Home VestiEkonomija Cene zakupa poslovnih prostora i stanova pale su i do 50 odsto

Cene zakupa poslovnih prostora i stanova pale su i do 50 odsto

by bifadmin

Tržište nekretnina trenutno praktično ne postoji, a velika promena desila se odmah nakon proglašenja vanrednog stanja u Srbiji. Mnogi zakupci počeli su da otkazuju zakup lokala i stanova u kojim posluju i žive.Time su cene iznajmljivanja odmah počele da padaju, i to do 50 odsto, a oni koji ih nisu otkazali pokušavaju sa vlasnicima da se dogovore o umanjenju ili ukidanju kirije, barem na neko vreme.

Tako je praktično, posle ekonomskih mera, pitanje zakupa poslovnog prostora postalo najbitnije brojnim privrednicima u Srbiji. Pitanje je tim pre važnije što velika većina njih ili zakupljuje prostor, ili ga iznajmljuje ili prodaje.

Opšti utisak upućenih u tržište je da većina zakupodavaca pravi neki ustupak onima kojima iznajmljuje prostor, ali da je generalno stav da je prerano da se sada o tome raspravlja dok ne vide koliko će dugo ovakvo stanje da traje.
Kako je za „Blic Biznis“ rekao agent za nekretnine Milić Đoković, tržište nekretnina u Srbiji trenutno i ne postoji, a cene zakupa pale su i do 50 odsto.

Da je biznis iznajmljivanja i poslovnih prostora i stanova u ovom trenutku gotovo u potpunosti zamro, tvrdi i Kaća Lazarević, vlasnica agencije „Kaća Lazarević nekretnine“.

„Ljudi su odmah odreagovali. Trude se da, s obzirom na to da je jasno da se neki period neće raditi, da se svi zakupi redukuju. Uglavnom ljudi koji su bili u poslovnom prostoru u stanu su razgovarali sa vlasnicima da ih ili oslobodi pola kirije ili da plaćaju samo režijske troškove. Veliki poslovni prostori koji su imali i visoku cenu se razlikuju od slučaja do slučaja, u zavisnosti kakva je firma. Oni koji su nastavili rad neće redukovati ništa, dok oni koji moraju da zatvore svoje firme vremenom će, ako već nisu, tražiti redukciju cene zakupa“, objašnjava Lazarević za „Blic Biznis“.
Treba, kako kaže, voditi računa, da i ljudi koji su u zakupu ne dovedu u nepovoljan položaj one od kojih iznajmljuju prostor, jer mnogi „žive upravo od toga novca od kirija“.

Advokatima se u poslednje vreme jednako obraćaju i zakupci i zakupodavci

„Pravi se razlika između velikih zakupodavaca, recimo za kancelarijske prostore i za one koji iznajmljuju lokale u tržnim centrima. I jedni i drugi imaju, bez izuzetaka, zahteve zakupaca da se ili smanji ili prekine plaćanje kirije. Većina ugovora o zakupu za veće i kompleksnije projekte obično ima stavke koje kažu da je moguće da se renta ne plati u nekom momentu u toku trajanja zakupa, pa se odabere ovaj period, što je možda i najbolja opcija u ovim okolnostima. Međutim, većina traži ili da ne plaćaju zakupninu dok traje vanredno stanje ili da se to smanji i da se nađe kompromis“, objašnjava advokat Ivan Gazdić.
Prvo i osnovno je, kaže, da se vidi konkretan ugovor, na koji period važi pre svega. Postoje slučajevi gde je neko tek iznajmio prostor, pa na nekoliko meseci, što bi sada bilo besmisleno da plaća. S druge strane postoje i ugovori na deset godina u kojima ovih nekoliko meseci neće uticati na dugotrajniji odnos.

Gazdić navodi i da nisu sve branše jednako pogođene, jer negde postoje preporuke da se organizuje rad od kuće, ali ne postoji sankcija za poslodavca ako nastavi da radi u kancealrijskom prostoru, pa se ne može reći da im je realno zabranjeno da rade i da im to bude kasnije eventualno opravdanje za neplaćanje kirije.

Izvor: Blic

Pročitajte i ovo...

2 komentara

malena 5. април 2020. - 16:41

Cene nekretnina, kako prodaje tako i zakupa, bile su prilično nerealne, tako da ovo sada možda i nije tako loše. Baš kad sam rešila da ove godine promenim stan. Solis nekretnine, advokati i ostali iz te branše, posle epidemije, imaće pune ruke posla…

Odgovori
Dragana 5. април 2020. - 23:15

Da li je nekom zabranjen rad ili nije nema nikakve veze sa obavezom da se plati kirija.. Irelevantno je za Zakupodavca da li neko u zakupljenom prostoru ostvaruje dobitak ili gubitak.. Jedina opcija je otkaz za onoga ko nema da placa.. Volja je i racunica zakupodavca hoce li u tom slucaju ponuditi neke bolje uslove sto nije njegova obaveza

Odgovori

Ostavite komentar