Najpopularnija svetska kriptovaluta pala je sa nebeskih visina na trećinu rekordne vrednosti iz novembra ali se na tom nivou održava već mesec dana. Da li je konačno dotaknuto dno?
Od sredine juna najpolularnija svetska kriptovaluta, bitkoin, drži se „iznad vode“, odnosno u rasponu vrednosti od 20.000 do 22.000 dolara. Taj koridor, koji je bio ugrožen nakratko silaskom 18. juna na 18.000 dolara, nije samo simbolična „kota 20“ već je to nivo koji održava u plusu one stare kupce bitkoina. Oni novi, koji su u bitkoin ušli globalnoj pomami za brzim i lakim novcem posle decembra 2020. godine, odavno su i ozbiljno u minusu.
Da li to znači da je bitkoin dotakao dno? Već neko vreme u svetu se vodi polemika oko toga koja je najniža vrednost (ako tako nešto uopšte postoji) na koju bi mogao da padne „novčić“ koji je za mnoge simbol kriptovaluta. I danas ima pesimista koji ga ubrzo vide na 12.000 dolara ali i katastrofičara koji mu predviđaju krah.
Promene su vidljive, da li su i dovoljne
Osnove na kojima se zasnivala većina prognoza, pogotoov onih mračnih, su se u poslednjih mesec dana promenile. Jedna od njih je procena kako, odnosno, koliko će Federalne rezerve SAD, zategnuti monetaranu politiku i Amerikancima i svetu poskupeti dolar.
Njihove rezerve stavljene za prodaju sada su na najnižem nivou od jula 2021. godine kada se zaustavio prethodni sunovrat bitkoina. Sa tadašnjih 29,800 dolara bitkoin je potom do novembra uzleteo na rekordnih 67.567 evra. A onda do danas izgubio 70 odsto vrednosti i izbrisao veći deo od 2.000 milijardi dolara sa celog kriptotržišta.
– Ja mislim da je inflacija pod kontrolom, i da je ekonomija pod kontolom, i da nema naznaka opasne recesije. To će stabilizovati i kriptotržište – kaže CK Ženg, suosnivač hedž fonda okrenutog kriptu za CNBC.
Ali, kako će biti dalje ni analitičarima u svetu nije posve jasno.
– Trenutni rast cene bitkoina vidima kao olakšanje trenda na srednji rok, u kome će se vrednost braniti na nivou od 25.000, možda i 28.000. Ali, kripto tržište još nije doseglo potpunu kapitulaciju, i moglo bi krajem godine pasti na 12.000 dolara – kaže Marsel Harman, izvršni direktor „Torvatel deksa“ (THORWallet DEX) za Blumberg.
Rusima dolar veći problem od bitkoina
Najave da će Rusi biti proterani sa kripto tržišta, kao deo embarga Zapada protiv Rusije zbog rata pokretanja u Ukrajini, nije se ostvarila ali promena ima.
– Niti jedna kripto platforma, koja baš zbog pritiska svoje države nije morala, nije zabranila Rusima da trguju. To se jednostavno ne uklapa u filozofiju digitalnog tržišta koje bi trebalo da bude slobodno od politike a imovina privatna. Rusima sada jeste nešto teže da trguju kriptovalutama ali ne i nemoguće. No, ja mislim da im je veći problem da dođu do dolara, zbog blokade Rusije od strane zapadnog bankarskog sistema, i kupe bitkoine, nego da njima trguju na samim berzama – objašnjava Aleksandar Matanović.
Zbog mračnih slutnji dolar, kao globalna rezervna valuta i stecište u nesigurnim vremenima, je rastao i sada je izjednačen sa, na primer, evrom. Međutim, one koji su očekivali da će FED zbog rekordne inflacije podići kamatnu stopu za čitav procentni poen, ovih dana „razočarani“.
Sadašnji trenutak „sve ili ništa“ (make-or-break) za bitkoin
Nakon što je to odbacio kao verovatnoću guverner iz borda FED-a Kristofer Voler, to su potvrdili i predsednici banaka FED-a iz Atlante i Sent Lusia, Rafael Bostik i Džejms Bulard.
A proceni da će 75 baznih poena umesto 100 biti sasvim dovoljno u borbi sa uznapredovalom inflacijom, potvrdili su potom i podaci o očekivanima mesečnoj inflaciji potrošačkih cena koja je za jul bila 2,8 odsto naspram 3,1 mesec dana ranije. To bi moglo da znači da je inflacija dostigla svoj vrhunac.
Pored podataka sa klasičnog tržišta fizičkih roba, kao i tržišta akcija koje ponovo u trendu rastu od sredine juna, ohrabruju i podaci sa digitalnog tržišta, odnosno blokčejna.
Tamošnji podaci sugerišu da je sadašnji trenutak „sve ili ništa“ (make-or-break) za bitkoin, piše Kointelegraf (cointelegraph.com). Majneri, odnosno „rudari“ koji svojom skupo plaćenom računarskom opremom „otkrivaju“ bitkoin, počeli su da u znatno manjoj količini prodaju svoje rezerve nagradnih bitkoina.
Kako će biti dalje ni analitičarima u svetu nije posve jasno
Njihove rezerve stavljene za prodaju sada su na najnižem nivou od jula 2021. godine kada se zaustavio prethodni sunovrat bitkoina. Sa tadašnjih 29,800 dolara bitkoin je potom do novembra uzleteo na rekordnih 67.567 evra. A onda do danas izgubio 70 odsto vrednosti i izbrisao veći deo od 2.000 milijardi dolara sa celog kriptotržišta.
– Ja mislim da je inflacija pod kontrolom, i da je ekonomija pod kontolom, i da nema naznaka opasne recesije. To će stabilizovati i kriptotržište – kaže CK Ženg, suosnivač hedž fonda okrenutog kriptu za CNBC.
Ali, kako će biti dalje ni analitičarima u svetu nije posve jasno.
– Trenutni rast cene bitkoina vidima kao olakšanje trenda na srednji rok, u kome će se vrednost braniti na nivou od 25.000, možda i 28.000. Ali, kripto tržište još nije doseglo potpunu kapitulaciju, i moglo bi krajem godine pasti na 12.000 dolara – kaže Marsel Harman, izvršni direktor „Torvatel deksa“ (THORWallet DEX) za Blumberg.
Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay