Vrednost CFA Globalnog penzijskog indeksa Holandije je 85 poena, iza nje je prošlogodišnji pobednik Island sa 83,5 poena, dok je treće mesto zauzela Danska sa 81,3 poena, navodi se na veb-stranici ove organizacije.

Sve tri države su dobile najvišu ocenu „A“, a ovu ocenu je dobio još samo Izrael, prenosi „Blumberg“.

Penzijski sistemi su ocenjivani na osnovu njihove adekvatnosti, održivosti i integriteta, a u izveštaju se navodi da su penzije širom sveta pod pritiskom koji nije ranije zabeležen.
„Merser“ je analizirao penzijske sisteme 47 zemalja, a poslednje mesto je zauzela Argentina.
SAD se nalaze na 22. mestu, a Kina na 30. mestu, dok Srbija nije bila uključena u istraživanje.

Pad nataliteta dugoročno je izvršio pritisak na nekoliko ekonomija i penzijskih sistema, navodi se u izveštaju, što je negativno uticalo na rezultate održivosti za zemlje poput Italije i Španije.

Veštačka inteligencija (AI) ima potencijal da unapredi penzijske sisteme tako što će dovesti do efikasnijeg i bolje informisanog donošenja odluka, a potencijalno i do većeg realnog prinosa investicija, zaključuje glavni autor ovog izveštaja Brajan Noks.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koja zemlja ima najbolji penzijski sistem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog toga sve više poslodavaca u svetu napušta programe sa „utvrđenim benefitima“ i prelaze na sistem „utvrđenih doprinosa“, što je za buduće penzionere nepovoljnije.

Ovo su rezultati rangiranja penzijskih sistema pripremljenih u „Merseru“, renomiranoj globalnoj kući za finansijski konsalting, čiji su eksperti analizirali 44 penzijska modela sa raznih strana planete, a koji obuhvataju 65 odsto svetskog stanovništva.

Najlošiji penzioni sistem na Tajlandu

U izveštaju se navodi da je svako rangiranje pojedinačnih sistema u načelu sporno, jer je svaki od njih rezultat različitih ekonomskih, socijalnih, političkih i istorijskih okolnosti. Posledica toga je da neki sistem, ma kako visoke ocene dobio, ne može u celini da se „presadi“ u neko drugo društvo.

Prvo mesto je, kao i lane, zauzeo penzijski sistem Islanda, ostrvske države koja ima samo oko 366.000 stanovnika. Ocenjen je kao zdrav koktel penzijskih rešenja za javni i privatni sektor. Ova zemlja je prvi put obuhvaćena studijom prošle godine i odmah je izbila na prvo mesto. Na drugoj i trećoj poziciji, na kojima su bile i lane, nalaze se penzijski sistemi Holandije i Danske, a slede Izrael, Finska, Australija, Norveška, Švedska. U društvu prvih deset su i Singapur, Velika Britanija i Severna Irska.

Švajcarska, koja je evropski sinonim za uređeno društvo, tek je na 11. mestu, dok je najveća ekonomija sveta, SAD 20, sistem najveće evropske privrede, Nemačke, na tabeli „Mersera“ je sedamnaesti, za tri mesta niže nego lane. Najbolje ocenjen penzijski sistem Azije je singapurski, na 9. mestu, dok je druga ekonomija sveta, Kina, rangirana kao 36.

Ovoga puta najlošije je ocenjen penzijski sistem Tajlanda, koji se, međutim, iz godine u godinu poboljšava.

Posao napuštamo sve stariji

Preporuka gotovo svih zemalja je da se svuda granica za završetak radnog veka i odlazak u penziju pomeri naviše, kako bi se ublažile posledice povećanja udela pripadnika trećeg doba u ukupnom stanovništvu, rastuće zaduženosti država i niskih stopa rađanja.

Službe Ujedinjenih nacija predviđaju da će udeo starijih od 65 u svetskom stanovništvu sa 9,7 odsto ove godine do 2050. narasti na 16,4 procenta.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Koje zemlje najbolje brinu o svojim penzionerima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radno aktivni Islanđani moraju odvajati najmanje 12 posto za penzije, no u većini ugovora o radu penzioni doprinos iznosi 15,5 posto, od čega poslodavac plaća 11,5 procenata.

