Predloženo je da se izmene i dopune primenjuju od 1. januara 2024. godine.

U Računvodstvenoj komori Srbije kažu da predloženo rešenje razmene podataka na SEF-u putem klauda nije u interesu države, ni poreskih obveznika, kao ni poreskog postupka i unapređenja poslovnog ambijenta.

„Mi tražimo unapređenja procedura koja se odnose na sistem elektronskih faktura (SEF) i evidencije na sistemu, SEF-u, ali dobili smo rešenje razmene podataka na SEF-u putem klauda. Sve je ovo posao u nečijem interesu, ali nama ne rešava probleme već vodi rušenju računovodstvenih načela i računovodstvenih evidencija u glavnoj knjizi, kao i PDV evidencija“, kaže Snežana Mitrović, predsednica Računovodstvene komore Srbije.

Računovodstvena komora Srbije je identifikovala probleme i predložila rešenja.

„Nažalost ovde u najavi nema rešenja, koja bi bila interesu Poreske uprave, poreskih obveznika i dobrog poslovnog ambijenta“, kaže Mitrović.

Biljana Bujić, potpredsednica Saveza za fer konkurenciju u NALED-u i Partner/E&I Partner u KPMG Beograd kaže da je predloženo da se izmene i dopune primenjuju počev od 1. januara 2024. godine, osim odredbi koje se odnose na novu obavezu elektronskog evidentiranja prethodnog poreza za koje se predlaže početak primene za poreske periode koji počinju posle 31. avgusta 2024. godine.

Imajući u vidu da je jedna od najznačajnijih izmena uvođenje obaveze evidentiranje prethodnog PDV-a, prema njenoj oceni, očekivano je da to zahteva i izmene SEF-a.

Šta privreda dobija prelaskom e-faktura na klaud?

„Načelno, prelazak na klaud trebalo bi da omogući tehničko unapređenje kvaliteta i sigurnosti servisa. S druge strane, bilo bi dobro kada bi se predviđena unapređenja predstavila privredi, kako bi privrednici mogli da sagledaju efekte izmena sa aspekta korišćenja sistema“, kaže Biljana Bujić.

Da bi se omogućilo sastavljanje preliminarne PDV prijave na osnovu podataka iz SEF-a, Predlogom zakona se predviđa, kako ona kaže, obaveza evidentiranja prethodnog poreza.

„Obaveza evidentiranja prethodnog PDV-a postoji nezavisno od toga da li obveznik ima pravo na odbitak prethodnog PDV-a ili ne. Posledično, preliminarna PDV prijava nikada neće biti i konačna – PDV prijava koju treba podneti Poreskoj upravi. PDV prijava koja se podnosi Poreskoj upravi, kako ona kaže, moraće biti sastavljena na osnovu podataka iz poslovnih knjiga i PDV evidencija poreskog obveznika“, kaže Bujić.

Loš sistem e- faktura

Darko Majstorović, direktor firme „Control 1“ kaže da već loš sistem e- faktura nadograđuju sa novim pravilima, a cenu će plaćati privreda.

„Zakon je u proceduri i na svu žalost privrede biće usvojen jer u Parlamentu imamo „dizače ruku“ koji ne razumeju ovaj zakon i ne znaju šta se predlaže. Ako se usvoji ovaj zakon naneće ogromnu štetu privredi“, smatra Majstorović.

Najveći problem je pravna i poreska neizvesnost zatim duple evidencije jer se sada PDV predaje elektronski, ali kako on kaže, treba ponovo SEF-u da se predaje evidencija PDV-a samo na drugi način.

Od uvođenja e- faktura taj sistem ne radi kako treba često se dešava da se sajt sporo otvara i sporije učitava sve promene i kad privrednici kliknu da su predali tu fakturu potrebno je nekoliko sati da se obradi, kaže on.

„Za to vreme ne zna se da li je prošla ili nije, pa onda ako to ponovo urade i nakon nekoliko sati desi se da se duplo evidentira faktura i onda je to ozbiljan problem. Na kraju kad kupac prihvati duplu fakturu onda privrednici imaju muku da to storiniraju“, kaže Majstorović.

Ovo su novi propisi koji se ne naslanjaju na postojeći zakon o PDV-u, kako on napominje, nego su u suprotnosti sa Zakonom o PDV-u.

Privreda zabrinuta

„Privrednici sumnjaju da se izmene donose iz manipulativnih razloga, da bi u integrisani sistem e- faktura imali uvid oni koji imaju uticaja na donosioce odluka. To je velika opasnost i verovatno će dovesti do toga da se ima uvid u cene pojedinih firmi i njihove kupce, neće biti poslovne tajne“, kaže Majstorović.

Biljana Bujić kaže da prethodni PDV treba evidentirati u roku od 10 dana po isteku poreskog perioda i na osnovu odredbi Predloga zakona nije jasno na koji način će se evidentiranje raditi, odnosno da li će se zahtevati pojedinačno evidentiranje svih ulaznih faktura.

„Pojedinačno evidentiranje svih ulaznih faktura predstavljalo bi značajno opterećenje privredi jer bi morali da urade dodatne izmene u svom IT sistemu, a postavlja se pitanje svrhe evidentiranja računa koji su izdati putem SEF-a i koji se nalaze u SEF-u. Za izmene u IT sistemu potrebni su budžeti i vreme, mi smo sada na kraju godine kada su budžeti za narednu godinu usvojeni. Imajući u vidu da izmene još nisu usvojene i da ne postoje detaljnije informacije nije moguće u ovom trenutku uraditi nikakvo budžetiranje i planiranje, te ovo donosi dodatu neizvesnost za privrednike“, ocenjuje Bujić.

Na osnovu do sada raspoloživih informacija, kako ona kaže, privreda je zabrinuta kakve će efekte predložene izmene imati.

Majstorović kaže da su u Srbiji veoma komplikovani poreski zakoni, dok su u drugim zemljama mnogo jednostavniji posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj gde su propisi jasni privrednicima.

Izvor: Nova eknomija

Foto: Pixabay

Чланак E- fakture u oblacima, privrednici u magli се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj novi Nacrt, kako on ukazuje, u suprotnosti je sa nekoliko članova Zakona o PDV-u. U ovoj dopuni Zakona skraćuje se vreme za prijavu elektonskog PDV-a (PDV se i do sada predavao elektronski) na 10 dana što je u suprotnosti sa Zakonom o PDV-a u. Prema tom propisu rok za predaju poreske PDV prijave je 15 dana od dana završetka poreskog perioda, kaže Majstorović.

Dalje, to je u suprotnosti sa članom 50. (stav 1) Zakona o PDV-u koji propisuje, prema njegovim rečima, da se poreska prijava za PDV podnosi u roku od 15 dana po isteku poreskog perioda.

Ova dopuna unosi dodatnu pravnu nesigurnost i nejasnoće i po osnovu drugih situacija koje se dešavaju u praksi, ocenjuju knjigovođe i mali privrednici.

„Na primer, ukoliko se desi da privrednik dobije zakasnelu fakturu iz nekog od prethodnih perioda od svog dobavljača nejasno je kako će se knjižiti ovakve fakture kao i kako će se evidentirati taj zakasneli PDV“, ukazuje Majstorović.

E- fakture su zakomplikovale poslovanje umesto da ga pojednostave

„Dopune Zakona o e-fakturisanju u koliziji je sa nekoliko članova Zakona o PDV-u pa je nejasno koji zakon će se primenjivati u određenim situacijama iz prakse i otvoreno sumnjamo da će Poreska uprava zloupotrebljavati ove članove zakona na štetu preduzeća“, kaže Majstorović.

Nova ekonomija do objavljivanja teksta nije dobila odgovor od Ministarstva finansija.

„Pozivamo Ministarstvo finansija da pregleda i usvoji mnogobrojne stručne primedbe koje su dali Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije, Računovodstvena komora Srbije, kako bi se pojednostavili ovi poreski zakoni koji će kako smo već predvideli izazvati nepravilan rad u knjigovodstvu firmi“, ocenjuje Majstorović .

U Udruženju Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije kažu da su više puta ukazivali da je primenjen nedovoljno definisan i nedovoljno razrađen sistem e- faktura koji je zakomplikovao poslovanje umesto da ga pojednostavi.

Ministarstvo finansija objavilo je na sajtu da će tokom trajanja konsultacija predstavnici organizacija, pravosudnih organa, međunarodnih organizacija, udruženja građana drugi zainteresovani moći do 25. septembra 2023. godine da daju predloge, komentare, sugestije i primedbe na tekst Nacrt zakona.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Nedovoljno definisan i razrađen sistem e- faktura pretrpeće dodatne izmene се појављује прво на Biznis i Finansije.

U petak, 8. septembra, počela je javna rasprava o Nacrtu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, koji donosi brojne novine.

Javna rasprava traje do 28. septembra, a očekuje se da zakon bude usvojen do kraja godine.

„S obzirom da se tržište duvana i duvanskih proizvoda kontinuirano menja, idući u smeru razvoja novih i alternativnih proizvoda koji u svom sastavu ne sadrže duvan, ali sadrže nikotin ili arome bez nikotina, a namenjeni su pušenju ili oralnoj upotrebi, Ministarstvo finansija uvidelo je potrebu da se ovi proizvodi precizno definišu, kao i da se reguliše poslovanje privrednih subjekata koji obavljaju delatnost u vezi sa novim i alternativnim proizvodima na tržištu Srbije“, navodi u obrazloženju Ministarstvo finansija.
U Zakon o duvanu uvodi se kategorija „srodnih proizvoda koji ne sadrže duvan“.

