Verovatno ne postoji piće koje u našem narodu ima veću upotrebnu vrednost od rakije. Ona se koristi za dezinfekciju, zatim kao lek i to ne samo za telo već i za dušu, kao aperitiv i dodatak uz jutarnju kafu, ali i kao glavno piće na svim vrstama slavlja. Kada se, pak, povede priča o koncentraciji stručnjaka za rakiju u Srbiji, brojke su još fascinantnije – skoro svako seosko domaćinstvo i poneko gradsko ima bar jednog „profesionalnog degustatora“, a neretko i „majstora za pečenje rakije“.

No, uprkos bogatoj ekspertizi našeg stanovništva iz ove oblasti i mnoštvu kućnih „mini destilerija“, na srpskom tržištu je u prethodnim godinama bilo dovoljno mesta i za razvoj specijalizovanih preduzeća koja su želela da ovo piće pretvore u nacionalni brend. Tako se u ovom poslu obreo i jedan beogradski preduzetnik.

Zbogom lošim rakijama

Branko Nešić je ranih dvehiljaditih otvorio lokal u centru Beograda, s ciljem da u njemu okuplja društvo ali i da nešto zaradi. Jedne večeri se u društvu povela priča i o rakiji, a iz priče se rodila ideja zbog koje je Nešić promenio svoje preduzetničke planove. Otvorio je „Rakia bar“ 2006. godine u Dobračinoj ulici, na mestu gde je njegov deda imao podrum.

Do tada se uživanje u rakiji uglavnom vezivalo za bučne kafane sa kariranim stolnjacima i metalnim pepeljarama. Međutim, koncept ovog ugostiteljskog objekta bio je potpuno drugačiji. On je imao moderan enterijer, rakiju proverenog kvaliteta koja se pije iz odgovarajućih čaša i prikladno meze. Nešićev inovativni pristup se pokazao kao veoma uspešan. Interesovanje je bilo toliko da se mesto u „Rakia baru“ moralo rezervisati nedeljama unapred.

Vlasnik „Rakia bara“ je potom otvorio prodavnicu rakije na Terazijama, osmislio franšizu za svoj posao, ali i realizovao više manifestacija, poput „Rakija festa“, koje su doprinele brendiranju ovog pića.

Na pitanje kako je moguće postići poslovni uspeh sa pićem koje se u Srbiji nudi na svakom koraku, naš sagovornik odgovara: „Za nas je bilo presudno to što nikada nismo pravili kompromis kada je u pitanju kvalitet ponude i pristup poslu. Da smo nudili jeftine, namirisane rakije verovatno bismo danas bili bogatiji, ali bilo nam je važno da trajemo i da radimo ono u šta verujemo“.

Što je za kumove, to je i za majstore

„Rakia bar“ zaista traje, budući da postoji već 16 godina, tokom kojih je njen vlasnik otvorio i zanatsku destileriju „Belgrade Urban Distillery“, u kojoj se proizvodi preko 20 vrsta rakija i jakih alkoholnih pića u ograničenim serijama. Nešić nabavlja potrebne sirovine na jugu Srbije, između Vladičinog Hana i Vranja, u mestu Jelašnica gde ima svoje plantaže voća. Tamo obavlja i primarnu proizvodnju pića.

Završni deo proizvodnje, koji podrazumeva odležavanje i starenje destilata do finalnog proizvoda, odvija se u destileriji na Dorćolu. U ovom postupku, svi sudovi sa rakijom imaju jasno istaknute hemijske analize koje garantuju sastav i kvalitet.

„Na taj način rušimo mitove da postoji jedna rakija za kumove, a druga za majstore“, kaže naš sagovornik, aludirajući na odomaćenu praksu naših proizvođača da čuvaju bolje rakije za sebe, dok ostale prodaju.

Osim voćnih rakija, destilerija u ponudi ima i likere, džin, više vrsta medovine začinjene lekovitim travama, ali i svoje, potpuno originalno piće – rakiju Branko. „To je tradicionalna premijum šljivovica sa donekle izmenjenim karakterom, koji je približava viskiju ili burbonu. Ona ima 50% alkohola, snažno telo i intenzivan ukus, pa se preporučuje da se pije sa ledom, a može se stavljati i u koktele“, predlaže tvorac ove rakije.

Dragocenost koja se, umesto u sefu, čuva u hrastovom buretu

Nešić je 2019. godine svoje celokupno „rakijsko poslovanje“ krunisao otvaranjem „Srpske banke rakije“ u dorćolskoj destileriji. „Inspiraciju smo dobili iz tradicije koja je i danas prisutna, a po kojoj se burad sa rakijom zakopava u zemlju i otvara samo za posebne prilike – venčanja, krštenja, rođenja… Pošto se odležavanjem u kvalitetnim hrastovim buradima vrednost rakije, odnosno investicije, uvećava, bilo je logično da ceo projekat nazovemo bankom rakije“, objašnjava Nešić. Prema nekim procenama, vrednost rakije čuvane na ovaj način može da poraste i do 60 odsto, zato što hrastovina, osim boje, rakiji dodaje i niz drugih sastojaka koji obogaćuju njen ukus i miris.

