Velika Plana je rodno mesto jedinstvenog poslovnog poduhvata. U tom gradu, otac muzičar i sin ekonomista otvorili su fabriku za proizvodnju dobrog raspoloženja, koje izvoze i van Srbije. Istini za volju, otac, Željko Arsić, je to činio godinama unazad, nastupajući sa svojim orkestrom na različitim slavljima po zemlji i inostranstvu. No, posao je dobio sasvim novu dimenziju kada je njegov sin Nikola, posle završetka studija ekonomije, otvorio agenciju „Vesela fabrika“ za organizaciju scenskih nastupa na događajima.

Neobična fabrika zapošljava dvadesetak ljudi, među kojima su muzičari, tehničari koji vode računa o opremi i snimanju, režiseri događaja i ljudi koji se bave montažom i pravljenjem scenarija. Ali, zašto je slavljima potreban scenario? Da bi se izbegla jednoličnost, odgovara Nikola. Objašnjava da scenaristi svaki događaj dele na celine i za svaku od njih osmisle scenski nastup, sa različitom vrstom muzike, tematskim kostimima, specijalnim efektima… Ukoliko klijenti imaju posebne želje, angažuju i muzičke zvezde da im upotpune nastupe.

„Trudimo se da pratimo trendove i da sarađujemo sa popularnim muzičarima. Danas mnogi izvođači i numere postaju popularni preko TikTok-a ili drugih društvenih mreža. Zato mlađi klijenti, obično oni koji slave punoletstva, žele da se određene zvezde pojave na njihovim slavljima, otpevaju svoju najpopularniju pesmu i posle toga završe nastup“, kaže Nikola za B&F.

Zabavno i van posla

„Vesela fabrika“ uveseljava ljude na svim mogućim događajima, uključujući i one koje organizuju preduzeća, poput proslava godišnjica poslovanja, prezentacija novih proizvoda, koktel zabava… Trenutno imaju najviše zahteva za privatna slavlja ali nadaju se da će ubuduće privući još klijenata iz korporativnog sveta.

„Za svakoga ko želi da nas angažuje mi izdvojimo vreme da se upoznamo sa njim, da prvo saslušamo njegovu priču i želje, pa tek onda pravimo scenario za željeni događaj. Tako kroz posao stalno upoznajemo ljude i njihove sudbine“, priča Nikola, „ali srećom samo onaj lepši deo. Pošto ugovorimo nastup, ja ne mogu da ga dočekam. Ne znam zašto, ali svako to slavlje doživljavam kao da je moje. A kada se sve završi i kada vidimo koliko su klijenti zadovoljni, i meni je puno srce“.

Naš sagovornik tvrdi da im je zabavno i kada nisu zvanično na poslu. „Jednom smo putovali na nastup našim autobusom kamperom i stali na naplatnu rampu da platimo putarinu. Pored rampe su bili prodavci voća koji su nas prepoznali i tražili pesmu. Moj otac je izveo orkestar napolje i počeli su da sviraju, a vozači su izašli iz kola i zaigrali. Napravili smo žurku na naplatnoj rampi koja je trajala pola sata. To je naša svakodnevica“, ilustruje mladi ekonomista kako to izgleda raditi sa muzičarima.

Elektronska kafana i škola harmonike

Ipak, ni u „Veseloj fabrici” nije baš uvek veselo. Agenciju su otvorili početkom 2020. godine i posao je delovao obećavajuće. Međutim, veselje je prekinuo nezvani gost – novi virus iz Kine.

Slavlja više nije bilo, a otac i sin su vreme provodili sređujući kuću i dvorište. Višak slobodnog vremena je Nikolu, koji nikada u životu nije uzeo neki instrument u ruke, podstakao da uči da svira harmoniku. Otac ga je podučavao s oduševljenjem, ali je muzičar početnik, kao i svaki pripadnik „onlajn“ generacije, potražio muzičke lekcije i na internetu. Nezadovoljan onim što je našao, dogovorio se sa ocem da naprave muzičke kurseve na svetskoj mreži.

„Moj otac je snimio kako pritiska dugmiće dok svira, naravno usporeno, da bi onome ko uči bilo lakše da ga prati. Gledajući taj snimak, naučio sam za nedelju dana da sviram kolo“, priznaje Nikola prednosti „stare škole“. Ali, pošto nije bilo lako snimiti sve pokrete rukom, čak i ako se snima iz više uglova, napravili su i patentirali animaciju koja prikazuje dodirivanje dirki i zvuke koje ono proizvodi. Tako se razvila ideja o onlajn kursu za sve one koji nemaju muzičko obrazovanje, a žele da nauče da sviraju repertoar prigodan za veselja. Zamisao je brzo prerasla u digitalnu platformu sa aplikacijama za Android i iOS.

’’Trenutno imamo kurseve za harmoniku dugmetaru i klavijaturu. Uskoro će biti završen i onaj za klavirnu harmoniku. Svi kursevi će imati oko 50 lekcija, koje će zainteresovani moći da prate kada god to njima odgovara. Pored toga, dobiće i udžbenike u PDF formatu, kao i savete koje numere su im potrebne da bi što pre mogli da nastupaju na veseljima i drugim događajima“, tvrdi on.

Naš sagovornik kaže da već ima interesenata, među kojima – zar treba ponavljati – i onih neobičnih, poput čoveka koji trenutno služi zatvorsku kaznu, ali želi da nauči da svira. Sa tim znanjem bi mogao da svira po slavljima, što Nikolu raduje jer kako ističe, „to je pošten i veseo posao“.