Islandski penzioni sistem pretekao je holandski i danski i popeo se na prvo mesto Mercer CFA Global Pension Index lestvice objavljene u oktobru.

Lestvica uzima u obzir faktore poput “relativno velikodušne” državne penzije te dobro regulisanog i upravljanog privatnog sistema koji pokriva sve zaposlene.

Veća diverzifikacija

Imovina pod upravljanjem penzijskog sistema dvostruko je nadmašila vrednost islandske ekonomije, pa tamošnja vlada razmišlja fondovima omogućiti veću diverzifikaciju otvaranjem mogućnosti da ulažu u inostrane hartije od vrednosti.

Takav zaokret podstaknuo je centralnu banku da pozove na oprez budući da su strana ulaganja trenutno ograničena na 50 posto imovine, prenosi Bloomberg. “Sistem je postao vrlo velik”, rekao je tamošnji ministar financija Bjarni Benediktsson ilustrujući da kumulativna štednja doseže 6,4 bilionaislandskih kruna, oko 49 milijardi američkih dolara.

“Neupitno je da ne možemo ograničiti sve investicione prilike na domaće tržište”, dodao je. Udruženje penzionih fondova predlaže ukidanje gornje granice za stranu imovinu ili barem dizanje plafona između 60 i 65 odsto.

Island je zavisan od turizma i ranjiv na izmene ekonomskih uzleta i padova. Nakon bankrota Lehman Brothersa 2008. potonuo je bankarski sektor i domaća berza na kojoj je penzioni sistem izgubio više od petine. Budući da se neki od fondova približavaju gornjim ulagačkim granicama, sve su glasniji oni koji traže da se ograničenja ublaže,

Guverner centralne banke Asgeir Jonson upozorio je da svako povećanje ulaganja u strane hartije od vrednosti mora biti vrlo lagano i usklađeno s domaćom ekonomijom.

Drastična promena mogla bi ugroziti vrednost krune u vreme kada se zemlja suočava s padom broja turista zbog pandemije koronavirusa.

– Moramo zaraditi devize koje će fondovi koristiti za ulaganja u inostranstvo prodajom ribe ili drugom vrstom izvoza, poput turizma”, rekao je u intervju.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Islandski penzioni sistem najboljim u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjaci kažu da i jedan i drugi oblik organizovanja preduzetnika ima svoje prednosti, ali i mane. Naravno, svako ko ima godišnji prihod blizu osam miliona dinara, ne bi trebalo da rizikuje da mu poreznici, po službenoj dužnosti, podnose poresku prijavu, već da to urade sami.

Kako je biti u sistemu PDV

Podsećamo, limit za ulazak u sistem PDV je ostvaren godišnji prihod veći od osam miliona dinara. Preduzetnici koji pretpostavljaju da će u godini koja dolazi imati prihode veće ili oko tog limita treba da se prijave za ulazak u sistem PDV. Čak i oni koji nisu blizu tog limita, a procenjuju da je bolje da budu PDV obveznici mogu to i postati, prijavom poreznicima. Paušalac koji ostvari prihod iznad osam miliona, dužan je da se prijavi u roku od osam dana Poreskoj upravi. Ukoliko poreski organi otkriju da je preduzetnik paušalac ostvario veći prihod, a nije se prijavio za ulazak u sistem PDV, Poreska uprava podnosi nadležnom sudu prekršajnu prijavu, a zatim slede i novčane kazne koje iznose nekoliko stotina hiljada dinara.

Onog dana kada firma postane obveznik PDV, mora da počne da vodi sve propisane evidencije i da obračunava svoju PDV obavezu. Svi koji prvi put uđu u sistem PDV postaju mesečni obveznici tokom prve dve godine poslovanja. Nakon toga, ako za godinu dana ostvare ukupan promet viši od 50 miliona dinara i dalje ostaju mesečni obveznici. Ali, ako im promet bude manji, plaćaju PDV kvartalno. Preduzetnik koji je stekao status obveznika PDV, gubi pravo na paušalno oporezivanje prihoda od samostalne delatnosti.