Klijenti ove specifične banke su građani i kompanije. U ponudi su rakije od jabuke, šljive, dunje i kajsije, a kupci sami biraju vrstu koju žele, ili uz pomoć stručnjaka prave sopstveni blend ovog pića koje će potom ostaviti u burad da odleži. U zavisnosti od starosti i vrste rakije, preporučuje se da ona u hrastovim buradima provede između šest i 36 meseci.

„Kada ostave rakiju, naši klijenti dobijaju pečat kojim zatvaraju burad, graviranu pločicu sa njihovim imenom, kvalitetne flaše od 500 mililitara i personalizovane etikete. Radi jednostavnijeg dizajniranja, sve etikete su istog formata i osnovnog sadržaja, ali ih klijenti samostalno popunjavaju svojim imenom i nazivom rakije. Naravno, ukoliko kupac želi možemo da radimo i ’custom made’ rešenja za flaše i za etikete“, napominje Nešić i dodaje da zahteva ima različitih, kao i naručilaca.

U pomenutoj banci, naime, svoju rakiju čuvaju poznate firme i institucije poput „Košarkaškog kluba Partizan“ i „Turističke organizacije Beograda“, ali i pojedinci iz zemlje i inostranstva. Među njenim klijentima nalaze se i ugostitelji, koji u saradnji sa stručnjacima banke prave svoj blend rakije, kako bi se autentičnom ponudom istakli na tržištu.

Prestonička rakija

No, „Srpska banka rakije“ ne predstavlja samo mesto na kojem će se kvalitetne rakije pretvarati u još kvalitetnije, već i turističku atrakciju. Destileriju, u kojoj se nalazi ova banka, godišnje posećuje više stotina turista, što organizovano sa brodova, što u manjim grupama preko agencija, pa čak i pojedinačno. „Do sada smo ugostili turiste iz svih delova sveta i nismo imali nijedan negativan komentar na kvalitet proizvoda. Naprotiv, čak i oni koji nisu upoznati sa rakijom kao pićem, prijatno se iznenade kada probaju neki od naših destilata“, ističe naš sagovornik.

Kako bi rakija dobila značajnije mesto u domaćoj turističkoj ponudi, Nešić još od prve „Beogradske rakija ture“ organizovane 2010. godine sarađuje sa „Turističkom organizacijom Beograda“ (TOB). Ta saradnja je u međuvremenu produbljena, pa je TOB postao i korisnik usluga „Srpske banke rakije“, gde čuva dunjevaču koja bi trebalo da postane prestonički brend.

Rakija od dunje je odabrana zato što je ovo piće jedno od najpopularnijih u Beogradu, ali i zato što se u okolini glavnog grada mogu naći dovoljne količine tog voća. „Mi smatramo da dunja simbolizuje naš grad i da ’Beogradska rakija’ treba da bude baš od nje“, uveren je Branko Nešić.

Marija Dukić

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Чланак „Srpska banka rakije“: Odličan prinos na tečnu investiciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najjeftinije naknade za sefove plaćaju vlasnici takozvanih premijum računa, čije je vođenje mnogo skuplje od običnih, a najveće oni koji nemaju račun u banci gde iznajmljuju sef. Beograđanka Jelena M. već godinama u sefu u centru grada čuva zlato koje je nasledila od porodice. Nedavno je primetila da joj je sa računa skinuto više novca.

Naknade za sef dvostruko veće

– Tek sam tada shvatila da su naknade za sef dvostruko veće – kaže naša sagovornica. – Banka je poslala mejl sa novim tarifnikom, pa su ispoštovali zakonsku obavezu da klijente na vreme obaveste o svim naknadama, ali nisam obratila pažnju na svaki deo ogromnog ugovora. Ipak, čini se da je to pokriće za svakodnevno pelješenje. Posebno treba biti obazriv, jer su gotovo sve banke podigle cene svojih usluga. Dešava se i da klijentima mesecima naplaćuju održavanje računa sa pogodnostima, koje košta višestruko više od vođenja osnovnog računa i kad ih opomenete, samo priznaju grešku, a razliku ne vraćaju.

U pojedinim bankama na našem tržištu naknade za zakup sefa naplaćuju se u skladu sa računom koji klijent ima. Najnižu mesečnu taksu za mali sef, oko 300 do 400 dinara, plaćaju vlasnici „skupih“ platnih računa koji obuhvataju niz usluga i za čije mesečno održavanje banke uzimaju oko 1.000 dinara. Vlasnici „običnih“ računa za zakup najmanjeg sefa moraće da izvoje i 700 dinara. Ova usluga će za građane koji nemaju račun u toj banci biti 1.400 dinara. Cena zakupa najvećih sefova sada je od 1.400 do 2.800 dinara mesečno.

Procenjuje se da u Beogradu ima nekoliko desetina hiljada sefova, a da je više od 90 odsto zauzeto. Već mesecima pre skoka cena, vladala je velika potražnja za sefovima, jer je poneko slobodno mesto bilo jedino u udaljenim filijalama, dok su u centru grada sve kutije popunjene. Pretpostavka je da će novi tarifnik da smanji ovu „gužvu“.

Kako su nam u bankama odgovorili, nema vremenskog ograničenja zakupa, ali nemaju nameru da otvaraju nove sefove. Objašnjavaju da su naknade povećali u skladu sa svojim poslovnim politikama i da su o njima klijenti blagovremeno obavešteni. Sef može da iznajmi svaki građanin ili vlasnik firme koji potpiše ugovor sa bankom

Dve tarife u mesecu

Problem je što su u mesecu kada sam potpisala novi ugovor i prihvatila novu tarifu, skinute obe nakanade za sef, i stara i nova – kaže naša sgovornica J. M. – Odmah sam uložila žalbu banci, jer su mi skinuli ne 250, ili 500, već 750 dinara. Dobila sam odgovor da se po produžetku ugovora svima skida duplo, odnosno obe tarife, jer se dva puta pušta trajni nalog. Nameravam da pišem žalbu Narodnoj banci Srbije.

Nemaju uvid

Postoje propisi koji definišu šta nije dozvoljeno držati u sefu, ali banke nemaju uvid u sadržaj kutije. Zabranjeno je u sef smestiti oružje, eksploziv, kvarljive, zapaljive predmete i one zabranjene zakonom. Najčešće se u sefovima u bankama čuvaju porodični nakit, zlato, ugovori, testamenti, vrednosni papiri, umetnička dela, ali ima i onih koji tu čuvaju novac.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Zakup sefova u pojedinim bankama poskupeli za 100 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Način čuvanja stvari danas se daleko promenio. Metodi kakvi su bili pre doveli do do nepoverenja u ljude upravo zbog zloupotrebe iste i na kraju puke lakovernosti. Dogovori na reč i osiguranje u “tuđim rukama” više ne postoji na način kako se to doživljavalo u 20. veku i ranije. Iako su prvi tzv. sefovi ili tada “škrinje” napravljene dugo godina unazad, njegova upotreba je veoma drugačija. Sefove su nekada imali samo uticajni ljudi, plemići, aristokrate, kasnije banke i institucije slične njima. U savremenom društvu način poslovanja i potreba za obezbeđivanjem kako ličnih tako i tuđih vrednosti prepuštena je sefu. Tako dolazimo do toga da smo samo najsigurniji kada sami obezbedimo na pravi način ono što nam je vredno.

Upravo iz tog razloga način čuvanja ličnih stvari, vrednih predmeta postao je svakodevnica i potreba za sefovima je danas veća nego ikada pre.

Privatni biznisi, blagajne, depoi pored novca u svojim sefovima obezbeđuju i vredne dokumente; poput ugovora, aneksa, različitih ovlašćenja i ostalo. Takav primer imamo u advokatskim kancelarijama, kompanijama koje rade sa različitim i vrednim poslovnim ugovorima…

Komarcijalni primer je nama daleko poznatiji. U poslovnim jedinicima gde je veliki kolektiv postoje sefovi i ormarići gde zaposleni odvajaju svoje lične a tako i vredne stvari.

Zašto je sef pravo rešenje?

Posmatrajte sef kao lični prostor gde su vaše dragocenosti na sigurnom. Zaključane, pristupačne samo vama i raspoređene onako kako vi želite. Varijacije u dimenzijama, položaju, načinu skrivenosti nameni, bilo poslovna ili privatna možete lako dogovoriti sa mivir.rs kompanijom koja izdaje najbolja rešenja i u svojoj ponudi ima različite sefove i ormariće za čuvanje dragocenosti.

Sef je otporan na neželjeno otvaranje, a stepen njegove sigurnosti zavisi od nivoa bezbednosti, za koji je napravljen. Sefovi se učvršćuju za pod ili zid kako bi se onemogućilo njihovo odnošenje. Sef povećava bezbednost poslovanja. Pravilnim izborom i upotrebom, koristićete sef više decenija.

Kupite sef koji će zadovoljiti rastuće potrebe tokom dužeg niza godina. Ukoliko potražujete pravo rešenje za osiguravanje vaših dragocenosti pogledajte ponudu na sajtu ovde.

Чланак Jednostavan način da povećate bezbednost svog poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.