sopstveni zahtev.

„Zbog toga smatramo da je ovo bespotrebno opterećenje malih privrednika i to usred krize i suprotno Strategiji digitalizacije, koja ima za cilj da pojeftini procedure a ne da ih zakomplikuje i poskupi. Ovaj zakon treba da se odnosi samo na one koji poseduju arhivsku građu u smislu imovine od kulturnog značaja kao kao što su umetničke slike i autorska prava od javnog značaja”, kaže Amon.

Prema njenoj oceni, nije jasno koja je svrha ovog zakona da se primenjuje za privrednike koji nemaju važne zapise od kulturne i istorisjke vrednosti.

“Trošak izrade akata, lista, podnošenje arhivu, od oko 500 evra pored količine ostalih diskutabilnih nameta ogroman je udar na domaće privrednike u vreme krize”, kaže Amon.

Milionske kazne

Usled preopterećenja procedurama, porezima i ostalim nametima, kako ona napominje, mali privrednici ugase preduzeća i prelaze na crno tržište, što je pogubno po ekonomiju i zaposlene u privatnom sektoru.

„Pored svega toga, ovaj zakon podrazumeva nelogične kaznene odredbe i do dva miliona dinara za neusklađivanje sa propisom i to ne uzimajući u obzir princip srazmernosti ni ekonomsku moć preduzeća“, kaže Milena Amon.

Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se menjao nakon više od dve decenije u Srbiji, uvedene su nove obaveze za sve institucije i privrednike koji stvaraju arhivsku građu i dokumentarni materijal (državne organe i organizacije, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, firme).

Pravnici navode da je važno razlikovati dokumentarni materijal od arhivske građe. Dokumentarni materijal predstavlja sva dokumenta, koja nastaju radom, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru i takav materijal nije neophodno trajno čuvati, a rokove čuvanja određuje ustanova ili firma čijim radom nastaju takvi materijali.

Prema objašnjenju stručnjaka, arhivska građa predstavlja specifičnu vrstu dokumenata koji imaju kulturni, društveni i istorijski značaj i koja moraju trajno da se čuvaju. Takve važne spise institucije podnose nadležnom arhivu na čuvanje.

Prvi put ovim Zakonom uvodi se mogućnost stvaranja i čuvanja arhivske građe u elektronskom obliku, koja će morati da se čuva u skladu sa propisanim elektronskim čuvanjem dokumenata.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Rok za privrednike do 30. aprila, da dostave arhivske spise nadležnom Arhivu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jedan od najčešćih razloga je nerazumevanje oznaka koje pokazuju rok trajanja namirnica. Zbog toga u Uniji ove godine planiraju reformu u označavanju deklaracija na hrani. I u Srbiji se velika količina hrane baca iako bi ona mogla da bude donirana. Međutim, trenutni pravni okvir to onemogućava i otežava.

Ni stanovnici Evropske unije, ni Srbije ne razumeju dovoljno razliku između oznaka „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“ zbog čega velike količine hrane, pogotovo u domaćinstvu, bivaju bačene.

Oznaka „upotrebljivo do“ koristi se kod lako kvarljivih namirnica, koje bi nakon datuma koji je naznačen na pakovanju mogle da budu štetne po zdravlje ljudi.

„Pre isteka roka trajanja dobro je da takve proizvode podvrgnemo postupku konzervisanja bilo primenom povišenih temperatura, nekom kulinarskom obradom ili da se takvi proizvodi zamrznu. To su sveže meso, sveža riba, sveži sirevi, mlečni proizvodi, jaja…“, navodi Tanja Petrović, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

U Srbiji se godišnje baci oko 300.000 tona hrane

S druge strane, oznaka „najbolje upotrebiti do“ koristi se kod proizvoda koji mogu da stoje od nekoliko meseci do nekoliko godina.

„To su proizvodi koji su znatno stabilniji. Ovom odrednicom proizvođač garantuje minimalni period u kojem proizvod ima vrhunski kvalitet i bezbednost. Nakon isteka tog roka trajanja ‘najbolje upotrebiti do’ praktično to ne znači da sledećeg dana taj proizvod postaje nebezbedan. On nije nebezbedan nego može kod takvih proizvoda doći do pada kvaliteta“, dodaje Tanja Petrović.

Savet je da se takva hrana nakon isteka roka pregleda i proba. Ako nema promena u ukusu i mirisu, a ima, recimo, u boji ili hrskavosti, može bez straha da se koristi.

