Kako prenosi Gardijan, u okviru ovog projekta, čiji je cilj smanjenje troškova uklanjanja otpada, vrane se obučavaju tako što im mašina koju je projektovala firma Korvid klining daje po malo hrane svaki put kada u nju ubace pikavac

„To su divlje ptice koje učestvuju na dobrovoljnoj bazi“, kaže Kristijan Ginter-Hansen, osnivač Korvid klininga.
Prema podacima fondacije Održimo Švedsku čistom, svake godine na ulicama gradova u zemlji bude bačeno preko milijardu opušaka cigareta, što čini oko 62 odsto ukupnog otpada.

Sedertelje godišnje na čišćenje ulica troši preko 1,9 miliona evra.

Gunter-Hansen procenjuje da bi zahvaljujući novoj metodi njegove firme troškovi povezani sa uklanjanjem opušaka sa ulica mogli da se smanje za bar 75 odsto.

Pilot projekat se sprovodi u Sederteljeu, nakon čega bi, ako se pokaže uspešnim, trebalo da se pokrene u Stokholmu i drugim gradovima.

Rasuđivanje vrane na nivou sedmogodišnjeg deteta

Istraživanja su pokazala da su novokaledonijske vrane, koje pripadaju porodici korvide (corvidae), kada je u pitanju rasuđivanje na nivou sedmogodišnjeg deteta. Smatra se da su one najpametnije i zbog toga najpogodnije za ovaj posao.

I ranije se više puta pokazalo da su ove ptice veoma dovitljive, kao kada na primer orah iz kljuna bacaju na put i čekaju da naiđe automobil koji bi ga razbio.

„Ove ptice je najlakše obučiti i najveće su šanse da će one učiti jedna od druge. Istovremeno, postoji najmanji rizik da će neka od njih slučajno pojesti otpad“, kaže Ginter-Hansen.

Prema njegovim rečima, procene ukupnih troškova skupljanja jednog opuška se kreću između 80 era i dve krune, a ako bi to radile vrane, troškovi bi opali na svega 20 era po opušku.

Tomas Ternstrom, zvaničnik iz opštine Sedertelje, kaže da bi bilo zanimljivo videti da li će ovaj pilot projekat biti uspešan i u drugim okruženjima.

„Takođe, veoma interesantno je što se pokazalo da možemo da naučimo vrane da skupljaju opuške a ne možemo da naučimo ljude da ih ne bacaju na zemlju“, zaključuje on.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Vrane se regrutuju da skupljaju pikavce na ulici се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program obuhvata intenzivne obuke za razvoj biznisa, mentorstvo, kao i finansijsku podršku do 15.000 CHF za pokrivanje troškova namenjenih izradi prototipa, razvoj biznis modela, istraživanju tržišta, testiranju prvih kupaca, zaštiti intelektualne svojine i ostalih troškova vezanih za razvoj novih proizvoda ili usluga.
Prijave su otvorene do 25. januara 2021. godine na zvaničnoj stranici programa.

Raising Starts je prvi program ovog tipa u Srbiji koji istovremeno obezbeđuje i stručnu i finansijsku podršku startapima u najranijim fazama razvoja. Na program mogu konkurisati startap timovi od najmanje 2 člana i inovativne kompanije osnovane ne duže od dve godine do datuma objavljivanja Javnog poziva, a koji razvijaju inovativne proizvode i usluge.

Neophodni su novi mehanizmi podrške investiranju

Prema Startup Genome istraživanju, nedostatak finansijske podrške za startape u najranijim fazama razvoja predstavlja jedan od najvećih izazova startap ekosistema u Srbiji, i da bi nastavio da raste neophodni su novi mehanizmi podrške investiranju. Donoseći stručnu i finansijsku podršku u ranoj fazi razvoja, uz pristup savremenim inovacionim laboratorijama i mreži partnera, investitora i drugih startap osnivača u NTP Beograd, Raising Starts će omogućiti startap timovima i kompanijama da steknu neophodna znanja i veštine kako da premoste prepreke na putu od inovativne ideje do spremnosti za investicije i izlazak na globalno tržište.

Program Raising Starts je kreiran kroz projekat “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova” kojim Vlada Konfederacije Švajcarske podržava dalji razvoj inovacija i tehnološkog preduzetništva u Srbiji, a sprovodi NTP Beograd po Memorandumu o saradnji potpisanom između Vlade Republike Srbije (u ime Vlade: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja) i Vlade Švajcarske Konfederacije (Državni sekretarijat za ekonomsle poslove SECO). Cilj je osnivanje i razvoj novih inovativnih kompanija koje će doprineti povećanju izvoza, novih zapošljavanja i omogućiti mladima da u Srbiji razvijaju inovativne biznise koji su rame uz rame sa svetom.

