Problemi su ogromni, gomilali su se decenijama, posebno kada je u pitanju EPS, koji je krvotok srpske privrede i ima veliki potencijal. Međutim, Srbija umesto najboljeg preduzeća ima bolesnika. Suština je da država bude većinski vlasnik i da izabere profesionalnu upravu koja će imati odrešene ruke.

Ovo u razgovoru za „Novosti“ kaže profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić, povodom najavljenih reformi i promene rukovodstva u javnim preduzećima, o kojima je predsednik Aleksandar Vučić u ponedeljak razgovorao sa norveškim savetnicima. On je iz Osla poručio da je završena studija o razvoju energetskog sektora i da su Norvežani ponudili tri rešenja.

„Angažovali smo norveški ‘Rajstad’, najbolje ljude za analizu energetske situacije i mi ćemo se ponašati na odgovoran način. Prvi, bolni korak su velike promene u našim javnim preduzećima. Oni su rekli da samo u jednom, od četiri energetska preduzeća, nije neophodna promena rukovodstva“, rekao je Vučić.

Profesionalna uprava

Profesor Savić ocenjuje da je dobro što je država angažovala norveške konsultante koji su definisali problem i dali rešenja. Govoreći o EPS-u, on ukazuje da Srbija treba da se ugleda na češku elektroprivredu ČEZ, koja je u državnom vlasništvu, a efikasno je preduzeće zahvaljujući dobroj profesionalnoj upravi.

„To funkcioniše tako što država ostaje većinski vlasnik, postavlja ciljeve, a profesionalna uprava obezbeđuje realizaciju. Postoji mnogo problema u EPS-u, a sprovođenje reforme će naići na veliki otpor“, objašnjava Savić.

Država mora da izmesti socijalnu politiku. Profesionalna uprava će morati da poveća cenu struje na ekonomski održiv nivo da EPS može samostalno da funkcioniše. On ističe da bi, osim poskupljenja električne energije, na veliki otpor naišlo i sklanjanje stranačkih kadrova, a da bi ostali stručni ljudi koji obavljaju tehnološke procese.

„Mnogi dobavljači bi izgubili posao, jer je pitanje da li bi se uklopile cene sa kojima sada rade. Zatim, što se tiče promena u organizaciji EPS-a, i tu se mogu očekivati unutrašnji otpori“, smatra Savić.

Reforma preduzeća u energetskom sektoru neophodna

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije Bojan Stanić ocenjuje da je reforma preduzeća u energetskom sektoru neophodna, posebno u radu EPS-a.

„Norveška je značajna kao zemlja koja ima savremeno iskustvo u pogledu očuvanja balansa između proizvodnje energije i očuvanja životne sredine. Oni su prešli na zelenu energiju, koja je zasnovana u velikoj meri na hidropotencijalu. U tome je je sličnost sa Srbijom i mogu da daju smernice i rešenja u toj oblasti. Takođe, poseduju veliko menadžersko iskustvo, koje je značajno za reformu naših kompanija“, ističe Stanić

Reforma preduzeća do marta ili aprila

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je danas da je Srbija spremna da reformiše energetski sektor, da su četiri ključna energetska preduzeća stub privrede, da je neophodno da ta preduzeća budu efikasna i da bi profesionalni menadžment trebalo da pomogne da bude više para u budžetu.

Đedović je za Radio-televiziju Srbije rekla da je svaka promena bolna, ali da Srbija mora da se osloni na preduzeća Elektromreža Srbije, Elektroprivreda Srbije (EPS), Elektrodistribuciju Srbije i i Srbijagas i da bi ona trebalo da stvaraju profit, „a za to je neophodno da se postepeno podiže cena i struje i gasa“.

Istakla je da očekuje da će reforme biti završene do marta ili aprila, i da one podrazumevaju i tržišne cene struje, a da je Fiskalni savet predložio veću zaštitu najsiromašnjih.

Na pitanje da li će na čelu energetskih preduzeća doći stranci, ona je ocenila da nisu bitna imena i prezimena već da je važno da znamo da moramo da se menjamo „jer ovako više ne može“.