Koji sve proizvodi će se naći u novom Zakonu

Mogu da budu sa i bez nikotina, ne sastoje se od duvana, ali u pogledu drugih kriterijuma odgovaraju duvanskim proizvodima – to su tečnost za punjenje elektronskih cigareta, biljni proizvodi za pušenje odnosno zagrevanje, nikotinske vrećice i proizvodi za vodenu lulu (arome za nargilu).

Zakon prepoznaje elektronske cigarete kao elektronske uređaje za zagrevanje duvanskog odnosno biljnog proizvoda koji se koristi za inhaliranje pare.

Elektronska cigareta može biti za jednu upotrebu ili punjiva i po novom zakonu podrazumeva i elektronsku nargilu, olovku za vejping („vejp“), elektronsku lulu i bilo koji elektronski sistem za inhvaliranje pare.

U „ostale duvanske proizvode“ novi nacrt zakona ubraja duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje (burmut) ali i – snus.

Zakon definiše snus kao „svaki duvanski proizvod koji se upotrebljava za oralnu upotrebu osim onih namenjenih za udisanje ili žvakanje, koji je izrađen u celosti ili delimično od duvana, u obliku praha ili čestica ili bilo kakavoj kombinaciji tih oblika, pakovan u vrećice ili porozne vrećice“.

Zabrana za maloletnike

Osim duvanskih proizvoda i ostalih duvanih proizvoda čija je prodaja maloletnicima već zabranjena, Nacrtom zakona zabranjuje se trgovcima da maloletnicima prodaju i sve što se sada uvodi u zakon: razne vrste elektronskih cigareta – vejpove, pafove, snus… koji su već uveliko popularni među mladima, a dostupni su im na raznim prodajnim mestima, čak i u pojedinim – apotekama.

Ovo nije jedini zakon koji će se menjati zbog masovne pojave novih proizvoda na tržištu.

Podsetimo, Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine obelodanilo je još 6. aprila da počinje rad na izradi izmena Zakona o zaštiti potrošača „u delu koji se odnosi na zabranu prodaje elektronskih cigareta i drugih proizvoda sa ili bez nikotina maloletnicima“.

Takođe, upravo usvojenim izmenama Zakona o akcizama već je predviđeno dodatno oporezivanje pojedinih proizvoda koji još nisu „osvanuli“ u Zakonu o duvanu.

Tako će akciza na nikotinske vrećice biti naplaćivana po kilogramu neto mase sadržane u vrećicama u iznosu od 4.500 dinara po kilogramu.

Novi registri

Sve firme koje se bave proizvodnjom i uvozom ovih proizvoda biće evidentirani u novim registrima koje takođe predviđa ovaj zakon.

Zakon uvodi i nove registre – tzv. registar proizvođača srodnih proizvoda i registar uvoznika srodnih proizvoda.

Ta dva nova registra vodiće Uprava za duvan pri Ministarstvu finansija.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U novom Zakonu će se naći upotreba vejpova, pafova, nikotinskih vrećica… се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njemu, osiguranje zaposlenih je obavezno.

Poslodavci su sada dužni da prilagode poslovanje novim zakonskim propisima u roku od dve godine od stupanja zakona na snagu.

U nastavku pročitajte šta podrazumeva osiguranje od povreda na radu i profesionalnih bolesti, od čega osiguravate svoje zaposlene, kolike su kazne ukoliko to ne uradite i sve što treba da znate.

Ko treba da osigura svoje zaposlene i šta podrazumeva ovo osiguranje?
Zakon ima za cilj unapređivanje i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se sprečile povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti povezane sa radom. On definiše obaveze poslodavaca, prava i obaveze zaposlenih i druge opšte smernice za prevenciju.

Jedna od ključnih odredbi Zakona je da poslodavci moraju obezbediti osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti, kako bi im se omogućila adekvatna naknada štete u slučaju nezgode.

Finansijski teret osiguranja snosi poslodavac, a svi poslodavci dužni su da osiguraju svoje zaposlene, bez obzira na delatnost kojom se bave.

Kako nam profesionalci sa sajta osiguranik.com prenose, zabeleženo je povećanje poziva poslodavaca koji žele da osiguraju svoje zaposlene od stupanja zakona na snagu, kao i dodatnih pitanja u vezi sa njihovim obavezama. Iako postoji rok od dve godine za prilagođavanje, preporučuje se da poslodavci što pre zaključe polisu osiguranja zaposlenih od nezgode, imajući u vidu da godišnji troškovi osiguranja nisu visoki.

Šta se smatra nesrećnim slučajem?

Važno je razumeti šta se smatra „nesrećnim slučajem“ prema uslovima osiguravajućih kuća.