Poreske prijave za PDV moguće je podneti elektronskim putem

U slučaju da preduzetnik u toku dve godine nema godišnji promet viši od osam miliona dinara, može odustati od PDV sistema. Ovo se može pripisati kao prednost ovog načina oporezivanja. Ono što je kod PDV sistema dobro je što obveznici sami mogu da ga koriste, ali i da imaju koristi od propisanih odbitnih stavki, kao i od prava na povraćaj više uplaćenog poreza. Takođe, oni koji nisu obveznici poreza na dodatu vrednost, prilikom kupovine roba i usluga moraju da ga plaćaju, ali nemaju, kao obveznici PDV, pravo na odbitne stavke niti povraćaj plaćenog poreza.

Opcija – nešto između

Ako preduzetnik planira da u prvim godinama poslovanja ima više od dva miliona dobiti, za njega je najbolje, smatraju stručnjaci, da izabere mogućnost da bude preduzetnik paušalac. Visina poreza i doprinosa koju plaća preduzetnik paušalac utvrđuje se unapred, prema kriterijumima Poreske uprave, pa visina ovih nameta uopšte ne zavisi od prihoda koje paušalac ostvaruje.

Sigurno je da ova varijanta odgovara onima koji su sigurni da će imati pristojnu dobit, ali nosi i određen rizik ukoliko se planovi ne ostvare, jer će, iako nema planiran prihod, preduzetnik paušalac biti u obavezi da mesečno izdvaja fiksne sume, bez obzira da li ima u tom mesecu zaradu ili ne. Poreska uprava je na svom sajtu dala opciju provere koliki bi mogao biti paušalni porez zavisno od delatnosti koju preduzetnik obavlja, a koji se nalazi na sledećoj adresi: https://eporezi.purs.gov.rs/kalkulator-pausalnog-poreza-i-doprinosa.html.

Knjige mogu biti spas

Iako deluje kao da preduzetnik ima dodatne troškove i administriranja, za sve one koji počinju posao, a nisu sigurni da će imati i dobit koja je pristojna, najbolje je, naglašavaju stručnjaci, da se prijave kao paušalci koji vode knjige.

Visina poreza i doprinosa koju plaća preduzetnik koji vodi poslovne knjige srazmerna je dobitku koji ostvari na kraju godine. U prevodu, plaća doprinose od 37,8 odsto mesečno na visinu zarade, a na kraju godine, deset odsto na dobit koju ostvari.

Brojne računovodstvene agencije vode knjige kako za obveznike PDV, tako i za preduzetnike koji vode knjige. Naravno, cene zavise od obima prometa, ali i od toga da li je preduzetnik obveznik PDV ili ne.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li je bolje biti paušalac ili u sistemu PDV-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Redovna profesorka Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Biljana Dojčinović, upravnica Katedre za opštu književnost i teoriju književnosti u dva mandata (2015-2018. i od kraja avgusta 2020), namerava da se kandiduje za dekana tog fakulteta, čiji je ugled prilično urušen poslednjih godina nizom afera. Biljana Dojčinović smatra da povratak renomea Filološkog fakulteta nije moguć bez sistemskih rešenja, a kako je navela u intervjuu za portal SEEcult.org, veruje da će imati podršku kolega, i to pre svega onih koji žele toleranciju i mir u kući.

Biljana Dojčinović jedna od osnivačica Centra za ženske studije u Beogradu i Indok centra Asocijacije za žensku inicijativu. Bila je glavna urednica časopisa za feminističku teoriju Genera (2002-2008). Od 2009. do 2013. bila je članica Upravnog odbora COST Action IS0901, Women Writers in History: Toward a New Understanding of European Literary Culture. Od 2011. godine rukovoditeljka je istraživačkog projekta Knjiženstvo – teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine. Glavna je urednica časopisa za studije književnosti, roda i kulture Knjiženstvo.