Prema procenama, u Srbiji se godišnje baci oko 300.000 tona hrane.

„Izveštaji programa za zaštitu životne sredine UN pokazuju da se Srbija nalazi iznad svetskog proseka po količini otpada od hrane koja nastaje u domaćinstvima. Godišnje po glavi stanovnika u Srbiji nastane 83 kilograma otpada od hrane, što je devet kilograma više po glavi stanovnika od svetskog proseka, a neverovatnih 50 kilograma više u odnosu na Rusiju, koja se nalazi na vrhu zemalja u Evropi koje imaju najmanje otpada od hrane“, ističe Isidora Šmigić, saradnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Izvor: RTS/Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Koja je razlika između „upotrebljivo do“ i „najbolje upotrebiti do“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukiseljene i konzervirane namirnice, keks i drugi konditorski proizvodi, kakao, čokolada, kečap, senf, slane grickalice, testenina, pirinač, čaj, kava, so, brašno, šećer, začini…, samo su neke od namirnica koje mogu trajati puno duže od oznake „najbolje upotrebiti do“ na ambalaži.

Kako je nerazumevanje te oznake upravo najčešći krivac što hiljade tona još jestive hrane godišnje u EU završi u đubretu, Evropska komisija će do kraja 2022. predložiti novi sistem označavanja rokova trajanja.
Još nije poznato kako će on izgledati, piše Večernji list, ali izmene rokova trajanja deo su velike reforme sistema označavanja hrane kao i porekla i sastava prehrambenih proizvoda u EU, koja proizlazi iz evropskog Zelenog plana, odnosno strategije „Od polja do stola“.

Prepoloviti bacanje do 2030.

Sve države članice EU do 2030. trebalo bi, naime, da prepolove količine bačene hrane, s tim da će polazna količina za, na primer, Hrvatsku, biti 286.379 tona otpada od hrane godišnje ili 71 kg po stanovniku, koliko je izmereno prošle godine.

I nedavno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane u Hrvatskoj potvrdilo je ono na što se upozorava već nekoliko godina – veliki deo građana ne razume oznake rokova trajanja hrane i to je jedan od glavnih razloga ogromnih količina bačene hrane u Hrvatskoj i Evropi. Pola građana EU ne razume razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“, a hrvatsko istraživanje pokazalo je da jedna četvrtina ispitanika baca hranu odmah po isteku ovog drugog roka, iako je još sigurna za jelo.

Naime, „najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, a može biti jestiv dugo nakon isteka roka.

Jedna od opcija o kojoj se razgovara je i da se istovremeno stave obe oznake na proizvod – i „upotrebiti do“ koja građanima kaže do kad je hrana sigurna za jelo – i „najbolje upotrebiti do“ do kad zadržava optimalni kvalitet.

Ima i ideja da se potpuno ukine „najbolje upotrebiti do“, da ostane samo rok do kad je hrana sigurna za jelo. U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku s „najbolji kvalitet do“ i „najbolje do, ali upotrebljivo nakon“. Ako novi sistem za samo nekoliko postotaka smanji bacanje u EU, radiće se o stotinama hiljada tona spasene hrane.

Severne zemlje EU sklone su da pojednostave sistem, dok se Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Ista podela postoji i u vezi sa predlogom da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.

Izvor: Večernji ist-B92

Foto: Pxabay

Чланак Novi sistem označavanja rokova trajanja proizvoda u EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi nesavesne investitore naterala da završe započeto, država je odlučila da svi koji su do 11. septembra 2009. dobili građevinske dozvole imaju još četiri godine da ih završe i pribave upotrebne dozvole.

Najviše nezavršenih objekata sa građevinskom dozvolom dobijenom i pre 2009. nalazi se u prestonici. Mnogi objekati su napušteni, a inspekcija nema mogućnost da reaguje, jer u većini građevinskih dozvola rok za završetak nije preciziran.

– Imate gradilišta koja su rađena bez građevinske dozvole, imate problem sa imovinom, negde imate problem sa finansiranjem, negde imate problem sa prenamenom pošto je investitor otišao pod stečaj… država tu može mnogo da uradi. Prva stvar je da ne možete ući u veliku investiciju ako nemate obezbeđeno finansiranje – rekao je prof. Dragan Buđevac sa Građevinskog fakulteta.

Stručnjaci poručuju da bi zakonom trebalo naterati investitore da započete objekte završe. U sređivanju mape nezavršenih objekata mogla bi da pomogne evidencija u kojoj je navedeno kome je Grad dodelio lokacije i građevinsku dozvolu za gradnju.