Naglasila je da država ne namerava da prestane da bude vlasnik EPS i da je suština da država bude odgovorna.

Navela je da je u Norveškoj većina energetskih preduzeća u vlasništvu države, ali da to ne znači da ne mogu da budu i odgovorna.

Izvor: RTS/Novosti

Чланак Reforma energetskih preduzeća: „Veća cena struje i sklanjanje stranačkog kadra“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svedoci smo istorijskog preokreta na listi najvrednijih svetskih kompanija. Američki tehnološki gigant Epl istisnuo je s prvog mesta saudijskog naftnog diva, kompaniju Saudi Aramko. Istovremeno, indijski konglomerat RIL, koji se bavi energijom, petrohemijskim proizvodima, tekstilom, prirodnim resursima, maloprodajom i telekomunikacijama i vredi 169 milijardi dolara, izbio je na treće mesto ispred svetski moćne energetske kompanije Ekson Mobil.

Saudijski Aramko je u prvom tromesečju ove godine, i pre nego što je usledila drakonska blokada privrede zbog pandemije, zabeležio pad prihoda od 25 odsto. U drugom tromesečju se očekuju prihodi od 40 milijardi dolara, što je za 35 milijardi manje nego u istom periodu prošle godine. Kad se to uporedi s Eplovim prihodima od gotovo 60 milijardi dolara, onda je jasno ko je novi gospodar svetske privrede.

Ovaj preokret samo predstavlja potvrdu višegodišnjeg trenda – uzleta tehnološke i silaska naftne industrije sa svetskog trona. Nezadrživi uspon tehnoloških i neminovan dalji pad naftnih kompanija, gubitak njihovog značaja i vrednosti je prema analitičarima nedvosmisleni scenario kako će izgledati pozicije ove dve industrije na globalnom tržištu i ubuduće.

Slom bez presedana u naftnoj istoriji

Posledice pandemije nisu ni okrznule tehnološke kompanije, koje su se našle na svom terenu u periodu najmasovnijeg rada od kuće ikada. U isto vreme, naftnu industriju su napali udruženim snagama Kovid-19 i strmoglavi pad potraženje za naftom. Eplove akcije su nakon objave finasijskog izveštaja za drugo tromesečje ove godine skočile na preko 400 dolara po deonici, dok je Ekson Mobil objavio kako će zbog slabih rezultata morati da smanji broj zaposlenih i troškove.

Predviđa se da će Ekson u drugom tromesečju ove godine zabeležiti gubitak od 1,1 milijarde dolara, dok je prošle godine u to doba imao prihode od 3,1 milijarde dolara. U prvih šest meseci ove godine kompanija je produkovala ogromne gubitke, što je najgori rezultat u njenoj modernoj istoriji.

Ekson, za razliku od drugih naftnih divova, nije nakon pada cena nafte otpisao vrednost svojih naftnih i gasnih postrojenja, nego je povećao svoj dug, što dodatno ugrožava njegovo poslovanje.

Rukovodstvo Eksona je saopštilo da je slom potražnje za naftom u drugom kvartalu bez presedana u modernoj istoriji naftnih tržišta. Ono se, kažu, nikada nije sunovratilo takvom brzinom, čak ni tokom naftne i energetske krize sedamdesetih godina prošlog veka, niti posle izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine.

Američki naftaši traže pomoć da izbegnu bankrot

Jedna od najvećih svetskih tehnološko-energetskih kompanija Baker Hughes, saopštila je da u SAD trenutno ima 251 naftnih i gasnih postrojenja, što je za čak 691 manje u odnosu na prošlu godinu. Isti izvor kaže da je broj naftnih instalacija pao sa 770 prošle godine, na 180 u ovoj godini. Prošle godine je radilo 171 gasno postrojenje, a sada je ostalo samo 69 takvih pogona.

U Sjedinjenim Državama su čak 23 američke naftne i gasne kompanije objavile da duguju bankama 30,62 milijarde dolara, i to bez akumuliranog duga od 25,77 milijardi dolara iz prošle godine. Aktuelni dug od preko 30 milijardi dolara nagomilale su u prvoj polovini ove godine i sada traže finansijsku pomoć kako bi izbegle stečaj. S obzirom na novo razbuktavanje pandemije, analitičari predviđaju da će još naftnih i gasnih kompanija završiti u bankrotu.