– Nameravate da se kandidujete za dekana Filološkog fakulteta. Sami ste to najavili, a mnoge je iznenadilo što su to prvo čuli od Vas, jer takva praksa nije uobičajena. Kada i kako ste se odlučili za kandidaturu?

Biljana Dojčinović: Ta odluka je sazrevala neko vreme. U periodu od sredine jula do početka novembra bila sam v.d. prodekana za nauku, i tada sam imala priliku da vidim kako Fakultet funkcioniše. Moj zadatak je bio da sačinim nacrt dokumenta o ulozi mladih saradnika. Nisam se zadržala samo na ponavljanju ili obnavljanju već postojećeg dokumenta, već sam sačinila neku vrstu ankete za svaku katedru i grupu. Rezultat je bio fascinantan u smislu potencijala Fakulteta i poražavajući u pogledu neiskorišćenosti i nepokrivenosti osnovnih resursa.

Malo pre nego što sam obnarodovala svoju volju da se uključim u trku za dekansko mesto, shvatila sam da politika kakvu vodi v.d. uprava ni u jednom pogledu ne obećava. Pre svega ne u pogledu akreditacije, s beskrajnim otezanjem u iznošenju ideja, donošenju odluka, sklonosti ka pukom ponavljanju postojećeg stanja. Onda sam u sebi odgovorila na mnogobrojne podsticaje svojih kolega – da li ću se kandidovati – i odlučila da to objavim istovremeno svima, celom kolektivu.

– Kako komentarišete afere koje su se dogodile poslednjih godina na Filološkom? Koliko je to unazadilo ugled Filološkog i koji su, prema Vašem mišljenju, mehanizmi potrebni da se takva situacija ne bi ponovila?

Biljana Dojčinović: Za poslednje dve godine nestao je stari način rada Fakulteta, koji je bio krajnje netransparentan, a to je otvorilo prostor i za brojne manipulacije. Afere su proizvod odsustva zakonske regulative, zastarelih i novom zakonu neprilagođenih akata, ali isto tako i odsustva dobre volje da se problem reši u kući. Ne da se zataška, već da se reši, pa je neprekidno iznošenje bezbrojnih detalja u vezi sa plagijatima, zapošljavanjem i isplatama honorara stvorilo atmosferu nepoverenja i otvorilo polje agresivnih napada i straha. Ima mnogo tvrdnji koje treba proveriti i optužbi koje valja dokazati dok nepoverenje i strah samo rastu. Vidim da se često pominje nekakvo smirivanje u retorici sadašnje uprave i Rektorata. Nemojmo se varati, toga nema. Možda spolja deluje mirno, ali taj privid je u stvari posledica opšte nesigurnosti.
Ugled Fakulteta koji je ozbiljno narušen ne može se vratiti bez sistemskih rešenja – stvaranja i poštovanja regulative, poštovanja dobre akademske prakse, međusobnog poštovanja među kolegama, i poverenja. Ovako kako sada stvari stoje, daleko smo od toga.

Moram da kažem i to da sam akademski sistem u izvesnoj meri podstiče anksioznost, pre svega zbog toga što zahteva stalno dokazivanje i potvrdu ne samo sredine, već komisija i mentora. Oni mogu biti, ali nisu uvek, dobronamerni. Teško je promeniti taj sistem, ali ću raditi na tome da se na Filološkom fakultetu svaki student, saradnik i nastavnik, od istraživača pripravnika do vanrednog i redovnog profesora, osete slobodnim u svom radu i iskazivanju stava. Jedini kriterijum mora biti rad, kvalitet tog rada i posvećenost poslu.

– Na čemu se zasniva Vaša vizija Filološkog fakulteta? Dekanski mandat traje tri godine – kako će Fakultet izgledati u tom periodu?

