Danas u svetu živi 520 miliona ljudi sa kardiovaskularnim bolestima. Poslednja istraživanja pokazuju da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris.
Zdravstveni stručnjaci širom sveta apeluju da se u najvećoj mogućoj meri poveća obuhvat pacijenata koji su pod terapijom kojom je moguće smanjiti pojavu ili izbeći komplikacije. Kardiovaskularne bolesti su često hronična stanja, koje je potrebno lečiti doživotno.

Savremena terapija za lečenje kardiovaskularnih bolesti, osim što leči, smanjuje i broj invalidnosti i bolovanja. Na taj način, se rasterećuje kapacitet zdravstvenog i socijalnog sistema.

Povodom obeležavanja Svetskog dana srca kompanija Actavis, članica Teva grupe, organizovala je skup pod nazivom „Kako da srce što duže kuca?“ sa fokusom na promovisanje zdravog stila života, važnosti ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih bolesti i pripadajućih faktora rizika. Skup je okupio vodeće lekare iz područja kardiologije u Srbiji, a prezentacije su održali prof. dr Arsen Ristić, kardiolog KCS Beograd, prof. dr Petar Otašević, kardiolog IKVB Dedinje Beograd i prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević IKVBV Sremska Kamenica.

Prof. dr Anastazija Stojšić Milosavljević je naglasila da svaki dan svi treba sa se ponašamo kao da je Dan srca.
– Regulisanjem faktora rizika možemo smanjiti obolevanje i umiranje od kardiovaskularnih bolesti. Srce može biti zdravo, naglasila je prof dr Stojšić Milosavljević.

Prof. dr Arsen Ristić je istakao da je neophodna intenzivnija edukacija lekara, pacijenata, njihovih porodica ali i celokupnog stanovništva o značaju kardiovaskularnih bolesti kao o zdravstvenom problemu broj 1. Preventivni programi kojima bi se sistematski radilo na smanju kardiovaskularnog rizika i ranom prepoznavanju ovih bolesti se moraju što pre napraviti i obuhvatiti celokupnu populaciju naše zemlje, kaže prof. dr Ristić. Pored toga je neophodno da svi lekovi za koje je nedvosmisleno dokazano da produžavaju život bolesnicima sa kardiovaskularnim bolestima budu dostupni svim bolesnicima kojima su neophodni. Dobrim preventivnim programom i boljom terapijom bi broj od 60 ljudi koji svakoga dana umire od kardiovaskularnih bolesti mogli da smanjimo barem za trećinu što je cilj koji zajednički možemo da postignemo, dodao je prof. dr Ristić.

Prof. dr Petar Otašević, je podsetio na način nastanka koronarne bolesti. Posebnu pažnju je posvetio simptomima ove bolesti i podvukao značaj da bolesnici prepoznaju da se može raditi o srčanim problemima kako bi se na vreme javili radi dalje dijagnostike i lečenja. Posebno je važno rano prepoznati simptome akutnog infarkta miokarda jer je kod ovog oboljenja izuzetno važno da se lekaru javite čim pre, kako bi se primenila odogovarajuća terapija i smanjila smrtnost i kasnije komplikacije.

Brigita Tetičkovič, generalna direktorka Actavisa, povodom Svetskog dana srca je izjavila: “Kao kompanija posvećeni smo pacijentima i trudimo se da redovno naglašavamo važnost preventivnog delovanja i usvajanja zdravih životnih navika. U saradnji sa zdravstvenim stručnjacima ulažemo velike napore u verodostojno informisanje javnosti putem naših digitalnih kanala kako bi se smanjio negativan učinak kardiovaskularnih poremećaja.
Svesni smo toga da kardiovaskularne postaju sve rašireniji problem, ne samo u Srbiji već i globalno. Ovaj skup dodatni je korak u svemu što radimo na području prevencije i smatramo kako su promocija i usvajanje zdravih životnih navika najispravniji put prema zdravlju.”

