Najpoznatija digitalna valuta juče je dostigla svoj najviši nivo od maja 2020. godine i on je iznosio 35.198 dolara. Posle toga je usledila konsolidacija bitkoina, što u ovom slučaju znači smanjenje vrednosti ali ne preterano. U trenutku pisanja ove vesti, u utorak ujutru, bitkoin je vredeo 34.181 dolara.

Do rasta njegove vrednosti nije došlo slučajno. Naime, ovih dana očekuje se odobrenje za početak rada prvog Bitcoin ETF fonda sa plaćanjem spot vrednosti. Iza toga stoje ogromne investicione kompanije kao što su BlackRock.

Analitičari smatraju da će otvaranje tog fonda dodatno podići cenu bitkoina. Ali, njihove prognoze koliko bi bitkoin mogao da vredi ubuduće variraju od 42.000 do 100.000 dolara.

Foto: Andre Francois Mckenzie, Unsplash

Чланак Bitkoin na kratko vredeo više od 35.000 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ona je u prvom kvartalu ove godine zabeležila rast prodaje od 17 odsto, što je dvostruko više nego što su analitičari predviđali. Ni prethodna godina za tu kompaniju nije bila nimalo loša. Njen prihod u 2022. je iznosio 87,1 milijardu dolara, a profit 21,1 milijardu. Za ovako dobre poslovne rezultate zaslužan je rast tražnje za luksuznom robom posle otvaranja kineske ekonomije i povećan broj turističkih putovanja kineskih građana.

Posle objavljivanja izveštaja o njenom poslovanju, vrednost akcija te kompanije počela je da raste i sada je 32,8 odsto viša u odnosu na početak ove godine. Tako je LVMH, kompanija koja ne okuplja samo modne i kozmetičke brendove, već i one iz oblasti skupocenih pića kao što su Moet i Henesi, dostigla vrednost od 500 milijardi dolara, postavši prva evropska kompanija koja je probila ovu granicu.

Njen vlasnik Bernar Arno istovremeno je preuzeo titulu najbogatijeg čoveka na svetu od Ilona Maska.

Izvor: CNBC

Foto: Cody Gallo, Unsplash

Чланак LVMH je prva evropska kompanija sa tržišnom vrednošću većom od 500 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ljudi su po svojoj prirodi lenji. Da nisu takvi verovatno bi još uvek živeli u pećinama, lovili opasnu divljač improvizovanim kopljima i živeli dvostruko kraće nego danas. Međutim, u proteklim milenijumima svojski su se potrudili da sebi olakšaju život. Sada većinu teških poslova umesto nas obavljaju mašine a mi zarađujemo sedeći ispred kompjutera. To je znatno lakše i bezbednije od toga da bosonogi prelazite silne kilometre u potrazi za hranom koju ćete možda uloviti, a možda i nećeteȋ, ocenjuje Dejv Birs, koji je bio kreativni direktor vodećih reklamnih agencija u 9elikoj Britaniji, a danas je autor knjiga i predavač, što mu pruža mogućnost da slobodnije ispoljava svoj kreativni potencijal.

Tokom svog izlaganja na konferenciji DIDS 2022, Birs je istakao da aktuelno stanje ne pogoduje razvoju ljudskih bića koja su ȌdizajniranaȊ da budu aktivna, i fizički i mentalno. Jer, sve manje se krećemo i razmišljamo, preterano se oslanjajući na tehnologije. Primera radi, počeli smo da gubimo sposobnost za orijentaciju u prostoru, jer smo navikli da nam mobilni telefon pokazuje kada i gde da skrenemo.

Zato ovaj stručnjak za marketing predlaže da se trgnemo iz ušuškanosti i da učinimo svoj život i poslovanje nešto težim, tako što ćemo u njih uneti „trenje“. Isti princip može se primeniti i na prodaju robe. Da biste bili uspešni u tome, trebalo bi da znate razliku između dobrog i lošeg trenja, kao i da naučite da ga pravilno dozirate kako biste povećali vrednost vaših proizvoda, savetuje Birs. Drugim rečima, potrebno je promeniti stav da kupovina i upotreba svakog proizvoda moraju da budu što jednostavniji.

Mada ovakav pristup deluje naizgled nelogično, njegovu delotvornost potvrđuju psiholozi ali i brojni primeri iz prakse. Poznat je slučaj kada je Betty Crocker, čuvena prehrambena robna marka u SAD, sredinom prošlog veka plasirala na tržište instant mešavinu za mramorni kolač, u koju je trebalo dodati samo malo vode, promešati smesu i staviti je u rernu. Iako su testovi pokazali da potrošači ne razlikuju ukus „domaćih“ i kolača pripremljenih od ove mešavine, ona se veoma loše prodavala. Ispostavilo se da je domaćicama, kojima je bilo jako važno da se vrednuje njihov trud u kuhinji, smetala upravo mogućnost da dobiju „sve na gotovo“. Na taj način se umanjivao njihov napor koji ulažu u pripremu hrane, pa je kompanija, uvidevši svoju grešku, izbacila jedan sastojak iz mešavine, ubacila u recept da se pored vode dodaju i dva jajeta i prodaja je skočila.

