Rast referentnih kamatnih stopa centralnih banaka Srbije i Evropske centralne banke posledično utiču na poskupljenje dinarskih kredita, ali onih vezanih za evro.

Dušan Uzelac, urednik portala Kamatica objašnjava da mehanizam referentnih kamatih stopa ne utiče direktno na građane, već posredno.

„Referentna kamatna stopa se koristi u poslovanju poslovnih banaka i centralnih banaka. A banke sve što poskupi – što je u ovom slučaju novac – prebaci na klijente. To znači da će krediti da poskupe. I to je taj drugi kraj poluge koji ‘udari po glavi’ građane koji otplaćuju kredite“, objašnjava Uzelac.

Na pitanje šta savetuje građanima koji su zbog poskupljenja kredita u otplati došli u situaciju da imaju problem sa namirenjem rata, Uzelac navodi da je to – individualna stvar.

„Postoje oni koji su prezaduženi zbog svojih finansijskih poteza i oni koji su to zbog okruženja. Građani koji su uzeli maksimalne kredite sa maksimalnim ratama koje su mogli da priušte sad su u nezavidnoj situaciju. Ako je nekada mogao sebi da priušti na primer ratu od 20.000 dinara, sada ne može 30.000 dinara, već mora da se snalazi. Glavni savet je da izračunate koliko možete da se zadužite, jer kada dođe do problema – nećete imati dovoljno vremena. Ako počnete da kasnite sa ratom, banka će zatvoriti sva vrata za dogovore“, navodi Uzelac.

O svemu, dodaje, treba razmišljati na vreme.

„Potencijalna rešenja za građane koji dođu u problem sa otplatom rata je refinansiranje kredita, smanjivanje roka otplate, čime se smanjuje rata na nivo koji može da se podnese“, kaže sagovornik N1.

Postoji, dodaje gost N1, i mogućnost pauziranja u otplati, poput moratorijuma koje smo imali za vreme kovida 19.

Da li sve banke prihvataju „pauziranje“?

„To je individualno. Ako banci predočite da će oni biti u problemu ako vam ‘ne popuste’ – neće imati izbora. Jer, zna se, banke su tu da zarade pare, prodaju uslugu iznajmljivanja novca i svako pomeranje ugovora koji je napravljen njima predstavlja trošak i nisu radi da to rade. Ali, i te kako su radi da ne izgubie ono što su već dali u pozajmicu“, ukazuje Uzelac.

Tu je, kaže, bitna komunikacija obe strane.

„Na tršištu postoje i banke koje su gladne klijenata, pa daju bolje uslove. U svakom slučaju, nemojte čekati da ne biste zakasnili da to refinansirate“, dodaje on.

Mnogim građanima, smatra sagovornik N1, „manjka opšte finansijske edukacije“.

„Tako se i dolazi u problem – kada ne razumete finansije i ne razumete kako ćete otplatiti kredit. Ako danas uzmete za letovanje kredit i otplaćujete ga naredne tri godine, šta ćete sledeće godine za letovanje? Danas je ta ‘sledeća godina’“, pojašnjava Uzelac.

Oni koji su danas u stambenim kreditima, kaže Dušan Uzelac, naišli su na deo puta sa dosta rupa i moraju sporije da idu. Izazovnije je.

„Svakom ko uzima kredit savetujem da prvo izračuna maksimalnu ratu koju može da priušti i koja mu neće pokvariti dan, mesec i godinu. Treba voditi računa o dve stvari kada se zadužujete – kad kupujete stan na kredit, kupujete dva proizvoda – stan i kredit“, ističe on.

Bez pomoći od države

Pomoć od države zbog otežane otplate rata ne treba očekivati, smatra sagovornik N1, a paralela sa zaduženima u švajcarskim francima ipak ne može da se napravi.

„Kod zaduženih u francima je bila situacija da je ekonomski problem postao društveni. Kada su ispravni vredni, radni ljudi došli u situaciju da protestuju – tada je ekonomski problem postao društveni, prenelo se i na politički i tako se rešilo“, navodi Uzelac.

Država je, dodaje, platila ceh – odnosno svi smo platili – ali tek kada je to postao društveni problem.