Kroz više javnih poziva u naredne 3 godine, Raising Starts će podržati razvoj do 100 novih startap kompanija, i pored Beograda proširiće svoj obuhvat u regione Niša i Čačka.

Чланак Za ubrzan razvoj inovativnih ideja do 15.000 CHF се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poziv je otvoren za sve startapove koji rešavaju izazove iz oblasti digitalne ekonomije, rešavaju problem relevantan za velika tržišta, traže investiciju i/ili prilike za bespovratna sredstva, traže potencijalne klijente, partnere u regionu i izlazak na veće tržište.

Najboljim start-ap timovima, 360 Connect u saradnji sa Impact Hub Beograd, USAID, EBRD, WBF i Studio X Ventures obezbeđuje pristup globalnom tržištu, investiciju i ekspertsku podršku, povezivanje sa kompanijama u regionu, mrežu stručnih saradnika za smart growth start-ap kompanije, kao i nagrade na tri najbolja piča.

Prema Startup Genome istraživanju, srpski start-ap ekosistem vredan je 502 miliona dolara i da bi se dalje razvijao važno je da se predstavi na pravi način globalnim investitorima i biznis anđelima, koji su u potrazi za solidnim regionalnim start-ap ekosistemima kao potvrdama ozbiljnosti i perspektivnosti tržišta Zapadnog Balkana. Takva prilika je upravo Western Balkan Startup Expo.

Чланак Prvi virtuelni regionalni sajam biznisa i inovacija u regionu Western Balkan Startup Expo održaće se 18. septembra. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovom prilikom, britanski list ističe zaokruženost domaćeg digitalnog ekosistema, dostupnost kvalitetnog IT kadra u našoj zemlji, izdvaja strance i povratnike iz inostranstva kao grupe pojedinaca koji pozitivno utiču na rast u ovom sektoru, ali ukazuje i na prepreke na putu daljeg razvoja.

Visok godišnji rast

Kao dopisnica za jugoistočnu Evropu i poznavalac prilika u regionu, novinarka Fajnenšl tajmsa Valeri Hopkins u tekstu prepoznaje da u Srbiji postoji značajan talenat i mnoge uspešne tehnološke kompanije.

Posebno napominje da su u poslednjih deset godina mnogi tehnološki preduzetnici izabrali baš Srbiju za mesto gde će osnovati svoje kompanije, dok neki od svetskih tehnoloških giganata svoje proizvode razvijaju baš ovde.

Zanimljivo je i poređenje jednog od sagovornika u tekstu, Dragana Tomića, direktora Majkrosoftovog razvojnog centra u Srbiji, koji ističe da srpska tehnološka scena po zaokruženosti, iako daleko manja, sve više liči na ono što možemo da vidimo u Sijetlu, u čijoj okolini je sedište Majkrosofta.

Osim paralela sa velikim tehnološkim centrima, iz razgovora sa predstavnicima Inicijative „Digitalna Srbija” koju opisuje kao nevladinu organizaciju koja promoviše interese digitalne industrije, autorka izdvaja da je srpska startap scena u ranoj fazi razvoja, kao i da celokupni sektor beleži izuzetno visok godišnji rast od 20 odsto.

Kao pozitivna promena na državnom nivou ističe se strateška odluka o podizanju nivoa tehnoloških znanja pre svega kroz uvođenje programiranja u obavezni program za sve osnovce.

Prepreke za dalji razvoj

Na ovom generalno uspešnom putu uočene su i prepreke koje i dalje nisu savladane. Jedna od njih, na koju ukazuju sagovornici u tekstu, je nedostatak biznis znanja koja su, pored tehničkih, potrebna za razvoj i prodaju digitalnih proizvoda i usluga na svetskom tržištu.

Kao drugu, Fajnenšal tajms vidi nedovoljno brzo prilagođavanje domaćeg zakonskog okvira svetu tehnološkog preduzetništva.

Dok su dobri potezi, recimo, prepoznati u uvođenju mehanizma sličnog opcijama na akcije, tj. mogućnosti da startapi daju udele u vlasništvu svojim zaposlenima, kao ogromna prepreka na daljem putu razvoja srpskog digitalnog ekosistema navode se ograničenja koja postavlja Zakon o deviznom poslovanju.