Uticaj „unutrašnje hemije“ na ponašanje kupca

Taktika „malo otežati“ je, naravno, neracionalna kada je reč o potrošnji svakodnevnih proizvoda, kao što su hleb i druge osnovne namirnice. „Trik je u tome da prepoznate za koju robu i za koju grupu kupaca treba dodati malo trenja“, kaže Birs. U tome može pomoći neuronauka, koja pruža informacije o načinu funkcionisanja ljudskog mozga, odnosno o jedinjenjima u ljudskom organizmu koje je potrebno aktivirati da bi se kupac više zainteresovao za određeni proizvod.

Takvih jedinjenja ima pet i bolji efekat se postiže kada se istovremeno deluje na više njih. Jedna od pomenutih hemikalija je hormon adrenalin, koji kada poraste kod ljudi izaziva uzbuđenje. Druga je dopamin, koji organizam luči ne samo kada dobijemo neku nagradu već i dok je iščekujemo. Sledi ih oksitocin, hormon ljubavi, koji se oslobađa prilikom dodira ili blizine dragih osoba. Ne treba zaboraviti ni serotonin, koji je odgovoran za naše ambicije. Njega proizvodimo kada uspemo da pobedimo druge u nekoj igri ili kada se popnemo na zadovoljavajuću poziciju na društvenoj estvici. Drugim rečima, kada se na neki način istaknemo. I poslednji, ali ne manje važan, je enzim endorfin, koji deluje na naš organizam poput morfijuma.

Kompanije koje beleže dobru prodaju i postižu veliku vrednost za svoje proizvode uspešno podstiču kupce da luče ove hormone. Recimo, prilikom kupovine ekskluzivnih proizvoda kod ljudi se aktivira adrenalin, zato što su došli u posed nečega vrednog, zatim dopamin jer su dobili ono što smatraju nagradom i serotonin, jer doživljavaju da su kupovinom ekskluzivnog proizvoda uzdigli svoj status na društvenoj lestvici. Upravo zbog toga oni žele da imaju skupocen brendirani sat, iako i svaki drugi sat na tržištu pokazuje isto vreme, tvrdi Birs. Proizvod je najlakše učiniti ekskluzivnim podizanjem njegove cene, jer tada većina ljudi neće moći da ga priušti. Ali, postoje i drugi načini, kao što je limitiranje količine neke robe na tržištu ili odabir grupe potrošača kojoj će ta roba biti ponuđena, dok će svi ostali biti izostavljeni.

Osim ekskluzivnosti, kupcima je ponekad potrebno ponuditi i smisao i podstaći ih da se više angažuju. Dobar primer je sajt eHarmony, popularna američka platforma za upoznavanje preko koje je sklopljeno četiri odsto brakova u S$D. Da bi neko postao član, on mora da napravi svoj profil, da nađe lepe fotografije, napiše silne hvalospeve sebi, ali i da popuni upitnik od čak 140 pitanja i tek potom može da potraži partnera preko platforme. Za razliku od ovog sajta, postati član na Tinder mreži je mnogo jednostavnije. „Na primer, možete se učlaniti direktno sa Fejsbuka koji automatski preuzima vaše podatke, pa ne morate praktično ništa da radite“, navodi Birs, ali ističe da zato između ove dve platforme postoji ogromna razlika. eHarmony se smatra ozbiljnijom platformom preko koje neko može da upozna budućeg supružnika, a Tinder aplikacijom preko koje ljudi nalaze kratkotrajnu zabavu.

Različita istraživanja su pokazala da ljudi mnogo više cene ono oko čega su morali da se potrude, kao i da lakše razvijaju emotivnu vezu prema takvim proizvodima. Taj princip je mudro iskoristila IKEA, smatra britanski stručnjak.

Kako motivisati zaposlene

„Motivacija za kupovinu može biti i želja da pripadate određenoj grupi, kao na primer prepoznatljivoj skupini vozača Harli Dejvidson motora. Takođe, kada ljudima pružite osećaj da su deo nečega velikog i važnog, oni će biti spremniji da opravdaju to vaše poverenje. Ovo ne važi samo za prodaju robe i usluga, već generalno u poslovanju“, tvrdi Birs i kao primer navodi Wikipediju koju ljudi redovno pune sadržajem, provodeći na njoj sate i sate bez ikakve nadoknade jer veruju u to što rade. „Da bi neka kompanija uspela ovako da motiviše kupce ali i svoje zaposlene, naravno ne da rade volonterski već da se više unose u svoj posao“, pojašnjava Birs, „ona mora da ih inspiriše, da ih okupi oko neke ideje ili stava“.