„Ne mislim da nas ova situacija može dovesti do takve situacije“, zaključio je sagovornik N1.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Uzelac: Kad kupujete stan na kredit, kupujete dva proizvoda – stan i kredit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iz NBS ističu da je do ovakvog kretanja došlo pod uticajem visoke baze iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema i viših kamatnih stopa u uslovima restriktivnih monetarnih politika Narodne banke i Evropske centralne banke.

Krediti privredi su nastavili da usporavaju međugodišnji rast tokom prvog kvartala, na dva odsto u martu, sa 7,1 odsto u decembru prošle godine, i u prva tri meseca su smanjeni za 12,5 milijardi dinara, ili za 0,8 odsto.

Posmatrano po namenama, u prvom tromesečju najviše su smanjeni investicioni krediti, za 6,5 milijardi dinara, slede krediti za likvidnost i obrtna sredstva i nekategorisani krediti, sa smanjenjem od po 3,6 milijardi dinara. Kada je reč o problematičnim kreditima, njihovo učešće u ukupnim kreditima privredi se u martu spustilo na novi minimum od dva odsto, što je za 0,1 procentnih poena niže nego krajem 2022. godine.

Rast stambenih kredita

Što se tiče kredita stanovništvu, međugodišnji rast ovih kredita dodatno je usporio na 4,4 odsto u martu, sa 6,3 odsto, krajem 2022. godine, čemu su, kako navode iz centralne banke, doprineli niža tražnja za kreditima zbog rasta kamatnih stopa i efekti visoke baze iz prethodne godine.

Nominalno posmatrano, krediti stanovništvu u martu su iznosili 1.448,3 milijardi dinara, što čini 46,8 odsto kreditnih potraživanja banaka od nemonetarnog sektora, odnosno 19,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Tokom prvog kvartala, krediti stanovništvu smanjeni su za 0,8 milijardi dinara ili za 0,1 odsto.

Posmatrano po namenama, smanjena su potraživanja od građana po osnovu nekategorisanih kredita, za 1,7 milijardi dinara, kao i gotovinskih, za 0,6 milijardi i potrošačkih kredita, za 0,1 milijarda dinara.

Za razliku od njih, stambeni krediti su povećani za 1,4 milijarde dinara. Njihov međugodišnji rast u martu iznosio je 8,0 odsto pa je učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu u prvom kvartalu povećano za 0,1 procentni poen na 40,4 odsto u martu, dok je učešće gotovinskih kredita, 43,7 odsto, bilo isto kao krajem 2022. godine.

Izvor:Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Tražnja za svim kreditima je u padu, osim za stambenim се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovništvo Srbije je na kraju marta, kroz kredite bankama, dugovalo 1.433,5 milijardi dinara, navodi se u martovskom izveštaju kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije (UBS).

Građani su najviše dugovali na ime gotovinskih (keš) kreditai to 663,6 milijardi dinara, a na drugom mestu po visini sustambeni i krediti za adaptaciju,koji su poslednjeg dana marta iznosili 631,3 milijarde dinara.

Inače, učešće stambenih kredita u ukupnim kreditima stanovništvu je iznosilo 44 odsto. Kada je reč o kašnjenju u otplatama, u izveštaju se navodi da su ovaj problem imala 161.502 korisnika kredita.
Učešće kašnjenja u ukupnom dugu, po osnovu bankarskih kredita, iznosilo je 2,8 odsto, isto kao i na kraju prošle godine, dok je učešće docnje u dugu po osnovu kredita stanovništvu – činilo 2,3 odsto. To je nešto manje nego na kraju 2022. godine, kada je ovaj procenat iznosio 2,5.

Broj tekućih računa i njihovih korisnika je blago porastao, pa je broj ovih računa 31. marta iznosio 8.535.268, a korisnika 5.719.124.

Izvor: Telegraf
Foto: Pixabay

Чланак Stanovništvo najviše duguje na ime gotovinskih i stambenih kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na dan 31. decembra prošle godine najveći deo duga stanovništva odnosio se na gotovinske kredite, 664,4 milijarde dinara ili 5,65 milijardi evra. U toku prošle godine obim gotovinskih kredita uvećan je za 6,2 odsto.