Radi boljeg razumevanja važnosti ove teme, u nastavku su navedeni primeri nekih od najčešćih kardiovaskularnih poremećaja:

O arterijskoj hipertenziji

Arterijska hipertenzija sa svojim komplikacijama (ishemijska bolest srca, kardiomiopatije, cerebrovaskularna oboljenja) je vodeći faktor kardiovaskularnog mortaliteta. Danas se smatra najčešćom nezaraznom bolešću u svetu od koje boluje oko milijardu ljudi sa očekivanim porastom na 1,56 milijardi stanovnika do 2025. godine.

Statistika u Srbiji je još poraznija, jer prema poslednjim podacima oko polovine odrasle populacije ima ovu bolest. Danas u Srbiji, svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, čime se potvrđuje podatak da 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.

O srčanoj insuficijenciji

Srčana slabost (insuficijencija) je stanje u kojem srce ne može dovoljno da potiskuje krv kroz telo i omogući rad drugih organa. Organi i tkiva ne dobijaju dovoljnu količinu krvi, dolazi do nagomilavanja tečnosti u plućima i drugim delovima tela, gušenja, zamaranja i otoka potkolenica. Srčana slabost može da nastane u bilo kom životnom dobu, ali se učestalost povećava sa godinama.

Postoji više oblika srčane slabosti u odnosu na srčano oboljenje koji je uzrokuje. Hronična srčana slabost je češća i kod nje se simptomi javljaju postepeno. Akutna srčana slabost nastaje iznenada i spada u veoma opasna urgentna stanja. Hronična srčana slabost nastaje zbog oštećenja srca bolešću krvnih sudova srca (angina pectoris, prethodni srčani udar), visokim krvnim pritiskom ili bolešću samog srčanog mišića (miokarditis ili kardiomiopatije) i srčanih zalistaka. Suženje krvnih sudova koji hrane srce (koronarnih arterija) nastaje zbog nakupljanja masnih naslaga (plakova) u zidu arterije. Ono smanjuje protok krvi koja dolazi u taj deo srčanog mišića i izaziva pojavu angine pektoris (bola u grudima), često prilikom fizičkog napora. Neadekvatno lečen visok krvni pritisak (arterijska hipertenzija) vremenom takodje izaziva srčanu slabost, jer srce mora da radi jače da bi savladalo veći otpor u krvnim sudovima.

Akutna srčana slabost se najčešće razvija nakon srčanog udara (infarkta miokarda) ili fulminantne upale srčanog mišića (miokarditis), jer telo ne može da kompenzuje naglo nastali gubitak kontraktilnosti većeg dela miokarda.
Od ukupne populacije srčana slabost se javlja kod 7% osoba starih 75-84 godine, a kod 15% kod starijih od 85. U svetu ima ukupno oko 40 miliona osoba koje se leče zbog srčane slabosti, a svake godine se otkrije 7 miliona novih. U Srbiji sa srčanom slabošću živi više od 200 000 osoba.

Dijabetes dvostruko povećava rizik za sve najvažnije kardiovaskularne komplikacije u odnosu na osobe bez dijabetesa, pre svega za srčani i moždani udar, ali i za srčanu slabost nezavisno od uzroka srčane slabosti. Šećerna bolest ubrzava i pogoršava aterosklerozu koja leži u osnovi ključnih kardiovaskularnih oboljenja. Povišen šećer u krvi sem efekta na ubrzanje ateroskleroze za koji su potrebne godine ima i direktan toksični efekat na srčani mišić pa dovodi do dijabetične kardiomiopatije koja uzrokuje srčanu slabost, nezavisno od koronarne bolesti. Savremena terapija koja je dostupna i u Srbiji može značajno smanjiti komplikacije šećerne bolesti.

Srčana slabost se danas ranije prepoznaje nego ranije zbog šire dostupnosti laboratorijskih testova i ultrazvučnih aparata. Bolesnici najčešće osećaju zamaranje, gušenje, oticanje nogu, na plućima se čuju pukoti, a srčani rad je obično ubrzan a srčani tonovi su tihi, a nekada se čuju i dodatni tonovi ili šum na srcu.
Prisustvo aktivne virusne infekcije ili drugih bolesti srčanog mišića se može utvrditi biopsijom, a nasledne bolesti srca ili bolesti metabolizma se mogu dokazati genetskim testovima koji se rade iz krvi, a od pre dve godine su takodje dostupni našim bolesnicima.

