Podaci pokazuju da je građevinska industrija u prvom kvartalu ove godine zabeležila pad u stalnim cenama za 0,5 odsto, ali je u gradnji zgrada vrednost izvedenih radova pala za čak 20 odsto. Za prva tri meseca broj građevinskih dozvola je pao za 6,1 odsto u odnosu na isti period lane.

Zastoj u građevinarstvu i železnici

Na nedavno održanoj sednici Saveta za BDP premijerka Srbije Ana Brnabić je govoreći o razlozima zbog kojih to radno telo prognozira manji rast BDP-a od očekivanog istakla „nepotrebni zastoj u građevinarstvu i železnici“.

„Do kraja godine možemo očekivati rast između jedan i dva odsto, dok bi „herojski scenario“ iznosio 2,5 odsto“, zaključak je sa nedavno održane sednice Saveta za BDP, navodi se u zapisniku sa sednice u koji je Danas imao uvid.

To je pesimističnije od projekcije državnih institucija, Narodne banke koja prognozira da će rast BDP biti u rasponu od dva do tri odsto ili Ministarstva finansija koje projektuje rast od 2,5 odsto u ovoj godini, pa i od procena Svetske banke koja očekuje rast srpske ekonomije od 2,3 odsto.

Savet koji predvodi premijerka Ana Brnabić posebno brine šta će biti sa ovogodišnjim poljoprivrednim rodom usled velikih kiša, kao i pad građevinske industrije.

Kako se navodi u zapisniku predsednica Vlade je ocenila da su „predstavljeni rezultati jako loši i izrazila bojazan da sastanci Saveta za BDP, koji su održavani od početka godine nisu dali nikakve rezultate i da Vlada neće postići rezultate koji su postavljeni kao targeti“, posebno se osvrćući na izvođenje radova u građevinarstvu i postupak izdavanja građevinskih dozvola.

Dozvole se dobijaju i dalje sporo

Struka pak ističe da, pored poskupljenja građevinskog materijala i pada kupovne moći stanovništva, postoji još niz razloga zbog kojih je došlo do smanjenja aktivnosti kada je reč o građevinskoj industriji, naročito u segmentu stanogradnje.

Tako su, između ostalog, poskupeli i bankarski krediti, kamate su postale veće, pa se ljudi koji nisu rešili svoje stambeno pitanje ređe odlučuju na kupovinu nekretnine nego što je to bio slučaj pre starta ekonomske krize do koje je prvo došlo zbog epidemije korona virusa a kasnije i zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini.

Dozvole za građevinske radove se i dalje dobijaju veoma sporo pa je i to jedan od faktora koji demotiviše investitore da ulažu novac naročito u oblasti stanogradnje.

Postoji i akutni nedostatak radne snage u građevinarstvu jer veliki broj naših građevinaca odlazi “trbuhom za kruhom” u inostranstvo gde može više da se zaradi. Shodno tome one koji su ostali u zemlji investitori moraju da plate više a poseban problem je nedostatak kvalifikovane radne snage u građevinskoj industriji i to što je sve manji broj omladine koja želi da se školuje za takva zanimanja.

Inflacija utiče na manji obim radova u građevinarstvu

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za Danas da je visoka inflatorna stopa upravo razlog koji utiče na manji obim radova u građevinskoj ali i u mnogim drugim industrijskim granama.

– Na manji rast BDP ne utiče samo smanjenje aktivnosti u građevinskoj već i u nizu drugih industrija. Kada je pak reč o građevini jedan od najvažnijih razloga za aktuelno stanje je to što je građevinski materijal “papreno” poskupeo što automatski povećava troškove izgradnje pa tako i kada je reč o stanogradnji. Zbog toga što nema dovoljno radne snage povećana je i cena rada u građevinskoj industriji pa i to utiče na manji obim radova jer su troškovi investitora povećani i u tom segmentu. Na kraju treba istaći da manju potražnju za stanovima, što naravno utiče i na obim stanogradnje, uzrokuje loš materijalni položaj građana koji se sada ređe odlučuju na kupovinu stana nego što je to bio slučaj ranije – objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da ne očekuje da će se tendencija smanjenja obima građevinskih radova povećati do kraja godine, između ostalog i zbog toga što nije realno očekivati da će se banke u dogledno vreme odlučiti na smanjenje kamata.

