U pozorištu Madlenianum u kome je otpočelo obeležavanje jubileja, prisutni su mogli da na multimedijalnom performansu vide kako je kompanija, koja je počela sa radom u Kragujevcu, izrasla u najveću vodeću telekomunikacionu i medijsku kompaniju u Jugoistočnoj Evropi – United Grupu.

U godini značajnog jubileja kompanija SBB koja zvanično ima najbrži internet u zemlji, prema merenju renomirane kompanije Ookla®, podiže brzine interneta do 50%, a svim svojim korisnicima omogućiće pristup najvećoj i najbržoj mreži sa brzinama interneta do 1 Gbps, najavio je izvršni direktor SBB kompanije, Milija Zeković.

„Do sada smo stvorili 19 GIGA gradova u Srbiji, a do kraja ove godine biće ih ukupno 35, što znači da će čitava mreža u zemlji biti digitalizovana. Mogu sa ponosom da kažem da stvaramo GIGA Srbiju. Naš sledeći cilj je izgradnja 10 GIGA optičke mreže, kada će super brzi internet učiniti da naši korisnici imaju pristup jednoj od najbržih mreža u Evropi.“

Zeković je podsetio da je SBB sa EON platformom napravio revoluciju kada je reč o načinu na koji se gleda televizija u Srbiji. To je danas najpopularnija TV platforma na tržištu od 40 miliona ljudi.

„Kao deo jubilarnog poklona za naše korisnike počinjemo projekat EONizacija, u okviru kojeg ćemo svim korisnicima omogućiti EON aplikaciju, dok će prvih 10.000 korisnika dobiti i EON Smart Box i EON Connect“, istakao je Zeković.

SBB će u naredne tri godine investirati više od 240 miliona evra u dalji razvoj inovativnih servisa, usluga vrhunskog kvaliteta i izvanrednu korisničku podršku. Ukoliko se za to stvore uslovi kompanija će proširiti svoju ponudu na tržište mobilne telefonije omogućavajući građanima Srbije niže cene i bolje usluge.

„Počeli smo sa pružanjem usluga u sedam gradova za 20 hiljada korisnika, a danas to činimo za 3 miliona građana. Bilo nas je osmoro, sada naš tim broji 1.800 ljudi. Veličinu i snagu kompanije SBB korisnici osećaju kada god uđu u svoj dom, uključe TV ili se povežu na internet. Zato nastavljamo da investiramo u najnaprednije tehnologije, u ljude i naše društvo”, rekao je Zeković.

SBB već 20 godina menja način na koji ljudi u Srbiji komuniciraju, informišu se i rade, ulažući više od pola milijarde evra samo u poslednjih 10 godina u razvoj najmodernijih telekomunikacija.

Kompanija je izdvojila i devet miliona evra za dugoročne projekte SBB fondacije i pojedinačne donacije. SBB fondacija nastaviće da podržava zaštitu životne sredine, kao i da stipendira najbolje studente i učenike iz Srbije. Od osnivanja, fondacija pomaže i ugroženim porodicama i pojedinicima, kroz projekat „Jezgro“.

Iz kompanije SBB povodom značajnog jubileja najavljuju veliku nagradnu igru za sve korisnike sa izuzetno vrednim nagradama.

Чланак Stvaramo GIGA Srbiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani Srbije su prošle godine izdvojili skoro 4% ukupnog BDP-a za telekomunikacione usluge, koje su učestvovale sa oko 5% u ukupnim izdvajanjima iz kućnog budžeta. Ovakva računica proizilazi iz podataka da je prošlu godinu Telekom Srbija završio sa 1,17 milijardi evra prihoda i prikazanom EBITDA od oko 408 miliona evra, SBB sa 276 miliona evra prihoda i oko 110 miliona evra EBITDA, Telenor je ostvario 436 miliona evra prihoda i 160 miliona evra EBITDA, a A1 je imao prihode od 286 miliona evra i EBITDA od 87,6 miliona evra.