Biljana Dojčinović: Na postojećim snagama. Pomenula sam podmladak, ali kad kažemo Filološki, uglavnom mislimo na profesore kao na pokretačku snagu. Iskustvo, znanje, veze sa svetom, to je ono što je energija profesora. Fakultet pre svega čine studenti i mi, asistenti, nastavnici, profesori. U naredne tri godine Filološki će postati moderan, evropski fakultet koji se može nadmetati i sarađivati sa bilo kojom institucijom tog tipa u Evropi. I u regionu, podrazumeva se. Prestižna obrazovna institucija koja privlači studente iz cele Evrope jer nudi vrhunsko obrazovanje u pogledu teorije i veština, komunicira sa stvarnim potrebama vremena, čija diploma otvara mnoga vrata kao garant kvaliteta. To je ono čemu ćemo stremiti, naravno da se to ne može ostvariti preko noći, na tome mora da se radi usmereno, ali ne polazimo od nule.

– Fakulteti se, kao i ostale obrazovne institucije, nalaze pred brojnim iskušenjima. Šta su, prema Vašem mišljenju, najveći izazovi i na čemu ćete insistirati? Šta Vam je cilj?

Biljana Dojčinović: Prioritet je akreditacija kojom odmah treba da stvorimo evropski i svetski relevantan fakultet koji je pre svega prosvetna, naučna i kulturna ustanova svoje zemlje. U akreditaciji moramo da se uskladimo sa zahtevima strategija obrazovanja, a neki od tih zahteva naizgled ne odgovaraju humanistici – u stvari, treba raditi na novim zahtevima i izazovima. Na primer, ova strašna prethodna godina nečemu nas je ipak naučila. Bez savremenih informacionih tehnologija nemamo budućnost. Ali, sada pouzdano znamo da ne možemo delati samo u virtuelnom prostoru, nikako. Zato je među prioritetima i sređivanje prostora koji je sjajan ali zapušten i neprilagođen potrebama ovog velikog fakulteta.

– Pronalazite li oslonac u dosadašnjem iskustvu, uključujući i ona rukovodilačka?

Biljana Dojčinović: Sve ovo što sam navela kao ciljeve borbe – naša kultura i naš doprinos u svetskom i evropskom kontekstu, upotreba savremenih tehnologija, timski rad, oslanjanje na iskustvo ali i na mlade i njihove ideje, jeste središnja misao projekta koji vodim od 2011. godine, pod nazivom Knjiženstvo. Zajedničkim radom, zahvaljujući Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, uspeli smo da povratimo na svetlo istorije autorke koje su vremenom, i bez stvarnog umetničkog razloga, nestale, a jednu smo, Jelenu J. Dimitrijević, toliko istakli da je sada ušla u program osnovnog obrazovanja.

– Zbog čega bi Vaše kolege glasale za Vas?

Biljana Dojčinović: Dosta je bilo podeljenosti i unutrašnjih borbi, sada moramo napred. Glasaće one koleginice i kolege koje žele toleranciju i mir u kući, najpovoljnije uslove za rad i napredovanje, što znači i saradnju sa evropskim i drugim univerzitetima, širom sveta i atmosferu u kojoj radimo ono radi čega smo i ovde.

– Bavite se godinama i ženskim studijama i glavna ste urednica elektronskog časopisa Knjiženstvo za studije književnosti, roda i kulture, koji je 2020. godine doživeo prvi jubilej – deceniju izlaženja. Koliko su teme koje pokrećete prepoznate kao značajne u javnosti? Kakva je dalja budućnost časopisa?

Biljana Dojčinović: Mislim da u najširoj javnosti te teme i dalje nisu dovoljno prepoznate i da moraju stalno da se iznova otvaraju. Rodna perspektiva u književnosti, kulturi i stvaranju uopšte, i dalje se posmatra kao nekakav iskorak, svojevrsna posebnost. Isto važi i za digitalnu humanistiku, gde ovaj časopis takođe spada, po svojoj koncepciji i elektronskom obliku.

– Gotovo istovremeno s kandidaturom, objavili ste i prvu knjigu poezije. Šta Vas inspiriše? Da li imate neke uzore?

Biljana Dojčinović: Inspiriše me sve, svakodnevica, sećanja, slike koje nosim u sebi. Uzori su usvojeni kao uticaji i ne bih mogla da navedem pojedinačna imena jer ih ima mnogo.