– Problem brojnih napuštenih gradilišta je zapravo posledica različitih zakona i najčešće neefikasne lokalne samouprave i po nekad komplikovanih sudskih sporova da se nekom oduzme lokacija. Po nekoj statistici verovatno negde oko 100.000 neizgrađenih stanova je ostalo u planovima – navela je arhitekta Branka Bošnjak.

Popis gradilišta

Sada su na potezu lokalne samouprave. Prvi korak je popis gradilišta kako bi se došlo do tačnog broja poslovnih i stambenih objekata zaraslih u korov. Nakon toga i slanje rešenja o porezu na imovinu onima koji ne ispunjavaju obaveze.

– Porez je jedan od mehanizama koji potera ljude ako ne završe objekat i dobije se rešenje za plaćanje poreza na imovinu. Taj objekat ne donosi nikakav prihod, znači ne koristi se za namenu – kaže Biljana Trifunović, poreski konsultant.

U resornom ministarstvu tvrde da su vlasnici nezavršenih objekata sada u obavezi da ih završe i pribave upotrebnu dozvolu. Ukoliko u naredne četiri godine to ne urade, nadležni organ koji je izdao prvu građevinsku dozvolu mora da donese rešenje kojim utvrđuje prestanak njenog važenja.

– To rešenje se dostavlja nadležnoj građevinskoj inspekciji i to je sankcija odnosno jedina kazna koja je dalje u postupku inspekcijskog nadzora za takav objekat kao za svaki drugi bespravni objekat – rekla je Aleksandra Damnjanović iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Izmene zakona odnose se isključivo na objekat i ne zadiru u vlasnička prava na građevinskom zemljištu.

– Jedina sankcija za nepoštovanje ovih odredbi odnosno za nekog ko nema nameru ili fizički nije u mogućnosti – jer je firma otišla je u stečaj, prestala je da postoji – jeste praktično rušenje objekta po isteku roka od četiri godine – navela je Damnjanovićeva.

Primer savesnog i odgovornog građevinarstva može da bude Italija, u kojoj problem višegodišnjih napuštenih gradilišta praktično ne postoji. Posle predviđenog roka za završetak gradnje, bez obzira na to da li je objekat gotov, investitor plaća gradsku rentu i porez na imovinu.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji ima 20.000 nezavršenih objekata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropska unija planira novi zakon za prehrambene prodavnice, a koji bi trebalo da stupi na snagu u narednih nekoliko meseci.

Prva promena u novom zakonu biće usmerena na hranu koja ima posebno dug rok trajanja.

Naime, ako se pravilno skladišti, hrana s posebno dugim rokom trajanja neće imati oznaku „upotrebiti do…“ koja označava krajnji preporučeni datum do kog možete jesti hranu vrhunskog kvaliteta. Reč je o proizvodima poput pirinča, testenine, kafe i ulja, navodi Fenix magazin, a prenosi Večernji list.

Druga promjena tiče se napomene „najbolje upotrebiti do…“ koja označava datum do kog je hrana na svom vrhuncu po ukusu ili kvalitetu. Ta napomena bi trebalo da se izostavi ili zameni drugom oznakom, na primer „često dobro i nakon…“. Međutim, rok upotrebe ostaće za svežu hranu kao što su meso, riba i druga kvarljiva roba.

Ovakav zakon o prehrambenim proizvodima priprema se zbog rezultata istraživanja koje je proveo Institut Johann Heinrich von Thünen (TI) u ime Saveznog ministarstva hrane i poljoprivrede.

Rezultati istraživanja pokazali su da uz 52 odsto sve otpadne hrane, veliki deo smeća nastaje u privatnim domaćinstvima. Samo u Nemačkoj se svake godine baci oko 12 miliona tona hrane. Drugi deo čine velike korporacije koje više ne mogu prodavati svoje proizvode nakon što je istekao rok upotrebe.

Savezna kancelarija za hranu i poljoprivredu takođe je naglasila da datum do isteka roka ne znači da je hranu potrebno baciti. Umesto toga, označava trenutak u kojem hrana zadržava svoja specifična svojstva pod odgovarajućim uslovima skladištenja.

Evropska predstavnica CDU-a Kristin Šnajder takođe vidi potrebu za delovanjem povodom ogromnog bacanja hrane.