No, ni ovde nije kraj veselju. Pošto su već imali digitalnu platformu, otac i sin su smislili još načina kako da je iskoriste. Tako je napravljena prva e-Kafana na našim prostorima. Počeli su da organizuju svirke u svom studiju i da ih uživo prenose korisnicima platforme. Naravno, naplaćivali su ovaj sadržaj, ali je to opet bilo jeftinije od odlaska u pravu kafanu. Ljudi su tokom pandemije njihove nastupe gledali iz svojih domova, a preko četa su se međusobno upoznavali, naručivali pesme i elektronski slali bakšiš muzičarima.

„Prvi javni događaj ove vrste organizovali smo krajem 2020. na Svetog Nikolu. U pitanju je bio slavski specijal koji je trajao 3,5 sata. Tada smo imali desetak hiljada pratilaca. Ne znamo da li su svi ti ljudi organizovali pravu slavu sa fizički prisutnim gostima, pa su svi zajedno gledali naš nastup ili je to bila proslava u najužem krugu, ali svakako je bila presedan“, priseća se naš sagovornik. Usledio je još spektakularniji doček 2021. godine koji je trajao 9,5 sati i sadržao je program za decu, pop-rok muziku, nastup di-džeja, tamburaše, trubače i nastup „Orkestra Panorama“.

Rad u tri smene

Na pitanje da li onlajn nastupi zaista mogu da zamene pravu kafanu, Nikola tvrdi da mogu i dodaje: „Ali to je zato što atmosfera u našem studiju nije televizijska, već spontana i živa. Pravimo je i mi iz režije kada zaigramo i popnemo se na stolice, što onda vide muzičari pa se još više užive“.

Ipak, pošto im ovakvi javni nastupi oduzimaju mnogo energije i zahtevaju ozbiljnu organizaciju, „Vesela fabrika“ se sada više bavi onlajn privatnim proslavama. Nikola kaže da e-Veselja uglavnom poručuju naši ljudi iz dijaspore, „kada organizuju neku svoju zabavu na kojoj strimuju naš program u realnom vremenu. Ponekad su to slavlja na koja su gosti fizički došli, a ponekad su gosti, ukoliko žive u drugim delovima sveta, prisutni onlajn. Nastupamo kad god naručiocu odgovara, a pošto su naši klijenti često u drugim vremenskim zonama, šalimo se da smo jedna od najaktivnijih fabrika u Srbiji, jer radimo u tri smene“.

„Vesela fabrika“ je na ovaj način sebi obezbedila dodatni izvor prihoda za period godine u kojem obično nema mnogo nastupa. Najveći broj slavlja organizuje se od kraja aprila do kraja oktobra, pri čemu su jul i avgust udarni meseci. Tada ovi muzičari 25 dana mesečno provode na nastupima. Međutim, više im ni zima neće biti „mršav period“, zahvaljujući selidbi u onlajn svet.

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Чланак Organizacija proslava u realnom i onlajn svetu: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji se tek razvija potpuno novi segment ovog tržišta, modularna gradnja, koja pored toga što omogućava da se objekti prenamene i presele, izuzetno je otporna na zemljotrese i poplave. Zakoni su isti za gradnju ovakvih objekata kao i kod zidanih, ali je učešće kredita za montažne kuće u ukupnim stambenim kreditima i dalje malo, ispod pet odsto.

Periskop

8. EGIPAT – OD NAJVEĆEG IZVOZNIKA DO NAJVEĆEG UVOZNIKA PŠENICE: Žitni salto mortale
Egipat, nekadašnja žitnica Mediterana, sada je najveći svetski kupac pšenice, sa godišnjim uvozom od 11 miliona tona. Mada je naša poljoprivredna proizvodnja skoro u svemu manja od egipatske, Srbija je prehrambeno samodovoljna i izvozi polovinu roda pšenice. Razliku čini to što mi raspolažemo sa 0,46 ha obradivog zemljišta po stanovniku, a Egipćani sa 15 puta manje.

10. RAĐANJE NOVE INDUSTRIJE: Brojači ugljen dioksida
Srednjovjekovni teolozi trošili su puno vremena i energije pokušavajući da utvrde koliko tačno anđela može stati na vrh igle. Moderna verzija ove diskusije je koliko tačno ugljen dioksida se proizvede tokom izrade svakog proizvoda, od momenta vađenja rude u Africi pa do stavljanja finalnog proizvoda na policu u radnji u SAD.

12. KONAČNO REŠENJE ZA ODSTRANJIVANJE NEPOŽELJNIH: „Autsorsing“ migranata
Britanska vlada je sklopila ugovor sa Ruandom, „svetskim liderom za čuvanje nepoželjnih“ da tamo iseljava izbeglice. Oni koji dobiju azil ostaće u Ruandi, dok će ostali biti deportovani u svoje države. Britanija je ovakav model „autsorsinga“ izbeglica prekopirala od Izraela, dok Australija seli migrante na „ofšor“ destinacije u drugim državama. Bogati Zapad pruža pribežište za svega 15% tražilaca azila, a sve ostale prihvataju zemlje u razvoju.