– Uvodna pesma, nazvana jednostavno „Pesma#, govori o jednoj poetici, ali i o razlozima da se počne pisati poezija, tačnije da se objavi prva zbirka?

Biljana Dojčinović: U toj pesmi se govori o 30 godina pauze, pesničkog ćutanja, i upravo o poetici svakodnevnog. U početku nisam razmišljala o zbirci, to dođe kasnije, u trenutku kada može da se izabere ono najbolje od do tada napisanog.

– Kako su nastale (i zašto baš tako nazvane) poetske celine u zbirci?

Biljana Dojčinović: Pojedinačne pesme okupljene su u cikluse na osnovu teme i atmosfere. Neke su i same ciklusi, nastajale su jedna za drugom, a u nekima sam srodnost naknadno prepoznala. Naslovi su ili po temi ili po pesmi koja “nosi” taj ciklus.

– Pesma „Sneško” i „Lekcija” povezane su, kao lirski dvojac, što je vrlo zanimljivo. Zašto je ta forma odabrana, namerno nije rečeno sve u jednoj pesmi?

Biljana Dojčinović: Zato što je druga srećni epilog prve i nosi u sebi nauk. Pesme su tako i nastajale – prvo se dogodilo ono o čemu u „Snešku“ govorim – dečak je napravio Sneška, obesni prolaznici su ga uništili i ostavili za sobom gomilu snega. Sledećeg dana dečak počinje posao iz početka bez tuge i besa. Htela sam da čitaoci prođu kroz slično iskustvo kao i ja – prvo ljutnja, a onda podsećanje na ono što je u stvari najvažnije, na radost koju stvaranje donosi.

Foto: Dragan Mitić

Чланак Biljana Dojčinović: Do povratka ugleda Filološkog sistemskim rešenjima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srpsko-američki ekonomista Branko Milanović u intervjuu za DW ukazuje na probleme koji nastaju iz sve većeg rasta socijalne nejednakosti koju on stvara.

Sjedinjene Države imaju novog predsednika. Koliko je to za SAD, pa i za svet, uopšte važno?

„To jeste važno, razlike su velike. S Bajdenom se SAD vraćaju u neku vrstu normalnosti. No treba imati na umu da ni ranije ta ’normalnost’ nije bila idelana, kao što to često liberali u Americi predstavljali. To je recimo u vreme Džordža V. Buša bila normalnost velike ekonomske krize koja je uključivala ratove i nezainteresovanost za 20-30 posto američkih građana koji su bili pogođeni globalizacijom i činjenicom da njihovi dohoci nisu rasli.

Jedna od osnovnih tema kojom se Vi bavite je nejednakost među pojedinim slojevima. Zbog čega je ta nejednakost problematična?

Posebno važan faktor koji dovodi do povećanja nejednakosti je međugeneracijska transmisija nejednakosti. Formira se neka vrsta samovladajuće klase koja se odvaja od ostatka stanovništva. Nastaje neka nova aristokratija. To se vidi i u Kini i u SAD.

Sve veći broj veoma bogatih ljudi imaju i puno kapitala i veliki dohodak od rada. Stvara se vrhuška koja je bogata kroz kapital ali i puno radi, čak i više od onih koji su manje plaćeni. Na taj način oni dupliraju svoje bogatstvo. Tu je već i etički teško nametnuti veće poreze osobama koje nedeljno rade 50-60 sati.

A kada dolazi do venčanja osoba koje su visoko obrazovane i imaju visoke dohotke od kapitala i rada, onda se to prenosi na njihovu decu. Ona ne nasleđuju samo kapital, već idu i u bolje škole, na bolje univerzitete, što im onda otvara put do bolje plaćenih poslova. Tako se ta klasa reprodukuje.

Sličan se proces odvija i u Kini. Samo što tamo put često vodi preko političkih struktura – rodbina se zapošljava preko njih, često i u sferu ekonomske moći. To vodi do formiranja klase koju je nemoguće zameniti jer ona sve više kontroliše i politički proces. Dolazi do reprodukcije klasne strukture.

