Budžetska stavka „smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora“ je sa 170 miliona smanjena na nešto više od 99 miliona dinara, a ni u oblasti otpada situacija nije pozitivnija.

„Integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima“ pretrpelo je smanjenje za više od 4,5 milijardi dinara, a ‘usluga izmeštanja i trajnog zbrinjavanja opasnog otpada’ sa 900 na 600 miliona dinara“, navodi se u saopštenju.

Ukupno smanjenje budžeta bilo bi još veće, da se novim rebalansom nisu povećale određene prihvatljive, ali i one manje prihvatljivije budžetske stavke, navodi Koalicija 27.

Pored povećanja budžeta za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija i za realizaciju projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, iznos je povećan i za: podsticaje za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila sa 300.000.000 na 444.000.000 dinara, a identično povećanje odnosi se i na subvencije privatnim preduzećima.

„Uzimajući u obzir da ovakav tip automobila u Srbiji sebi može da priušti relativno mali broj ljudi, kao i da je njihov doprinos zagađenju vazduha neuporediv u odnosu na industriju i energetiku, Koalicija 27 smatra da postoje mnoge zabrinjavajuće i svrsishodnije oblasti, koje zahtevaju povećanje budžeta“.

Kaalicija navodi da „ne treba zanemariti ni to da se struja za ekološki „prihvatljiva“ vozila u Srbiji za sada najvećim delom dobija iz ekološki „neprihvatljivih“ izvora – sagorevanjem fosilnih goriva“.

Rebalans budžeta doneo je i potpuno brisanje određenih stavki iz dokumenta kao što je deo Zelena agenda – iz koga su u potpunosti izbačene stavke podrška projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u visini 50 miliona dinara, ali i edukativne aktivnosti u implementaciji Zelene agende u saradnji sa obrazovnim institucijama u visini 15 miliona.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Rebalansom budžet za životnu sredinu manji za 4 milijarde dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Srbiji manja je za 20,8 odsto u tekućim cenama, a u stalnim cenama je manja za 30 odsto, u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period prošle godine.

Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama

Ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji veća je za 14,9 odsto u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine (u tekućim cenama).

U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u prvih šest meseci godine najviše učestvuje: povrće (28 odsto), živina i jaja (20 odsto), mleko i mlečni proizvodi (15,2 odsto) i voće i grožđe (14,8 odsto).

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Prodaja i otkup poljoprivrednih proizvoda i ribarstva u Srbiji manja za 30,5 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako pišu Novosti, od kraja januara 2022. godine do sada kreditiranje građana plastikom tako se smanjilo za 4,7 odsto. To, verovatno ne bi trebalo da čudi kada je efektivna kamatna stopa od oko 20 do preko 30 procenata.

Kako pokazuje Kreditni izveštaj Udruženja banaka Srbije, za oko četiri procenta manji je i broj korisnika koji poseduju ovaj proizvod. U poređenju sa periodom pre kriza, rata i pandemije, na kraju januara 2019. godine u opticaju su bile 179.442 kreditne kartice više nego sada, a korisnika za 107.360 više.

„Odmah posle dozvoljenog minusa, vicešampion po nepovoljnom kreditiranju su upravo kreditne kartice. Svaki keš kredit, pa čak i sa ovako naraslim beliborom zbog inflacije i krize, isplativija je varijanta od tih kartica. Svakako postoji široka lepeza ove plastike u ponudi. Problem je što većina klijenata ne pazi i ne obrati pažnju da godišnja kamata dogura i do 30 odsto. Najšečće ovaj proizvod funkcioniše po principu da je omogućena kupovina na rate, da se na potrošeni deo plaća rata od pet, deset ili 20 procenata plus dogovorena kamata, koja kada se sabere godišnje bude popriličan iznos“, kažu za „Novosti“ stručnjaci sa specijalizovanih sajtova za kredite.

Kako savetnici upozoravaju, klijenti bi trebalo dobro da odmere koliki limit uzimaju, na koliko rata – tri, šest, devet ili 12 i da li im se na kraju takvo kreditiranje isplati.

U odnosu na kraj prethodne godine, smanjen je i iznos odobrenog limita po kreditnim karticama, kao i suma koja se zapravo koristi. Sada je u proseku odobreno 92.548 dinara, dok je iznos u korišćenju uglavnom trećina ove sume.

„Trenutno je većina običnih gotovinskih pozajmica sa kamatom od devet do 13 procenata, što je i dalje znatno manje od stope koje se nude po karticama, bilo da su rivolving, instalment, ili neka druga opcija“, tvrde savetnici.