To je iznenadni događaj nezavisan od volje osiguranika, koji može rezultirati smrću, potpunom ili delimičnom invalidnošću, privremenom nesposobnošću za rad ili zdravstvenim problemom koji zahteva medicinsku pomoć.

Nezgode mogu uključivati: sudare, padove, električne udare, prelome kostiju, gušenje, udarce, ujede životinja, opekotine, izlaganje štetnim hemikalijama i slično. Važno je da osiguranik nije namerno izazvao nesrećni slučaj i da se on dogodio protiv njegove volje.

Osiguravajuće kuće neće nadoknaditi štetu ako je nesrećni slučaj posledica prirodnih katastrofa, rata, terorističkih napada ili građanskih nemira. Takođe, nema nadoknade ako je osiguranik bio pod uticajem alkohola ili droga, izvršio ili učestvovao u krivičnom delu, namerno se povredio ili pokušao izvršiti samoubistvo.

Kada su zaposleni osigurani?

Zaposleni su osigurani ne samo tokom radnog vremena i na radnom mestu, već i tokom puta od kuće do posla, kao i tokom službenih putovanja.

Odluka da se zaposleni osiguraju i van radnog vremena i puta je na poslodavcu, ali takvo pokriće može biti ugovoreno. Na primer, radnik koji je osiguran i u slobodno vreme može dobiti nadoknadu ako se povredi tokom amaterske fudbalske utakmice s prijateljima.

Kolike su kazne za nepoštovanje obaveze osiguranja?

Kazne za nepoštovanje obaveze osiguranja zaposlenih su visoke.

Poslodavac sa svojstvom pravnog lica koji ne osigura svoje zaposlene suočava se sa novčanom kaznom u rasponu od 1.000.000 do 1.500.000 dinara.

Za preduzetnike, kazna iznosi od 200.000 do 400.000 dinara

Direktori i druga odgovorna lica kod poslodavaca mogu biti kažnjeni novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara.

Fizička lica koja ne obezbede osiguranje zaposlenih mogu biti kažnjena novčanom kaznom u rasponu od 30.000 do 150.000 dinara.

Da li je osiguranje zaposlenih od povreda na radu i profesionalnih bolesti skupo?

Cena obaveznog osiguranja zavisi od rizičnosti posla kojim se radnik bavi.

Premija za poslove sa nižim rizikom, poput knjigovođe, će biti manja u poređenju sa poslovima sa većim rizikom, kao što je građevinski radnik. Osiguravajuće kuće razlikuju tri razreda opasnosti, kao i posebno rizična zanimanja poput vatrogasaca ili vojnih pilota.

Izvor: Osiguranik.com/Sveonovcu

Foto: Pixabay

Чланак Koliko košta obavezno osiguranje za zaposlene? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nadležni tvrde, da je taj novac već upotrebljen, pa tako oni koji su kroz svoje zarade izdvajali za fond kraće od 15 godina, kada zađu u sedmu deceniju ipak neće imati nikakve privilegije koje imaju penzioneri u Srbiji, poput popusta u marketima, besplatne rehabilitacije u banjama, povlašćenih cena u pozorištima…

Socijalna penzija

U pojedinim skandinavskim zemljama i u Australiji ovaj problem regulisan je kroz instituciju socijalne penzije, koja se ne finansira iz doprinosa. Dodeljuje se po osnovu prebivališta i takođe je targetirana. Dobijaju je oni koji ne ispunjavaju uslove za penzionisanje ili kojima je penzija niska. Postoje i zemlje koje ne proveravaju dohodak, i dodeljuju samo na osnovu prebivališta. Takve su Holandija, Novi Zeland i Izrael.

Novac od uplaćenih doprinosa, nažalost, nije moguće vratiti ni u jednoj vrsti osiguranja, jer osiguranja tako funkcionišu. Prema nekim analizama ona bi inače mogla da se isplaćaju „dobitnicima“, a koji su, na primer, uplaćivali doprinose 20 godina. Primera radi, na mesečnom nivou izdvajaju se mnogo niži iznosi od mesečne penzije, a kasnije se primaju čekovi tokom 30 godina nakon penzionisanja.

U gotovo svim zemljama sa sličnim penzijskim sistemima, kada je u pitanju javno penzijsko osiguranje, postoji minimalni staž od 15 ili 20 godina (Portugalija, Austrija, Slovenija, Mađarska, Litvanija, Slovačka), u Francuskoj i Americi 10 godina. Takva je računica da biste mogli u proseku da primate penziju 15 godina, koja je inače mnogo viša nego doprinosi koji se uplate za isti period. Isto je i u zemljama u regionu.

Socijalna pomoć kao rešenje

Prema istraživanjima koja su rađena pre nekoliko godina, u našim uslovima je najprihatljivije da se u okviru programa novčane socijalne pomoći (NSP) uvede poseban modul za staračka domaćinstva.