U sistemu političkog kapitalizma Vi kao veliki problem navodite „endenmsku korupciju“. Je li to sastavni deo tog sistema, ili se radi o nekakvoj „deformaciji“?

To je sistemu imanentno. Politički kapitalizam, da bi uspešno funkcionisao, mora svoju legitimaciju tražiti preko ekonomskog uspeha. Za to mu treba dobra birokratija. To se vidi na primeru Kine, ali i recimo Singapura ili Vijetnama. Radi se o ljudima koji su u stanju dobro da upravljaju ekonomskim tokovima.

S druge strane u takvim sistemima ne može biti vladavine prava jer je ona u suprotnosti s autonomijom države – ona je ograničava. To ne znači da nema zakona, ali se oni primenjuju kako kome odgovara. A ako nema vladavine prava, imate mogućnost da pogodite svoje političke suparnike, možete dodeljivati različite preferencije – iz političkih ili drugih razloga. Tu se onda javlja protivrečnost između funkcionirajuće birokratije s jedne i nepostojeće vladavine prava s druge strane. To rađa korupciju – Vi na taj način pokušavate odluke administracije dovesti tamo gde Vam to odgovara. Zato je u takvim sistemima korupcija endemskog karaktera.

Što iz ove situacije globalnog kapitalizma proizlazi? Postoji li neko bolje, pravednije rešenje, neka mogućnost za „kapitalizam s ljudskim licem“?

Ti su procesi daleko odmakli, ali promene su moguće – ljudi su ipak akteri istorije. Trebalo bi na primer dekoncentrisati finansijski kapital. Trenutno je u SAD-u 90 odsto sveukupnog finansijskog kapitala u rukama 10 odsto stanovništva. To bi trebalo promeniti. Jedan od načina je omogućiti zaposlenima da povoljnije dođu do deonica firmi u kojima rade. To ne znači samoupravljanje, jer se radi o deonicama.

Druga je mogućnost da se daju poreske povlastice malim investitorima, a ne obratno, kao što je sada slučaj. No to je naravno dug proces, možda cele jedne generacije. Cilj je međutim da na kraju kapital bude diverzifikovan.

Osim toga bi trebalo pojačati značaj javnog obrazovanja da se ne bi stalno iznova reprodukovale međugeneracijske nejednakosti. Sada u SAD postoji faktički monopol bogatih na dobre privatne univerzitete. I na kraju bi u SAD trebalo uvesti javno finansiranje političkih kampanja.

Je li Kina na putu da zameni SAD kao glavnog igrača na svetskoj sceni, i ekonomski i politički?
U mnogim elementima Kina ima prednost, recimo kada je reč o koroni, ali ona još dugo neće zameniti Sjedinjene Države. Put je vrlo dug. Kina je puno siromašnija od SAD. Po glavi stanovnika društveni proizvod u Kini iznosi samo četvrtinu američkog. Ona ima više stanovnika pa je ukupno taj proizvod veći, ali per capita je Kina puno siromašnija.

Osim toga SAD imaju ogroman soft power – one su još uvek ideološki i idejni centar sveta. Nadalje, SAD je puno veća vojna sila – dok Amerika ima 800 vojnih baza širom sveta, Kina ima samo dve. I na kraju Amerika ima iza sebe ogromnu koaliciju, tu je NATO i zemlje koje su mu bliske, od Latinske Amerike do Ukrajine, a Kina nema saveznike, čak ima sve više rivala.

Razlika u moći je ogromna. Ali Kina se vrlo dinamično razvija i u nekim područjima vrhunske tehnologije je ispred SAD – recimo kada je u pitanju veštačka inteligencija, robotika, zelena tehnologija. Ona napreduje i kada je reč o svemirskoj tehnologiji. Ako se to tako nastavi sledećih 20-30 godina možda će se ta moć moći meriti sa SAD.

Izvor: Dojče vele-B92

Чланак Prvi put u istoriji jedan ekonomski sistem dominira celim svetom се појављује прво на Biznis i Finansije.