„Podići ćemo kamatne stope koliko god je potrebno da smanjimo baznu inflaciju. To će, usput, pozitivno uticati na neto prihode banaka. Evropske banke su solidnije nego što neki strahuju“, naveo je on u intervjuu za holandski list NRC.
Britanska agencija napominje da su se evropske banke poslednjih dana našle pod pritiskom na finansijskim tržištima zbog zabrinutosti za zdravlje švajcarske grupe Kredit Svis.

Budući da je ECB podigla svoju glavnu kamatnu stopu za 50 baznih poena u julu i za 75 poena u septembru, Vilroa kaže da je važno da naredni potezi ECB-a budi „staloženi“.

To, kako objašnjava, znači da ne bude ni oštrih potresa na tržištima niti naglog pooštravanja finansijskih uslova za domaćinstva i firme.

Vilroa smatra da bi ECB trebalo da povećava svoje kamate „bez oklevanja, do kraja ove godine” do nivoa koji je „nešto ispod ili blizu dva odsto“, na kojem one niti stimulišu niti koče ekonomiju.

Nakon toga, ECB bi krenula u drugi deo ciklusa normalizacije monetarne politike, koji će, po njemu, biti „fleksibilniji i verovatno sporiji“.

„Ne kažem da će povećanje kamate tada stati, ali moraćemo sveobuhvatno da procenimo inflaciju i ekonomske izglede“, dodao je Vilroa.

Izvor: Tanjug/Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kamate stope će se podići koliko god je potrebno da bi se smanjila bazna inflacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

ECB obično pomera stope za četvrtinu poena i nikada nije podigla svoju ključnu kamatnu stopu za tri četvrtine poena od uvođenja evra 1999. godine. Banka je saopštila da očekuje još povećanja, jer bi „inflacija mogla da se poveća u bliskoj budućnosti“ i napomenula da se očekuje da će privreda „stagnirati kasnije tokom godine“.

Cilj velikog povećanja kamatnih stopa je povećanje troškova zaduživanja za potrošače, vlade i preduzeća, što u teoriji usporava potrošnju i investicije i zaustavlja rast potrošačkih cena smanjenjem tražnje za robom.

Neki ekonomisti kažu da bi povećanje kamatnih stopa ECB moglo da produbi evropsku recesiju predviđenu za kraj ove i početak 2023. godine.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Evropska centralna banka podigla kamatne stope što je najveće povećanje u istoriji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrednost šestomesečnog euribora sada je 0,009 odsto. Za dužnike u Srbiji, čiji su krediti vezani za evro, ova informacija je značajna jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug.

Promenljive kamatne stope po kojoj se u Srbiji obračunavaju krediti čija je otplata vezana za evro, sastoji se od dva dela: jedan je šestomesečni (6M) euribor i njegova vrednost je promenljiva, a drugi je fiksni deo – takozvana marža banke u procentualnom iznosu.

Na porast euribora ukazalo je i Udruženje bankarskih klijenata Efektiva

„Početkom godine, vrednost 6M Euribora iznosila je -0,55, pre dva meseca je iznosio – 0,36, a sada je njegova vrednost 0,009“, navela je Efektiva.

Poslednji put, podsetimo, pozitivna vrednost 6M Euribora je bila 9. novembra 2015. godine, kada je iznosila 0,001 odsto.

U Efektivi ukazuju da, kada se vrednost euribora „preračuna“ na rate kredita, ako je na primer marža banke 3,5 odsto, a inicijalna kamatna stopa pri odobravanju kredita 2,95 odsto, uz najnoviju računicu to izgleda ovako:

„Na primeru kredita od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 290, što je povećanje od 14 evra. Ako Euribor uskoro bude jedan odsto, rata će biti 316 evra, što je povećanje od 40 evra, a ako se poveća do dva procenta, rata bi bila 344 evra, što je povećanje od 68 evra, u odnosu na početak godine“, ukazuju u Efektivi.

Na primeru kredita od 80.000 evra na 25 godina, rata je, po računici Efektive, početkom godine bila 377 evra, a sada je 400, što je povećanje od 23 evra.

„Ako Euribor bude jedan odsto, rata će biti 445 evra, što je povećanje od 68 evra, a ako se poveća na dva odsto, rata bi bila 491 evra, što je povećanje od 114 evra, u odnosu na početak godine“, navela je Efektiva.
U ovom udruženju podsećaju da se vrednost euribora tokom 2008. kretala i više od četiri, pet odsto.

„Ako bi se te vrednosti kojim slučajem ponovo vratile, korisnici stambenih kredita bi doživeli potop, jer bi im se rate kredita drastično povećale! Na sve ovo, banke povećavaju u cene naknada, poput održavanja računa, e-banking transakcija itd, što za korisnike kredita, uz rast euribora, predstavlja dupli udarac na kućni budžet“, ukazuje Efektiva.

Kako se kretao Euribor

Prema podacima sajta Euribor-rates.eu, 6M euribor se „u plus“ vratio 6. juna.
Primetno je da su najviše vrednosti ove kamatne stope dostizale tokom 2008. godine.