Stambeni krediti su iznosili 623,7 milijardi dinara 5,3 milijarde evra, ali su tokom 2022. porasli za 12,6 odsto.
Ukupno su krediti tokom prošle godine porasli za 6,3 odsto. Krediti stanovništvu porasli su za 7,4 odsto. Istovremeno, krediti privredi su povećani za 5,5 odsto, a preduzetnicima 2,2 odsto.

Na kraju godine učešće kredita u docnji u ukupnim kreditima iznosilo je 2,8 odsto. Kod pravnih lica docnja je iznosila tri odsto, a kod stanovništva 2,5 odsto.

Najveće učešće docnje je kod kredita preduzetnicima, 4,9 odsto.

Izvor: Dnas.rs

Foto; Pixabay

Чланак Duplo veći rast stambenih kredita u odnosu na gotovinske kredite u 2022.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Komentarišući podatke Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, koji pokazuju da je tokom pandemijskih godina zabeležen rast svih vrsta bankarskih zajmova – među kojima su najbrže rasli stambeni, Zoran Grubišić kaže da da su krediti i dalje dosta povoljni i da ljudi koriste momenat da se zaduže.

„To je podstakla i regulativa Narodne banke Srbije, kroz smanjenje minimalnog učešća i olakšice za kupovinu prvog stana“, navodi sagovornik Infobiza.

Stambeni krediti su valutno indeksirani krediti.

„Korisnike stambenih kredita potencijalno, na dugi rok od 20, 30 godina može da brine jedino devizni kurs. Ali, inflacija je i kod nas i u evro zoni i međusobno se prate. Tako da tu nema opasnosti za pomeranje deviznog kursa. Devizne rezerve su stabilne i ne vidim opasnost da devizni kurs izgubi stabilnost“, naveo je Grubišić.

Izvor: Infobiz

Foto: Pixabay

Чланак Za stambene kredite rizik na duži rok je – devizni kurs се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li sam kreditno sposoban i šta to znači?

Banka će pre nego što vam traženi kredit proceniti da li ste vi kreditno sposobni.
Proveravaće da li imate još neki kredit koji otplaćujete, da li imate neka druga zaduženja, koliki je vaš dozvoljeni minus, kolika je vaša zarada i sve vaše obaveze koje morate da ispunite tokom jednog meseca. Banka će, naravno, proveriti i da li ste do sada redovno izmirivali obaveze.

Sve ovo su faktori koji utiču na to da li ćete dobiti kredit. Većinu ovih informacija sam klijent saopšti banci, ali one pre svega proveru vrše preko kreditnog biroa. Banka može da vas odbije na osnovu kreditnog biroa i to je dužna da vam javi.

Koliku platu moram da imam da bih dobio kredit?

Ko će biti kandidat za dobijanje kredita određuje svaka banka posebno. Neke banke zahtevaju da plata bude viša od minimalca, neke ne postavaljau takve uslove. Za stambeni kredit banke uglavnom dozvoljavaju da mesečna rata dostiže 60 odsto zarade. U taj procenat ulaze i rate drugih kredita ako ih dužnik trenutno otplaćuje. Na osnovu visine rate lako je onda izračunati koliko kvadrata dužnik može da kupi – skuplju na duži rok, jeftiniju na kraći rok otplate.Prema toj računici, onome ko ima platu 50.000 dinara, mesečna rata može da bude do najviše 30.000 dinara. Ako dužnik već otplaćuje neki keš kredit, gde mu je rata 5.000 dinara, to znači da on za stan mesečno može da izdvaja 25.000 dinara za ratu. Ako želi rate da plaća najviše 15 godina, odnosno 180 meseci, onda može da podigne kredit od najviše 32.000 evra. Za duže rokove, do najviše 25 godina, može da se zaduži za maksimum 46.000 evra.

Da li moram da prebacim platu u izabranu banku?

Pojedine banke zahtevaju da budete njihov korisnik, ukoliko želite da podignete stambeni kredit. Neke to ne traže direktno, ali vrše određenu vrstu pristika tako što vam nude nižu kamatu ako se prebacite kod njih. Na vama je da procenite šta vam se najviše isplati.

Koliko mi je učešće potrebno?

Učešće je obavezno gotovo u svim bankama. Uglavnom je 20 odsto, ali zavisi od banke do banke.