Jedino što osim kamata u poslednje vreme raste kada je reč o ovom bankarskom proizvodu jeste njihov broj sa problemom u otplati obaveza. Kreditnih kartica u docnji od mesec dana više je za dva odsto. Učešće kašnjenja u iznosu koji se koristi je više do 10 procenata.

U ovom momentu, nepun milion klijenata – 944.973 koristi oko 1,2 miliona ovih kartica poslovnih banaka u Srbiji. U kašnjenju je 48.907 kartica, čiji vlasnici ne izmiruju obaveze u utvrđenim rokovima. Svaki 20. do 25. vlasnik kreditne kartice tako kasni u otplati obaveza.

„Većina banaka toleriše da klijent ne plati ratu jedan mesec, ali se već sledećeg preduzimaju mere, poput blokade računa. U slučaju da se kasni 60 dana u otplati, bilo nedozvoljenog minusa, rate kredita, podaci stižu do Kreditnog biroa. Tamo, pak ‘loš glas’ o klijentu ostaje tri godine“, tvrde savetnici za kredite.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji smanjeno korišćenje kreditnih kartica za 4,7 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U junu ove godine, isplata penzije obradovala je 1.649 miliona penzionera u poređenju sa 1.692 miliona na kraju 2021, dok je godinu dana ranije, na kraju 2020. godine, penziju je primalo 1,708 miliona najstarijih sugrađana.

Broj penzionera u Srbiji opada godišnje 1,5 odsto od 2019. godine, što smanjuje rashode u budžetu za isplate penzija.

Prema analizi Fiskalnog saveta, rashodi za penzije povećani su u 2022. za 5,5 odsto, u skladu sa indeksacijom penzija „švajcarskom“ formulom, uz dodatno povećanje transfera PIO fondu iz republičkog budžeta za isplatu jednokratne pomoći od 20.000 dinara svim penzionerima).

Međutim, prilikom izrade budžeta pretpostavljeno je da će broj penzionera u 2022. biti isti kao 2021, što se gotovo sigurno neće desiti, ocenio je Savet.

Iz Fiskalnog saveta očekuju da će trend smanjenja iz 2020. i 2021. biti nastavljen.

Zbog smanjenja broja penzionera, koje budžet ne predviđa, oni očekuju da će rashodi za isplate penzije u 2022. biti oko 80 miliona evra manji od onih koji su planirani budžetom.

„Švajcarska“ formula pokazala se tokom zdravstvene krize kao superiorna za indeksaciju penzija, ali možda postoji prostor i za njena manja unapređenja, predlažu ekonomisti iz ove institucije.

Penzije povećavane na osnovu  „švajcarske“ formule

Penzije su tokom 2020. i 2021. godine kumulativno povećane na osnovu „švajcarske“ formule za 11,6 odsto, realno za 5,6 odsto.

To je održivo i objektivno povećanje penzija, koje približno odgovara ostvarenoj kumulativnoj stopi privrednog rasta u istom periodu.

U 2022. „švajcarska“ formula, međutim, definiše rast penzija od 5,5 odsto, koji će biti nešto manji od očekivanog nominalnog rasta BDP-a.

Razlog zbog kog će povećanje penzija privremeno kaskati za privrednim rastom u 2022. je to što se presek za računanje „švajcarske“ formule pravi u junu, a do relativno snažnog ubrzanja inflacije došlo tek nakon tog preseka, od avgusta.

U dužem roku penzioneri ipak neće biti oštećeni jer će poslednje ubrzanje inflacije biti ugrađeno u indeksaciju penzija u 2023.godine koja bi lako mogla da iznosi oko osam odsto, pa će rast penzija u 2023. verovatno biti nešto brži od privrednog rasta.

Savet je ukazao da je uz ažuriranje inflacije, druga mana „švajcarske“ formule što nije mogla da obuhvati to što je tokom 2020. i 2021. došlo do vanrednog smanjenja broja penzionera, prenela je Nova ekonomija.

Izvor: Nova ekonomija/Beta

Foto: Pixabay

Чланак се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvezene količine robe su za 38 odsto manje u odnosu na mart 2021. godine. Čadež je za Kurir rekao i da je drumski prevoz robe do Rusije danas znatno skuplji – 70 do 100 odsto u odnosu na početak godine, a za neke proizvode i više.

„Roba do ruskih kupaca putuje dvostruko duže nego ranije – i po mesec dana, uz stalnu promenu ruta i veliku neizvesnost šta kamione očekuje na graničnim prelazima iz EU ka Rusiji i Belorusiji, na kojima se zadržavaju i po sedam do deset dana“, kazao je predsednik PKS.