Materijalni položaj građana presudan

– Do poboljšanja situacije može da dođe tokom sledeće godine pod uslovom naravno da se povuku smisleni potezi koji bi zaustavili rast inflacije u Srbiji – navodi Rajić.

Ekonomista Milan R. Kovačević takođe smatra da postoji više razloga zbog kojih je zabeležen pad aktivnosti u građevinskoj industriji ali naglašava da je materijalni položaj građana presudan za pad u izgradnju stanova u Srbiji.

– Trebalo bi utvrditi da li je smanjena izgradnja stanova koja se finansira iz budžeta ili je do toga došlo u privatnom građevinskom sektoru. Pretpostavljam da je nastupilo i manje interesovanje stranih državljana za kupovinu stanova u Srbiji jer ovo područje i dalje slovi kao nestabilno pa je to otežavajući faktor za nekog ko želi da ima nekretninu u svom vlasništvu na ovim prostorima. Ipak, glavni razlog treba tražiti u padu kupovne moći stanovništva što automatskio smajuje potražnju za stanovima i time demotiviše i njihovu izgradnju – ističe Kovačević.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Skok cena građevinskog materijala i pad kupovne moći građana uticalo da se sve manje gradi се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ukupna proizvodnja sirove nafte za članice OPEK i članice OPEK+ od 1. januara do 31. decembra 2024. godine treba da se smanji na 40,46 miliona barela dnevno“, navodi se u saopštenju izdatom posle sastanka, prenosi Tas.

Članice OPEK+ će ukupno smanjiti proizvodnju za 1,39 miliona barela dnevno.
U saopštenju se ističe da je odluka doneta da bi se postiglo i održalo stabilno tržište nafte i da se obezbede dugoročna merila za tržište.

Naredni ministarski sastanak OPEK+ održaće se 26. novembra u Beču.

Nekoliko članica organizacije OPEK+ je 2. aprila najavilo dodatno dobrovoljno smanjenje proizvodnje nafte od maja do kraja ove godine, a ukupan obim tog smanjenja iznosio je 1,66 miliona barela dnevno, od čega na Rusiju otpada 500.000 barela.

Potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak danas je izjavio da će Rusija produžiti dobrovoljno smanjenje proizvodnje nafte od 500.000 barela dnevno do kraja 2024. godine.
Članice OPEK+ sačinjavaju Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак OPEK planira smanjenje proizvodnje nafte i u 2024.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

U ovom periodu broj ljudi na platnom spisku Fonda PIO, godišnje se smanjuje uglavnom za po oko sedam-osam hiljada, a najveće smanjenje, za blizu 16.000 zabeleženo je 2020. godine i 2021. godine kada je broj penzionera smanjen za više od 30.000.

Paralelno sa smanjenjem broja korisnika penzija, poboljšava se struktura penzionera, odnosno udeo starosnih, invalidskih i porodičnih penzionera u ukupnom broju, pa je udeo starosnih penzionera povećan sa 61,3 odsto koliko ih je bilo u decembru 2015. godine na 64,9 odsto u decembru 2021. godine.

Kako je rastao udeo starosnih tako je opadao udeo invalidskih penzionera i to sa 18 odsto na kraju 2015. na 15,1 odsto u decembru 2021. godine, dok je udeo porodičnih penzionera ostao na oko 20 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Svake godine u Srbiji manje za 7.000 do 8.000 penzionera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predlog uredbe EK daje jasna pravila za smanjenje upotrebe pesticida, pa čak i zabranjuje njihovo korišćenje na javnim površinama gradova, poput parkova i zaštićenih područja. Ovi propisi donose i podsticaje poljoprivrednicima u sledećih pet godina ukoliko umesto pesticida u proizvodnji počnu da koriste neke druge metode, poput korišćenja otpornijih sorti.