Adekvatna primena i interpretacija ovih dijagnostičkih metode presudno utiče da se razume osnovi uzrok srčane slabosti i identifikuje „ime i prezime“ bolesti koja stoji u pozadini ovog sindroma. Bez adekvatne etiološke dijagnoze nema ni adekvatne terapije.

Postoji veliki broj lekova koji se primenjuju za lečenje srčane slabosti, od kojih većina smanjuje simptome i poboljšava kvalitet života. Vrsta terapije zavisi od simptoma, udruženih bolesti, opšteg zdravstvenog stanja bolesnika i načina života. Kod većine bolesnika je neophodna primena više lekova, a doziranje i način upotrebe moraju biti precizni. Kada se jednom daju, ovi lekovI se najčešće uzimaju doživotno. Novi lekovi za srčanu slabost posebno popravljaju prognozu bolesnika sa šećernom bolešću ili rizikom da je razviju. Bolesnik sa umerenom formom srčane slabosti dobija najmanje tri leka, a najteži bolesnici i više od 10 različitih lekova za srčanu slabost.

O akutnom koronarnom sindromu

Prema podacima populacionog registra za akutni koronarni sindrom iz 2020. godine, akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Dok je dijagnoza akutnog koronarnog sindroma (AKS) postavljena kod 20.434 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika.

Чланак Obeležava se Svetski dan srca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godišnji statistički podaci Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje pokazuju da je od 2008. do kraja 2021. dupliran broj penzionera samostalnih delatnosti i to sa 50.959 na 104.045 dok je vidno opao broj zemljoradnika koji primaju prinadležnosti i to sa 222.986 na 150.601.

Kada je reč o penzionerima penzijskog fonda zaposlenih tu se beleži standardan rast. Od 2008. do 2021. taj broj se sa 1.306.394 povećao na 1.405.814 najstarijih.

Kada se pogleda struktura korisnika penzija, računajući sve kategorije, vidi se da je najveći pad zabeležen kod invalidskih penzionera. Tako je u 2008. njihovo učešće u ukupnom broju penzionera iznosilo 22,9, a danas oko 15 procenata. Rast broja beleži se kod starosnih penzionera i to sa 55 odsto na 64,9 procenata, dok je kod porodičnih penzija taj procenat gotovo identičan onom od pre 13 godina. Tada je učešće ovih penzionera u ukupnom broju bilo 22,1 a danas oko 20 procenata.

Zanimljivo je da je podatak o kretanju odnosa broja onih koji uplaćuju doprinose (zaposlenih) i broja penzionera i dalje daleko do idealnog. Naime, stariji pamte da je svojevremeno na tri zaposlena dolazio jedan penzioner. Ali je u međuvremenu taj odnos smanjen. U 2008. na jednog zaposlenog dolazilo je 1,8 penzionera. Danas je odnos jedan prema 1,7. U brojkama to je 1.660.460 penzionera na 2.758.893 osiguranika. Taj odnos je bio znatno drugačiji od 2012. do 2016. godine kada je primera radi bilo 1.420.892 penzionera i 2.053.249 osiguranika ili odnos 1 : 1,4.

Najčešći uzrok invalidnosti su bolesti sistema krvotoka i tumori

Podaci o kretanju učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa pokazuje krivu koja stalno pada. Tako je u 2008. godini za sve kategorije penzionera ovo učešće bilo 53,9 da bi krajem prošle godine palo na 44,6 procenata. Ako se posmatra pojedinačno po kategorijama kod penzionera PIO fonda zaposlenih se beleži pad sa 59,7 na 47,5 odsto, kod samostalaca sa 57,9 na 42,8 i kod poljoprivrednika sa 22,1 na 19,2 procenta.

Kao najčešći uzrok invalidnosti za sve kategorije penzionera navode se bolesti sistema krvotoka i tumori. Loša stvar je što broj obolelih od tumora raste od 2012. Kako pokazuje statistika PIO fonda sa 26,3 odsto porasla je na 31,2 odsto. Dok je kod bolesti krvotoka sa 30,4 pala na 27,7 procenata.