Od pomoći bi bilo i da poslodavci svojim zaposlenima omoguće veću autonomiju u radu kako bi se oni osećali poštovanije, kao i mogućnost usavršavanja. To, prema rečima britanskog stručnjaka, uključuje organizovanje treninga za zaposlene čak i kada postoji mogućnost da oni, zahvaljujući stečenom znanju, pređu kod drugog poslodavca.

Potrebno je redefinisati još jedan mit koji se nameće u poslednjih nekoliko godina i zasniva se na stavu da je neophodno maksimalno pojednostaviti obavljanje radnih zadataka u preduzećima. „Mnoge kompanije se oslanjaju na softvere koji im pomažu u organizaciji posla i redovno mere efekte poslovanja i rada zaposlenih. Ali, takvi softveri se ne bave razlikama između zaposlenih i specifičnostima svake jedinke. Niti umeju da motivišu ljude“, tvrdi Birs.

Prema njegovim rečima, nije dobra ni sve učestalija praksa u HR odeljenjima da se obeshrabruje svaki sukob mišljenja u kompaniji. Na taj način se na mala vrata uvodi autocenzura koja blokira inovativnost. Sve pomenuto doprinosi stvaranju armije radnika koji svi razmišljaju na isti način, u zadatim okvirima, umesto da te granice pomeraju, upozorava britanski stručnjak.

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Чланак Dejv Birs, koautor knjige „Trenje“ o nesvakidašnjem pristupu poslovanju: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osnivačkim aktom i statutom, u koje je Bloomberg Adria imala uvid, načinjen je prvi korak ka reformi EPS-a kojom će se upravljački organi profesionalizovati, a profesionalno rukovodstvo dovesti do efikasnijeg poslovanja

U osnivačkom aktu preduzeća se navodi da je ukupan registrovani osnovni kapital društva 365 milijardi dinara (oko 3,1 milijarde evra). Posle promene pravne forme ukupan akcijski kapital društva iznosi 365 milijardi dinara. Osnovni kapital društva je 100 odsto akcijski kapital i podeljen je na 36.510.509 običnih akcija sa pravom glasa, pojedinačne nominalne vrednosti od 10.000 dinara.

Predsednik i članovi Nadzornog odbora javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije vršiće funkciju predsednika i članova Nadzornog odbora akcionarskog društva Elektropirvrede Srbije do imenovanja novih. Vršilac dužnosti direktora EPS-a obavljaće ovu funkciju do imenovanja novog direktora akcionarskog društva, piše Bloomberg Adria.

EPS: Nadzorni odbor prihvatio izmenu osnivačkog akta i statuta – sindikati podeljeni

Nadzorni odbor Elektroprivrede Srbije usvojio je predloge izmena osnivačkog akta i novog statuta sa tri glasa za i jednim uzdržanim, objavilo je to javno preduzeće na svom sajtu. U informaciji se navodi da je to deo procesa prelaska EPS-a iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Na kolegijumu EPS-a odlučeno je da stručne službe kompanije iznesu pravni stav o predloženim aktima jer su utemeljeni samo na odredbama Zakona o privrednim društvima.

„Stav je stručnih službi da se na osnovu Zakona o javnim preduzećima na EPS primenjuje ovaj zakon, zakon kojim su određene delatnosti od opšteg interesa, a potom Zakon o privrednim društvima. Javno preduzeće može da promeni pravnu formu u akcionarsko društvo, samo ako se na to akcionarsko društvu primenjuju isti zakoni, navedenim redom. U predlogu koje je dostavilo Ministarstvo rudarstva to nije slučaj“, objavio je EPS.

Dodaje se da su se usvajanju akata usprotivili predstavnici sindikata radnika EPS-a, koje predvodi Milan Đorđević, kao i sindikata „Nezavisnost“, dok su odluku podržali predstavnici sindikata radnika EPS-a, koje predvodi Branko Krsmanović.

V.d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević rekao je da je u danu kada je stao na čelo te firme ta kompanija uvozila 2.000 megavata električne energije po satu, a danas izvozi 1.000 megavata.

„Ponosan sam na rezultate koje smo postigli moj tim i ja. Nismo oni koji koče promene jer smo upravo mi pokrenuli prelazak EPS-a u akcionarsko društvo i predložili neophodne izmene akata“, poručio je Tomašević.Đedović:

EPS je žila kucavica cele privrede

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da je Elektroprivreda Srbije žila kucavica našeg energetskog sistema i cele privrede.

„Nacionalni interes je da bude snažna i nezavisna i da bude pokretač ekonomskog razvoja. Promena pravne forme će doneti efikasnije upravljanje, nema otuđenja imovine, niti otpuštanja radnika, a EPS će nastaviti da bude i snabdevač i trgovac električnom energijom“, poručila je Đedović.