– Predlog je dobar, menja dosadašnju direktivu koja se nije dobro sprovodila. Trenutna pravila su državama članicama ostavljala veliki manevarski prostor da ne čine ništa kako bi smanjile upotrebu hemijskih sredstava, što se, nažalost, i vidi kroz rezultate istraživanja o ostacima pesticida u hrani. Predlog zakona će doći na raspravu u Evropski parlament, gde ćemo popraviti još neke detalje i time ćemo osigurati da ovaj propis ispuni svrhu – najavila je Borzanova. Ona je u Hrvatskoj sprovela veliko istraživanje javnog mnjenja, u kome je jedno od pitanja bilo podržavaju li građani smanjenje upotrebe pesticida i antibiotika u proizvodnji hrane.

– Čak 91% ispitanika je odgovorilo potvrdno, što pokazuje da je svest građana o uticaju pesticida na zdravlje i okolinu velika. Slično razmišljaju i građani u celoj EU, i na nama je da delujemo – izjavila je ona, izveštava Politika.

Pritisci da se propisi ne usvoje

Hrvatska evroparlamentarka je ranije upozorila na velike pritiske da se ovi propisi ne usvoje, kao i interesne grupe koje pokušavaju da spreče donošenje ovih strogih propisa. Takođe, upozorila je da je pitanje da li će novi zakon ugledati svetlo dana, kako je planirano.

– Interesne grupe iz tri pravca pritiskaju institucije EU. Prvi je finansiranje istraživanja koje će pokazati da bi smanjenje upotrebe pesticida katastrofalno uticalo na proizvodnju hrane. Drugi je predstavljanje kvazirešenja poput genetski modifikovanih biljnih kultura kojima nisu potrebni pesticidi. Treći je mobilizovanje vlada trgovinskih partnera EU koji izvoze velike količine poljoprivrednih proizvoda u Evropu i kojima nikako ne odgovaraju stroži standardi. Dokaz za to je žestoko i otvoreno protivljenje SAD ciljevima strategije „Od njive do trpeze“. Američki lobisti uveliko deluju u Briselu – izjavila je Borzanova.

Jasno je da konvencionalna proizvodnja hrane trenutno ipak nije moguća bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja. Zato je vrlo važno da se poljoprivrednicima ponudi alternativa pesticidima, kao i nove poljoprivredne tehnike. Kako je rečeno, važno je da najveći teret smanjenja bude na državama članicama koje najviše troše pesticide i antibiotike.

Kako je pokazala nedavno objavljena studija grupe PAN (Pesticide Action Network), kontaminacija voća i povrća proizvedenog u Evropskoj uniji najtoksičnijim pesticidima znatno se povećala tokom protekle decenije. Prema ovom istraživanju, Evropljani su izloženi „dramatičnom porastu“ učestalosti i intenzitetu ostataka pesticida.

Upotreba pesticida u porastu

Suprotno podacima Evropske komisije iz 2019. koji pokazuju smanjenje opasnih pesticida od 12% u odnosu na period od 2015. do 2017. godine, ovaj izveštaj pokazuje da je njihova upotreba zapravo porasla 8,8%.

Najopasniji pesticidi pripadaju grupi „kandidata za supstituciju“ koju je EK označila problematičnom i državama članicama saopštila da pesticide iz te grupe treba zameniti manje toksičnim supstancama.

Neki od njih su povezani s rizikom izazivanja raka, srčanih problema i drugih ozbiljnih bolesti. Istraživanje između 2011. i 2019. godine obuhvatilo je ukupno 97.170 uzoraka voća. Stopa kontaminacije je 2011. bila 18% i porasla na 29% u 2019. godini, s prosečnim porastom kontaminacije od 53% u devet godina. Dok su plodovi kivija, na primer, pre 10 godina bili skoro bez tih supstanci, sada je oko trećina kontaminirana, a 50% svih uzorkovanih trešanja bilo je zagađeno 2019. godine, u poređenju sa 22% u 2011. godini.