14. ELITNI LANAC NEPISMENIH DOSTAVLJAČA HRANE U INDIJI: Spasavanje domaćeg ručka
Dabavale su dostavljači domaćeg ručka zaposlenima od njihove kuće do kancelarije u Mumbaju, koji su dobili potvrdu za vrhunski kvalitet od Poslovne škole Harvard, jer prave samo jednu grešku na šest miliona isporuka. Mada je reč o jako složenom lancu koji čine većinom nepismeni dostavljači, on savršeno funkcioniše bez ijednog tehničkog uređaja, zahvaljujući izvanredno smišljenom sistemu kodova. Dabavale su preživele ratove i najveće prirodne katastrofe, ali je i ovaj posao desetkovala korona, pa sada u Mumbaju pokušavaju da privatnim inicijativama i donacijama spasu „pokretni“ domaći ručak od navale brze hrane.

Biznis

18. ŠANSE ZA IZVOZ VOĆA I POVRĆA U EMIRATE I SAUDIJSKU ARABIJU: Bliski istok nije tako blizu
Domaći poljoprivredni proizvođači trenutno u zemlje Bliskog istoka najviše izvoze jabuke, jagodičasto i bobičasto voće, a po plasmanu jabuka su među deset najvećih uvoznika u Emiratima i Saudijskoj Arbiji. Ali ova vrlo osetljiva roba putuje više od mesec dana jer za razliku od mnogo agilnije konkurencije, Srbija nema direktan kargo prevoz do ovih zemalja, niti je tamo obezbedila magacine i hladnjače za svakodnevno snabdevanje lokalnog tržišta.

20. „TRIGOS“, PREDUZEĆE ZA TRGOVINU MATERIJALIMA ZA ZAVRŠNE RADOVE U GRAĐEVINARSTVU: Tri gospođe u „muškom“ poslu
U Beogradu posluje preduzeće za trgovinu građevinskim materijalima „Trigos“, što je skraćenica od „tri gospođe“, jer su vlasnice žene. Počele su, kako kažu, uz mnogo međusobnog bodrenja i snalažljivosti. Danas sarađuju sa brojnim i raznovrsnim kupcima, od najvećih građevinskih kompanija preko malih preduzetničkih radnji do građana. „Zarekle smo se da kada postanemo bogate nećemo dozvoliti da nam pare udare u glavu. To se još nije desilo, ali ne gubimo nadu“, šale se naše sagovornice dok pričamo o tome kako ženska ruka može biti prednost u tradicionalno „muškom“ poslu.

22. POSAO UKLANJANJA GRAFITA: Skupa „ulična“ umetnost
U glavnom gradu, skidanjem grafita bavi se nekoliko privatnih firmi, a od pre tri godine i javno komunalno preduzeće. Cene su raznolike, zavise od površine i materijala sa kog se skida grafit, kao i od njegove starosti. Majstori koji se time bave kažu da je za kompletan posao potrebno izdvojiti od 1.000 pa do čak 15.000 evra. Dobar majstor, u proseku, može da očisti oko sedam kvadrata za jedan dan.

24. „My Spoon“ – ZELENO UGOSTITELJSTVO U VOJVODINI: Jestive kašičice za napitke
Mala firma „My Spoon“ iz Banatskog Karlovca u Vojvodini za samo dve godine, bez subvencija i stranog kapitala, uspela je da na domaće, ali i strano tržište plasira ugostiteljski proizvod koji ne ostavlja za sobom trag na divljim deponijama. Jestive kašičice za napitke koje su osmislili domaći inženjeri, napravljene su od meda i svežih jaja u vidu biskvita koji se ne otapa u napicima, niti ostavlja bilo kakav ukus u tečnosti.

Finansije

26. SUBVENCIJE I KREDITI ZA PROLEĆNU SETVU: Ovogodišnja setva skoro za polovinu skuplja
Ovogodišnja setva će koštati poljoprivrednike za 45% više nego prošle godine, pa je interesovanje za subvencije daleko veće, a proizvođači po prvi put mogu da koriste kredite i za nabavku đubriva. U bankama kažu da generalno raste potražnja poljoprivrednika za kreditima, i to ne samo za obrtna sredstva, već i za dugoročnija ulaganja.

28. UGOVORI O IZBEGAVANJU DVOSTRUKOG OPOREZIVANJA: Novac na službenom putu
Srbija primenjuje ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa više od 60 zemalja, uključujući i najveće strane investitore kod nas, izuzev SAD. Država ovakvim sporazumima prati sve veće interesovanje domaćih privrednika za tržišta na Arabijskom poluostrvu, ali ne i u Africi, iako brojna domaća preduzeća iz različitih industrija osnivaju ćerke firme širom „crnog kontinenta“. Istovremeno, imamo potpisane ugovore sa zemljama koje važe ne samo za direktne, nego i za „indirektne“ poreske rajeve, poput Holandije, koja je u jeku korona krize bila najveći strani ulagač na ovdašnjem tržištu.

30. POVRAT ULAGANJA U OBRAZOVANJE: Šta znači visoka plata u siromašnoj državi
Srbija je među zemljama centralne i istočne Evrope gde zaposleni sa fakultetskom diplomom u proseku zarađuju najviše u poređenju sa onima sa najnižim obrazovanjem, ali samo zato što naša zemlja ima daleko manje visoko obrazovanih nego razvijenije države u ovom regionu. Srbija ima više stanovnika sa osnovnom školom nego visoko obrazovanih kojih je manje od 20%, a Slovenija, na primer, manje od petine nisko obrazovanih i skoro 30% viosoko obrazovanih. Zato je prosečna vrednost BDP-a po glavi stanovnika kod nas oko 6,500 dolara, a u Sloveniji oko 23,500 dolara.