„Proizvodi se jednostavno ne pokvare dan nakon isteka roka. Situacija u kojoj ljudi uzimaju jestivu hranu iz kontejnera pokazuje koliko hitno moramo delovati“, rekla je političarka.

Чланак EU menja oznake roka trajanja na hrani се појављује прво на Biznis i Finansije.

Firme koje dugove ne izmire na vreme, gube pravo na odlaganje plaćanja i celokupni preostali poreski dug im dospeva danom gubitka prava na odlaganje plaćanja.

Poreski obveznici više informacija mogu da dobiju u kontakt-centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700 007 i 011-33 10 111 ili na šalterima “Vaš poreznik” u 37 filijala u Srbiji.

Чланак Poreska uprava: Rok za uplatu treće rate ističe danas се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rok za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana po osnovu dohotka ostvarenog u 2020. godini je ponedeljak, 17. maj 2021. godine.

Fizička lica čiji ukupan neto dohodak u 2020. godini premašuje iznos od RSD 2.987.424 (neoporeziv iznos) su u obavezi da podnesu godišnju poresku prijavu (obrazac PPDG-2R). U poreskoj prijavi se iskazuje ukupan neto dohodak ostvaren u 2020. godini i neoporeziv iznos, a razliku čini dohodak za oporezivanje.

Dohodak za oporezivanje dodatno se umanjuje za iznos propisanih ličnih odbitaka, a preostali iznos čini oporezivi dohodak na koji se primenjuju propisane stope poreza.

Lični odbici utvrđeni su u sledećim iznosima:

za poreskog obveznika: RSD 398.323
za svakog izdržavanog člana porodice: RSD 149.371

Ukupan iznos ličnih odbitaka ne može biti veći od 50% dohotka za oporezivanje.

U nastavku se nalazi pregled stopa i iznosa oporezivog dohotka na koje se primenjuju:

Opis Iznos oporezivog dohotka u RSD

Oporezivi dohodak po stopi od 10% do 5.974.848
Oporezivi dohodak po stopi od 15% od 5.974.849

Kako podneti godišnju poresku prijavu?

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji predviđa da se poreska prijava za godišnji porez na dohodak građana podnosi ili u elektronskom ili u papirnom obliku.

Napominjemo da je za podnošenje elektronske godišnje poreske prijave (PPDG-2R obrazac) neophodno posedovanje kvalifikovanog elektronskog certifikata za pristup portalu Poreske uprave E-Porezi ili davanje ovlašćenja drugom licu preko PEP obrasca.

Poreska prijava u papirnoj formi podnosi se u filijali Poreske uprave koja je nadležna za opštinu na kojoj je registrovana adresa stanovanja fizičkog lica – poreskog obveznika.

Poresko rešenje

Poreska uprava izdaje rešenje o utvrđivanju godišnjeg poreza na dohodak građana u papirnoj formi. Rešenje se može izdati u elektronskoj formi putem slanja u poresko sanduče poreskog obveznika na portalu Poreske uprave, ali samo za poreske obveznike koji daju saglasnost za ovakav vid dostave rešenja. Poreska obaveza se plaća u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Mogućnost produženja roka za podnošenje poreske prijave

Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji dopušta produženje roka za podnošenje poreske prijave uz ispunjenje sledećih uslova:

pisani zahtev mora biti dostavljen Poreskoj upravi
zahtev mora biti dostavljen pre isteka roka za podnošenje poreske prijave
razlozi za produženje predmetnog roka moraju biti opravdani (bolest, odsustvovanje iz zemlje, nesrećni slučaj, elementarna nepogoda većih razmera i sl).

Zahtev za produženje roka za podnošenje poreske prijave se dostavlja filijali Poreske uprave u kojoj se podnosi poreska prijava. O zahtevu za produženje roka za podnošenje poreske prijave, rešava zaključkom Poreska uprava, u roku od pet dana od dana prijema zahteva. Krajnji rok za podnošenje poreskih prijava može biti produžen najduže za šest meseci od dana isteka zakonskog roka za podnošenje prijave.

Približna procena iznosa godišnjeg poreza

Ukoliko želite da približno utvrdite iznos godišnjeg poreza,
bez primene ličnih odbitaka, u nastavku dajemo skalu oporezivanja:

Ukupan neto dohodak ostvaren u 2020. godini Stopa poreza
do 2.987.424 (neoporeziv iznos) 0%
od 2.987.425 do 8.962.272 10%
od 8.962.273 15%

Чланак Rok i iznosi za podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana се појављује прво на Biznis i Finansije.