Čadež je objasnio da platni promet za sada funkcioniše, ali da je često usporen zbog pojačanih kontrola, kao i da je sa svakim novim paketom sankcija EU sve više ruskih banaka isključenih iz Svift (SWIFT) mreže.

„Zbog nemogućnosti osiguranja robe pri transportu, potencijalnih teškoća u naplati kompanijama i rizika od pogoršavanja uslova trgovine, savetujemo maksimalni oprez prilikom izvoza, posebno većih količina robe“, naglasio je on.

Istakao je da se ruska rublja stabilizovala u poslednje dve nedelje, odnosno da se vratila na nivo pre ukrajinske krize, što „nije nebitno za konkurentnost naših proizvoda na tamošnjem tržištu“.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Vrednost izvoza iz Srbije u Rusiju smanjena za četvrtinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) spustio se sa januarskih 51,8 procenata na 51,6 odsto na kraju drugog meseca 2022. godine.

Učešće javnog duga u BDP-u zemlje iznosilo je na kraju 2021. godine 56,5 odsto, prema podacima iz tabele Ministarstva finansija.

Deficit republičkog budžeta Srbije iznosio je u prva dva meseca ove godine 52,9 milijardi dinara, prema izveštaju Ministarstva finansija. Prihodi su ostvareni u iznosu od 240,1 milijardi dinara, a rashodi u iznosu od 293 milijardi.

Naplaćeni prihodi u februaru iznosili 116,2 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 105,8 milijardi. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 56,2 milijarde dinara i akciza od 25,8 milijarde.

Чланак Javni dug Srbije smanjen na 51,8 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izmenom Uredbe, koja je objavljena u Službenom glasniku i stupila na snagu, precizira se da se ova odredba odnosi na osobe kod kojih je testiranjem utvrđeno prisustvo virusa, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka bolesti, odnosno kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima.

Po ovoj uredbi, ukoliko osoba ima primarnu ili sekundarnu imunodeficijenciju upućuje se u kućnu izolaciju u trajanju od 14 dana, a stanje imunodeficijencije utvrđuje lekar primarne zdravstvene zaštitite.

Uredba predviđa i da se zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite testiraju PCR testom nakon kućne izolacije u trajanju od sedam dana i vraćaju se na posao ukoliko je PCR test koji je uzorkovan sedmog dana kućne izolacije negativan.

U slučaju pozitivnog rezultata PCR testa, ostaju u izolaciji do desetog dana kada se izolacija prekida bez testiranja, navodi se u uredbi.

Smanjena cena PCR testa

Vlada Srbije juče je usvojila i Zaključak o visini naknade za RT-PCR i antigensko testiranje na prisustvo virusa SARS-CoV-2 na lični zahtev koje obavljaju zdravstvene ustanove u javnoj svojini.

Ovim Zaključkom cena PCR testa smanjena je sa 9.000 na 6.000 dinara, a cena antigenskog sa 3.500 na 1.800 dinara.

Nedavno je Krizni štab predložio da se trajanje karantina za zaražene smanji sa 10 na sedam dana, zbog lakšeg oblika oboljenja, a kako bi se građani što pre vratili na posao.

Takođe, odlučeno je da se vreme između druge i treće doze vakcine smanji na tri meseca.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Izolacija sedam dana, na posao bez novog testiranja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivredni proizvođač iz Bečeja Gojko Eremin, koji uzgaja kukuruz na 800 hektara, rekao je za Betu da je prosečan rod od pet do sedam tona po hektaru, što je upola manje u odnosu na rod koji postiže kada nisu ekstremni vremenski uslovi.

– Prinos nam je do 50 odsto niži od onog koji smo ostvarivali i kreće se od pet do sedam tona. Na manjim površinama koje su navodnjavane šteta će biti minimalna i očekujemo od 10 do 12 tona – rekao je Eremin.

Dodao je da ima štete i zbog truleži na vrhovima klipa, ali da nije velika kao u Sremu gde je rod bolji, ali se procenjuje da je i šteta zbog „kvarnog“ zrna veća i iznosi do 20%.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da će prosečan rod biti od šest do 6,3 tone po hektaru i da će u odnosu na prethodnu godinu biti manji za 20% do 23%, ali da će to biti u rangu desetogodišnjeg proseka i „preko toga“.

Zarada „nula“

Eremin je rekao da propizvođači sa tako umanjenim prinosom i cenom od 24 dinara po kilogramu koja je viša nego prošle godine za oko 20% mogu da pokriju troškove proizvodnje, ali da je zarada „nula“.