32. ŠTA DOMAĆI REVIZORI MISLE O UPOTREBI DRONOVA U POSLOVANJU: Verujem, ne verujem…
Zagovornici upotrebe dronova u reviziji finansijskih izveštaja smatraju da bi ona bila najsvrsishodnija u kontroli zaliha i tvrde da bi znatno veća učinkovitost revizora na terenu obezbedila i veću zaradu revizorskim kućama. Ali neka druga istraživanja u svetu sugerišu da su ovakvi zaključci veoma diskutabilni. Većina revizora u Srbiji, posebno oni koji rade u međunarodnim revizorskim kućama, zainteresovana je za upotrebu dronova u poslovanju. Ipak, manje od polovine veruje da bi im bespilotne letelice pomogle da u svom poslu budu efikasniji i da njihovi izveštaji budu kvalitetniji.

Temat – Montažna gradnja

35. PREPREKE I PREDRASUDE U IZGRADNJI MONTAŽNIH OBJEKATA U SRBIJI: Malo kreni, malo stani
Tržište montažnih objekata u Srbiji u poslednje dve godine bilo je kao na klackalici – prvo je naglo imalo skok, a potom postepeno prizemljenje. Oni koji se bave tim poslom strepe od toga šta će se u narednom periodu dešavati, a što će u najvećoj meri, kao i za druge poslove, zavisiti od rešavanja sukoba u Ukrajini.

38. MONTAŽNE KUĆE SVE POPULARNIJE: Za jedan stan dve kuće
Montažne kuće su sve traženije u Srbiji, najveći broj kupaca je iz Beograda i Vojvodine, a proizvođači ovakvih objekata tvrde da se za novac od prodaje jednog stana mogu sagraditi dve montažne kuće po obodnim delovima grada. Ali rast cena materijala remeti i ovo tržište, pa je samo za mesec dana za jedan prosečan montažni objekat armatura poskupela za 5.000 evra. To je naročito problem za one koji kuću kupuju na kredit, jer je za realizaciju kredita potrebno tri do četiri meseca, a za to vreme, sa ovakvim rastom cena građevinskih materijala, predračun više nije isti.

40. MONTAŽNI OBJEKTI ZA POTREBE PRIVREDE: Ulaganje koje se brže vraća
Osim za proizvodnju, privrednici u Srbiji koriste montažne objekte i kao logističke centre, a sve češće i kao poslovne zgrade sa kancelarijama. Montažni objekti su jeftiniji od zidanih, brže se grade, uz pravovremeno planiranje omogućavaju lakšu dogradnju koja ne utiče na već izgrađen objekat, a garancije za njihov rok potvrđuju i da su dugotrajni. Ovo tržište već godinama raste, čak i u lošim vremenima, pokazuje dugogodišnje iskustvo preduzeća „Konstruktor“. Njegovi stručnjaci kažu da je sada najveće umeće napraviti dobru finansijsku konstrukciju, jer zbog nestašica i poskupljenja materijala „više se ne zna šta nosi dan, a šta noć“.

42. MONTAŽNI PLASTENICI I POLJOPRIVREDNI SAVETI NA JEDNOM MESTU: Uradi kao za sebe
„Iceberg salat centar“ je kompanija koja proizvodi salatu, a gaji je u plastenicima koje takođe sama pravi. Iskustvo „na dva fronta“, u biljnoj i proizvodnji plastenika, omogućilo je ovom preduzeću da pravi montažne plastenike baš onakve kakvi su potrebni poljoprivrednicima, kao i montažna skladišta koja štite poljoprivredne proizvode od ekstremnih vremenskih uslova. Sve montažne objekte koje naprave prvo isprobaju u sopstvenoj proizvodnji, a klijentima nude i savete za uzgoj biljaka.

44. MODULARNA GRADNJA U SRBIJI: Tržište koje tek nastaje
Tržište montažnih objekata izuzetno je raznovrsno, a jedan od njegovih najmlađih segmenata je modularna gradnja. Iako svaki četvrti montažni objekat u Evropskoj uniji pripada tipu modularnih, u Srbiji je modularna gradnja relativno slabo zastupljena, ali sa perspektivom značajnog rasta, s obzirom na brzinu i kvalitet izgradnje, feksibilnost namene, energetsku efikasnost i otpornost takvih objekata, kaže za B&F vlasnik i direktor „Arhimoda“ Milomir Ćurčić

48. ODOBRAVAJU LI BANKE KREDITE ZA MONTAŽNE KUĆE: Šta ćemo sa hipotekom?
U Srbiji je, prema podacima Kreditnog biroa, s početka 2022. godine bilo tačno 145.290 korisnika stambenih kredita. Koliko od njih se u banci zadužilo kupujući montažne kuće – nije poznato. Ako je suditi po podacima pojedinih banaka, učešće ovih kredita u ukupnim stambenim kreditima je ispod pet odsto.

Intervju

50. DRAGANA MOLES, OPERSKA PEVAČICA I GLADIJATORKA: Borbe gladijatora su uzbudljivije od bilo koje fudbalske utakmice
„Ne heklam ručne radove, imam malo drugačiji hobi, to su borbe gladijatora. Borbe petstotinak legionara i varvara sa gvozdenim mačevima uzbudljivije su od bilo koje fudbalske utakmice“, objašnjava svoju nesvakidašnju strast Dragana Moles, operska pevačica iz Niša koja već dve decenije živi i radi u Italiji. Dragana se obrela u Rimu na poziv tamošnje opere, tamo je upoznala svog sadašnjeg supruga i pronašla još jednu veliku ljubav – gladijatorstvo.