Prema podacima za ovu godinu, Telekom i dalje dominira u fiksnoj telefoniji sa 75,8% tržišnog učešća, SBB imao udeo od 21,2%, a preostalih 3% dele svi drugi operateri. Odnos snaga je nešto ravnomerniji u mobilnoj telefoniji, gde Telekom ima 43,6% tržišnog udela, Telenor 32,4% i A1 24,4%. Telekom je dominantan i na tržištu širokopojasnog interneta sa udelom od 53,7%, drugi je SBB (31,5%) a prate ih sa daleko manjim udelima Orion (2,6%), Sat-Trakt (2,5%), dok svi ostali provajderi imaju ukupno ispod 10% tržišnog učešća. Na kraju, najveća borba se vodi na polju plasmana medijskih sadržaja, gde je Telekom posle nedavne akvizicije PTT kablovske mreže podigao tržišni udeo na 47,7%, odmah iza je SBB sa 46,1%, a svi ostali imaju zbirni udeo ispod 10%.

Očigledno je da se kao i prošle, i ove godine nastavlja konsolidacija tržišta koju predvode najveći operateri. Ostao je jako mali broj alternativnih provajdera, naročito onih koji pored internet konekcije nude i usluge plasiranja medijskih sadržaja i fiksne telefonije. Iako Orion Telekom i Sat-Trakt i dalje ostvaruju rast u veoma oštroj konkurenciji, verovatno je da su i oni na radaru velikih telekomunikacionih kompanija kao potencijalne mete za preuzimanje.

Tržište i dalje polarizovano

Prvo što bi trebalo uzeti u obzir kada se predviđa dalji razvoj na ovom tržištu je najava Telenora da će početkom naredne godine plasirati „quad play“ uslugu, koja objedinjuje četiri usluge (fiksni telefon, mobilni telefon, internet i TV). Zahvaljujući tome, Telenor će postati drugi učesnik na tržištu koji nudi ovakvu uslugu. Drugo, za narednu godinu je planirana i licitacija za 5G licencu. Sigurno je da će SBB biti spreman da visoko licitira za licencu koja bi mu otvorila vrata za ulazak na tržište mobilne telefonije i tako omogućila da postane treći provajder „quad play“ usluge na tržištu. Ostaje da se vidi kakve će poteze preuzeti kompanija A1, koja se za sada izgleda zadovoljava uvećanjem EBITDA margine za 5% u poslednjoj godini.

Veoma je važno i kako kompanije, kojima pripadaju provajderi, posmatraju srpsko tržište i koliko je ono bitno za njihovo ukupno poslovanje. Telekom u tom pogledu nema dilemu, srpsko tržište je najvažnije za njegovo poslovanje jer Telekom Srpske i Mtel imaju daleko manji udeo u ukupnim prihodima na nivou cele grupe. Grupacija PPF, vlasnik Telenora u svom portfoliju posluje još u Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj, Bugarskoj i Crnoj Gori, pa će svoje aktivnosti svakako uskladiti sa interesima grupe, ali ulazak na fiksno tržište i plasiranje medijskih sadržaja su jasan pokazatelj da je Srbija jako bitan činilac u poslovanju.

A1 je već dugo prisutan na našem tržištu, ali sa opreznim pristupom ulaganjima, a SBB koji posluje u okviru United grupe sada čini tek 13% ukupnih prihoda u grupi. United grupa se okrenula akvizicijama najpre u Hrvatskoj, zatim Bugarskoj i na kraju u Grčkoj, gde je za godinu dana povećala svoje prihode više od dva puta. Koliko će biti fokusirana na ovo tržište verovatno će najviše zavisiti od 5G licence, ali ne treba smetnuti s uma da je Grupa krenula upravo iz Srbije i da u vlasničkoj strukturi ima veliki udeo onih kojima je naše tržište sigurno važno.