Ona je istakla da profesionalizacija EPS-a treba da omogući ubrzanu realizaciju velikog broja projekata koji treba da ojačaju proizvodnju električne energije.

„Istovremeno, transformacija EPS-a je i prvi korak reforme naših energetskih preduzeća. Cilj Vlade RS je jačanje našeg energetskog sektora, uvođenje profesionalnog menadžmenta, poboljšanje upravljanja i unapređenje poslovanja energetskih preduzeća u vlasništvu države. Zahvaljujem svima na konstruktivnom dijalogu“, poručila je ministarka Đedović.

Izvor: Bloomberg Adria

Foto: Pixabay

Чланак Koja je realna vrednost EPS-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sakriveno u gustoj šumi, brdo Glavica, pre tačno pola veka bilo je mesto gde je pronađen i kopan opal i izvožen za Nemačku.

„To je bilo 1969. godine, kada je jedan inženjer iz Topole došao u selo sa svojom ekipom istraživača i otkrili da ima rudnik opala. Skupio je tu nekoliko mladića iz sela, kopao se i vadio taj kamen ručno. To je šaren, lep kamen, koji kad se iskopa na suncu brzo izbledi, što se dublje kopalo to je bio lepši i bolji. Sećam se da su to govorili inženjeri i da su pričali da će ovde biti pravi rudnik, ali od toga nije bilo ništa. Seljani nisu imali nikakve vajde od tog, sem eto što je neko taj kamen iskoritio za ogradu ili česmu“, pričaju za RINU meštani sela Ramaća.

Potrajalo je kopanje oko sedam meseci, neupućeno lokalno stanovništvo nije ni znalo na kakvom bogatstvu leži njihovo selo. Mašine su prokopovale puteve, a kamenje odnošeno u dzakovima.

Drago kamenje

Onda je sve utihnulo, da niko nije znao zbog čega, a meštani su se vratili svojim svakodnevnim aktivnostima. Jer, kako kažu, navikli su bili na njivu i stoku, a ne na poludrago kamenje. Tek poneko je uzeo malo, kako bi ukrasio svoje kuće.

„Mi nismo imali pojma o tome, ali bilo je onih koji su se dobro ovajdili. Sećam se jednog inženjera koji je svaki dan nosio pun rančić kamenja. Kad smo ga pitali što nosi to i koliko vredi, rekao je kao naša cela mesečna plata. I sada ljudi ovde dolaze, njih oko desetak mesečno kako bi uzeli malo ovog kamena, koji je dobar za građevinske radove. Kažu da mu je cena oko pet evra po kilogramu, ali ko će to znati“, dodaju meštani.

Na ovom području, obavljena su i pojedina stručna istraživanja koja su potvrdila da se u brdima Ramaće zajedno mogu pronaći opal, kvarc i kalcedon.

Međutim, eksploatacija većih razmera nikad nije zaživela. I dok su neke svetske zemlje na ovakvim nalazištima stekle velike bogatstvo, meštani ovog sela u Šumadiji sa ovim kamanjem posipaju lokalne makadamske dzade.

Ako ništa drugo, onda mogu reći da se njihovi traktori voze po jedinstvenim putevima od poludragog kamenja.

Izvor: Rina

Foto: Pixabay

Чланак Šumadijsko selo leži na poludragom kamenju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svet prolazi kroz energetsku krizu. Obični građani i privrednici to osećaju kroz povećanje iznosa na računima za energente. Ovo povećanje se prenosi na kompletan ekonomski sistem, pa rastu cene logistike, sirovina i usluga. Mala i srednja preduzeća nemaju taj luksuz da celokupno povećanje troškova prebace na pleća potrošača, jer će se uvek naći konkurent koji će ponuditi popust. Isto tako, ova preduzeća nisu u mogućnosti da apsorbuju rast troškova za račun sopstvenog profita, jer on nije tako velik. Ne postoji elegantno i jednostavno rešenje za ovaj problem, ali ipak postoji prostor za razmišljanje.

Veliko iskustvo u radu sa malim i srednjim preduzećima mi je omogućilo da uvidim važnu logičku grešku koju ona prave u procesu formiranja cena. Kako se gradi cenovna politika u jednom tipičnom preduzeću?

Menadžment kompanije izračuna cenu koštanja robe ili usluga, na nju doda maržu, koja bi, prema njihovoj računici, trebalo da pokrije fiksne troškove i donese zaradu, dobije neku cifru i sa njom izlazi na tržište. Ako se cena manje-više uklapa u prilike na tržištu, posao uspešno funkcioniše. Međutim, kada cene inputa stalno rastu, ovaj model počinje da puca.