Skener

54. MEĐUMESNI JAVNI PREVOZ: Dvostruko skuplji od evropskog proseka
Autobuski prevoz je od presudnog značaja za funkcionisanje domaće privrede i najzastupljeniji vid prevoza putnika u Srbiji, ali su cene karata kod nas dvostruko skuplje od proseka EU. Najveća koncentracija tržišta je na lokalu, jer na oko dve trećine svih linija polaske obavlja samo po jedan autobuski prevoznik. Autobuske stanice podstiču šaltersku prodaju karata na štetu prodaje putem interneta ili u vozilima i koriste svoj položaj da naplaćuju više cene prevoznicima koji nisu povezani sa njima.

56. PAD IZVOZA ČOKOLADE IZ SRBIJE: Gorki signali sa slatkog tržišta
Svetskim tržištem čokolade dominira samo pet kompanija. Srbija je prema ostvarenom izvozu čokolade prošle godine bila na 33. mestu u svetu, ali je njeno tržišno učešće od 0,3% u svetskom izvozu i dalje veoma skromno, dok je prosečna izvozna cena od oko 3,3 dolara po kilogramu ispod svetskog proseka, koji iznosi 4,9 dolara po kilogramu. Preko 68% izvezene čokolade završava u CEFTA regionu, ali je loša vest da plasman u ove zemlje opada iz godine u godinu.

58. INOVATIVNI POSLOVNI MODELI ZA MALE FIRME U SRBIJI: Pametno odigrano
Sa dolaskom novih digitalnih igrača na tržište, i najveće svetske kompanije u tradicionalnim industrijama su primorane da inoviraju svoje poslovne modele. Koliko su uspešni primeri među ovakvim firmama primenjivi i, recimo, u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji? Iako na prvi pogled deluje da ove dve teme i nemaju mnogo zajedničkog, detaljnija analiza pokazuje sasvim suprotno. Naime, postoje rešenja kako sa ograničenim ulaganjima transformisati poslovni model.

60. ČISTA ENERGIJA I POMAMA ZA MINERALIMA: Operacija uspela, pacijent mrtav
Ako naftaši viču „buši, buši!“, zelena industrija vapi „kopaj, kopaj!“ Sa razvojem čistih tehnologija koje gutaju retke minerale, rudarska iskopavanja su se više nego udvostručila u prethodne dve decenije i to u oblastima koje su najkritičnije za očuvanje planete. Ukoliko uništimo prirodu da bismo je spasili – to bi bila najveća ironija od svih.

Nove tehnologije

62. ŠTA PREDUZIMA NJUJORK DA SE NE BI UDAVIO: Upijanjem kiše do Nojeve barke
Njujork pokušava da se spase od davljenja usled sve učestalijih i razornijih poplava tako što će njegovo tlo postati mnogo poroznije. U tom cilju, grade se kišne bašte i biološki vrtovi pored trotoara, novi sistemi za prirodnu drenažu i rekreativni prostori koji mogu da se pretvore u podzemna skladišta za upijanje ogromnih količina vode tokom obilnih padavina. Ova verzija „suvog“ Njujorka košta oko 330 miliona dolara, ali potpuna zaštita grada od poplava, uključujući nadogradnju celokupne kanalizacije, je takođe poduhvat biblijskih razmera i ne može da se isfinansira iz gradskog budžeta.

Nauka

64. AMAZONKE MEĐU DELFINIMA: Eva Sunđerašica
U životinjskom svetu postoji za sada jedinstven primer da jedna životinja koristi drugu životinju kao alatku da bi pojela treću. Reč je o delfinima sunđerašima, koji upotrebljavaju morske sunđere kako bi se zaštitili od povrede dok love bodljikave životinjice na morskom dnu. Ono što posebno fascinira naučnike je činjenica da ovu tehniku primenjuju ženke delfina dok love i da to znanje prenose isključivo potomstvu ženskog roda. Stručnjaci su utvrdili da ova tehnika potiče od samo jedne inovatorke, koja je živela pre otprilike 180 godina, i koju su nazvali „Eva Sunđerašica“.

Koktel

66. RAST POPULARNOSTI DOKUMENTARNIH FILMOVA: Kamera kao oružje istine
Uprkos tome što su iza nas dve teške godine, u kojima je celokupna svetska industrija, pa i kulturna, radila u smanjenom obimu, na programu ovogodišnjeg Festivala dokumentarnog filma „Beldocs“ našlo se više od sto novih filmskih ostvarenja. Popularnost dokumentaraca raste već godinama, a taj trend nije poremetila ni velika zdravstvena kriza. Šta više, ona nam je pružila vreme za razmišljanje, preispitivanje i sagledavanje značajnih društvenih tema iz novog ugla, kažu iz „Beldocs“-a. Rat u Ukrajini koji je usledio verovatno će nam nametnuti neke nove teme, teške i uznemirujuće, sa kojima se uglavnom nerado suočavamo trudeći se da održimo bar privid normalnog života.

68. JEDINA REGISTROVANA OPANČARKA U SRBIJI: Kikindska „Maca papučarica“
Poznata slovenačka književnica za decu Ela Peroci napisala je 1963. godine priču pod nazivom „Maca papučarica“, o dobrodušnoj mački koja popravlja staru dečju obuću i vodi računa o tome da nijedno dete iz sela ne dočeka zimu bosonogo. Skoro pola veka kasnije, ovoj priči udahnula je novi život prva registrovana opančarka u Srbiji, nazvavši svoju zanatsku radnju po njoj. Nastavljajući macinu tradiciju, Mirna Rackov vodi računa da noge folklorskih izvođača i svih ostalih ljubitelja narodne nošnje budu u udobnoj obući, ali i da opanak ne padne u zaborav.