To su ona domaćinstva u kojima su svi članovi stariji od starosne granice za penzionisanje, odnosno od 65 godina, ali bi u tom slučaju morali da se relaksiraju i imovinski uslovi. Starosna granica za ovo pravo bi trebalo da bude nešto viša nego za penziju za tri ili pet godina, a primanja niža u odnosu na minimalnu penziju.

Miloš Grabundžija, predsednik Udruženja penzionera „Nezavisnost“ smatra da je to jedna od mana principa međugeneracijske solidarnosti na kome počiva naš penzioni sistem.

– Sada ako ne ispuniš zakonski uslov za penziju, novac koji si davao u fond propada za onoga koji je plaćao, jer on u trenutku izdvajanja ide za penzije trenutnih korisnika – kaže naš sagovornik. – Postoje, međutim, tu i subjektivne okolnosti, kada se, na primer, radnik i gazda dogovore da mu se isplaćuje veća plata na ruke, a da firma ne izmiruje obaveze prema državi. Kada dođe vreme za penziju, onda shvate da je to bilo potpuno pogrešno.

Za Ranku Savić, predsednicu Asocijacije samostalnih sindikata Srbije je nedopustivo da radnici koji izdvajaju, recimo, 14 godina za doprinose ostanu bez dinara u starosti.

– Ovo pitanje, kao i ukidanje kaznenih poena za prevremeni odlazak u penziju mora pod hitno da se stavi na dnevni red – smatra Savić. – Ispada da oni koji su uplaćivali za penzije, kao da su novac bacali u bunar.

Izvor: Kurir

Foto: Pixabay

Чланак Da li novac od doprinosa za one koji nisu ispunili uslov za penziju može da se vrati се појављује прво на Biznis i Finansije.

To znači da broj telefona više neće moći da se koristi bez ostavljanja ličnih podataka, a sve to u cilju, kako se navodi, postizanja veće sigurnosti građana.

S tim u vezi, donošenje novog zakona trebalo bi da olakša pronalazak odgovornog lica u slučaju zloupotrebe SIM kartica.

Ipak, građanima ostaje nejasno na koji način će se pomenuta registracija vršiti, s obzirom da je do sada bilo moguće nabaviti novu karticu na bilo kom kiosku ili u prodavnici.

Kako su naveli iz Ministarstva infomrisanja i telekomunikacija, građanima je ostavljena mogućnost da i ovu registraciju obave elektronski preko Portala eUprave.

Ipak, nije precizirano da li to znači da se korisnici mogu registrovati i u filijalama mobilnih operatora ili na mestu kupovine kartice – bilo to prodavnica ili trafika.

Takođe, registracija će podrazumevati ostavljanje ličnih podataka – imena i prezimena, i identifikacionih podataka, što korisnike dodatno brine.

Sve u svemu, na koji god način se bude sprovodila mera obavezne registracije, ona će zahtevati izdvajanje dodatnog vremena građana.

Iako su mišljenja o registraciji podeljena, te jedni smatraju da je ovo sigurnija opcija za građane a drugi da je ostavljanje ličnih podataka uvek rizično, Jovan Ristić, pravnik iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, objašnjava da registraciju pripejd brojeva nije bilo moguće izbeći.

Kome se ostavljaju lični podaci

Ipak, ni njemu nije najjasnije na koji način će se to odvijati u praksi.

„Nisam siguran kome ćemo ostavljati lične podatke. Verovatno će novi kupci ostavljati podatke pri kupovini broja. Nije da mi se ta ideja dopada, jer, nažalost, ima mnogo zloupotreba ličnih podataka u Srbiji, ali je bilo neizbežno zato što su okolne zemlje uvele isti princip“, kaže Ristić.

Komentarišući čitav zakon, Ristić ističe da ima utisak da o njemu nije bilo javne rasprave, te da mu deluje da se prevashodno štite interesi krupnih trgovaca.

Osim toga, Danasov sagovornik napominje da ipak postoji elemenata koji značajno bolje i preciznije regulišu prava korisnika, nego što je to slučaj bio do sada.

Osim toga, Danasov sagovornik napominje da ipak postoji elemenata koji značajno bolje i preciznije regulišu prava korisnika, nego što je to slučaj bio do sada.

Sa druge strane, Vesna Perničić iz Republičke unije potrošača, kaže da je ovaj zakon maksimalno harmonizovan sa EU kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti, te da ne veruje da će se lični podaci ostavljati na kioscima.

„U članu 158 Nacrta Zakona navedeno je da je pre pružanja usluge sa plaćanjem unapred, pružalac usluge dužan da izvrši registraciju krajnjeg korisnika radi identifikacije, i to uz fizičko prisustvo ili elektronskim putem. Ova identifikacija je uobičajena u vecini zemalja. Prikupljeni podaci mogu se koristiti samo u svrhu sprečavanja i zloupotrebe elektronskih komunikacija, a u druge svrhe samo uz punovažni pristanak krajnjeg korisnika“, pojašnjava Perničić.