Može i bez učešća
Stambeni kredit bez učešća mogu da uzmu oni koji u vlasništvu imaju još jednu nekretninu (mimo ove koju kupuju).. Uslov je, najčešće, da se obe nekretnine, i postojeća i novokupljena – stave pod hipoteku.

Ukoliko ste se odlučili za kredit od 80.000 evra uz učešće od 20 odsto, to podrazumeva da vam banka daje 64.000 evra, a vi dajete 16.000 evra. Neke banke imaju mogućnost učešća od 10 odsto i to najčešće za kupovinu prvog stana.

Sve ove računice dostupne su preko kalkulatora koji svaka banka ima na svojoj internet stranici. Postoji i univerzalni kalkulator Narodne banke Srbije, gde se unosom parametara lako izračuna otplatni plan za svaki kredit. Iznosi mogu malo da variraju prilikom odlaska na šalter svake banke, ali je okvirna računica tačna.

Šta je znači NKS, a šta EKS?

NKS je skraćenica za nominalnu kamatnu stopu.To je ona kamatna stopa koju vam određuje banka, odnosno koliko ćete novca platiti banci zbog toga što vam je omogućila da podignete kredit.

To nije realna i konačna cifra koju ćete platiti. Kredit će vas koštati i više, ali to vam ne pokazuje kada saberete iznos nominalne kamatne stope i traženog kredita, već morate da uzmete u obzir i EKS.
EKS je skraćenica za efektivnu kamatnu stopu. Tu spadaju i svi oni dodatni troškovi, koje banka nigde eksplicitno ne spominje i na koje često zaboravljamo. Banke su zakonski obavezne da vas upozore koliko će iznositi i EKS.

Fiksna ili varijabilna kamatna stopa?

Od mnogih faktora zavisi da li treba da izaberete jednu ili drugu. Ukoliko odaberete fiksnu kamatnu stopu odmah ćete znati na čemu ste, tačno ćete imati troškove na papiru i neće biti odstupanja. Međutim, fiksna kamatna stopa uvek viša od varijabilne.

Varijabilna kamatna stopa podložna je promeni i to ne samo u smislu da će uvek da raste, već ona može da bude i manja tokom vremena. I u ovom slučaju treba da znate sledeće stvari. I ovde postoji fiksni i promenljivi deo. Jedan deo je fiksni, a drugi deo zavisi od euribor-a ili belibor-a.
Ako uzimate kredit u evrima to znači da će promenljivi deo kredita zavisiti od euribora, a ako uzimate kredit u dinarima promeljivi deo kredita zavisiće od belibora. Kada kažemo euribor mislimo na evropsku međubankarsku stopu, po kojoj nekoliko evropskih banaka međusobno jedna drugoj pozajmljuju novac.

Svakog dana možete videti kolika je tačno vrednost euribora, jer se nova vrednost reprezentuje svakog dana u 11 časova ujutru. Kada je belibor u pitanju, to je kamatna stopa koja se odnosi na našu zemlju i na osnovu koje vodeće banke u našoj zemlji pozamljuju dinare jedna drugoj.

Kako će se realizovati kamatna stopa tokom otplaćivanja kredita zavisi od ponude koju banka ima, kao i od vašeg dogovora. Neke banke nude da, na primer, određeni broj godina plaćate po fiksnoj kamati, a onda da neki broj godina pređete na varijabilnu i tako u krug.

Da li uzeti kredit u dinarima ili evrima?

Ako razmišljate o promeni kursa, sigurnije je uzeti kredit u dinarima, zato što tu neće biti neke velike promene kursa. Rata će uvek ostati ista, čak i ako bi evro skočio.
Kada uzimate kredit u evrima ukoliko on skoči, to znači da i vaša rata skače. Međutim, kamatna stopa je uvek veća za kredit u dinarima. Birate između rizika i veće kamatne stope, pa procenite šta vam se više isplati.

Ograničenja po pitanju godišta

Kada su godine u pitanju i tu postoje ograničenja. Uglavnom najranije godine kada možete podići kredit su dvadesete. Ograničenje je u većini banaka 70 godina, ali to ne znači da klijent može uzeti kredit sa 70 godina, već ga mora uzeti pre i isplatiti do 70. godine.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Ključne stvari koje treba da znate kada podižete stambeni kredit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivredni krediti su 6,5 procenata, potrošački 1,4 odsto, a ostali krediti 5,1 odsto.
U ukupnom kreditnom dugu docnja je 3,4 procenata, dok po osnovu kredita stanovništva ona iznosi 2,3 posto, a obe docnje manje su nego na kraju prošle godine.