Tačnije, 9. oktobra 2008. vrednost 6M euribora bila je 5,448 odsto.

Najnižu vrednost, 6M euribor imao je 20. decembra 2021. godine, kada je iznosio -0,554 odsto.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U porastu kamatna stopa euribor za koju su vezani krediti u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U martu je inflacija merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) iznosila 7,4 posto.

Stopa inflacije porasla je u mesecu na izmaku ipak znatno blaže nego u prošlom mesecu kad je uvećana za čak 1,5 postotnih bodova u odnosu na februar.

Najsnažnije su i u aprilu porasle cene energije, za 38 posto u odnosu na isti prošlogodišnji mesec. Skok je ipak nešto blaži nego u martu kad su porasle 44,4 posto.

Među zemljama eurozone najviše su u aprilu na godišnjem nivou porasle potrošačke cene na Baltiku, pokazuje izveštaj Eurostata.

U Estoniji su cene porasle 19 posto, u Litvaniji 16,6 posto, a u Letoniji 13,2 posto. Dvocifrene stope rasta zabeležile su još Holandija i Slovačka, od 11,2 i 10,9 posto.

Najnižu stopu rasta zabeležila je Malta, od 4,9 posto, pokazuje Eurostatov izveštaj.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay

Чланак Stopa inflacije u eurozoni porasla je u aprilu na 7,5 posto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se rast ključne stope NBS nastavi i u narednom periodu poskupeće, prema rečima sagovornika portala N1, svi dinarski proizvodi – od keš kredita do dozvoljenih minusa. Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije, rast referentne kamatne stope NBS – na osnovu koje se formiraju ostale kamatne stope na dinare – ocenjuje kao preokret trenda koji smo imali proteklih deset godina. Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pak, ne želi da komentariše današnje reagovanje NBS, na čiju potrebu je ukazivao – dosta ranije.

Sa jedan odsto na 1,5 procenata

Ključna kamatna stopa srpske centralne banke nije se menjala od 10. decembra 2020. godine. Danas, godinu i gotovo četiri meseca kasnije, Narodna banka Srbije podigla je referentnu kamatnu stopu sa jedan odsto na 1,5 procenata. Kao razlog navodi da su „inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo“ i da to „zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova“.

„Ovo je signal. Došlo je do preokreta – za razliku od trenda koji smo imali prethodnih deset godina kada se referentna kamatna stopa stalno spuštala, a krediti u dinarima bivali jeftiniji i došli na rekordno nizak nivo. Prvi put smo se toliko približili referentnoj kamatnoj stopi Evropske centralne banke na samo ‘jedan razlike’ – nikad joj nismo bili bliže“, kaže za portal N1 Zoran Grubišić.

Ovo je, ističe – preokret trenda.

„Stavio bih to u strateški kontekst, s obzirom da sada rast referentne kamatne stope možemo da očekujemo i u budućem periodu“, navodi on.

Srbija, za razliku od američke centralne banke FED, ne najavljuje unapred lančana poskupljenja. Već, odluku od tome donosi izvršni odbor (čine ga guverner i viceguverneri NBS) na svakoj sednici.

Blago poskupljenje dinarskih kredita

Grubišić smatra da se rast referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena neće u ovom trenutku značajno odraziti na građane i privredu.

„Najviše što može da se desi je da blago poskupe dinarski krediti. To će, pak, zavisiti od poslovne politike banke, jer svaka banka ima pravo da to, a ovo je minimalno poskupljenje – prosto koriguje kroz smanjenje fisknog dela kamatne stope – svoje marže. Dakle – negde će poskupeti dinarski krediti, negde neće, sve će zavisiti od banke do banke“, smatra Grubišić.

On ističe da će svi dinarski proizvodi, ne samo keš kredit – već i kreditne kartice, kao i kamatne stope na dozvoljene minuse – poskupeti, pogotovo ako dođe do lančanog rasta referentne kamatne stope.

„Kod svega što je u dinarima, što su odobrile banke, može da dođe do nekih korekcija. U ovom trenutku to će biti blago, negde ovi proizvodi neće ni poskupeti. Ipak bih ovo posmatrao u strateškom okviru koji nam govori da će u budućem periodu monetarna politika da se vodi malo drugačije – restriktivnije“, navodi Grubišić.

Hlađenje tržišta

Podizanje referentne kamatne stope je, ističe, prvenstveno usmereno protiv inflacije – da se dovede u zadati ili projektovani okvir, s obzirom da Srbija vodi politiku ciljane inflacije.

Prateći negativni efekat ovoga je poskupljenje dinarskih proizvoda, naročito ako dođe do lančanog podizanja referentne kamatne stope.

A da li će do toga i doći zavisiće, kaže, od situacije „na terenu“ na osnovu koje će NBS da donosi nove odluke.

„Ovo je tržišna mera, usmerena na međugodišnju inflaciju – da je dovede u ciljane okvire. Ako dođe do lančanog povećanja referentne kamatne stope, prateći negativan efekat biće poskupljenje kredita, što će negativno uticati na ekonomski rast – rast se destimuliše jer poskupljujete zaduživanje koje je potrebno i privredi i građanima, čime se smanjuje tražnja i izdaci i jednih i drugih. Ovo je politika hlađenja tržišta koje se pregrejalo“, navodi Grubišić.