Kako dodaje, donošenje novog zakona bilo je obavezno, zbog usklađenja sa regulativama EU i otvaranja poglavlja 10, koje se odnosi na elektronske komunikacije.

Osim toga, naša sagovornica napominje da odredbe nisu na uštrb korisnika, već da im pružaju bolju zaštitu, počev od mogućnosti blokiranja neželjenih poziva pa sve do omogućavanja roditeljske kontrole.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Da li će građani morati prodavcu da ostavljaju lične podatke pri kupovini SIM kartice? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velika većina među onim stanovnicima Pariza koji su se odazvali na neobavezujući referendum, glasala je za to da se električnih trotineti proteraju sa ulica na posebne staze van saobraćajnica. U nesrećama u Francuskoj u kojima su učestvovali trotineti tokom 2021. godine poginule su 24 osobe, uključujući i jednu u Parizu.

Problem sa ovim vozilima sve više imaju i Beograđani, koji željno iščekuju predložene izmene Zakona o saobraćaju kojima bi se regulisala i ova kategorija vozila.

Međutim, nisu trotineti jedini koji remete gradski saobraćaj i bezbednost kako pešaka tako i onih koji se voze automobilima. Veliki problem mogli bi da izazovu električni bicikli, potencijalno novi hit među onima koji vole da se voze „brzo i na struju“.

– Vozači su se u Srbiji pomalo zasitili trotineta, i sada traže nešto drugo a da ne mora da se registruje, ili bar da se ne produžava registracija svake godine. I onda srpsko tržište odgovori zahtevima kupaca, koji bi da se voze a nemaju nikakvu odgovornost ni troškove“ i ponudi električne bicikle – kaže za 24sedam Vladimir Anić, konsultant za električna vozila.

Bicikl sa pomoćnim motorom, kako ga zakon prepoznaje, u gradskom saobraćaju nije nimalo bezazlena sprava, naučili smo to iz primera trotineta kojih se nakupilo više od 200.000 po srpskim ulicama i putevima.

– To prolazi ispod radara kao bicikl ali vi praktično vozite električni skuter a nemate registracionu tablicu, niti plaćeno osiguranje. To je vrlo opasno i po vas i po druge učesnike u saobraćaju. A bicikli koji idu preko 25 na sat nisi ni projektovani za te brzine, nit imaju ram za to niti kočnice kao pravi skuter – naglašava Anić, koji je i direktor beogradskog proizvođača električnih skutera „Motogrini“.

Ugrožena bezbednost ali i tržište skutera

Ukoliko dozvolimo da se električni bicikli nekontrolisano rašire gradskim ulicama po Srbiji, mogli bi da ugrozimo bezbednost mnogo više nego što je to sada sa trotinetima, koje ipak vozi donekle specifična populacija ljudi. Uz to, moglo bi sa se „potpuno ugasi“ i domaće tržište skutera, ionako prilično tanko.

– Interesovanje za električne skutere se generalno jeste povećalo ali i tu ima nekih nasleđenih problema. Jedan je problem procedure dobijanja subvencija za električna vozila a drugi kako zakon tretira vozače skutera – objašnjava naš sagovornik.
Izmenom zakona Srbija je što se skutera tiče, krenula mimo sveta. Sada važe propisi da svako ko je polagao vozački ispit za „B kategoriju“ (putnički automobili) posle januara 2012. godine nema pravo da upravlja skuterom. Za razliku od prakse u svetu, kod nas za to treba vozačka „A kategorije“.

– Zbog toga nemamo procvat tržišta skutera koje smo imali 2007. do 2009. godine, jer se smanjila publika. Zbog toga je delimično i ovako eksplodiralo tržište trotineta. Neće mladi ljudi da daju pare na dodatnu obuku i posebnu dozvolu – napominje Anić.

Subvencije promeniti ili ukinuti

Subvencije su poseban problem, i na proceduru se žale ne samo prodavci i kupci skutera nego i automobila.

– Imamo dobru nameru države ali organizaciono loše sprovedenu ideju subvencije. Procedura je veoma komplikovana i traje toliko da je kontraproduktivna i ljudi odustaju od ideje kupovine skutera, pa se preorijentišu na električne bicikle. Čak sam u jednom trenutku i zamolio da se od subvencije odustane, jer samo pravi štetu – ističe Anić, koji je kao konsultat Asocijacije uvoznika vozila i delova i član Radne grupe za električna vozila pri Privrednoj komori Srbije učestvovao u razgovoru sa nadležnim ministarstvima.