Stručnjak za strna žita Miroslav Malešević ocenio je da će rod kukuruza ove godine biti minimum 40% manji u odnosu na prosečan, a i 50% manji u odnosu na prošlogodišnji kada je bio rekordan.

On je rekao da ima njiva gde nema šta da se obere i gde je šteta 100%o, jer su čak i stabljike spržene visokim temperaturama.

Prinos semenskog kukuruza zbog ekstremnih temperatura i manjka padavina, prema njegovim rečima, neće biti manji, jer se 80% tih površina navodnjava.

Rukovodilac marketinga u Institutu za kukuruz Zemun Polje Života Jovanović rekao je da su procene te naučne institucije takođe da će prinos kukuruza biti manji od 40% do 50 odsto% i da su „političke prognoze optimističnije nego što to pokazuje žetva“.

– Mnogi krajevi Srbije su ovog leta bili zahvaćeni sušom još od 15. juna i osim slabog prinosa ima problema i sa kvalitetom, slaba je ozrnjenost klipa i uz to ono je plitko – rekao je Jovanović i dodao da bi prosečan prinos mogao da bude od 4,5 do pet tona po hektaru.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Smanjen rod kukuruza za 50 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Time se smanjuje i izvoz u ovoj inače tradicionalno izvoznoj industriji, uprkos potencijalima za prodaju srpskog šećera na tržištima u Mađarskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i Albaniji, gde nema proizvođača šećera. Prodajne cene šećera na domaćem tržištu su više od cena po kojima domaće šećerane prodaju šećer na tržišta EU i CEFTA.

U Srbiji se očekuje da će prosečni prinosi šećerne repe ove godine iznositi oko 55 tona po hektaru, budući da je ova biljna kultura, zasađena na oko 35.000 hektara, prema oceni stručnjaka veoma dobro podnela hladno proleće. Ratari procenjuju da će po katarskom jutru prihodovati od 500 do 700 evra, a u šećeranama najavljuju početak prerade. U četiri srpske šećerane ove godine očekuju proizvodnju oko 340.000 tona šećera, što je dovoljno za domaće potrebe, a za izvoz u Evropsku uniju bez carine planirano je oko 180.000 tona.

Uprkos ovako optimističkim prognozama, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, korišćeno poljoprivredno zemljište za proizvodnju šećerne repe izrazito varira poslednjih godina. Tako je 2015. godine zabeležen značajan pad požnjevenih površina od čak 35% ili oko 20 hiljada hektara zasađenih površina manje u odnosu na 2014. godinu.

Posle toga, povećavaju se površine pod ovom poljoprivrednom kulturom do 2017. godine, kada one dostižu 54 hiljade hektara, da bi od 2017. godine bio nastavljen pad. U pretkriznoj, 2019. godini poljoprivredno zemljište za proizvodnju repe odnosno požnjevene površine bile su na nivou iz 2015. godine – nešto preko 42 hiljade hektara, dok je u 2020. bilo zasejano šećerne repe za 12% manje.

Proizvodnja opada i u EU

Uvoz šećerne repe je neisplativ, a 99% domaće proizvodnje odvija se u Vojvodini. Od 16 proizvođača šećerne repe koji čine oko 40% tržišta, u posmatranom periodu proizvodnju su povećale samo dve kompanije: Agrounija iz Inđije i Novo plud iz Crvenke.
I pored smanjenja obima proizvodnje, beleži se rast prosečnog prinosa po hektaru – od nešto preko 47 tona na više od 54 tone po hektaru.

Ipak, prema oceni Komisije za zaštitu konkurencije, povećanje prosečnih prinosa ne ublažava negativan trend koji se odražava u smanjenju zasađenih površina šećernom repom, sve manjem broju šećerana, manjoj iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta i manjem potencijalu za izvoz u ovoj inače tradicionalno izvoznoj industriji.

Primetno je da je i u Evropskoj uniji manje površina zasejano šećernom repom, kao rezultat povećane proizvodnje šećera od trske, s obzirom da se sirovi šećer od šećerne trske sve više uvozi u Evropu i rafiniše.

Mnogo proizvođača, malo otkupljivača

Šećernu repu u Srbiji nudi veliki broj proizvođača i poljoprivrednih zadruga, nasuprot malom broju kupaca koje čine domaće šećerane, Sunoko grupa (u okviru koje posluju šećerane u Kovačici, Pećincima, Vrbasu i Senti) i Hellenic sugar (u okviru koga posluju šećerana u Crvenki i Šajkaška). Količine otkupljene šećerne repe smanjuju se u posmatranom periodu, sa 2,1 miliona tona u 2017. godini, na 1,16 miliona tona u 2019. godini. Cena šećerne repe od oko 32 evra po toni je približna kretanju cena na uporedivim tržištima u Evropskoj uniji, na kojima su prisutne značajne subvencije za proizvođače.

