Napredak medicine i narastajuća vremešnost svetske populacije učinile su određene zdravstvene profesije, poput negovatelja, veoma deficitarnim. Takođe su podstakle i razvoj nekih novih tehnologija, kao što su roboti koji brinu o starim licima, ali i već tradicionalnih biznisa, poput domova za stara lica.

Švedska je pak otišla korak dalje od svih ovih trendova. Na jugu ove zemlje, u Helsingborgu, jedna NVO koju je osnovao gradski savet napravila je smeo eksperiment, sa ciljem da “pomeša” različite generacije i ojača socijalnu koheziju. Njegov naziv Sällbo kreiran je od dve švedske reči – druženje (sällskap) i stanovanje (bo).

Obavezno druženje

Sällbo je naselje napravljeno u zgradi jednog bivšeg staračkog doma. Čini ga 51. stan u kojem živi 72 osobe. Preko polovine stanara je starije od 70 godina, a ostali imaju između 18 i 25 godina. Oni se međutim tu nisu uselili zahvaljujući mehanizmima slobodnog tržišta, odnosno iznajmljujući stan preko neke agencije. U pronalasku njihovog smeštaja posredovao je grad i to na osnovu nekih svojih kriterijuma.

Stanari ovog naselja naime odabrani su na posebnom konkursu, tako da predstavljaju različitosti, odnosno da imaju drugačija interesovanja, religiju i društvene vrednosti. Međutim, najzanimljiviji deo ove priče tek sledi – mladi stanovnici ove zgrade su u obavezi da se bar dva sata nedeljno druže sa starijima.

Razlog za pokretanje ove inicijative leži u švedskom mentalitetu. Mladi Šveđani se rano osamostaljuju od roditelja, koji posle smrti svojih supružnika ostaju potpuno sami. Vlast i medicinski stručnjaci smatraju da je usamljenost štetna po njihovo zdravlje i zato se konstantno trude da osmisle različite načine za njihovu socijalizaciju. Cilj međutim nije da se oni druže samo sa svojim vršnjacima nego i sa mlađim ljudima od kojih mogu ponešto naučiti o novim trendovima ali i dobiti dozu optimizma i smeha koja im je potrebna. Dodatno, stariji ljudi su po svojoj prirodi konzervativniji pa se teže navikavaju na nove okolnosti. A jedna od njih je i porast broja izbeglica u Švedskoj. Zato ovaj eksperiment predstavlja i jedan od načina da stariji bolje upoznaju različitosti u društvu u kojem žive. Zanimljivo je i da je menadžerka ovog projekta Dragana Curovic stručnjakinja za integraciju koja je u Švedsku došla iz Jugoslavije.

Lek za usamljenost obe populacije

Uprkos pandemiji, kojoj su Šveđani potpuno drugačije pristupili nego ostatak Evrope, ovaj projekat zajedničkog stanovanja i dalje dobro funkcioniše.

Stanovnici Sällbo-a su se vremenom sprijateljili i sada mnoge aktivnosti sprovode zajedno. Neki od njih migrantima predaju engleski, neki kuvaju za svoje komšije, drugi im popravljaju aparate po kući, voze ih u nabavku i sl. Mladi podučavaju svoje starije komšije kako da koriste društvene mreže i internet. Za sada, kažu pojedini stanari, ova mešovita zajednica funkcioniše odlično. Imaju čak i zajedničku teretanu, biblioteku i, na svakom od četiri sprata ove zgrade, veliku kuhinju u kojoj udruženim radom spremaju obroke. To pak ne znači da njihovi stanovi nemaju svoje kuhinje i kupatila. Oni su potpuno funkcionalni, poput svih ostalih stanova na tržištu. Međutim, nude još jednu opciju – oni, pored komfora i privatnosti, obezbeđuju i dodatne prostore za druženje.

Cene ovih stambenih jedinica jesu niže od cena ostalih stanova za iznajmljivanje u Helsingborgu, ali to nije jedini razlog što penzioneri i mladi ljudi žive ovde. Prema nekim statistikama, osam od 10 Šveđana starosti od 18 do 34 godine se često osećaju usamljeno. To je više od nacionalnog proseka koji iznosi šest od 10 osoba. Zato su ove dve, po statistici najusamljenije populacije, dobile društvo.

Izvor: BBC, Gardijan

Foto: Pixabay

Чланак Švedski pristup brizi o starima: Penzioneri i mladi na jednom mestu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oko novog koronavirusa se ceo svet postavio na glavu zbog njegove navodne visoke smrtnosti među populacijom starijom od 65 godina, naročito muškom. Zato je informacija o tome koliko je ljudi iz ove kategorije pod ingerencijom jedne vlasti izgubilo bitku s bolešću, pravi pokazatelj uspešnosti neviđenih mera uzurpacije osnovnih ljudskih prava.

Bolest, o kojoj svaki dan saznajemo koliko se o njoj ništa ne zna, kod građana mlađih od 65 godina navodno ima blag oblik takoreći smešnog virusa.