72. PRVOMAJSKA GERILA: Baštovanstvo i štrikeraj
Prvi maj su kao svoj praznik prisvojili neki novi gerilski pokreti, koji umesto retrogradnih sindikalnih demonstracija, sprovode svetsku revoluciju subverzivnim baštovanstvom i pletenjem.

74. DIVLJI STANOVNICI VELIKIH GRADOVA: Kada gradiš nakraj sela, lisica ti je komšija
Turska poslovica iz naslova važi i za gradove koji sve više gutaju divljinu, pa se neke životinje, posebno predatori, zauzvrat naseljavaju u gradovima. Brojna istraživanja pokazuju da su „životinje građani“ drskije, ali i radoznalije od svojih rođaka sa sela, jer su primorane da prostudiraju uličnu školu. Zahvaljujući izobilju bačene hrane po gradskim izletištima i kontejnerima, ulenjili su se i najveći grabljivci. Ali svoj komfor u urbanoj džungli plaćaju genetskim promenama, jer se na ograničenom prostoru pare samo sa bliskim rođacima.

Komunikacije

76. ORGANIZACIJA PROSLAVA U REALNOM I ONLAJN SVETU: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene
Neobičan i zabavan, ali ozbiljno organizovan posao. Tako bi se najkraće moglo opisati šta radi „Vesela fabrika“, koja proizvodi sadržaje za sva moguća slavlja na svim kontinentima. Planetarnu popularnost je zadobila u jeku korone, kada je otvorila elektronsku kafanu, koja nudi atmosferu kao da slavite „uživo“, a uglavnom manje košta. Zadovoljni onlajn gosti mogu da pošalju i elektronski bakšiš, a „Vesela fabrika“ zahvaljujući ovoj ideji ima posla od jutra do sutra, tokom cele godine.

Reprint

78. DA LI ĆE TALIBANI ZAISTA OBUSTAVITI PROIZVODNJU MAKA U AVGANISTANU: Previše dobro da bi bilo istinito
SAD su potrošile preko osam milijardi dolara u neuspelim nastojanjima da zaustave avganistansku trgovinu drogom. Hoće li talibanski „uradi sam“ napori zaista ukinuti delatnost koja je glavni izvor zapošljavanja i preživljavanja u Avganistanu i usmeriti poljoprivrednu proizvodnju u legalne tokove? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito.

Vremeplov

80. BITKA ZA PRIHVATANJE KROMPIRA: Ova hrana kod našeg naroda nije baš osobito milovana
Sa dolaskom krompira u Evropu, izbila je revolucija u kojoj je sve bilo obrnuto. Revoluciju su predvodili vladari, namećući gajenje krompira pod prisilom, kada su shvatili da je on produktivan saveznik u suzbijanju gladi. Seljaci su se masovno opirali da sade ovog tuđinca koji raste pod zemljom, uvereni da je „đavoljev šegrt“ koji uzima snagu ljudima a zemlji plodnost. U Srbiji je bitka za prihvatanje krompira trajala ceo vek, a tadašnji profesori narodne ekonomije su žalili što ovaj dar iz Novog sveta naš narod više ne ceni.

Чланак Biznis & finansije 197: Montažna gradnja – Prostri se prema guberu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predstavnici Udruženja „Ivent industrija“ Srbije održali su u četvrtak protest ispred Vlade Srbije kako bi ukazali na problem u ovoj delatnosti ali i kako bi pozvali vlasti na razgovor i našli način da event sektor počne da radi na proleće.

Nikola Dedić ispred ovog Udruženja kaže da je Udruženje osnovano prošle godine, nakon što je zabranjena organizacija svadbi i drugih događaja. Ono broji više od 130 članova – event centara, organizatora različitih događaja, korporativnih proslava, svadbi,… Među članicama udruženja su i dekorateri, cvećari, fotografi, snimatelji, muzičari, limo servisi, pirotehnika, tehnička produkcija događaja, rental audio i video opreme i još mnogi drugi, a cilj Udruženja je da štiti interese ove branše.

Zabrana slavlja utiče na prihode 20.000 ljudi

Kako Dedić ističe za eKapiju, glavni zahtev Udruženja je da se njegovim članovima dozvoli da rade, ali i da im se omoguće drugi vidovi pomoći, poput finansijske pomoći, ubrzanog pristupa kreditima za likvidnost, odlaganja poreza i doprinosa za zaposlene, kao i ostalih nameta koji su u vezi sa poslovanjem.

„Nama je presudno da nas puste da radimo, naravno, pod određenim merama kojima bi zaštititili i osoblje i goste. Značilo bi nam i da nam se kirije za iznajmljivanje prostora smanje, kao i da se izvrši neki reprogram komunalnih i drugih taksi“, kaže Dedić.

Ističe i da pored brojnih pokušaja kontakata sa predstavnicama vlasti, od države nisu dobili nikakav konkretan odgovor, osim da je država već reagovala u vidu linearne pomoći.

Udruženje je, navodi, sprovelo i istraživanje koje je pokazalo da je oko 20.000 ljudi pogođeno ovim merama zbog nemogućnosti rada.