Naš sagovornik kaže da u sezoni koja traje u šest meseci (eventualno osam, devet za one koji skutere koristite za npr. dostavu hrane), vi ne možete sebi da dozvolite da čekate dva mesec da vam neko odobri papire za subvenciju.
– Za to vreme, dok čekate, ne smete da kupite skuter a niti da ga registrujete ako ga ugovorno dobijete. To su ozbiljni problemi pa bi trebalo ili da se to sredili da se ukine, da ne odvlači pažnju ljudima – zaključuje Vladimir Anić.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Električni bicikli se sve više voze, nema registracije a ni odgovornosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je preneo portal Klima 101, Evropska komisija je 16. marta objavila predlog novog Zakona o kritičnim sirovinama.

On predstavlja deo paketa zakona uz pomoć kojih Evropa planira da parira Kini i SAD u proizvodnji zelenih tehnologija, ostvari ciljeve iz Zelenog dogovora i dostigne najavljene neto nula emisije gasova staklene bašte do 2050. godine.

Međutim, ovaj zakon ima posebnu važnost za Evropsku uniju, ali potencijalno i za budućnost Srbije: naime, pod “kritičnim sirovinama” smatraju se pre svega retki metali koji su neophodni za različite savremene zelene tehnologije, među koje spada i litijum, trenutno nezamenljivi činilac u proizvodnji baterija za električne automobile, solarne elektrane i gotovo sve prenosne uređaje koje svakodnevno koristimo.

Šta menja novi zakon?

Pre svega, Evropska unija planira da vidno smanji svoju trenutnu zavisnost od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine koja je trenutno najveći izvoznik na svetu: utvrđen je cilj da do 2030. godine evropski rudnici i reciklažni centri proizvode 10, odnosno 15 odsto sirovina neophodnih za zelene industrije Unije.

Ali verovatno najveća promena koju uvodi novi zakon je osnivanje Odbora za kritične sirovine, kojeg će činiti predstavnici svih članica EU kao i Evropske komisije. Među različitim ovlašćenjima Odbora je i pravo da se određeni projekti eksploatacije proglase za “strateške”, što sa sobom nosi niz administrativnih olakšica.

Ovakvo ubrzanje mora imati i ekološku cenu. Čitajući zakon, smernice i saopštenja koje je objavila Evropska komisija, stiče se utisak da je Evropska unija danas voljna da tu cenu plati, makar ako je rezultat razvoj zelenih industrija i tranzicija ka obnovljivim izvorima.

Šta to znači za Srbiju?

Najveća procenjena nalazišta litijuma u Evropi su, redom, u Nemačkoj, Češkoj i Srbiji, sa drugim zemljama daleko iza. Međutim, nalazišta u Nemačkoj, koja se nalaze u dolini Rajne na jugozapadu zemlje, nalaze se na velikim dubinama i zahtevaju nove tehnologije ekstrakcije koje, između ostalog, mogu izazvati zemljotrese, a čija ekološka i ekonomska održivost još uvek nije dovoljno istražena.

Jedini trenutno poznati „pandan“ dolini Jadra u smislu količine i isplativosti ekstrakcije litijuma nalazi se u Češkoj, što Srbiju čini važnom tačkom u bilo kojim budućim planovima evropskih rudnika kritičnih sirovina.
Mada ni novi Zakon, niti prateći dokumenti nigde ne navode Srbiju, najavljena je pojačana saradnja sa strateškim partnerima – izvoznicima širom sveta (kao što su Čile, Namibija i Kanada).

Teško je zamisliti da usvajanje Zakona o kritičnim sirovinama neće dovesti i do pojačanog pritiska da se (Evropi daleko bliži) rudnik litijuma u dolini Jadra ipak otvori.

Srbija je 2021. godine otvorila pregovaračko poglavlje 15, koje se tiče energetike, a kojim se, kako piše Ministarstvo za evropske integracije, podrazumeva “implementacija relevantnih pravnih tekovina Evropske unije u energetici, zaštiti životne sredine, korišćenju obnovljivih izvora energije i zaštiti konkurencije” u Republici Srbiji.

Da li će ova inicijativa Evrope ponovo pokrenuti temu jadarskog litijuma, i da li će se ovo pitanje opet rešavati na ulicama srpskih gradova – ostaje da se vidi. Ali, kako se dodaje, što se tiče EU, pravila svakako više nisu ista.

Izvor: Novaekonomija.rs
Foto: Pixabay

Чланак Šta novi EU zakon znači za srpski litijum? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Briselski portal, pozivajući se na tri izvora, piše da EU u okviru borbe protiv stranog uticaja u tom bloku radi na zakonu koji će primorati nevladine grupe, konsultantske kuće i akademske institucije da prijave svako finansiranje izvan EU.