Često hrana pokazuje višestruke ostatke dve ili više ovih toksičnih supstanci u isto vreme. Ovo jasno pokazuje da države nikada nisu primenile pravila zamene i da nisu ispunile svoju odgovornost da zaštite potrošače, naveli su aktivisti.

Grupa je saopštila da članice treba odmah da zabrane 12 najotrovnijih „kandidata za supstituciju“ i pozvala Evropsku komisiju da osigura da se smernice za zamenu nezavisno nadgledaju do kraja godine.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Evropa krenula u borbu protiv upotrebe pesticida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program G7 odgovor je na kinesku takozvanu Inicijativu Pojas i put, koja po mišljenju zapadnih zvaničnika stavlja u dužničku zamku zemlje sa investicijama koje više koriste Kini nego zemljama gde se ulažu.

Bela kuća je navela da ta inicijativa pokušava da usmeri 200 milijardi dolara američkih sredstava tokom narednih pet godina, sa sličnim iznosima od saveznika G7 da podstakne razvoj infrastrukture u zemljama sa nižim i srednjim prihodima.

Kako je navedeno, najveći deo finansiranja će doći iz privatnog sektora, suverenog bogatstva i globalnih razvojnih fondova, a ne direktno od novca poreskih obveznika.

SAD navode da inicijativa koju podržava G7 promoviše odgovorne investicije čiji je cilj da budu korisne zajednicima gde su plasirane.

Među prvim inicijativama je investicija od dve milijarde dolara u solarnu farmu u Angoli u jugozapadnoj Africi, 320 miliona dolara za izgradnju bolnice u Obali Slonovače u zapadnoj Africi i 40 miliona dolara za promovisanje regionalne energetske trgovine u jugoistočnoj Aziji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da G7 nudi „održivu kvalitetnu infranstrukturu“ i da će „blisko slušati zemlje“ u kojima se ona razvija.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак G7: Cilj da se smanji kineski uticaj u zemljama u razvoju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako su osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju smanjeni sa 9,7 milijardi na 7,5 milijardi dinara.

Do sada je osnovni podsticaj u biljnoj proizvodnji iznosio 4.000 dinara, a 1.200 regres za dizel gorivo (60 litara dizel goriva po hektaru se regresira sa po 20 dinara po litru), za najviše 20 hektara zemljišta, što znači da su poljoprivrednici po hektaru mogli da ostvare ukupno 5.200 dinara po hektaru.

Postupak za ostvarivanje prava na ove podsticaje počinje podnošenjem zahteva Ministarstvu finansija i privrede, odnosno Upravi za trezor svake godine u periodu od 1. marta do 30. aprila.

Novim izmenama manje novca biće i za mere ruralnog razvoja i to umesto 1,7 – 1,4 milijarde dinara. Za direktna plaćanja u 2021. godini na raspolaganju biće 22,5 milijarde dinara, umesto dosadašnjih 24, 7.

Više novca za neisplaćene subvencije

S druge strane, za zahteve po osnovu direktnih plaćanja iz prethodnih godina, planiranih za isplatu u tekućoj godini umesto 2,4 milijarde dinara, izmenama koje je prihvatila Vlada, biće opredeljeno 4,7 milijarde.

Podsetimo, mnogi stočari još uvek čekaju isplatu subvencija ne samo iz prošle godine, već i iz 2019. godine.
Na te subvencije čekaju mnogi članovi Udruženja „Agroprofit“. One iz 2019. po kojima je trebalo da po grlu bude uplaćeno 15.000, nije dobilo njih 186, dok za pomoć iz 2020. koja iznosi 20.000 po prodatom grlu tovne junadi čeka dvadesetak njih.