Najjednostavniji, ali ne i uvek efikasan način

Najlakši mehanizam koji u ovoj situaciji može da pomogne (ako to već nije urađeno) je izračunavanje ciljanog obima prodaje za postizanje rentabilnog poslovanja, odnosno poslovanja bez gubitaka. Uslovno rečeno, ako sa nivoom profitabilnosti od 40% kompanija mora da proda 1.000 proizvoda da bi ostvarila ukupan prihod, onda je u slučaju smanjenja profitabilnosti za realizaciju istog prihoda potrebno prodati više jedinica proizvoda.

Mnogi to ne uzimaju u obzir u svojim finansijskim proračunima i jednostavno smatraju da će sa padom nivoa profitabilnosti ispod određene vrednosti njihov posao postati „gubitaški“. U situaciji kada troškovi rastu, jedan od mehanizama koji može da pomogne je smanjenje, a ne povećanje cene, uz ulaganje napora u uvećanje obima prodaje bez povećanja fiksnih troškova.

To je najjednostavniji, mehanički način koji može, ali i ne mora da pomogne. Međutim, postoji i drugi, mnogo složeniji, ali znatno efikasniji način.

Vrednost se ne zasniva na ceni proizvodnje

Svaka komercijalna organizacija – od male do velike, na bilo kom kontinentu – posluje po formuli „zadovoljenje potreba kroz kreiranje vrednosti“.

• Kompanija ima klijente, postojeće i potencijalne;
• Klijenti imaju potrebe;
• Ako kompanija kreira za ove klijente jedinstvenu vrednost, oni su spremni da plate za njene proizvode.

Što više vrednosti klijent prepozna u proizvodu, to je više spreman da plati.

Recimo, preduzeće se suočava sa rastućim troškovima i direktor kompanije razmatra povećanje cena. Direktor sektora prodaje je kategorički protiv, pozivajući se na to da svi konkurenti drže cene na nižem nivou. Situacija deluje beznadežno, ali samo onda kada preduzeće nudi proizvod koji ima potpuno istu vrednost kao i proizvodi ostalih učesnika na tržištu. Međutim, ako preduzeće uspe da poveća ovu vrednost, makar jedan deo klijenata će pristati da plati više.

Verovatno zvuči suviše lako, ali zapravo, na osnovu svog velikog iskustva u radu sa malim i srednjim preduzećima, znam da uprkos činjenici da se radi o relativno manjim kompanijama, u kojima direktori ne sede u kancelarijama sa hrastovim nameštajem na najvišim spratovima poslovnih nebodera, oni slabo poznaju stvarne potrebe svojih klijenata. Navikli su da im samo prodaju proizvod, ali moraju da nauče da identifikuju i skrivene potrebe klijenata, na osnovu kojih će kreirati nove vrednosti – za koje nije greh tražiti višu cenu.

Kupci su izvor novih ideja

Svim menadžerima koji se suočavaju sa rastućim troškovima, preporučio bih da izađu iz kancelarije i porazgovaraju sa najmanje dvadeset različitih klijenata. Pozovite ih na kafu, ponudite im simboličan poklon od kompanije i nagovorite ih da izdvoje sat-dva za vas. Nemojte ih pitati o vašem proizvodu ili o proizvodu konkurenta – u nastavku vam dajem listu pitanja koja nije potpuna i nije univerzalna za svaku kompaniju, ali ćete shvatiti smer u kome treba da se krećete. Nemojte se plašiti da ćete zvučati glupo postavljajući naizgled očigledna pitanja, uveravam vas da ćete biti iznenađeni koliko ćete novih stvari otkriti iz odgovora.

1. Za šta koristite ovaj proizvod? Koje zadatke rešavate?
2. Kako birate proizvod? Gde? Sa kim se konsultujete? Na čije mišljenje se oslanjate? Šta vam je važno pri izboru?
3. Na koje probleme ste naišli prilikom izbora, kupovine, korišćenja i garantnog servisa?
4. Na osnovu vašeg iskustva, ko je bio najbolji dobavljač proizvoda i zašto je bolji od drugih?
5. Koje još zadatke vezane za korišćenje proizvoda morate rešavati, makar i indirektno? Kakve probleme vam to stvara?
6. Kako skladištite, raspakujete, popravljate proizvod?
7. Imate li dodatne troškove u vezi sa korišćenjem proizvoda i koje?

Zbog ograničenog obima ovog teksta, navodim samo neke primere pitanja (uz određene izmene ona se mogu primeniti i u sferi usluga), kojih obično ima najmanje dvadesetak. Budite otvoreni i kreativni, formulišite svoja pitanja, nadograđujte listu od sastanka do sastanka i saznaćete mnogo toga novog o svojim klijentima i njihovim potrebama. Održao sam najmanje stotinak ovakvih sastanaka za svoje klijente i uvek saznavao nešto novo.

Skup novih saznanja će vam pomoći da pronađete nove ideje – bilo u samom proizvodu i njegovom poboljšanju, bilo u pratećoj usluzi. Ova saznanja će vam pomoći da povećate prodaju ili pronađete način da povećate cenu vašeg proizvoda, koju će klijenti biti spremni da plate. Izdvojte se od konkurencije i sigurno ćete pronaći one koji će to platiti.

Svjatoslav Birjuljin, stručnjak za strateško savetovanje i istraživanje tržišta, https://www.facebook.com/Tajnebiznisa/

Biznis & finansije 204/205, decembar 2022/januar 2023. 

Foto: Angele Kamp, Unsplash

Чланак Rast troškova poslovanja i politika cena u manjim firmama: Ponudite vrednost za koju nije greh tražiti višu cenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inače, vrednost izvedenih građevinskih radova u trećem kvartalu 2022. u stalnim cenama opala je za 13,5 odsto u odnosu na isti kvartal 2021. U drugom kvartalu je pad iznosio 8,8 odsto, a u prvom 5,9 odsto.

U četvrtom kvartalu 2022. godine vrednost izvedenih radova opala je i u tekućim cenama, za 0,1 odsto (u odnosu na isti period 2021), vidi se iz podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Vrednost izvedenih radova na zgradama (u 4. kvartalu 2022.) opala je 12,8 odsto, a na ostalim građevinama 14,2 odsto, u stalnim cenama.

Posmatrano prema regionima u Srbije vrednost izvedenih radova u stalnim cenama opala je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (0,3 odsto), regionu Vojvodine (1 odsto), regionu Južne i Istočne Srbije (19,8 odsto), i u Beogradskom regionu (30,9 odsto).

Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Srbije izvedeno je 96,5 odsto, dok je preostalih 3,5 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.

Vrednost izvedenih radova izvođača iz Srbije za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, porasla je za 0,6 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama opala za 13 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Ricardo Gomez, Unsplash

Чланак Ponovo opala vrednost izvedenih građevinskih radova се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Zlato se kao i uvijek do sada, vratilo, jer je to likvidna imovina koju uvijek možete prodati čak i u vrijeme globalne nelikvidnosti, a sada se suočavamo i sa inflacijom koja će biti prisutna dugo, ocijenio je trenutnu poziciju zlata u globalnoj ekonomiji Paul Fisher, predsjednik London Bullion Market Association -LBMA, nezavisne globalne institucije za standarde u trgovini plemenitim metalima, prenosi portal bif.rs.

– Zlato je relevantan dio aktive čak i u uslovima kada kamate rastu. U proteklih 18 mjeseci ekonomske prognoze su se svakih par mjeseci korigovale i niko ne zna da li ćemo postojeće ekonomske projekcije za narednu godinu morati ponovo revidirati. Prisutni su znakovi koji ukazuju da će inflacija po svemu sudeći biti dugoročno prisutna. Velike promjene u globalnoj ekonomiji, kao posljedica pandemije i inflacije počele su još u decembru 2021, znači prije početka rata u Ukrajini, koji samo kreirao dodatni pritisak, upozorio je Peter Zollner, šef bankarskog odjeljenja u Banci za međunarodna poravnanja (BIS), poznatoj i kao „banka centralnih banaka“.

Centralne banke i njihovi analitičari nisu se pokazali baš najboljim prorocima posljednjih godina. Inicijalno, američka centralna banka (FED) zajedno sa Bijelom kućom samouvjereno je početkom prošle godine tvrdila da je inflacija prolazna, maksimalno par mjeseci, i sve se vraća u normalu. Kako se pokazalo „prolazno“ se pretvorilo u dugoročno i u borbi između inflacije i centralne banke, pobjednik je još uvijek neizvjestan.

Gdje su nestali svi ti radnici niko ne zna

Pogrešne procjene odnosile su se i na tržište rada nakon pandemije. Inicijalne procjene centralnih banaka bile su da će nakon što pandemija „protutnji“, radnici se vratiti na svoja radna mjesta, što se nije dogodilo.
Na sceni je nedostatak radnika, a gdje su nestali svi ti radnici niko ne zna sigurno, ali nestašica radne snage dovela je do pritiska za povećanjem plata što je dodatno podgrijavalo inflaciju, prenosi dopisnik Biznis i finansija.

– Tržište rada je bez presedana, učešće na tržištu rada opada, imigracija je niska i može se očekivati rast nezaposlenosti u prvoj polovini naredne godine, procjena je Petera Zollnera.

Dok su se prije dvadesetak godina centralne banke takmičile ko će prije rasprodati svoje postojeće zlatne rezerve, samo da ih se riješe, proteklih godina bilježi se obrnut trend, centralne banke ponovo nastoje povećati svoje zlatne rezerve, „za svaki slučaj“, jer globalna ekonomska i politička nestabilnost doprinose povećanoj neizvjesnosti kada se radi o budućnosti.

Čak i kada se radi o „tehničkom pitanju“ kao što je držanje dijela deviznih rezervi zemlje u formi zlata, politika je neizbježna.

