Svi ste čuli za paraćinsko staklo. To je staklo nastalo još pre jednog veka u malom gradu na reci Crnici – Paraćinu. Srpsku fabriku stakla 1907. počeli su da podižu trgovci Milivoje Popović, Sava Savić i Ilija Antonović, a ona je završena u julu sledeće godine. Na 24. juli 1908. godine proizvedena je prva serija ovog stakla, a ove godine ono proslavlja 115. rođendan.

Po prvi put ovaj jubilej biće obeležen lansiranjem platforme Kreativno staklo Srbije www.creativeglassserbia.com i pokretanjem kampanje Tvoja nostalgija od stakla. Građani će uz pomoć društvenih mreža ili slanjem na mail office@creativeglassserbia.com ili na fajsbook profil Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije ili Zavičajnog muzeja Paraćin, moći da podele fotografije najomiljenijeg stakla, razglednice, lične impresije ili bilo koju drugu uspomenu na paraćinsko staklo i tako postanu deo digitalnog muzeja sećanja koji će biti sačuvan na ovoj platformi.

„Postoji verovanje da staklari duvanjem stakla unose svoju dušu u svaki predmet. Zbog toga se ručno duvano staklo često naziva „staklo sa dušom“. Takvo je paraćinsko staklo – staklo sa dušom i tradicijom koje se proizvodi duže od jednog veka i koje 24. jula slavi svoj 115. rođendan. Poslednje dve godine sproveli smo veliko istraživanje o paraćinskom staklu i saznali da ga ljudi doživljavaju kao lični artefakt koji svedoči o mnoglim lepim trenucima u njihovim životima uz koje se ovo staklo poklanjalo, uručivalo, kupovalo, koristilo, nazdravljalo… Na njegov pomen plima sećanja podstiče ih da ga s ljubavlju čuvaju za sva vremena. To nas je inspirisalo da omogućimo svim građanima koji žele da trajno sačuvaju ta svoja sećanja kroz digitalne fotografije, poruke, uspomene da ih podele na našoj platformi, jer svi mi imamo neku svoju nostalgiju od paraćinskog stakla“ kaže dr Hristina Mikić direktorka inicijative Kreativno staklo Srbije.

Sve što ste hteli da znate o paraćinskom staklu, a niste imali koga da pitate

Platforma Kreativno staklo Srbije www.creativeglassserbia.com sadrži više od 180 obrađenih predmeta od stakla, 3D modelovane rekonstrukcije stakla koje nije sačuvano, individualna i kolektivna sećanja na ovo staklo, arhivski materijal, dokumentovane tehnike staklarstva i video materijale, stare kataloge i predstavlja najveći digitalni izvor za proučavanje paraćinskog stakla. Ove godine ona će biti dopunjena sa još 230 predmeta uz podršku Ministarstva kulture. U izboru ovih predmeta učestvovali su bivši i sadašnji radnici fabrike, kustosi i paraćinci – to su predmeti na koje su oni ponosni, koji su dobijali nagrade za dizajn i kvalitet i koje lokalna zajednica doživaljava kao važan deo zajedničkog staklarskog nasleđa. Cilj ove platforme je da oda počast svim generacijama koje su stvarale paraćinsko staklo i upozna širu javnost o značaju ovog kulturnog nasleđa, ali i da kroz saradnju sa dizajnerima i starim majstorima pokrene procese revitalizacije ručno duvanog paraćinskog stakla.

Paraćinsko staklo u borbi protiv stresa

Na platformi www.creativeglassserbia.com možete besplatno preuzeti i bojanku sastavljenu od tehničkih crteža paraćinskog stakla. Kažu da bojenje opušta naše centre u mozgu i preporučuje se kao svakodnevna aktivnost koja može poboljšati zdravlje i slobodno vreme. Paraćinsko staklo u vidu bojanke namenjeno je da provedete vreme bez stresa, razvijete maštu i otputujete u sopstveni svet staklarstva.

Чланак 115. rođendan paraćinskog stakla uz koji svi mogu postati deo istorije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li ste znali da je staklo materijal koji se može beskonačno reciklirati, dok mu je na deponijama potrebno i do 5.000 godina da se razgradi? Ili da reciklažom jedne tone stakla može da se uštedi 40 odsto energije i 50 odsto količine vode koja je potrebna za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje 20 odsto?

Ovu i još mnoštvo korisnih informacija možete naći na sajtu Sekopaka koji je učestvovao u potpisivanju Memoranduma o međusobnom razumevanju između Grada Beograda, Nemačke razvojne saradnje (GIZ) i NALED-a na projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu”.

Ovaj projekat sada će omogućiti i stanovnicima dve prestoničke opštine, Starog grada i Savskog venca, da dobiju zvona za sakupljanje staklenog otpada. Takva zvona već postoje u u Nišu, Kragujevcu, Somboru i Varvarinu, gde je procenat sakupljene staklene ambalaže porastao u proseku 85 odsto za prvih šest meseci sprovođenja projekta.

Staklo je inače četvrti najčešće otpadni materijal u Srbiji, posle papira, kartona i plastike. Na našem tržištu se godišnje plasira 87.000 tona stakla, od čega na reciklaži završi nepunih 50 odsto.

Izvor: Sekopak

Foto: Pixabay

Чланак Beograd postavlja 150 zvona za sakupljanje i reciklažu staklene ambalaže се појављује прво на Biznis i Finansije.