Odliv mozgova i dalje predstavlja problem

Takođe, u članku se navodi da važan deo domaće IT scene čine povratnici iz inostranstva, ali i digitalni nomadi – profesionalci iz drugih zemalja kojima priroda posla omogućava da, uz pomoć tehnologije, rade sa bilo koje tačke na planeti, pa i iz Srbije.

Pored ove vrste kretanja IT stručnjaka, autorka kroz razgovor sa Kristinom Nikolić iz Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ukazuje na i dalje aktuelni i gorući problem odlaska obrazovanih ljudi iz Srbije koji našu zemlju svrstava među one čiji broj stanovnika se smanjuje najvećom brzinom.

Sagovornici iz nekih od vodećih srpskih digitalnih kompanija i organizacija koje sarađuju sa njima slažu se da velika vrednost domaćeg digitalnog ekosistema leži u postojećem talentu.

Prepoznavši da je potraga za kvalitetnim kadrom u Srbiji nalik globalnoj, novinarka se osvrće i na godine krize koje su, prema rečima Koste Andrića iz ICT Hub-a, stvorile ljude čije je razmišljanje usmereno na rešavanje problema, dok su na tržištu ostavile neiskorišćen prostor za investitore. Poseban prostor u tekstu dat je stavu da na ovim prostorima postoji veća glad za uspehom i snažniji osećaj pripadnosti nego u nekim drugim delovima sveta, te da se ovde zaposleni duže zadržavaju na radnim mestima. Iz razgovora sa tehnološkim ekspertima, novinarka zaključuje da Srbija zaposlenima i investitorima, ukoliko razmišljaju dugoročno, pruža više stabilnosti od nekih drugih tehnoloških centara.

Izvor: Danas

Foto: RAEng_Publications, Pixabay

Чланак Fajnenšl tajms o Srbiji: Dinamični tehnološki startapi gladni uspeha се појављује прво на Biznis i Finansije.

Lokalni pobednik imaće priliku da predstavi svoje rešenje globalnoj publici i vodećim svetskim investitorima i preduzetnicima na AIM 2020 od 24. do 26. marta u Svetskom trgovinskom centru u Dubaiju, kao i da učestvuje na globalnom AIM Startup finalu gde će se sa pobednicima drugih lokalnih takmičenja iz više od 80 zemalja na svetu, boriti za nagradu od 50.000 dolara.
Agremo razvija softversku platformu koja koristi veštačku inteligenciju da automatizuje procese analize slika prikupljenih iz vazduha pomoću dronova i satelita kako bi se dobile što preciznije informacije o usevima, biljkama i poljima i time unapredili različiti procesi u poljoprivredi.
– Imamo nekoliko korisnika na Bliskom Istoku ali će odlazak u Dubai na Annual Investment Meeting za nas zapravo biti prvi korak za veći prodor na ovom tržištu i izvanredna prilika da se predstavimo i dođemo do nove mreže kontakata. Drugačije bi to bilo znatno teže. Imajući u vidu da je reč o delu sveta sa velikim potencijalom i potrebama za preciznom poljoprivredom i novim tehnološkim rešenjima u ovoj oblasti, učešće na ovako velikom skupu će pomoći da uvećamo svoje šanse za ekspanziju biznisa na tržištu Bliskog Istoka – rekao je Milan Dobrota, generalni direktor Agremo.
U finalu prvog AIM Startup takmičenja, održanom 10. februara  u Naučno-tehnološkom parku Beograd, predstavilo se ukupno 10 startap kompanija. Uz Agremo to su i: E-prime, White Lemur, Joberty, Tele Go, Leanpay, PatchAI, Digital Worx, Teodesk i Ultimo, a o pobedniku je odlučio stručni žiri u sastavu Predrag Predin (South Central Ventures), Stevica Kuharski (Fil Rouge Capital) i Ivan Dimitrijević (Telenor).
Annual Investment Meeting (AIM) je inicijativa Ministarstva ekonomije UAE. Tema ovogodišnjeg, desetog izdanja je „Ulaganje u budućnost: oblikovanje globalnih strategija ulaganja“, a AIM 2020 će okupiti visoke vladine zvaničnike, donosioce odluka, korporativne lidere, privrednike, regionalne i međunarodne investitore, preduzetnike, te vodeće akademske i investicione stručnjake. Na prošlogodišnjem događaju učestvovalo je više od 16.000 posetilaca, 436 izlagača i suizlagača kao i više od 150 investicionih stručnjaka iz 143 zemlje sveta.

Чланак Agremo pobednik prvog AIM Startup takmičenja u NTP Beograd се појављује прво на Biznis i Finansije.