– Kupovina ili prodaje zlata je uvijek politička odluka, to je istovremeno i politička izjava. Zlato je uvijek bilo sredstvo za očuvanje vrijednosti pogotovu u sadašnjoj situaciji kada efektivno imamo negativne kamate za gotovinu, smatra Adrian Ash, direktor istraživanja u BullionVault, najvećoj svjetskoj kompaniji za online kupoprodaju zlata.

Politika je preuzela primat nad ekonomijom, kao što se vidi iz odluka o nametanju sankcija Rusiji od strane SAD i EU a prvi rezultat je, po mišljenju Saad Rahima, glavnog ekonomiste kompanije Trafigura, multinacionalne kompanije specijalizovane za trgovinu rudama i energijom, da „Evropa prelazi u američku energetsku orbitu“, dok je SAD istovremeno pretvorila dolar u oružje, što se može pokazati i kao mač sa dvije oštrice.

Izvor: bif.rs, piše Dražen Simić

Foto: Pixabay

Чланак Zlato se vraća u igru се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U narednih 12 meseci možemo očekivati da se svašta desi kada je u pitanju ekonomija. Energetska kriza je samo jedan od generatora, a za očekivati je da na ukupnu situaciju utiče i potencijalno pucanje još nekih od ‘balona’ koji se pumpaju ovih dana“, navodi Marinković.

Ovu godinu je osim rata Rusije i Ukrajine, sankcija, energetske krize, obeležila i inflacija. Širom sveta, a pogotovo na Zapadu zabeležen je najveći rast cena poslednjih decenija. Ni Srbija nije izuzetak.

Republički zavod za statistiku nedavno je objavio da je međugodišnja inflacija u Srbiji u avgustu iznosila 13,2 odsto. Ova brojka je manja od subjektivnog doživljaja skupoće pošto je većina stvari koje se često koriste poskupele po 20, 30, 40 pa i više odsto.

Prema agenciji Ispos očekivana inflacija za stanovništvo u 2023. godini je 20 odsto, koji bi trebalo bude smanjena na 10 odsto u 2024. i 2025. godini.

Shodno tome vrednost novca je u stalnom padu i nameće se pitanje kako je sačuvati pošto sistem “slamarice” sada nije rešenje.

Ne samo da nije rešenje, već je put, prema rečima sagovornika portala N1 – da se vrednost najbrže izgubi.

Međutim, tu nije kraj loših predviđanja.

Prema rečima Milana Marinkovića, partnera u “WM Equity Partners” ekonomske sankcije i posledična energetska kriza samo su deo problema sa kojim će suočiti ljudi širom planete u narednom periodu.

“Svedoci smo ogromnih korekcija na svim svetskim tržištima. Naročito ogromne korekcije su na tržištu obveznica koje se ruši. Veće kamate izazvale su najveći pad još od 1949. godine jer su stare obveznice izgubile na vrednosti. Osim toga, imamo balon nekretnina, balon sa auto-lizingom, balon sa kreditnim karticama. Na rubu smo ekonomske krize i u narednih 12 meseci može svašta da se desi”, kaže Marinković za portal N1.

Zbog svega toga ovo je, kako navodi, najturbulentniji period za investiranje.

Međutim, i pored očigledne neizvesnosti, deluje da je bolje investirati nego čekati da inflacija ‘pojede’ novac.

Ulaganje novca za „crne dane“

Oni koji imaju više novca lakše će ga investirati širom planete u razne poslove, ali mi ćemo se ovde posvetiti običnim ljudima koji imaju ušteđenih par hiljada evra za crne dane i ne bi da ih tek tako troše.

U moru promena neke stvari su ipak ostale iste. To je diverzifikacija ulaganja, odnosno, plasman novca u nekoliko stvari.

“To je jedini način da koliko toliko upravljate rizikom. Da se imovina drži na više mesta za investiranje. To mogu biti obveznice, nekretnine, metali. Tu su i nekretnine ali je za ulazak u ovu priču potrebno mnogo novca, desetine pa i stotine hiljada evra”, objašnjava Milan Marinković.

On navodi da tržište kapitala u Srbiji nije razvijeno, odnosno da nema mnogo razvijenih instrumenata što građanima naše zemlje otežava investicije.

Investicioni fondovi

Prema definiciji Zakona o investicionim fondovima, investicioni fondovi su “institucije kolektivnog investiranja u okviru kojih se prikupljaju i ulažu novčana sredstva u različite vrste imovine sa ciljem ostvarenja prihoda i smanjenja rizika ulaganja”.

Prema slobodnom tumačenju, investicioni fondovi su alternativa između štednje u banci i investiranja tj. aktivna štednja ili pasivno investiranje.

Ulaganjem u fondove postiže se diverzifikacija, jer se po pravilu ulaže u pakete hartija od vrednosti u kojima je više kompanija. To značajno smanjuje rizik pošto se očekuje da će neke od njih ostvariti rast.