Ukupan kreditni dug iznosi 2.893 milijarde dinara i veći je za 12,3 posto nego u februaru 2020. godine, dok je za 1,9 odsto veći nego krajem januara 2021. godine.
Gledajući međugodišnje, stanovništvo se kreditno zadužuje brže nego pravna lica, rast je 13,6 procenata odnosno gotovo 155 milijardi dinara.

Kod kredita stanovništva međugodišnje najveći rast od 20,8 procenata imali su potrošački krediti, a slede stambeni, poljoprivredni i gotovinski krediti.
Krajem februara u Srbiji je bilo 7,88 miliona tekućih računa za 5,38 miliona korisnika.

Iznos dozvoljenog prekoračenja, gledajući međugodišnje, bio je manji za 5,9 procenata a broj tekućih računa u docnji manji je za 0,4 odsto.
Na kraju februara bilo je 1,31 miliona kreditnih kartica sa 1,03 miliona korisnika.

Međugodišnje gledajući iznos odobrenog limita manji je za 1,1 posto, iznos u korišćenju u padu je od 7,9 procenata a broj kreditnih kartica u docnji veći je za 17,8 odsto.

Izvor:Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kašnjenje u otplati kredita 0,9 procenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kamata je za prvu godinu fiksna i iznosi 2,9 odsto godišnje za kredite osigurane kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), odnosno 3,6 odsto za kredite koji nisu osigurani kod NKOSK-a. Nakon godinu dana kamata je promenljiva i računa se kao zbir šestomesečnog euribora i fiksne marže koja iznosi 2,9 odsto, odnosno 3,6 odsto na godišnjem nivou.

Konkurencija naterati banke da se raznim pogodnostima bore za klijent

Druge banke još preispituju svoju kreditnu politiku, pa tako, na primer, do kraja juna važi jedna specijalna ponuda, za stambeni kredit sa kamatnom stopom od 2,75 odsto plus tromesečni euribor, u zavisnosti od vrste odabranog zajma.

Ipak, kamate na stambene kredite na srpskom tržištu trenutno se kreću uglavnom između 2,9 i 4,5 odsto, plus tromesečni/šestomesečni euribor, mada ima i banaka koje svoje kamatne stope drže na 5,5 procenata.

To, na primer, znači da bi vam u najpovoljnijem slučaju, ako kupujete stan vredan 60.000 evra i uzimate kredit sa kamatom od 2,9 odsto i rokom otplate od 20 godine, mesečna rata iznosila nešto manje od 300 evra. Naravno, morate najpre da spremite bar 6.000 evra za učešće.Ako biste odlučili da zajam otplaćujete 25 godina, mesečno biste izdvajali oko 250 evra.

S druge strane, ako biste, zbog nekih drugih pogodnosti, prihvatili ponudu banke sa kamatom od 3,5 odsto na 20 godina, rata bi vam iznosila oko 315 evra.

Ono što bi za buduće kupce stanova moglo da bude utešno je što poznavaoci prilika na tržištu smatraju da se ostali uslovi za dobijanje stambenih zajmova, poput kamata ili roka otplate, ipak neće značajno menjati, odnosno pogoršavati.

Čak naprotiv, zbog manje tražnje i straha građana od zaduživanja moglo bi da se desi da kamatne stope budu i nešto povoljnije, pošto će konkurencija naterati banke da se raznim pogodnostima bore za klijente.

Učešće povećano 2011. godine

Sa 10 na 20 odsto učešće za kupovinu stana povećano je u maju 2011. godine, kada je NBS donela odluku o podizanju limita, a u sklopu mera za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Do prvih novih promena učešća, doduše nezvanično i u skladu sa politikom banaka, počelo je da dolazi početkom aprila ove godine. Pojedine banke su klijentima, koje su uzimale za rizičnije, počele da naplaćuju učešće i do 30 odsto.

Izvor:Blic

Чланак Kako izgleda računica stambenog kredita posle novog propisa NBS? се појављује прво на Biznis i Finansije.