Na trećem mestu po obolevanju zbog čega se ide u invalidsku penziju su bolesti mišićno-koštanog sistema i ostale bolesti, dok su na četvrtom mestu duševni poremećaji. Ali se i tu beleži pad sa 10,4 u 2012. godini na 8,8 procenata u decembru 2021. Zabrinjava, međutim, podatak da raste procenat obolelih od tumora kod poljoprivrednika i za deset godina sa 23,3 na čak 35,3 odsto.

Među onima koji primaju penziju je i oko 75.755 penzionera koji su to pravo ostvarili po opštim i posebnim uslovima. Tu se misli na učesnike NOR-a pre 1943, nosioce spomenice 1941. kao i na pripadnike bivših saveznih organa MIP-a i MUP-a. Tu su i akademici, rudari, primaoci administrativnih penzija, republički MUP nosioci spomenice posle 1943 godine…

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Statistika kaže 1.660.460 penzionera na 2.758.893 osiguranika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naučnik Ekard Volf sa Univerziteta „Ludvig-Maksimilijans“ u Minhenu rekao je da je cilj njegovog tima da dobijaju novu vrstu, modifikovanu od soja sa ostrva Oklend, koja bi trebalo da bude spremna za probe transplantacija do 2025. godine.Tim sa medicinskog Univerziteta u Merilendu izvršio je tokom prošlog meseca transplantaciju srca svinje sa deset izmena smrtno obolelom čoveku. Njegovi lekari navode da on dobro reaguje mada postoje rizici od infekcije, odbacivanja organa ili visokog krvnog pritiska.

„Naš koncept je da se radi sa jednostavnijim modelom sa pet genetskih izmena“, naglasio je Volf, čiji je rad pokrenuo žestoku diskusiju u Nemačkoj koja ima stopu donacije organa među najnižim u svetu i snažan pokret za zaštitu prava životinja.

Volf proteklih 20 godina radi na istraživanju transplantacije sa životinje na čoveka i ističe da njegov tim i dalje ima nedovoljno razvijenu tehnologiju kloniranja da bi se samo stvarale „osnivačke životinje“ od kojih bi se kasnije uzgajale genetički identične generacije.

On je istakao da bi prva slična generacija trebalo da bude uzgojena ove godine i da će njihova srca biti testirana kod babuna pre nego što tim zatraži odobrenje za klinička testiranja na ljudima za dve do tri godine.

Prema podacima Fondacije za transplantaciju organa, u Nemačkoj ima oko 8.500 ljudi koji čekaju organe, a koji nemaju druge mogućnosti lečenja obolenja.

Izvor: Srna

Foto: Pixabay

Чланак Naučnici planiraju da genetski modifikovane svinje budu donori srca za ljude се појављује прво на Biznis i Finansije.

Štada grupa, u okviru koje posluje i Hemofarm, sprovela je međunarodno istraživanje u 12 zemalja (među kojima je i Srbija) na više od 24.000 ispitanika. U okviru Zdravstvenog izveštaja, Štada je ispitivala šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos prema smrti. Svetski dan srca ustanovljen je sa ciljem da se skrene pažnja na faktore rizika koje bolesti srca i krvnih sudova sa sobom nose, kao i na bolju prevenciju: povišeni krvni pritisak, pušenje, hrana bogata šećerima ili masnoćama i premalo fizičke aktivnosti mogu da doprinesu pojavi srčanog udara, a povodom ovog dana Štada objavljuje nove činjenice iz svog ovogodišnjeg Zdravstvenog izveštaja.

Presudan uticaj na zdravlje srca nema samo način života: kao i kod mnogih bolesti, naši geni takođe mogu znatno uticati na razvoj srčanih bolesti. Ipak, tek svaki drugi Evropljanin (55 odsto) zna da rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti može da bude nasledan. Ovo se odnosi na svega 40 odsto ispitanika u Britaniji. Stanovništvo u Finskoj je mnogo prosvećenije: 82 odsto je svesno da okidač za kardiovaskularne bolesti može biti u njihovoj sopstvenoj porodici. Kada je reč o Srbiji, čak 73 odsto ispitanika odgovorilo je da zna da geni mogu biti razlog za razvoj bolesti srca i krvnih sudova.

Чланак Svetski dan srca: Evropljani potcenjuju posledice srčanog udara се појављује прво на Biznis i Finansije.