Direktno ulaganje u akcije kompanija

Iako je kriza, za neke kompanije je ovo vreme iz najlepših snova. Tu se pre svega misli na preduzeća koja se bave poslovima u vezi sa naftom.

Poput američkih naftnih kompanija Ekon i Ševron čije su akcije u ovoj godini porasle za 46 odsto, odnosno 26 odsto. Iako je skok veliki to nije ništa prema nekim drugim energetskim kompanjama.

Prema pisanju sajta Investors na listi dominiraju Cenovus Energi, gde analitičari očekuju rast zarade po akciji od 1.230 odsto.

Valero Energi, Beri i HF Sinkler imaju prognoze od 700 odsto za celu godinu.

Tu su i kompanije koje za fokus imaju obnovljive izvore energije poput Daqo New Energy gde se očekuje rast od 181 odsto u 2022. godini.

Za ovakvo investiranje neophodno je da imate podršku brokera.

Metali

Investicija u vredne metale se može nazvati klasikom.

Poput prave klasike, pouzdani su i efikasni su u svim krizama. Ne gube na vrednosti, a po pravilu umereno rastu.

Najčešće se radi o zlatu, tačnije investicionom zlatu koje se može kupiti na gram, pet, 10….

Primera radi u Srbiji je pločica od 10 grama zlata pre krize u 2021. godini bila oko 50 hiljada dinara, a danas je oko 70 hiljada.

Obveznice

Iako su bile deo standardne ponude u sličnim slučajevima to ovog puta ne mora da znači. Makar sve dok se ne ustali određena kamatna stopa koju propisiju velike ekonomije poput Sjedinjenih Američkih Država.

Proteklih meseci svedoci smo nekoliko povećanja kamatnih stopa kako bi se ublažila inflacija.

Istovremeno, stare obveznice sa sada već dosta manjom kamatnom stopom su u dobroj meri obezvređene.

Kratkoročna štednja

Iako su bankarske kamate i dalje manje od inflacije, kratkoročna štednja može da bude način da se donekle smanji gubitak.

Možda toliko dok se ne smisli šta bi efikasnije moglo da se uradi.

Investicija u znanje i veštine

Ukoliko postoji želja da se unaprede neke od veština i znanja koji bi mogli da donesu napredak u poslu ili životu, možda su inflacija, neizvesnost, kriza idealni da budu okidač.

Stečena znanja ne mogu da izbršu ni ratovi, ni sankcije, ni energetska kriza, a izvesno je da se posle mogu npr. naplatiti.

Garažno mesto, ali u Beogradu

Svako društvo ima svoje osobenosti i neke poslove koji su proftabliniji od drugih.

Kada je u pitanju Beograd, manjak mesta za parking je postalo opšte mesto i okidač za stres.

Svakog dana potroši se hiljade sati u potrazi za mestom za parking.

Kupovina garažnog mesta košta daleko manje od stana, investicija nema, a svakog meseca može da donese prihod od rentiranja.

Izvor: N1 portal

Foto: Pixabay

Чланак Kako očuvati vrednost novca kada ceo svet beleži visoke stope inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na četvrtom mestu je BMW sa vrednošću od 27,59 milijardi dolara, dok je vrednost brenda petoplasiranog Forda gotovo dvostruko manja – 13, 21 milijardu dolara.

Među ostalih pet se nalaze Honda (11,12 mlrd $), Audi (10,67 mlrd$), BYD (10,52 mlrd$), Volkswagen (9.25 mlrd$) i Porsche (8,61 mlrd$).

Tesla ostaje u prednosti

Tesla postaje neprikosnovena u još jednoj oblasti. Ovaj brend se konstantno peo na rang listi najvrednijih svetskih brendova automobila, dostigavši vrh 2021. Kompanija je osnovana 2003. godine, a sedište se nalazi u Palo Altu u Kaliforniji. Prihod u prošloj godini iznosio je 53,8 milijardi američkih dolara. Tesla Model 3 je bio najprodavaniji plug-in model električnog vozila širom sveta te iste godine.

Drugi vredni brendovi automobila širom sveta

Tojota, kompanija koja će uskoro napuniti čitav vek, nalazi se na drugom mestu. Japanski proizvođač je jedna od najvećih kompanija u globalnoj automobilskoj industriji i aktivan je u različitim segmentima, uključujući terence i krosovere, kamione i motocikle. Automobilski brendovi poput BMW-a i Mercedes-Benza takođe su se našli na listi najvrednijih marki automobila širom sveta. Nemački Mercedes-Benz sastavlja luksuzne i krosover automobile, autobuse i kamione.

Izvor: Sveonovcu.rs

Foto: Pixabay.com

Чланак Tesla, Tojota, Mercedes najvredniji automobilski brendovi u 2022. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.