Od event industrije godišnje 300 miliona evra

Prema istraživanju koje je Udruženje sprovelo, u Srbiji se svake godine organizuje oko 25.000 svadbi. Od toga, prema rečima Dedića, godišnje se generiše oko 300 miliona evra. Napominje da je zbog zabrane ovaj broj u prethodnoj godini bio znatno manji.

„U 2020. je svega 5% događaja ostvareno. Na leto je bilo popuštanja, te je poneki događaj i bio, međutim ni pre, ni posle toga – ništa“, kaže on.

Međutim, u Udruženju veruju da ako se dozvoli rad, da bi broj svadbi u 2021. mogao da bude mnogo veći, naglašava sagovornik.

„Procene su da će zbog otkazivanja i pomeranja u prethodnoj godini, u 2021. biti blizu 35.000 svadbi, čime bismo ostvarili oko pola milijarde evra. A u tom lancu poslovanja imate i proizvođače pića i hrane, distributere, trgovce… A da ne pričamo o korporativnim proslavama, koncertima, festivalima, rođendanima, igraonicima za decu… to su događaji čiji bruto prihodi izađu još više“, kaže Dedić.

Nejednaki uslovi za sve

Na pitanje kako bi mogla da funkcioniše organizacija ovakvih događaja u trenutnim uslovima, Dedić kaže da su kao Udruženje došli do određenih mera.

„Naša ideja je bila da predložimo kompletan program mera koji bi bio primenjen u slučaju da nam dozvole rad. Neke od tih mera su propisivanje određenog broja ljudi po kvadratu, recimo od 5 do 9 m2 po gostu. Zatim, propisana udaljenost stolova, testiranje osoblja, zabrana ljubljenja i čestitanja“, objašnjava Dedić.

Podseća da je na leto, pri popuštanju mera, klubovima bio dozvoljen rad, što je, kako kaže, mnogo veći rizik za prenošenje virusa nego svadbe.

„Klubovima je letos dozvoljen rad i time ste imali veliki protok ljudi na jednom mestu koji se zapravo ne poznaju. Na svadbama to može da bude kontrolisano. Kao organizatori događaja, u ovom slučaju svadbi, znate poimence svakog gosta. Velika je razlika u organizaciji i odlasku na svadbe i odlaska u klub“, napominje Dedić.

S. Petrović

Izvor: eKapija

Foto: Udruženje Ivent industrija Srbije

Чланак Jedina grana industrije kojoj je zabranjen rad nalazi se na rubu egzistencije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se o njima mnogo manje zna, revolucije su potresale i jelovnike u srpskim kafanama. Ovi, nepravedeno zapostavljeni istorijski dokumenti mnogo toga govore o tome kako se Srbija snalazila u geopolitičkom zverinjaku, te da to nije bilo lako čak ni u kuhinji.

Uticaj onih čuvenih „500 godina pod Turcima“ je bio vidljiv u kafanskom jelovniku sve do polovine 19. veka. Ponuda je bila tipično balkansko-orijentalna. Ako ste hteli da prezalogajite u kafani, uključujući i beogradske, i obična i praznična trpeza sastojala se uglavnom od sledećih jela: razne čorbe, gibanica, kupus, pilav, đuveč, sarma, jagnjetina, čufte, musaka, ćurka, odvarak, kapama, janija, papazjanija, jela od ribe i slično.

Kafanskim kuhinjama pomagale su i furundžije, kojih je bilo mnogo u gradovima i koji su pekli sve što se u rernama peče – od pečenja do musake. Oni su gradskim domaćicama bili glavna ispomoć u spremanju prazničnih jela, ili ručkova za posebno svečane prilike u domaćinstvu.

Premijera ćevapčića u Beogradu

Prva revolucija u kafanskom jelovniku zbila se šezdesetih godina 19. veka. Pomenuta jela su i dalje bila veoma zastupljena, ali preko „južne pruge“, prvo Leskovca a potom i Niša, stižu gurmanske novine u vidu ćevapčića i ražnjića. Oni su vrlo brzo zauzeli vidno mesto u srpskim kafanama ali i u stomaku stanovnika, da ga više nikada ne izgube. Premijera novih jela s juga, u Beogradu je održana u kafani „Tanasko Rajić“ na Velikoj pijaci, današnjem Studentskom trgu.

Druga revolucija je bila znatno sporija, a što ne čudi kada imamo u vidu da je ona predstavljala približavanje srpskih jelovnika evropskim jelima. Pridruživanje Srbije Evropi i tada je teklo kilavo čak i u kafanama i izazivalo podele u kuhinji. Jedna struja je forsirala nemačku kuhinju. Tome su doprineli i domaći Nemci, pa su srpske kafane obogaćene i sledećom ponudom: šnicle, rinflajš, gulaš, knedle, puter, mileram, pite, rol-viršle, štrudle, krofne, torte…

Druga struja je naginjala italijanskoj i francuskoj kuhinji, što je zajedno sa domaćom tradicijom imalo za cilj da privuče što više domaćih i stranih gostiju. U Beogradu su se takvom ponudom isticali ugostiteljski objekti kao što su „Hajduk Veljko“ sa italijanskim i francuskim specijalitetima, „Srpski  kralj“, „Moskva“ i „Petrograd“ sa frarncuskim jelima, da bi potom najviđeniji lokali u gradu sve do pred Drugi svetski rat služili francusko-evropsku kuhinju, garniranu srpskim mezetlucima.