S obzirom da Srbija spada u zemlje, koje su s uzurpacijom ljudskih prava i sloboda otišle najdalje, upravo pravdajući se odbranom ni manje ni više nego života kategorije stanovništva starijeg od 65 godina, nije neočekivano, ali je apsolutno neoprostivo da se krije broj štićenika domova za stare koji su od Kovid-19 preminuli, naročito štićenika državnih domova za stare.

Izostala zaštita onih u čije ime se izolacija uvela

Oni su, naime, jedini deo stanovništva 65+ koji je izričito pristao da država o njemu brine i još za to državi plaća. I ova država je pokazala da pojma nema kako da zaštiti 14.500 ljudi, a požurila je da slobode liši milion i po, predstavljajući to zaštitom, koju međutim niko nije tražio.

Samo u Gerontološkom centru u Nišu od Kovid-19 je, kako je saznao Blic, preminuo 41 štićenik.
Prema jučerašnjim zvaničnim podacima, u ustanovama socijalne zaštite zaraženo je 564 korisnika i 149 zaposlenih.

Najviše žrtava u institucijama sa najvećim stepenom izolacije

To što se dogodilo u domovima za stare u Srbiji dogodilo se i drugde.
Na Zapadu Evrope razmere katastrofe veće su jer je i populacija osoba smeštenih u te institucije mnogo veća nego na Istoku Evrope.

Uz preostalu solidnost komunističkih zdravstvenih sistema, velika koncentracija ranjivog stanovništva na malom prostoru u najbogatijim zemljama Evrope je svakako uzrok činjenice da polovina žrtava Kovid-19 predstavljaju štićenici domova za stare.

Povodom aktuelne pandemije novog koronavirusa sve pršti od poziva na nauku, pa bi čovek svakako očekivao da se naučnici pozabave pojavom da je u institucijama s najvišim stepenom njima toliko omiljene svakolike izolacije najviše žrtava bolesti.

Ne znam u čemu je stvar, verovatno u virusu

U Hrvatskoj koja, i prema broju stanovnika mereno, ima manje žrtava Kovid-19 nego Srbija, takođe se bolest pojavila u domovina za stare. Kontrolu je napravila i inspekcija Ministarstva zdravlja i inspekcija Ministarstva za demografiju i zaključak je: domovi su poštovali sve preporuke viših organa.
Na pitanje da nije mozda problem u preporukama, hrvatski ministar Vili Beroš je rekao: „Ja ne znam u čemu je stvar, vjerojatno je stvar u virusu“.

Članovi našeg Štaba za borbu s koronavirusom izjavili su sledeće.

„Iz njboljih namera, iz pomisli da se ništa nažao ne može učiniti ukoliko se zadrže samo par trenutaka i vide svoje najmilije, došlo je do neželjenih efekata“, rekla je zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević. Ona je dodala da „To potvrđuje da je ova populacija najosetljivija“.

A direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Goran Stevanović je zaključio da je „upravo zbog ovoga što se desilo u gerontološkim centrima potrebno da se i dalje povede mnogo računa, pre svega o tim centrima i svim osobama koje su starije životne dobi“.

Hvala Bogu, nisu nam rekli da se tu radilo o osobama od 88 i kusur godina, sa više drugih obolenja. A nisu ni policijski čas predložili, pošto je tamo pred gerontološkim centrima već vojska.

Izvor: Ekonomske Vesti

Чланак Zašto Srbija krije broj preminulih od Kovid-19 u domovima za stare се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Evropi je viruskom korona inficirano više od 1,2 miliona ljudi, potvrdio je Hans Kluge, regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu. To je gotovo polovina zaraženih u celom sveti a u poslednjih sto dana je preminulo oko 110.000 ljudi.
Polovina preminulih od korona virusa u Evropi su ljude koji su boravili u domovima za starije osobe i sličnim ustanovama. To je teška tragedija, ocenio je Kuge, dodavši da je pandemija sada iznela na videlo „do koje mere su zanemareni neki delovi našeg društva“.

Potresna lekcija

Preme njegovim rečima, glavni razlozi za širenje virusa u takvim ustanovama su načini na koje one rade i kako se staraju za svoje štićenike. Kluge je istakao da nakon ovako potresne lekcije, mora se preispitati politika prema ovakvim ustanovama, što zahteva i znatno veća ulaganja. Jedan od ciljeva bi trebalo da bude uspostavljanje integrisanih centara za dugoročnu negu starih i drugih ranjivih grupa.
Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je poručio da je potrebna hitna pomoć negovateljima u ovakvim institucijama, koji u teškim oklnostima daju sve od sebe u borbi protiv pandemije.
Slična situacije je i u Sjedninjenim Državama, gde je do sada u domovima za straije od Kovida 19 umrlo 10.217 osoba, pre svega zbog nedostatka testova. To je više od petine ukupno preminulih osoba zaražnih virusom u SAD. Najveći broj preminulih osoba u domovima za stare, čak trećina od ukupnog broja, evidentirana je u Njujorku.

Чланак Sramota za takozvani civilizovani svet се појављује прво на Biznis i Finansije.