Gašenje šećerana

Tržište proizvodnje šećera u Srbiji odlikuje visok stepen koncentrisanosti, budući da su aktivna samo dva učesnika na tržištu: Sunoko grupa i Hellenic sugar. U 2019. godini proizvedeno je 250 hiljada tona šećera, što je čak dvostruko manje u poređenju sa 2017. godinom. U istom periodu raste tržišni udeo Sunoko grupe sa 60 do 70% u 2017. godini na 70 do 80% u 2019. godini, iako je u toj godini ova kompanija proizvela manje šećera nego u 2017. godini.

Učešće Hellenic sugar grupe opada sa 30 do 40% u 2017. godini na 20 do 30/% u 2019. godini, prvenstveno zato što šećerana Šajkaška u Žablju te godine nije proizvodila šećer. Imajući u vidu da ni šećerana u Senti nije pokrenula proizvodnju nakon što je Sunoko uspostavio kontrolu nad njom, domaće tržište se svelo na rad četiri šećerane, konstatuje se u izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije. Trend smanjenja broja šećerana, evidentan je i na tržištu EU gde je, za nešto više od deset godina, ugašeno preko 80 šećerana.

Šansa na okolnim tržištima koja nemaju svoju proizvodnju

Tržište prodaje šećera u posmatranom periodu iznosi prosečno godišnje nešto više od 250 hiljada tona, sa velikim godišnjim varijacijama. Pored prodaje na domaćem tržištu, proizvođači šećera u Srbiji, izvoze značajne količine šećera na tržišta EU i CEFTA. Srbija je neto izvoznik šećera i postoji veliki potencijal za povećanje izvoza, posebno na tržišta u regionu, s obzirom da u Mađarskoj, Bugarskoj, BiH, Makedoniji i

Albaniji nema proizvođača šećera.Imajući u vidu blizinu tih tržišta i uštede u transportnim troškovima, proizvođači u Srbiji navedenu okolnost svakako mogu posmatrati kao komparativnu prednost, naročito u uslovima kada je tržište EU potpuno otvoreno i za uvoz šećera od šećerne trske, zaključuje se u izveštaju.

Cene niže u izvozu nego u Srbiji

Analizom i poređenjem prodajnih cena šećerana, uočeno je da su one na domaćem tržištu više od cena šećera po kojima šećerane prodaju šećer na tržišta EU i CEFTA. Kao glavni razlog za navedenu okolnost, šećerane navode postojanje velikih zaliha šećera u prethodnom periodu, što je uslovilo i nižu cenu u izvozu.

Očekuje se da u narednom periodu konkurentski pritisak izvrši i uvoz šećera iz Rusije i EU. Ipak, prepreka većem uvozu iz EU je postojanje dažbina na uvoz šećera kao i kvote na uvoz šećera. Ključna je opredeljenost šećerana da, u izmenjenim okolnostima na tržištu šećera u Evropi, povećaju svoju produktivnost, kako bi bile u mogućnosti da se uspešno konkurišu evropskim ali i svetskim proizvođačima šećera. Stoga je neophodno makar održati trenutno stanje kapaciteta i sprečiti trend gašenja šećerana u Srbiji, ističu u Komisiji za zaštitu konkurencije.

Foto: Pixabay

Чланак Gorak ukus šećerne repe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je objavilo Evropsko udruženje hotela, restorana i ugostiteljskih objekata (HOTREC), na tu meru su se, pored ostalih, odlučile Turska i Grčka.

Među zemljama koje su smanjile PDV na turističke usluge, međutim, nema Hrvatske, navodi portal.

Turska je za period od 1. aprila do 30. novembra 2020. donela odluku da PDV u segmentu hotelijerstva sa ionako niskih osam bude smanjen na samo jedan odsto, što je najniži PDV u bilo kom turističkom segmentu u Evropi.

Grčka je odlučila da u segmentu usluživanja bezalkoholnih pića PDV smanje sa 24 na 13 odsto, a za hotelijere sa 13 na samo pet odsto.

U Hrvatskoj se trenutno turizam oporezuje po dve stope – 25 i 13 odsto, od čega je smanjena stopa uvedena tek nedavno i to isključivo za segment pripreme i posluživanja jela i poslastica izvan ugostiteljskog objekta.

Izvor: Tanjug

Чланак Smanjen PDV turističkom sektoru u 11 evropskih zemalja се појављује прво на Biznis i Finansije.