Takođe, nedavno je objavljeno i da se na osnovu izveštaja Poljoprivredne inspekcije zbog konstatovanih nepravilnosti kod korisnika podsticajnih sredstava, očekuje da Uprava za agrarna plaćanja na osnovu zapisnika inspektora obustavi isplatu od tačno 383.534.861 dinara za ovaj period.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay

Чланак Izmenom uredbe podsticaj po hektaru sa 5.200 dinara smanjen na 4.000 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Džejms Mekormak, Fičov gobalni šef za suverene rejtinge, kaže da je agencija ocenila „negativnim“ izglede kreditnih rejtinga za još 40 zemalja ili suverenih entiteta, što znači da njihovi rejtinzi mogu da budu smanjeni.

„Nikada u istoriji Fič Rejtingsa nismo istovremeno imali 40 zemalja sa negativnim izgledima, i to nakon što smo već u prvoj polovini godine snizili 33 suverena rejtinga“, rekao je Mekormak danas za CNBC.Dodaje da nikada nisu u jednoj godini srezali 33 suverena rejtinga, a sada su uradili samo za pola godine. Među državama kojima je Fič smanjio kreditni rejting su, pored ostalih, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Hong Kong.

Mekormak je objasnio da su mnoge vlade povećale potrošnju da bi zaštitile svoje ekonomije od ozbiljnog udara pandemije korona virusa, te da očekuje da će se pogoršati finansijska situacija u svih 119 zemalja koje agencija ocenjuje.

Izvor:Kamatica-Tanjug

Чланак Fič:Rekord u rezanju rejtinga zemalja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednji zvanični podaci govore da su plate već manje. Iako zarade u javnom sektoru nisu smanjivane, prosečna aprilska plata manja je od martovske za oko 750 dinara , i to je cena posledica po privatni sektor i uvođenja vanrednih mera koje su praktično zamrzle celu ekonomiju. Prosečna zarada u aprilu je iznosila 58.932 dinara, a u martu 59.681 dinar.

Veće smanjenje zarada i masovonije otpuštanje nesumnjivo su sprečile državne mere

„Oni koji su morali da otpuštaju to su već učinili. Sada je ključ zadržati kvalifikovane radnike, jer kriza mora da stane, a u situaciji kada imate manje prihode, smanjenje plata moglo bi da bude ispred novih otpuštanja“, kaže nam jedan privrednik.
Veće smanjenje zarada i masovonije otpuštanje nesumnjivo su sprečile državne mere, odnosno isplata minimalaca. Poslednjih 30.000 dinara po radniku, država će isplatiti 7. jula, i to je ključni momenat kada će veliki broj preduzeća imati mnogo manje novca za plate.

Sada je pitanje hoće li firme kojima je državni minimalac bio deo plate ubuduće moći da isplate celu zaradu. Još veća dilema jeste šta će biti sa radnicima kojima je državna pomoć bila cela plata, a takvih je najviše bilo u sektorima poput trgovine, ugostiteljstva, poljoprivrede, u proizvodnji…

Na ozbiljnom udaru je i auto industrija. Menadžment kragujevačkog „Fijat Krajslera“ morao je u nekoliko navrata da ide na nepopularne mere – zbog nedostatka posla još početkom juna odlučio je da se prinudni odmori za blizu 2.400 zaposlenih u toj kompaniji produže do 12. juna.

„Ističe državna pomoć“

Privrednici su se obradovali kada je Vlada Srbije objavila da će pomoći privredu i građane sa 5,1 milijrdu evra jer su mislili da je to „puno para“. I jeste pomoć bila dobra i izdašna, ali danas, kada mere ističu, to zvuči mnogo drugačije. Sada se ispostavilo se da je, osim pomoći u tri minimalne zarade, ostatak podrške u dve milijarde evra garancija za kredite, a oni se ne mogu dobiti po lakim uslovima“, rekao je Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.

Banke, prema njegovim rečima, traže skoro iste uslove kao i za kredite bez garancije jer država garantuje za 80 odsto iznosa dobijenih sredstva, a ostatak je rizik banke.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić kaže da nije lako ni radnicima ni poslodavcima.

„Oko 200 do 300 radnika dnevno u Srbiji ostaje bez posla. Mahom su to radnici koji su imali ugovore na određeno. Pitanje je šta će biti kada se završi isplata minimalca za više od milion radnika“, kaže Savić za Blic.