Naftni gubici se šire kao zaraza

Proizvodnja nafte u Sjedinjenim Državama je pala na 11,1 miliona barela dnevno, što je dva milona barela manje od njenog maksimuma. Ista kretanja su prisutna na celokupnom naftnom tržištu u svetu, što je časopis „Vol strit džurnal“ opisao kao do sada nezapamćenu situaciju za koju niko nema recept, te kao najgore razdoblje u istoriji naftne industrije.

Tako je britanska kompanija Britiš petroleum (BP) objavila kako će morati da otpusti deset hiljada radnika, dok su Šel i Total, sa sedištima u Holandiji i Francuskoj, primorani da smanje vrednost svoje imovine za 25 milijardi dolara.

Šel će ipak ostvariti zaradu od 638 miliona dolara, a Total će imati profit od 126 miliona dolara, ali su ti iznosi neuporedivo manji u poređenju s prošlom godinom. No, i to je bolje u odnosu na situaciju u kojoj se našla američka naftna kompanija Ševron, koja je saopštila da ima gubitak od čak tri milijarde dolara.

Kolaps rafinerija

U krajnje nezavidnoj situaciji našle su se i rafinerije za preradu nafte, bez čijeg rada nema ni benzina, mlaznog goriva, hemikalija za industrijsku proizvodnju… Situacija u rafinerijama je katastrofalna, priznali su u kompaniji Total, upozoravajući da će to imati ozbiljne posledice na sve druge delatnosti u energetici. Očekuje se, naime, zatvaranje brojnih fabrika sa po nekoliko hiljada zaposlenih koje u proizvodnji koriste naftu ili njene prerađevine.

Rafinerije su u problemu jer zarađuju na razlici u ceni između sirove nafte i cene goriva, poput benzina ili dizela. Što je cena nafte manja, to je zarada manja, pa rafinerije zato ove godine beleže ogromne gubitke, pre svega male rafinerije koje prerađuju ispod četiri miliona tona nafte.

Stoga je veliki udarac njihovoj profitabilnosti zadao i američki predsednik Donald Tramp, kada je iznudio rekordno smanjenje proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji, Rusiji i zemljama OPEC-a. Na taj način je samo delimično pomogao američkoj industriji koja dobija naftu iz škriljaca, ali je naneo ogromnu štetu rafinerijama.

Da li će sumrak nafte dodatno pogurati digitalni porez?

Analitičari procenjuju da sve dok cena nafte bude ispod 60 dolara po barelu – svi će biti na gubitku. Proizvođači nafte će gubiti jer je to preniska cena da bi se ulagalo u nova postrojenja, a rafinerije jer sa takvom cenom sirove nafte ne mogu da budu profitabilne. Pored naftnih i gasnih kompanija, najviše stradaju firme koje im prodaju usluge i opremu i koje su, zato, bile prisiljene da drastično spuste cene kako bi preživele.

Na kraju, posledice će osetiti i državni budžeti u mnogim zemljama širom sveta, zbog usporenih i smanjenih preskih prihoda od naftne, ali i mnogih pratećih industrija. S druge strane, ako se vratimo na najveće dobitnike korona krize, vodeće tehnološke kompanije u svetu, Epl, Amazon, Gugl i Fejsbuk svakako nisu uzor firmi koje se upinju da plaćanjem poreskih obaveza napune budžete država u kojima posluju.

Stoga, da li će sumrak naftne industrije uz sve druge ekonomske potrese koje je izazvala pandemije naterati makar Evropsku uniju, ako ne i druge zemlje OECD-a, da se ujedine oko uvođenja digitalnog poreza? Podsetimo da je Evropska komisija iznela procenu da bi digitalni porez koji bi se primenjivao na kompanije sa prometom većim od 750 miliona evra, mogao da generiše do 1,3 milijardi evra godišnjih prihoda za budžet EU.

Foto: Pixabay

Чланак Smena među gospodarima privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.