Narodna banka Srbije, inače, u današnjem saopštenju je ocenila da ovo „aktuelno zaoštravanje monetarnih uslova neće značajnije uticati na privrednu aktivnost u našoj zemlji“.

Trebalo je i pre

Da je neophodno da Narodna banka Srbije još ranije poveća ključnu kamatnu stopu i pre je ukazivao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić. On je u autorskom tekstu pisanom krajem februara 2022. naveo da su centralne banake zemalja centralne i istočne Evrope, koje – baš poput Srbije – primenjuju koncept ciljane inflacije, brzo reagovale počevši da povećavaju ključne kamatne stope još u 2021. godini.

To su, naveo je, činile iz preventivnih razloga – zbog rastuće inflacije.

„U januaru i februaru 2022. te centralne banke su nastavile sa agresivnim povećanjem (uglavnom od 50 baznih poena). U Mađarskoj ključna kamatna stopa iznosi 3,40 odsto, u Poljskoj 2,75 odsto, u Rumuniji, 2,50 odsto, u Češkoj 4,5 odsto (nakon povećanja u februaru od čak 75 baznih poena). Za to vreme Narodna banka Srbiji koja takođe cilja inflaciju, ne menja ključnu kamatnu stopu, držeći je na godišnjem nivou od jedan odsto. Zadovoljava se samo merom povlačenja likvidnosti iz bankarskog sektora kroz tzv. reverzne repo operacije“, naveo je Đukić u autorskom tekstu („Pečat“, 3. mart 2022).

Profesor Đukić ističe da su, u međuvremenu, ove banke nastavile da agresivno podižu kamatne stope, pa je ključna kamatna stopa u Poljskoj sada 4,5 procenata, a u Mađarskoj 4,40 procenata.

Duže od jedne godine nepromenjena referentna kamatna stopa

NBS je, do danas, 7. aprila, držala referentnu kamatnu stopu nepromenjenom, na nivou od jednog procenta, duže od jedne godine.

Profesor Đukić, inače, u autorskom tekstu nije dovodio u pitanje dalji rast referentnih kamatnih stopa, već samo – brzinu tog rasta, ocenjujući uoči početka mirovnih pregovora Rusije i Ukrajine da će upravo od njihovog ishoda zavisiti da li će najmoćnije centralne banke u svetu eventualno usporenijim tempom povećavati ključne kamatne stope.

„Ovo u slučaju neuspeha tih pregovora i rizika ulaska privrede u fazu stagflacije (rast inflacije praćen stagnacijom privredne aktivnosti), što se najviše odnosi na privredu evro zone“, upozorio je on.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак NBS podigla referentnu kamatnu stopu, šta to znači za kreditno zadužene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveće smanjenje zaposlenosti, kako formalne tako i neformalne, zabeleženo je u sektorima građevinarstva i poljoprivrede, lova i šumarstva, što je posledica smanjenja obima poljoprivrednih i građevinskih radova u zimskim mesecima, navodi se u Anketi.

Rast zaposlenosti je najizraženiji u populaciji sa višim i visokim nivoom obrazovanja i među onima starosti od 35 do 54 godine, a gledajujući po regionima rast je zabeležen jedino u Vojvodini, dok je najveće smanjenje zaposlenosti u Beogradu.

Stopa dugoročne nezaposlenosti beleži pad, navodi RZS, i u četvrtom kvartalu 2021. godine bila je 4,6 odsto što u odnosu na treći kvartal predstavlja smanjenje od 0,6 odsto.

Broj zaposlenih mladih smanjen je za 28.100, dok je broj nezaposlenih veći za 8.000, tako je stopa zaposlenosti kod mladih zmeđu 15 i 24 godine smanjena za četiri odsto, dok je procenat nezaposlenenih u istom periodu bio veći za 5,6 odsto.

Udeo mladih u ovom uzrastu koji niti rade niti su u procesu obrazovanja, u ukupnoj populaciji mladih, je u poslednja tri meseca 2021. bio 15,6 odsto, što u odnosu na treći kvartal iste godine predstavlja smanjenje od 2,5 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Stopa nezaposlenosti u Srbiji 9,8 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Doneseći takvu odluku, NBS blagovremeno i na adekvatan način reaguje na pojačanu neizvesnost u međunarodnom okruženju izazvanu širenjem korona virusa, što je u skladu sa aktivnostima i druge centralne banke u svetu“, rekla je Tabaković na vanrednoj konferencije za medije u NBS.
Guverner je istakla da je ta odluka u skladu sa povoljnim makroekonomskim kretanjima u domaćem okruženju. „Smanjenjem referentne kamatne stope u uslovima niskih inflatornih pritisaka, NBS dodatno podržava kreditni i privredni rast“, rekla je Tabaković.

Чланак NBS smanjila referentnu kamatnu stopu na 1,75 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.