Kako ocenjuje, ova kriza će biti neuporedivo veća nego što se u martu očekivalo.

„Srbija nije izolovano ostrvo pa da sada ovde bude dobro, a da cela Evropa bude u minusu. MI uveliko zavisimo o EU, a njihova kriza u proizvodnji je i naša, a to znači i manje plate i više otkaza „, kaže Savić.

Izvor: Blic

Чланак Smanjenje plata moglo bi da bude ispred novih otpuštanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je praktično, posle ekonomskih mera, pitanje zakupa poslovnog prostora postalo najbitnije brojnim privrednicima u Srbiji. Pitanje je tim pre važnije što velika većina njih ili zakupljuje prostor, ili ga iznajmljuje ili prodaje.

Opšti utisak upućenih u tržište je da većina zakupodavaca pravi neki ustupak onima kojima iznajmljuje prostor, ali da je generalno stav da je prerano da se sada o tome raspravlja dok ne vide koliko će dugo ovakvo stanje da traje.
Kako je za „Blic Biznis“ rekao agent za nekretnine Milić Đoković, tržište nekretnina u Srbiji trenutno i ne postoji, a cene zakupa pale su i do 50 odsto.

Da je biznis iznajmljivanja i poslovnih prostora i stanova u ovom trenutku gotovo u potpunosti zamro, tvrdi i Kaća Lazarević, vlasnica agencije „Kaća Lazarević nekretnine“.

„Ljudi su odmah odreagovali. Trude se da, s obzirom na to da je jasno da se neki period neće raditi, da se svi zakupi redukuju. Uglavnom ljudi koji su bili u poslovnom prostoru u stanu su razgovarali sa vlasnicima da ih ili oslobodi pola kirije ili da plaćaju samo režijske troškove. Veliki poslovni prostori koji su imali i visoku cenu se razlikuju od slučaja do slučaja, u zavisnosti kakva je firma. Oni koji su nastavili rad neće redukovati ništa, dok oni koji moraju da zatvore svoje firme vremenom će, ako već nisu, tražiti redukciju cene zakupa“, objašnjava Lazarević za „Blic Biznis“.
Treba, kako kaže, voditi računa, da i ljudi koji su u zakupu ne dovedu u nepovoljan položaj one od kojih iznajmljuju prostor, jer mnogi „žive upravo od toga novca od kirija“.

Advokatima se u poslednje vreme jednako obraćaju i zakupci i zakupodavci

„Pravi se razlika između velikih zakupodavaca, recimo za kancelarijske prostore i za one koji iznajmljuju lokale u tržnim centrima. I jedni i drugi imaju, bez izuzetaka, zahteve zakupaca da se ili smanji ili prekine plaćanje kirije. Većina ugovora o zakupu za veće i kompleksnije projekte obično ima stavke koje kažu da je moguće da se renta ne plati u nekom momentu u toku trajanja zakupa, pa se odabere ovaj period, što je možda i najbolja opcija u ovim okolnostima. Međutim, većina traži ili da ne plaćaju zakupninu dok traje vanredno stanje ili da se to smanji i da se nađe kompromis“, objašnjava advokat Ivan Gazdić.
Prvo i osnovno je, kaže, da se vidi konkretan ugovor, na koji period važi pre svega. Postoje slučajevi gde je neko tek iznajmio prostor, pa na nekoliko meseci, što bi sada bilo besmisleno da plaća. S druge strane postoje i ugovori na deset godina u kojima ovih nekoliko meseci neće uticati na dugotrajniji odnos.

Gazdić navodi i da nisu sve branše jednako pogođene, jer negde postoje preporuke da se organizuje rad od kuće, ali ne postoji sankcija za poslodavca ako nastavi da radi u kancealrijskom prostoru, pa se ne može reći da im je realno zabranjeno da rade i da im to bude kasnije eventualno opravdanje za neplaćanje kirije.

Izvor: Blic

Чланак Cene zakupa poslovnih prostora i stanova pale su i do 50 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.