Evropski i patriotski jelovnici

Primera radi, jelovnik u „Srpskom kralju“ za doček nove 1929. godine glasi: džigerica u aspiku s portom; file od kuvanog smuđa na holandski način; piletina na florentinski način; pečena ćurka i prasetina; italijanska salata; puding s bademima; voće, kafa.

Evo i nešto drugačije ponude u „Džokej klubu“: potaž od šampinjona; hladna kečiga u sosu Remulada; praseće pečenje; prženi krompirići, sezonska salata; parfe od ananasa; Šantili krem; voće; kafa.

Uz to nudile su se i „odlična srpska kafa“, melanži, sladoledi, ledena kafa, najfinije poslastice, ili lešnik i kesten.

Ipak, najveći broj domaćih kafana, posebno onih skromnijih, nije se dao „stranom uticaju“, već je patriotski insistirao na principu „jedite domaće“, što kuvano, što sa roštilja ili iz furune. Uobičajena reklama je glasila: „Bogato sortiran roštilj i drugi mezetluci“. Ili vrlo sažeto: „Gurmanluci“.

Kiseli kupus na tri tavana

Recimo, u čuvenoj boemskoj kafani „Bums-keler“ hvalili su se 1911. godine da se „uz pivo uvek može dobiti friških ćevapčića, ražnjića, krezle, džigerice, mlada sira, putera, a svakog dana u šest sati po podne pečeno mlado jagnje na panju“. Zanimljivo je da je vlasnik ove patriotske kafane bio Nemac, a i sama kafana je dobila ime po dve nemačke reči: Bums, imenu vlasnika i keler, što na nemačkom znači podrum. Još je zanimljivije da su gosti zvali gazdu „Pera servilni“, jer su smatrali da se preterano ulaguje mušterijama. Ipak, to nije smetalo čuvenoj igračici Džozefini Bejker da dođe baš u ovu kafanu kako bi probala ćevapčiće.

U isto vreme, konkurerncija u vidu gazda Tase, vlasnika „Crvenog petla“, dičila se „kiselim kupusom na tri tavana“. Evo recepta ako ste mršavo večerali za samu novogodišnju noć, pa da nadoknadite. Dakle, u lonac od 20 litara stavite red kupusa, red slanine, red kupusa, potom red usloljenog suvog mesa i opet red kupusa, te na kraju red svinjskog paufleka. Sve to zajedno bi trebalo da se krčka ravno trideset sati (što sa novogodišnjim poskupljenjem struje možda i nije najbolja ideja), i da se povremeno protrese da kupus ne zagori.

U reklamama ugostitelja pominjali su se još: alaska čorba, riblji đuveč, jagnjeća crevca, ćubasrija, divljač – srna, fazan, jarebica, šljuka, a u „Kolarcu“ i zečevi. Tu su i predjela: užička pršuta, čačanski kajmak, proja, šarplaninski i lipski sir, kačkavalj, kobasice, krvavice, švargle, čvarci, mesnjače, kajgana. Pa uz sve to i ajvar. Ako se nije štedelo na jelu, često se štedelo na reklami, pa je pisalo samo ovo: „Piće prvoklasno, kuhinja odlična“.

Alkohol, alkohol, i opet alkohol

Kad smo već kod pića i one „vredi da se zalije“, u Srbiji su prvom polovinom 19. veka u kafanskoj ponudi alkohola suvereno vladali rakija i vino. Tek u drugoj polovini istog stoleća počinje da im se pridružuje pivo u većim količinama, a zatim i razna strana pića. Glavne rakije su očekivano bile lozovača, šljivovica i komovica, pa užička klekovača, bilo u ljutoj, bilo u mekšoj varijanti.

Najpopularnija vina bila su smederevska, župska i krajinska, a pominju se i karlovačko, kameničko, jeličko, požarevačko, tikveško i tursko vino. Kasnije se ovom društvu pridružilo i dalmatinsko crno vino, dok su finiji lokali točili mađarsko i belo crkveno vino, strane likere i šampanjac. U ponudi su bila i francuska vina i likeri, konjak, Jamajka rum, pa čak i apsint i to u dve varijante – švajcarski i francuski.

Kod piva dominiraju dve domaće pivare – „Vajfert“ i „Bajloni“ – a prisutna je i „Jagodinska pivara“ koja je prodavala „Mrko pivo Kosovo“ 1899. godine. Od stranih su se najviše reklamirala piva iz čeških, nemačkih i austrijskih pivara.

Kakvo je zdravlje naroda

Bolji lokali točili su jedno domaće i jedno strano pivo, a onaj ko je nudio Vajfertova piva nije imao u ponudi Bajlonijeva i obrnuto. Drugim rečima, i tada se plaćao „ekskluzivni ulazak“ u kafanu. Poslednjih decenija 19. veka cena krigle stranog piva obično je koštala oko 40 para, a domaćeg oko 25 para, da bi prvih decenija 20. veka poskupeli na oko 50, odnosno 30 para.

Od bezalkoholnih pića obično se pominju samo kafa ili melanži, ali je kafana „Njujork“ na Terazijama 1895. godine nudila „prvi malina sok sa topčiderskom vodom“.

Šta je ko pio najbolje otkriva jedan državni izveštaj o zdravlju naroda iz 1881. godine: „Što se tiče alkoholnih pića, to se za varoš Beograd može kazati da prostija klasa mnogo troši rakije, i to ljute; samo bogatija klasa troši vino i pivo“.

Biznis i finansije- bif.rs, autor Zorica Žarković      

Чланак Revolucije u kafanskom jelovniku u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.