Prema novom Zakonu o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se primenjuje od 2. februara prošle godine, privrednici u Srbiji imaju rok do 30. aprila ove godine da dostave arhivske spise nadležnom Arhivu, podseća Forum media.
Ako se ne ispoštuju obaveze propisane su visoke novčane kazne, koje su pooštrene u odnosu na ranije važeće zakonsko rešenje.
Kako je Nova ekonomija pisala krajem prošle godine, privrednici u Srbiji koji pripadaju grupi mikro preduzeća dužni su prema Zakonu o arhivskoj građi da arhiviraju dokumentaciju, čak i u slučaju da u svojim knjigama nemaju druge papirologije osim potvrda o transakcijama.
Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije podnelo je inicijativu i poslalo dopis Ministarstvu kulture i informisanja da se mikropreduzeća izuzmu iz primene Zakona o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, jer taj propis predstavlja bespotrebno opterećenje mikro firmi usred krize.
Preduzetnici su već izuzeti iz primene ovog Zakona, dok propis važi za mala preduzeća koja su inače u sistemu PDV-a. Od Ministarstva kulture i informisanja nismo dobili odgovor na pitanja koja smo poslali na ovu temu u decembru 2021.
Privrednici kao arhivatori
Boban Stamenković, vlasnik firme Marcoil doo, koja se bavi trgovinom industrijskih i motornih ulja (naftnim proizvodima) kaže da je primena Zakona o arhiviranju veliko opterećenje za njegovo preduzeće i da nemaju zapise koje je potrebno arhivirati.
“Za nas je arhiviranje veliki trošak, trebalo bi da plaćamo 500 evra godišnje i da zaposlimo radnika koji bi se samo bavio papirologijom. Ali, mi i nemamo dokumenta za arhivsku građu, sve što imamo su standardna dokumenta koja su dostupna u APR-u ili bankarska rešenja i izvodi. Šta mi da arhiviramo? Nemamo arhivske spise a nameće nam se još nešto da plaćamo pored svih poreza i taksi koje plaćamo državi”, kaže Stamenković za Novu ekonomiju.
Milena Amon, zastupnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, kaže da su inicijativu podneli zato što nema suštinske razlike između preduzetnika koji su izuzeti iz primene i mikro preduzeća koja zapravo i nemaju arhivske predmete.
Koja je svrha ovog zakona
Dokumentarni materijal kod preduzetnika i mikropreduzeća svodi se na javno dostupne podatke preko APR-a, kako ona kaže, takođe i na finansijske izveštaje koji su javni. Takođe, postoji, i dokumenatcija u vezi sa zaposlenima kojoj svaki zaposleni može pristupiti preko Croso sistema, na sopstveni zahtev.
„Zbog toga smatramo da je ovo bespotrebno opterećenje malih privrednika i to usred krize i suprotno Strategiji digitalizacije, koja ima za cilj da pojeftini procedure a ne da ih zakomplikuje i poskupi. Ovaj zakon treba da se odnosi samo na one koji poseduju arhivsku građu u smislu imovine od kulturnog značaja kao kao što su umetničke slike i autorska prava od javnog značaja”, kaže Amon.
Prema njenoj oceni, nije jasno koja je svrha ovog zakona da se primenjuje za privrednike koji nemaju važne zapise od kulturne i istorisjke vrednosti.
“Trošak izrade akata, lista, podnošenje arhivu, od oko 500 evra pored količine ostalih diskutabilnih nameta ogroman je udar na domaće privrednike u vreme krize”, kaže Amon.
Milionske kazne
Usled preopterećenja procedurama, porezima i ostalim nametima, kako ona napominje, mali privrednici ugase preduzeća i prelaze na crno tržište, što je pogubno po ekonomiju i zaposlene u privatnom sektoru.
„Pored svega toga, ovaj zakon podrazumeva nelogične kaznene odredbe i do dva miliona dinara za neusklađivanje sa propisom i to ne uzimajući u obzir princip srazmernosti ni ekonomsku moć preduzeća“, kaže Milena Amon.
Novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji se menjao nakon više od dve decenije u Srbiji, uvedene su nove obaveze za sve institucije i privrednike koji stvaraju arhivsku građu i dokumentarni materijal (državne organe i organizacije, organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, firme).
Pravnici navode da je važno razlikovati dokumentarni materijal od arhivske građe. Dokumentarni materijal predstavlja sva dokumenta, koja nastaju radom, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru i takav materijal nije neophodno trajno čuvati, a rokove čuvanja određuje ustanova ili firma čijim radom nastaju takvi materijali.
Prema objašnjenju stručnjaka, arhivska građa predstavlja specifičnu vrstu dokumenata koji imaju kulturni, društveni i istorijski značaj i koja moraju trajno da se čuvaju. Takve važne spise institucije podnose nadležnom arhivu na čuvanje.
Prvi put ovim Zakonom uvodi se mogućnost stvaranja i čuvanja arhivske građe u elektronskom obliku, koja će morati da se čuva u skladu sa propisanim elektronskim čuvanjem dokumenata.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay