Do sada je prvi oglas objavilo 26 lokalnih samouprava, prvi i drugi krug 47 opština, a prvi, drugi i treći krug javnog nadmetanja objavile su četiri lokalne samouprave, podaci su sa sajta Uprave za poljoprivredno zemljište, piše novosadski Dnevnik.

Kako podseća list, opštine i gradovi obavezni su da do 31. marta donesu programe uređenja i korišćenja poljoprivrednog državnog zemljišta koje pre objavljivanja javne licitacije treba da odobri Ministarstvo poljoprivrede.

Oglasi za javno nadmetanje objavljeni su u Pančevu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kladovu, Boru, Despotovcu, Titelu, Srbobranu, Novom Kneževcu… Osim plodnih njiva, izdaju se i livade, pašnjaci, napušteno zemljište… na 15 godina zakupa, ali ima i parcela koje se izdaju na jednu i tri godine.

U oglasima u prvi plan, za razliku od ranije, uočava se da se cena arende približava koštanju zakupa privatnih njiva. Ali ima i dalje parcela čiji je zakup svega nekoliko hiljada dinara i to koštanje procenjeno je, verovatno, spram kvaliteta zemlje, veličine parcele i lokacije. Prosečna cena zakupa lane je bila 213 evra po hektaru, a pre dve godine bila je neznatno niža – 199 evra. Sada po oglasima za tekuću agroekonomsku godinu cene zakupa iznose i 400 evra u dinarima, pa postoji verovatnoća da se prosek arende za državnu zemlju znatno povećai da taj rast bude veći od dosadašnjeg.

Uprava za poljoprivredno zemljište je u zakup dala preko 280 hiljada hektara

U Malom Iđošu gotovo 500 hektara izdato je već u zakup. U opština Kanjiža, na severu Bačke, ove sedmice ističe rok za prijavu za prvi krug javnog nadmetanja za 1.715 hektara na 15 godina, a visina arende kreće se od od nepunih 5.000 dinara do najskuplje od 30.389 dinara po hektaru. Ali u rasponu između ove dve cene, ima najviše hektara čiji zakup košta od 23.000 do 27.000 dinara. Ova opština izdaje još i 46 hektara jer je sa predhodnim zakupcima raskinula ugovore.

I u opštini Srbobran ove sedmice, takođe, ističe rok za prvi krug nadmetanja u kojem traže jednog ili više zakupaca za 138 hektara njiva. Od te površine arenda za jednu njivu skoro tri i po hektara u Turiji košta po hektaru 45.869 dinara. Opština Titel zakazala je treći krug nadmetanja, isto ove sedmice, za 18,5 hektara i odredila arendu od oko 17.500 dinara po hektaru, s tim što opština ima parcela koje daje u zakup i za nepunih 3.500 dinara.

U agroekonomskoj 2021. godini Uprava za poljoprivredno zemljište je u zakup dala preko 280 hiljada hektara, i ta površina je do sada nešto umanjena zbog, u međuvremenu, sprovedene restitucije.

„Ove godine očekujemo da u zakup izdamo još veću površinu, imajući u vidu povećanu potražnju za uzimanje u zakup državnog zemljišta, pa čak i onog lošijeg kvaliteta, kao i državnih pašnjaka u brdsko-planinskim predelima“, rečeno je Dnevniku u Upravi za poljoprivredno zemište i navedeno da od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini oko 25 odsto su pašnjaci, dok livade čine oko sedam odsto ukupne površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.

Ukupna površina pašnjaka u zakupu trenutno iznosi 44.000 hektara.

Od arende lane pet milijardi dinara

Prošle sedmice direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić kazao je na konferenciji za novinare da je država prošle godine od zakupa zaradila pet milijardi dinara.

U susretu s novinarima naveo je i podatak da država raspolaže sa 500.000 hektara državne zemlje, ali da od tih površina 90.000 hektara čine pašnjaci, što znači da je na raspolaganju 410.000 hektara državnih oranica.

To navodi na zaključak da se još uvek ne obrađuje najmanje 100.000 hektara njiva, ako se uzme podatak da je prošle godine bilo u zakupu 280.000 hektara.

Чланак U toku je nadmetanja za zakup državnih oranica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako će visina zakupnina za lokal u ekstrazoni biti viša za 76 dinara po kvadratu mesečno, pa će za prostor od 50 m2 cena skočiti za oko 3.800 dinara, odnosno oko 30 evra.

Kako se navodi u izmenama odluke o utvrđivanju zakupnina za poslovni prostor Grada, koje će se naći pred odbornicima na sednici Skupštine grada u ponedeljak, visina iznajmljivanja lokala u ekstrazoni umesto dosadašnjih 1.117 dinara, skočiće na 1.193 dinara.

Druga zona nešto je jeftinija, pa će zakupci umesto 932 dinara, ubuduće plaćati 995 dinara. Za bližu periferiju, cena umesto 745 dinara po kvadratu mesečno, staje 796 dinara, odnosno oko 51 dinar, što je na mesečnom nivou za lokal površine od 50 m2, 2.550 dinara.

Uvedena  nova vrsta poslovnog prostora

“Povećanje zakupnina je u skladu sa planiranom rastom cena za 2022. godinu. Ministarstvo finansija je objavilo uputstvo za pripremu budžeta lokalne vlasti za 2022. i projekcije za 2023. i 2024. godinu. Tu su iskazane osnovne makroekonomske pretpostavke, te su date instrukcije za ukupan rast prihoda u 2022, u odnosu na procenu ostvarenja prihoda u 2021, ne sme da bude veći od 6,8%”, navodi se u izmenama odluke.

Visina cene lokala za apoteke, stomatologe bila je 1.172 dinara mesečno po kvadratu u ekstrazoni, a nakon izmena će biti 1.252 dinara. Za kladionice, menjačnice u strogom centru grada umesto 1.452 dinara, na mesečnom nivou će po kvadratnom metru prostora plaćati 1.034 dinara, preneo je Blic.

Umetnike će, zakup ateljea koji inače plaćaju 55 dinara po kvadrtu, koštati četiri dinara više.

Izmenama gradske odluke, uvedena je nova vrsta poslovnog prostora i to “poslovni prostor za zakupce koji obavljaju delatnost javnog linijskog prevoza”. Za ekstrazonu propisana je cena od 350 dinara po kvadratu, dok je za najjeftiniju, četvrtu zonu, najam 140 dinara po kvadratu mesečno.

Izvor: Bankar.rs

Foto: Pixabay

Чланак Poskupljuje poslovni prostor u vlasništvu Grada Beograda za 6,8 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najjeftinije naknade za sefove plaćaju vlasnici takozvanih premijum računa, čije je vođenje mnogo skuplje od običnih, a najveće oni koji nemaju račun u banci gde iznajmljuju sef. Beograđanka Jelena M. već godinama u sefu u centru grada čuva zlato koje je nasledila od porodice. Nedavno je primetila da joj je sa računa skinuto više novca.

Naknade za sef dvostruko veće

– Tek sam tada shvatila da su naknade za sef dvostruko veće – kaže naša sagovornica. – Banka je poslala mejl sa novim tarifnikom, pa su ispoštovali zakonsku obavezu da klijente na vreme obaveste o svim naknadama, ali nisam obratila pažnju na svaki deo ogromnog ugovora. Ipak, čini se da je to pokriće za svakodnevno pelješenje. Posebno treba biti obazriv, jer su gotovo sve banke podigle cene svojih usluga. Dešava se i da klijentima mesecima naplaćuju održavanje računa sa pogodnostima, koje košta višestruko više od vođenja osnovnog računa i kad ih opomenete, samo priznaju grešku, a razliku ne vraćaju.

U pojedinim bankama na našem tržištu naknade za zakup sefa naplaćuju se u skladu sa računom koji klijent ima. Najnižu mesečnu taksu za mali sef, oko 300 do 400 dinara, plaćaju vlasnici „skupih“ platnih računa koji obuhvataju niz usluga i za čije mesečno održavanje banke uzimaju oko 1.000 dinara. Vlasnici „običnih“ računa za zakup najmanjeg sefa moraće da izvoje i 700 dinara. Ova usluga će za građane koji nemaju račun u toj banci biti 1.400 dinara. Cena zakupa najvećih sefova sada je od 1.400 do 2.800 dinara mesečno.

Procenjuje se da u Beogradu ima nekoliko desetina hiljada sefova, a da je više od 90 odsto zauzeto. Već mesecima pre skoka cena, vladala je velika potražnja za sefovima, jer je poneko slobodno mesto bilo jedino u udaljenim filijalama, dok su u centru grada sve kutije popunjene. Pretpostavka je da će novi tarifnik da smanji ovu „gužvu“.

Kako su nam u bankama odgovorili, nema vremenskog ograničenja zakupa, ali nemaju nameru da otvaraju nove sefove. Objašnjavaju da su naknade povećali u skladu sa svojim poslovnim politikama i da su o njima klijenti blagovremeno obavešteni. Sef može da iznajmi svaki građanin ili vlasnik firme koji potpiše ugovor sa bankom

Dve tarife u mesecu

Problem je što su u mesecu kada sam potpisala novi ugovor i prihvatila novu tarifu, skinute obe nakanade za sef, i stara i nova – kaže naša sgovornica J. M. – Odmah sam uložila žalbu banci, jer su mi skinuli ne 250, ili 500, već 750 dinara. Dobila sam odgovor da se po produžetku ugovora svima skida duplo, odnosno obe tarife, jer se dva puta pušta trajni nalog. Nameravam da pišem žalbu Narodnoj banci Srbije.

Nemaju uvid

Postoje propisi koji definišu šta nije dozvoljeno držati u sefu, ali banke nemaju uvid u sadržaj kutije. Zabranjeno je u sef smestiti oružje, eksploziv, kvarljive, zapaljive predmete i one zabranjene zakonom. Najčešće se u sefovima u bankama čuvaju porodični nakit, zlato, ugovori, testamenti, vrednosni papiri, umetnička dela, ali ima i onih koji tu čuvaju novac.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Zakup sefova u pojedinim bankama poskupeli za 100 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

A razloga je nekoliko. Stara je vest da se veliki broj studenata, koji najviše iznajmljuju stanove, zbog onlajn nastave, vratio kućama još pre godinu dana. Nova je, međutim, da se ti isti studenti umnogome ni danas nisu vratili u velike gradove gde studiraju. Istovoremeno, nema ni turista, koji su često koristili usluge stana na dan. Tako su stanovi na dan povećali ponudu kvadrata u zakupu, što je sa smanjenom tražnjom, dodatno uticalo na obaranje cene kirija.

Ako se na sve to doda da je „snazi“ i dalje rad od kuće, što je takođe kumovalo iseljavanju iz stanova, priča je sasvim jasna.
Sudeći prema oglasima za izdavanje stanova u Beogradu, prosečne cene garsonjera su oko 200 evra, jednosobnih stanova oko 200 do 250. U Nišu se recimo i dvosobni i veći stanovi mogu naći za cenu do 200 evra, a slična je situacija i u Novom Sadu gde su cene najma svakako znatno niže od prestoničkih.

Za 20 odsto je pala cena kirija trosobnih i većih stanova

„Oko 20 odsto je pala cena kirija trosobnih i većih stanova, dok su kirije za manje stanove u toku vanrednog stanja drastično pale, a sada su stabilizovane i taj pad iznosi u proseku 10 odsto“, kaže za „Blic Biznis“ Anita Pešić, produkt menadžer portala Nekretnine.rs.

Ona tvrdi da je pad cena iznajmljivanja nekretnina direktno uzrokovan pandemijom.

„Studenti studiraju online, te većinom nisu zakupljivali stanove. Mnoge kompanije su i dalje preusmerene na ‘home office’, što i njihovim zaposlenima koji su iz unutrašnjosti ili poslovnim ljudima iz inostranstva omogućava da rade od kuće“, navodi Pešić glavne razloge pada cena zakupa.

Dodaje i da je tržište „stan na dan“ pretrpelo značajne posledice zbog pandemije, jer je direktno zavisno od inostranih turista, a njih je veoma malo otkako je počela zaraza virusom korona. Većina vlasnika stanova, koji su se izdavali na dnevnom nivou, stanove je počelo da iznajmljuje mesečno, čime se znatno povećala ponuda stanova za izdavanje.

Sve je to, kako naša sagovornica tvrdi, uticalo da se manje iznajmljuje, što i diktira pad cene zakupa.

U poređenju sa velikim rastom cena nekretnina za prodaju, uviđa se da cena zakupa stanova ne prati taj trend tržište prodaje.

„Skok cena nekretnina za prodaju ne može da utiče direktno na cenu zakupa jer se svega 10 do 15 odsto nekretnina nalazi u najmu. Da bi bilo direktnog uticaja, taj procenat učešća nekretnina u zakupu morao bi da bude mnogo veći“, objašnjava Pešić.

I poslovni lokali prazni

Podaci Građevinske komore Srbije pokazali su i da je pala i tražnja za poslovnim prostorom – i to za 30 odsto za godinu dana. Od ukupno 18 miliona kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, oko 2.200.000 kvadrata je viška i trenutno je prazno.

Takva situacija, pre svega, je posledica pandemije i rada od kuće na koji se prilagodilo 60 odsto zaposlenih, kažu podaci Privredne komore Srbije. Mnogi analitičari smatraju da će ovakav trend biti nastavljen, barem još neko vreme.

„Zbog slabog izdavanja i smanjenog broja zakupaca, vlasnici poslovnog prostora su nudili smanjenje kirije. Sada je izbor veliki, što je dovelo do promene strukture poslovanja. Traže se lokali na atraktivnoj lokaciji i luksuzni“, kazao je to potpredsednik „Građevinske komore Srbije“ Goran Rodić.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Cena stanova za iznajmljivanje pale zbog pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U gradu u kojem je krov nad glavom u međuvremenu postao luksuz.

To je najveća investicija u berlinske nekretnine otkako je Senat grada-pokrajine uveo meru kojom se onemogućuje proizvoljno podizanje stanarine: švedska kompanija Heimstaden Bostad, iza koje stoji norveški milijarder Ivar Tolefsen, najavila je početkom sedmice da namerava da kupi 130 stambenih zgrada u Berlinu, piše Dojče vele (DW).To su ukupno 3.902 stana, 208 poslovnih prostorija i 321 parking-mesto. Sve to za 830 miliona evra.

Na ljutitu reakciju nije trebalo dugo čekati. Deo građana Berlina je u stalnom sukobu sa ulagačima u sektoru nekretnina. Razlog što su cene stanarina u gradu poslednjih desetak godina udvostručene. Situacija je slična i u drugim metropolama, ali je problematično to što je cena stanovanja u Berlinu uvek bila mnogo niža, s obzirom da su građani Berlina uvek zarađivali manje od nemačkog proseka. Sada se raskorak znatno povećao.

Stanovnici objekata koje namerava da kupi norveški milijarder Tolefsen, inače poznat kao ljubitelj ekstremnih sportova, već su se pobunili i od gradskih vlasti traže da iskoriste pravo prednosti pri kupovini.

Međutim, kako za DW kaže savetnik gradske četvrti Efraim Gote, zamenik gradonačelnika gradske opštine Berlin Centar, neke zgrade koje Heimstaden Bostad planira da kupi su u ovoj četvrti koja ne spada u područja sa zaštićenim stanarima. Investitor tako može da „izbaci“ grad iz igre ako potpiše izjavu u kojoj se obavezuje da će štititi prava stanara.

Po meri mušterija

Kompanija Heimstaden Bostad garantuje da je njen poslovni model „orijentisan prema klijentima“. „Mi imamo dugoročne planove. Nikada ne kupujemo da bismo skuplje prodali. Naprotiv, mi ulažemo u objekte i sarađujemo sa stanarima, političkim akterima i zajednicama na stvaranju ugodnih i održivih četvrti za berlinsko tržište“, rekao je za DW Patrik Hol, direktor kompanije.

Za njih je ova kupovina nešto poput ulaza na nemačko tržište. Kompanija poseduje stanove širom Evrope i do sada, kako kažu, nije bilo sukoba sa stanarima.

Ali i pored takvih uveravanja, mnogi stanari su sumnjičavi. „To su samo prazne reči u koje ne možemo da se pouzdamo“, kaže Jagna Anderson iz inicijative „Pet kuća“. On prepričava iskustva stanara kuća koje su u vlasništvu ove kompanije u Oslu i Malmeu. Oni tvrde da se vlasnik baš ne brine kada je u pitanju održavanje zgrada. Anderson već priprema proteste i nastoji da mobiliše i druge stanare. Ali za sada je poznato samo šesnaest od 130 zgrada koje Heimstaden Bostad namerava da kupi.

Političar Socijaldemokrata Gote razume zabrinutost stanara i kaže da je kompanija ranije u nekoliko navrata kupovala, renovirala i odmah preprodavala objekte po većoj ceni. Probleme potvrđuje i nedavna odluka jednog suda u Oslu koji je sprečio nove transakcije i kompaniju naterao da objekte ponovo proda gradu i to po ceni po kojoj ih je i kupila.

Investitori strpljivi

Levičarska vlast u Berilnu je ograničila cene stanarina, što sada ne odgovara vlasnicima stanova. Ali mnogi veruju da ulagači poput Heimstaden Bostada samo žele da dobiju na vremenu. „Oni će sačekati da istekne petogodišnji rok tokom kojeg važe nova pravila, pa da nakon toga podignu stanarine“, kaže Vibke Verner iz Berlinskog udruženja stanara.

Pravilo o zamrzavanju stanarina ionako još nije u potpunosti na snazi, zato što Ustavni sud mora da odluči o njegovoj ustavnosti. Zato se stanovi trenutno izdaju aktuelnim stanarinama uz mogućnost naknadnog plaćanja razlike u stanarinama u slučaju da Ustavni sud poništi meru.

Za ljude poput Andersona je problematična sama činjenica da se na tržištu nekretnina u Berlinu dozvoljavaju tako velike transakcije. „Uvek će biti raskorak u interesima ulagača koji žele da ostvare profit i stanara koji žele stanove koje mogu da priušte i mir.“

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Stanovnici Berlina u borbi protiv norveškog milijardera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene nekretnina u Srbiji nastavile su da rastu i u 2020. godini. Svi ekonomski pokazatelji podržavali su taj rast. Građevinarstvo je bio sektor sa najvećim rastom učešća u bruto domaćem proizvodu Srbije u 2019. godini.
Prosečne zarade su u 2019. godini porasle za 9,2% u odnosu na 2018. godinu. Značajan je i priliv novca iz inostranstva koji je u prošloj godini prema javnim podacima iznosio 15% ukupnog bruto domaćeg proizvoda Srbije. Sve je govorilo da će se nastaviti rast cena nekretnina i u ovoj godini ali sa znatno manjim rastom nego što je to bilo u proteklih nekoliko godina.

Usporavanje rasta je očekivano usled činjenice da dolazi do usporavanja ekonomije na svetskom nivou, te da je dugi niz godina cena nekretnina stalno rasla u zemlji čija populacija konstatntno opada. Dakle, cene nekretnina su i pre početka 2020. godine bile pod blagim pritiskom. Neki su čak govorili da se radi o naduvanom balonu koji samo čeka trenutak kada će pući.

Tržište nije reagovalo na virus, nego na državne mere

A onda se pojavio virus korona, koji sam po sebi nema nikakav uticaj na ekonomiju, pa ni na cene nekretnina. Međutim, reakcija država čiji sistemi nisu spremni za pružanje adekvatne medicinske pomoći svim eventualno obolelim i regulisanje distanciranja ljudi, itekako ima uticaja na ekonomiju. Reakcija Srbije bila je: uvođenje vanrednog stanja 15. marta; zabrana izlaska osobama starijim od 65 godina; prestanak rada škola, vrtića i ekonomskih ustanova; prestanak rada zubara, frizera, ugostiteljskih i turističkih objekata; ograničeno kretanje

Sama činjenica da se radi o vanrednom stanju, kao i zabrana kretanja, odnosno izlaska iz kuće dovodi do straha u kojem ljudi manje troše i manje planiraju. Postoji velika doza neizvesnosti koja će svakako uticati i na tržište nekretnina u Srbiji u ovoj godini, koje je i onako očekivalo određeni pritisak na cenu.

O pravim uticajima virusa Kovid-19 na tržište nekretnina je previše rano govoriti, ali o pritiscima koje novonastala situacija vrši na cenu nekretnina u Srbiji već sada možemo govoriti. S toga se u ovom tekstu, kada se govori o uticaju korona virusa, misli pre svega na indirektan uticaj mera vlada o zabranama i smanjenju ekonomskih aktivnosti.

Uticaj korona virusa na izdavanje stanova

Tržište izdavanja je energično i brzo reagovalo na pojavu korona virusa i proglašeno vanredno stanje. Prvo smo dobili informacije da su stanodavci samoinicijativno svojim stanarima krenuli da spuštaju stanarinu, a kasnije smo i na indeksu cene izdavanja uočili drastičan pad. Postavlja se pitanje zašto je tržište reagovalo tako?
Cena izdavanja stanova u Beogradu

Jasno je da je od proglašenja vanrednog stanja veliki broj studenata napustilo Beograd, što je ostavilo određeni broj stanova u Beogradu napušteno. To je prvi pritisak koji su stanodavci u Beogradu osetili od proglašenja vanrednog stanja. Drugi pritisak na cene stanarina se javio usled povećanog broja stanova, koji su bili izdavani na dan (preko Airbnb-a, stan na dan itd.) što je dodatno povećalo broj slobodnih stanova. Dakle, u oba slučaja, na smanjenje cene izdavanja uticalo je povećanje ponude.

Pad cena izdavanja stan na dan

Na stanodavcima je da odluče između čekanja da stan bude ponovo izdat po istoj ceni kao i pre ili da spuste cenu i za vreme dok traje vanredno stanje ipak ostvare neku zaradu. Druga opcija je, čini se, dosta povoljnija od prve. Mnogi stanodavci su odlučili da spuste cenu stanarine s namerom da čim prođe ova situacije stanarine ponovo vrate na stanje pre krize.

Takav scenario ćemo sigurno videti (zapravo već se sada dešava da se cene izdavanja polako vraćaju u normalu), možda čak i pre ukidanja vanrednog stanja, a naročito par meseci kasnije, kada potražnja za stanovima bude ponovo na sličnom nivou.

Naravno, nije za očekivati da se potražnja vrati na onu potražnju pre korona virusa, ali u određenoj meri jeste. Biće potrebno dosta vremena da se stanovi izdavani na dan ponovo vrate u svoju kategoriju, sve do tada, ti stanovi će predstavjati dodatnu ponudu stanova i predstavljaće dodatan pritisak na cenu izdavanja stanova.

Uticaj korona virusa na cene nekretnina

Kada je u pitanju prodaja stanova u Beogradu, cene nekretnina gotovo da nisu imale nikakvu reakciju na situaciju izazvanu korona virusom. Ova reakcija tržišta je potpuno očekivana. Vlasnici stanova su u situaciji da mogu da priušte sebi da sačekaju malo sa prodajom stana, očekujući da će stan nakon ove krize moći da prodaju po istoj ceni koja je bila na tržištu pre same krize.

Ono što je prisutno na tržištu nekretnina jesu instant i direktne reakcije na korona virus i vanredno stanje: cene izdavanja stanova u Beogradu su pale za 20%, dok je cena nekretnina ostala nepromenjena. Za očekivati je da se u određenoj meri sve vrati na staro kada situacija prođe. Međutim, ovde se ne radi samo o tom prvom talasu i efektu koji je korona virus tada izazvao već o naradnim talasima i pritiscima na cene nekretnina, koje će ti talasi izazvati.

Prevashodno se ovde misli na poljuljano tržište rada. Veliki broj ljudi je gotovo istog trenutka od proglašenja vanrednog stanja dobilo otkaz. Naravno, to je usledilo usled smanjenjem potrebe za tolikom radnom snagom zbog zabrane kretanja, koje je uvedeno. Postavlja se pitanje da li potreba za proizvodima i uslugama može u skorije vreme da se vrati na stanje pre korona virusa kako bi se i potreba za radnom snagom vratila.

Nijedna država u ovom trenutku nije spremna na potpuno ukidanja mera distanciranja ili zabrane kretanja. U ovom trenutku se razmišlja samo o postepenom vraćanju u normalu. Govori se vrlo često i o scenariju da će se virus zadržati dosta dugo, te da će se sa time morati živeti. To znači da će ekonomija u nekoj meri funkcionisati, ali se gotovo sigurno neće odmah vratiti na nivo sa početka ove godine, bar ne ove godine.

Stambeni krediti tokom krize izazvane virusom

Jedna od prvih mera vlade za održavanje i oporavak privrede tokom krize izazvane korona virusom je bilo uvođenje moratorijuma na kredite. To znači da svi oni koji imaju kredite mogu svoju obavezu plaćanja istog stopirati u naredna tri meseca.

Prema prvim podacima tu mogućnost je odabralo 94% stanovništva koje ima tu obavezu, dok je samo njih 6% eksplicitno zatražilo da nastavlja da otplaćuje kredit tokom naradnih 90 dana.

Ovo samo govori koliki je strah među stanovništvom od nadolazećih eventualnih nepovoljnih ekonomskih događaja. Samo 6% uzimaoca kredita veruje da korona virus ne može uticati na njihovu otplatu kredita. Kada se radi o privatnom sektoru, 92.9% je odlučilo da zamrzne otplatu kredita, dok je ostatak nastavio da otplaćuje kredite u narednih 90 dana. Radi se o dve milijarde evra zamrznutog kredita koji bi došao na naplatu u naredna tri meseca.

To je prvi negativan signal koji je poslat, a tiče se stambenih kredita. Drugi negativan signal jeste podatak da je u martu opala potražnja za kreditima za 35% u odnosu na isti period prošle godine. Ne treba pominjati da su upravo krediti i niska kamatna stopa proteklih godina bili u velikoj meri zaslužni za ogroman skok cene nekretnina u Srbiji.

Ovde treba imati u vidu da je vanredno stanje proglašeno 15. marta, te da situacija može biti i gora u aprilu jer postoje naznake da će vanredno stanje potrajati sve do maja. Takođe, ne možemo govoriti o fizičkom sprečavanju ljudi da uzimaju kredite. Svako ko je zainteresovan za kredit može da ga i u vanrednom stanju uzme. Dakle radi se o svesnoj volji građana i privrede da uzimanje kredita odloži ili potpuno odustane od njega.

Kako je kupovina nekretnine u velikoj meri realizovana iz kredita onda je i podatak o teško naplativim kreditima (non performing loan) jedan od indikatora koji govori o zaduženošću građana i njihovoj sposobnosti otplate duga. Srbija je usled povoljne kamatne stope, od 2015. godine kada je procenat teško naplativih kredita bio 23% uspela da dođe do 4.1% u februaru ove godine.

Usled moratorijuma na kredite ovde nije za očekivati da se nešto drastično dogodi u naredna dva meseca, ali bi u mesecima posle toga moglo da da jasniju sliku o pritisku na cenu nekretnina.

Novogradnja u vreme korone

Nisu svi prvi signali negativni. Zamenik gradonačelinka Beograda, Goran Vesić, izjavio je da je i pored vanrednog stanja u martu izdato više građevinskih dozvola nego u istom periodu prošle godine.

U prvom kvartalu ove godine izdato je građevinskih dozvola za 330.348 kvadratnih metara, od čega samo u martu 147.841 kvadrat. Poređenja radi, u martu prošle godine bilo je izdato građevinskih dozvola za nešto manje od 60.000 kvadrata.

Ovde treba imati u vidu da sam proces planiranja izgradnje, skupljanja dokumentacije i dobijanja građevinske dozvole može da potraje i nekoliko meseci. U ovoj informaciji da je u martu izdato tolko građevinskih dozvola ne možemo da vidimo reakciju građevinskog sektora na vanredno stanje. Prava reakcija će se videti u podacima za drugi i treći kvartal ove godine.

Izvesno je da će do pada cene kvadrata u Beogradu doći ali nije izvesno kada. U nešto većem problemu bi mogli da budu investitori koji su u ovom trenutku u procesu gradnje i koji očekuju završetak radova krajem ove ili početkom sledeće godine.

Oni su gradili stanove kada je radna snaga bila relativno skupa, računajući na visoke cene stanova. Pitanje je da li će nakon završetka radova moći da računaju na cenu kvadrata koju su ranije zamišljali i na profit koji su ranije planirali.

Uticaj pandemija na cene nekretnina

Prema istraživanju američke firme Zillow, koja se bavi istraživanjem američkog tržišta nekretnina, ne može se reći da tokom pandemija dolazi do pada cena nekretnina, kako tokom same pandemije, tako ni neposredno posle nje. Oni navode da je tokom epidemije Influence 1918 pa i SARSa 2003. godine ekonomska aktivnost drastično pala za 5-10%, a onda se ekspresno vratila na pređašnje stanje.

Za razliku od recesije, gde pad ekonomske aktivnosti traje 6-12 meseci, u pandemijama se oporavak očekuje znatno brže. U toku pandemija, što u prilog govore i trenutni podaci za srpsko stanje nekretnina, nije došlo do pada cena nekretnina. Jeste došlo do smanjenja kupoprodaje ali su cene ostale gotovo netaknute.

Ostali ekonomski faktori

Ovom krizom najviše je pogođen turizam i ugostitetljstvo. S obzirom da se u Srbiji ekonomski rast ne bazira toliko na turizmu (kao što je recimo slučaj u Hrvatskoj) ne očekuje se da će posledice biti toliko negativne kao u nekim zemljama drugim zemljama.

Međutim, posledice će se itekako osetiti i u Srbiji, posebno kada se spiralno posledice prenesu i na one koji ne rade direktno u ugostiteljstvu i turizmu.

Jednostavno, cena nekretnina pre korone je bila bazirana na dobrim ekonomskim indikatorima: jak ekonomski rast; niska stopa nezaposlenosti; povoljni krediti; velik priliv novca iz inostranstva; mali broj teško naplativih kredita; nepostojanje ekonomske neizvesnosti

Čak i pored svih tih pozitivnih signala, prošle godine je došlo do usporavanja rasta cena nekretnina. Mi smo radili analizu za prošlu godinu i dali procenu da će se u 2020. godini nastaviti povoljni razvoj tržišta, ali da takođe treba očekivati i usporavanje rasta.

Dakle, i pre korona virusa tržište je dostizalo svoj maksimum, kada su cene nekretnina u pitanju. I bez korona virusa taj rast bi se u ovoj godini usporio, a prvi pad usled recesije bi se mogao očekivati u 2021. godini.

Prema prognozi Međunarodnog monetarnog fonda, u ovoj godini se očekuje recesija. Predviđa se pad bruto domaćeg proizvoda od 3% na nivou celog sveta, -7,5% na nivou Evropske unije dok se za Srbiju predviđa pad od 3%.

Dakle, očekivanja za Srbija nisu toliko negativna, koliko za ostale zemlje Evropske unije. Međutim, jasno je da se će i u Srbiji već ove godine doći do recesije a to znači i smanjenje ekonomske aktivnosti, broj zaposlenih kao i daljih zaduživanja.

Ne očekuje se skoro poboljšanje na tržištu

Direktan uticaj Covid-19 pandemije na cena nekretnina u Srbiji je bez velikog značaja (broj transakcija je opao, ali je cena ostala nepromenjena). Indirektan uticaj pandemije korona virusa je višestruk: dovodi do ubrzanog ulaska u recesiju i može značajno produbiti krizu ukoliko vanredno stanje još dugo potraje, ali ako se i nakon vanrednog stanja ekonomska aktivnost ne vrati u potpunosti.

Kako nije za očekivati da se ekonomska aktivnost ni posle vanrednog stanja vrati 100% u normalu, te da vlada velika neizvesnost i briga (koja će uticati na potrošnju), prognoze se vrlo lako mogu pogoršati.

Nisu cene nekretnina nužno padale tokom prethodnih recesija, pa se iz tog ugla ne može doći do zaključka da će se tokom ove recesije to destiti.

Međutim, imajući u vidu veliku zaduženost građana, očekivano povećanje nezaposlenosti kao i činjenice da su cene i pre krize pokazivale nešto slabiji rast, jasno je da će cene nekretnina u Srbiji u 2020. godini imati ogroman pritisak.

Izvor: https://www.mojanekretnina.rs/

Чланак Tržište nekretnina: Veći poremećaji u Srbiji će tek uslediti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je praktično, posle ekonomskih mera, pitanje zakupa poslovnog prostora postalo najbitnije brojnim privrednicima u Srbiji. Pitanje je tim pre važnije što velika većina njih ili zakupljuje prostor, ili ga iznajmljuje ili prodaje.

Opšti utisak upućenih u tržište je da većina zakupodavaca pravi neki ustupak onima kojima iznajmljuje prostor, ali da je generalno stav da je prerano da se sada o tome raspravlja dok ne vide koliko će dugo ovakvo stanje da traje.
Kako je za „Blic Biznis“ rekao agent za nekretnine Milić Đoković, tržište nekretnina u Srbiji trenutno i ne postoji, a cene zakupa pale su i do 50 odsto.

Da je biznis iznajmljivanja i poslovnih prostora i stanova u ovom trenutku gotovo u potpunosti zamro, tvrdi i Kaća Lazarević, vlasnica agencije „Kaća Lazarević nekretnine“.

„Ljudi su odmah odreagovali. Trude se da, s obzirom na to da je jasno da se neki period neće raditi, da se svi zakupi redukuju. Uglavnom ljudi koji su bili u poslovnom prostoru u stanu su razgovarali sa vlasnicima da ih ili oslobodi pola kirije ili da plaćaju samo režijske troškove. Veliki poslovni prostori koji su imali i visoku cenu se razlikuju od slučaja do slučaja, u zavisnosti kakva je firma. Oni koji su nastavili rad neće redukovati ništa, dok oni koji moraju da zatvore svoje firme vremenom će, ako već nisu, tražiti redukciju cene zakupa“, objašnjava Lazarević za „Blic Biznis“.
Treba, kako kaže, voditi računa, da i ljudi koji su u zakupu ne dovedu u nepovoljan položaj one od kojih iznajmljuju prostor, jer mnogi „žive upravo od toga novca od kirija“.

Advokatima se u poslednje vreme jednako obraćaju i zakupci i zakupodavci

„Pravi se razlika između velikih zakupodavaca, recimo za kancelarijske prostore i za one koji iznajmljuju lokale u tržnim centrima. I jedni i drugi imaju, bez izuzetaka, zahteve zakupaca da se ili smanji ili prekine plaćanje kirije. Većina ugovora o zakupu za veće i kompleksnije projekte obično ima stavke koje kažu da je moguće da se renta ne plati u nekom momentu u toku trajanja zakupa, pa se odabere ovaj period, što je možda i najbolja opcija u ovim okolnostima. Međutim, većina traži ili da ne plaćaju zakupninu dok traje vanredno stanje ili da se to smanji i da se nađe kompromis“, objašnjava advokat Ivan Gazdić.
Prvo i osnovno je, kaže, da se vidi konkretan ugovor, na koji period važi pre svega. Postoje slučajevi gde je neko tek iznajmio prostor, pa na nekoliko meseci, što bi sada bilo besmisleno da plaća. S druge strane postoje i ugovori na deset godina u kojima ovih nekoliko meseci neće uticati na dugotrajniji odnos.

Gazdić navodi i da nisu sve branše jednako pogođene, jer negde postoje preporuke da se organizuje rad od kuće, ali ne postoji sankcija za poslodavca ako nastavi da radi u kancealrijskom prostoru, pa se ne može reći da im je realno zabranjeno da rade i da im to bude kasnije eventualno opravdanje za neplaćanje kirije.

Izvor: Blic

Чланак Cene zakupa poslovnih prostora i stanova pale su i do 50 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kamate na štednju u evrima su u većini finansijskih institucija niže od jedan odsto, pa na sumu od 50.000 evra oročenih na godinu dana klijent dobija oko 500 evra. A ako bi za taj novac kupio stan i primio podstanare za kiriju od oko 200 evra, za godinu dana bi mu ostalo 2.400 evra.

Štednja putem kvadrata

Milić Đoković, iz Klastera nekretnina, ističe da ogroman broj građana, ali i privrednici, nekretnine kupuju kao investiciju.

– U poslednje vreme je zastupljena štednja putem kvadrata, jer mi praktično nemamo berzu, a čuvanje novca u bankama je destimulativno, jer su kamate preniske – objašnjava Đoković. – Ko ima 50.000 evra, može mnogo više da zaradi od izdavanja stana, nego od oročenog novca. Istina je da postoje određeni troškovi i ako se nekretnina izdaje, ali oni su u proseku oko pet odsto od cene kirije. Računa se da je za stan koji se izdaje za 500 evra, investicioni trošak oko 25 evra mesečno za zamenu bojlera, prozora ili krečenje.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, prošle godine je čak 70 odsto nekretnina plaćeno kešom. Đoković kaže da je statistički broj kupaca za gotovinu tako visok, jer se keš-kupcima smatraju i oni koji bar deo nekretnine plate gotovim novcem.

– U praksi možemo reći da je po trećina keš-kupaca, onih koji uzimaju kredit i onih koji imaju određenu svotu gotovine, ali kao dopunu uzimaju i bankarsku pozajmicu – objašnjava Đoković. – Trećoj kategoriji kredit dođe kao bajpas, jer im nedostaje deo novca da bi kupili stan.

Stručnjaci napominju i da mnogi građani i dalje nemaju poverenje u banke, pa radije novac ulažu u stanove i kuće, jer smatraju da na taj način ne mogu izgubiti ono što su investirali.

Agent za nekretnine Kaća Lazarević kaže da se ovakvi kupci najčešće odlučuju za manje stanove i da ih plaćaju do 150.000 evra.

– Nekretnine manje kvadrature je lakše izdati, ali zbog te prakse se i pojavio višak stanova na tržištu, pa su cene kirije primetno pale – priča Lazarevićeva. – Ljudi masovno investiraju u kupovinu stanova, jer se više isplati nego štednja.

Na tržištu nepokretnosti u Srbiji lane je prometovano više od 100.000 nepokretnosti. Ukupna vrednost ovog tržišta u 2019. godini je bila oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018, upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji.

Svi stanovi prodati u Beogradu koštali su gotovo 2,2 milijarde evra! Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine, čak 35 odsto, zatim na teritoriji Beograda 26, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 24 i teritoriji južne i istočne Srbije od 15 odsto. Tržište nepokretnosti je bilo najaktivnije u četvrtom kvartalu prošle godine sa najviše kupoprodaja u decembru mesecu, ukupno 10.671 ugovora.

Stan za studente

Agenti za nekretnine kažu da ima roditelja koji kupe stan u Beogradu da deci ne bi plaćali kiriju dok se obrazuju. – Imali smo jedan zanimljiv slučaj iz Svilajnca – priča Milić Đoković. – Tri porodice su se udružile i kupile nekretninu u prestonici za svoju decu. Svako je dao otprilike po 15.000 evra, a dogovorili su se da posle prodaju stan i da podele novac. Verujem da je to dobra investicija, koja će im se isplatiti.

Garaže najisplativije

Ko ima manje novca, isplati mu se i da kupi garažu – smatra Milić Đoković. – Iznajmljivanje garaža je super biznis, jer nema renoviranja, niti bilo kakvih troškova, već se samo uzima kirija.

Prema podacima RGZ, garaže su u 2019. učestvovale sa jedan odsto u ukupnoj vrednosti tržišta nepokretnosti u Srbiji. Prodate garaže dostigle su vrednost od 41 miliona evra.

Izvor: Novosti

Чланак Štednja putem kvadrata се појављује прво на Biznis i Finansije.