Planirani zakon koji je u ranoj fazi pripreme, sličan je zakonima u Australiji i SAD. Po američkom Zakonu o registraciji stranih agenata, još od 1938. godine lobisti koji rade u ime neke strane države, moraju da se registruju kod savezne vlade SAD.
Evropska verzija zakona verovatno neće biti usmerena na pojedince, ali bi, ako bi taj propis bio usvojen, i komercijalne i neprofitne organizacije morale da obelodane finansiranje koje nije iz EU, a koje se odnosi na plaćanje akademskih studija, izjavio je za Politiko zvaničnik Evropske komisije koji nije želeo da bude imenovan.

Zakon bi mogao da bude finalizovan krajem maja, navodi Politiko, podsećajući da se Evropa poslednjih godina suočava sa nizom operacija širenja stranog uticaja – od ruskih kampanja u cilju uticanja na rezultate izbora, do kineskih grantova za univerzitete radi oblikovanja retorike o ljudskim pravima, do nedavnog korupcionaškog skandala „Katargejt“ koji potresa Evropski parlament.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u govoru o stanju Unije septembra prošle godine najavila paket za „odbranu demokratije“, čime je pod vođstvom potpredsednice Komisije Vere Jurove počeo rad na zakonu o stranom uticaju.

Izvor finansiranja

Kritičari, međutim, ocenjuju da je vreme za to nezgodno, pošto je Gruzija upravo odbacila sličan zakon koji bi od organizacija zahtevao da se registruju kao „agenti stranog uticaja“ ako više od 20% finansija dobijaju iz stranih izvora.

Kritike tog zakona dolazile su i od najviših zvaničnika Unije, među kojima su šef evropske diplomatije Žozep Borel i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Predlagači zakona su tvrdili da je napravljen po ugledu na američki zakon, ali su ga mnogi kritičari videli kao pokušaj učvršćivanje državne kontrole i poredili ga sa sličnim ruskim zakonom. Zakon je posle masovnih protesta i oštrih kritika međunaronde zajednice povučen prošle sedmice.

„To je očigledno delikatna stvar. Još smo u početnim fazama sakupljanja informacija od širokog kruga zainteresovanih strana kako bismo bili sigurni da imamo pravi pristup“, rekao je zvaničnik Komisije.

Da je to veoma osetljivo pitanje pokazuju i reakcije nevladinih organizacija na preliminarni upitnik koji je poslala Evropska komisija, a koji bi trebalo da bude uključen u procenu uticaja kao dela izrade zakona.

Po primerku upitnika u koji je Politiko imao uvid, od ispitanika se već tražilo da navedu detalje o izvorima finansiranja koji su izvan EU.

To pitanje o finansiranju je mnoge iznenadilo, izjavio je Nik Ajosa iz organizacije Transparensi internešenel, dodavši da su „pitanja sugerisala da procenjuju da li je Transparensi internešenel pretnja demokratiji“.

Izvor: Beta/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Evropska unija priprema zakon o stranim agentima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Države članice EU biće obavezne da uvedu kazne kompanijama koje navode nepotvrđene ekološke tvrdnje o svojim proizvodima, objavio je danas portal Euraktiv.

Taj portal je imao uvid u nacrt zakona koji bi narednih nedelja trebalo da bude predstavljen Evropskoj komisiji, i prenosi da je cilj predloga zakona da pomogne potrošačima da budu bolje informisani o proizvodima koje kupuju.

Kako prenosi Euraktiv, u nacrtu stoji da gotovo polovina, odnosno 40 odsto ekoloških tvrdnji na proizvodima nije potkrepljeno činjenicama, pa tako “potrošači nemaju pouzdane informacije o održivosti proizvoda i suočavaju se sa obmanjujućim komercijalnim praksama, kao što je nedostatak transparentnosti i kredibiliteta ekoloških oznaka“, kao i protiv „grin vošinga“, odnosno korišćenja nepotvrđenih ekoloških tvrdnji u reklamnim kampanjama.

– Kompanije koje iznose ‘zelene tvrdnje’ trebalo bi da ih potkrepe standardizovanom metodologijom za procenu njihovog uticaja na životnu sredinu – navodi se u nacrtu.

Euraktiv prenosi da će od država članica EU biti zatraženo da “uspostave sistem verifikacije za potvrđivanje ekoloških tvrdnji“, koje će sprovoditi “nezavisni verifikatori“. Pored toga, zemlje EU će biti zadužene da obezbede da se “ta pravila primenjuju“ i da uvedu kazne koje “treba da budu delotvorne, srazmerne i odvraćajuće“, i koje bi trebalo da se utvrde na osnovu zajedničkih kriterijuma.

Dimitri Vergne iz Evropskog udruženja potrošača rekao je za Euraktiv da je ohrabrujuće što EK namerava da u velikoj meri unapredi organe za nadzor nad tržištem u borbi protiv „grin vošinga“.

– Nadamo se da će ovaj predlog ostati u konačnoj verziji zakona – rekao je Vergne.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Zemlje EU uvode kazne za lažne ekološke tvrdnje o proizvodima се појављује прво на Biznis i Finansije.