Dalja kretanja bitno određuje i činjenica da su se operatori okrenuli masovnijoj proizvodnji medijskih sadržaja kroz sopstvene produkcijske kuće, što se ogleda u velikom broju serija, otvaranju novih kanala i ostalih sadržaja koji su sastavni deo njihove ponude. Očekivalo se da će popularni Netflix ili slični striming servisi umanjiti interesovanje za domaće serije, ali piplmetri govore da ono ne jenjava, bilo da je reč o novim ili starim domaćim serijama. Serije su se ranijih godina emitovale vikendima, danas se emituju svakodnevno. Produkcija ovako velikog broja domaćih sadržaja je probudila jednu celu industriju, oživela ovdašnje lokalitete, povećala stručnost ljudi koji rade na filmu i u produkciji, što za sobom povlači i sve veći broj stranih produkcija.

Tržište je, ipak, i dalje polarizovano, što je vrlo loše za korisnike jer mogu da gledaju samo sadržaje svojih operatora, koji po pravilu nisu dostupni ostalima. Bitka se vodi i za prava objavljivanja sadržaja, posebno sportskih događaja. Ovo je dovelo do toga da se prava prenosa za Srbiju plaćaju astronomskim ciframa, kao u slučaju Pemijer lige ili Lige šampiona.

Rastu zahtevi za dodatnim servisima

Ako pogledamo operativno poslovanje, lokalni menadžment je cele godine stavljao akcenat na povećanje efikasnosti u prodaji i tehničkoj operativi, a borba za svakog korisnika i povećanje prosečnog prihoda po korisniku su glavne lokalne teme. Svedoci smo rata cenama i među prodajnim timovima koji nude besplatne uređaje ili njihovu kupovinu na rate, višemesečne besplatne ponude (12 meseci za dinar) i druge pogodnosti.

Kompanije i dalje ulažu u optičku infrastrukturu, mada u manjem obimu, ali sada je primetno širenje mreže i u ruralnim sredinama. Svi operatori su shvatili da su brzina interneta i stabilnost mreže podjednako važni, pa se bitka vodi pre svega oko korisnika koji još koriste starije tehnologije, a glavna aktivnost na terenu je „swap“ prebacivanje baza korisnika sa starih tehnologija (ADSL, WIFI) na stabilnije optičke ili HFC mreže. Pojavom 5G mreže, ova borba će postati još oštrija, jer će dobar deo korisnika imati na svojim mobilnim uređajima opseg koji će zadovoljavati i sve potrebe domaćinstava.

Osim toga, primetno rastu zahtevi za dodatnim servisima, posebno u premijum segmentu. Povećava se i broj onih koji koriste striming servise, Netflix, Amazon Prime, Disney+, Hulu ili pak tradicionalne stanice kao NBC, ABC, CBS. Ovi korisnici žele slobodu u izboru i traže dostupnost usluge na više uređaja. To zahteva dodatno unapređenje infrastrukture, jer brze internet veze postaju neophodne za digitalne sadržaje koji troše veliku količinu opsega.

Ne bi trebalo zaboraviti ni OTT koji nalazi svoje mesto na srpskom tržištu iako nije regionalizovan kao što je to Netflix. Operatori su shvatili da moraju da se prilagode navikama korisnika, pa su ponudili kvalitetnu internet konekciju za što kvalitetniju OTT uslugu. Kod nas, svi vodeći provajderi imaju i svoju OTT uslugu, koja je jedna vrsta alternative poznatim OTT servisima, sa povoljnim cenama i dodatim pogodnostima za svoje korisnike.

Borba za konsolidaciju srpskog tržišta telekomunikacija se nastavlja, pa su korisnici u prilici da dobiju bolji servis, kvalitetniji sadržaj i podršku. Profitabilnost kompanija koje posluju na srpskom tržištu raste i to kod svih operatora, bilo organski ili kroz akvizicije. Veći deo operatora je spreman za dalja ulaganja, a videćemo šta će ova borba i investicije, koje se dobrim delom finansiraju iz kredita, doneti na duže staze. Dva velika fonda i dva institucionalna operatora iza kojih stoji država su sasvim dovoljna za jednu jako dobru utakmicu.

Nenad Tešić, partner u konsultantskoj kući Egzakta Advisory

Biznis & finansije, Biznis top 2020/21

Foto: Pixabay

Чланак Ukrupnjavanje na tržištu telekomunikacija: Gledaćemo još žustriju utakmicu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još kad bi borba između MTS-a i SBB-a bila prava tržišna utakmica sa pravilima koja svi poštuju. Međutim, to je prljava igra i niko ne poštuje fer-plej.

Ali, da zamislimo da nema te prljave igre, da zaista postoji slobodno tržište i da MTS i SBB poštuju zakone i pravila igre tako da finansijski rezultati tih kompanija zavise isključivo od sopstvenog rada i kvaliteta usluga i sadržaja, tj. zadovoljstva korisnika. Šta mislite, koja kompanija će za pet ili deset godina biti lider na tržištu Srbije?

MTS štiti država, ali SBB štite mnogo jače države od Srbije

Prvo, kad bi zaista postojalo slobodno tržište, bilo bi dopušteno da se pojavi bar još jedan provajder ili konkurent. Opet, i za to je potrebno neko vreme, pa bi tržište još neko vreme ostalo podeljeno između MTS-a i SBB-a. Trenutno je MTS lider na tržištu. MTS ima više korisnika i bolju infrastrukturu. MTS nije više samo provajder, MTS ima isto kao i SBB (tj. BC Partners i United Group), proizvodnju sadržaja – televizije sa informativnim programom i produkciju filmova i serija.

Ali, SBB stvara kvalitetniji sadržaj – ima bolje serije i filmove, N1 ima bolje voditelje i emisije i otvorena je za opoziciju ili kritičare vlasti i nekih društvenih pojava, kojih je sve više, zbog čega sve više građana otkazuje usluge MTS-a i prelazi u SBB.

To možda još uvek nije tako veliki broj, ali dugoročno, ako SBB bude imao kvalitetniji sadržaj i tzv. slobodne medije u ponudi TV kanala, imaće i više korisnika. SBB može da trči i finansijski i tehnološki maraton sa MTS-om. MTS štiti država, ali interese investicionih fondova ili vlasnika SBB-a, štite mnogo jače države od Srbije. Pored toga, SBB zapošljava kreativnije ljude. Najbolji novinari RTS-a i B92 prelaze na N1.

Zaštita države više šteti MTS-u, nego što mu koristi

Zato, ako MTS nema kvalitetan sadržaj, ne može ostati lider na tržištu. Mislim da su oni koji vode Telekom Srbija o svemu mislili, samo ne o tome. Jer, Pink ima ugovor i sa SBB-om. Šalu na stranu, država mora da štiti interese MTS-a, mi ne želimo vlast koja želi da uništi Telekom Srbija, ali ni da uništi konkurenciju.

Država mora da štiti i interese stranih investitora poput vlasnika SBB-a, i da ostavi mogućnost da još neki domaći ili strani investitor, ako postoji potreba i prostor na tržištu, može da dobije dozvolu za rad na tržištu Srbije. Država mora da štiti, pre svega, interese potrošača. Zato je možda jedno od rešenja da se zakonom odvoje distribucija i produkcija sadržaja.

Ako se to ne razdvoji i ako MTS ne unapredi kvalitet mreže i kvalitet sadržaja – ako se ne približi i ukusu korisnika koji nisu lojalni članovi vladajućih stranaka, MTS će, kad dođe do smene vlasti, izgubiti lidersku poziciju, a možda će biti odveden i u stečaj.

Izvor: Nikola Varagić, makroekonomija.org

Foto: Pixabay

Чланак Zamisli život u kojem su MTS i SBB na slobodnom tržištu се појављује прво на Biznis i Finansije.