Vlasti ove države sprovode politiku zatvaranja čitavih gradova i masovnog testiranja svaki put kada negde počne da raste broj zaraženih. Trenutno se u Kini beleži rast broja novozaraženih, kojih sada ima oko 1.800.

Zato će u Šenženu, u kojem više svetskih fabrika pravi tehnološku robu, biti ukinut noćni prevoz i zabranjen rad onih kompanija koje ne proizvode esencijalnu robu. Zabrana će trajati do 20. marta. Sve ovo dešava se zbog 66 novih slučajeva zabeleženih u subotu.

Ovaj grad je inače sedište proizvodnje Hjuaveija, Opoa i TCL-a, ali i stranih preduzeća poput Fokskona, koji snabdeva velike klijente poput Epla, Gugla i Amazona.

Šenžen je takođe i trgovinsko čvorište budući da ima nekoliko luka i da se iz njega odvija najveći deo spoljnotrgovinske razmene između SAD i Kine.

I prošle godine u junu jedna od većih luka u Šenženu je iz istih razloga bila zatvorena, što je izazvalo probleme u snabdevanju robom u celom svetu. Prema rečima rukovodilaca transportnih kompanija poput Maerska, to je globalnoj trgovini nanelo veću štetu nego zaglavljivanje broga Ever Given u Sueckom kanalu.

Izvor: Nikkei

Foto: Pixabay

Чланак Zatvaranje Šenžena će intenzivirati nestašice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako se na sajtu nekretnine.rs mogu pronaći na prodaju brojni hoteli, restorani ali i proizvodni pogoni i hale za skladištenje. Na primer, na Kopaoniku se prodaje nekoliko hotela i kompleksa apartmana.

U Brzeću, na 300 metara od gondole „Bela Reka“, se prodaje hotel po ceni od 3.000.000 evra. Takođe smo pronašli da se u Staroj Pazovi prodaje proizvodni pogon površine 1.380 kvadrata po ceni od 850.000 evra, kao i jedno skladište goriva i gasa u Zemunu, na placu površine 122,6 ari, po ceni od 2 miliona evra.

Da se čitava situacija najbolje može opisati rečenicom „Kada jednom smrkne, drugom svane“, kažu i stručnjaci jer oni koji su tokom krize sačuvali likvidnost, imaju kapital i odlučili su da kupe ove biznise, čekaju uveliko razrađeni poslovni sistemi.

Ko ima para, taj sada kupuje

– Sve što je povoljno, a ima odgovarajuću cenu, biće u planovima ulagača, a turistički objekti su prvi na udaru. Nekoliko hotela će sigurno biti prodato i oni se već pominju u poslovnoj zajednici, rekao je za „Blic Biznis“ Zoran Drakulić, vlasnik Point Grupe i predsednik Poslovnog kluba „Privrednik“.

– Ko ima para, taj sada kupuje. U krizama se prave najveći profiti, podseća Drakulić.

Najveći udeo u biznisima koji su se u poslednje vreme našli na prodaju su hoteli. Kako je ove za razliku od 2019. godine u Srbiji zabeleženo 1,5 milion manje noćenja i oko 1,5 miliona manje dolazaka turista, ni ne čudi, ocenjuju stručnjaci.

Tako se na prodaji mogu naći hoteli koji se nalaze i u gradovima i u popularnim turističkim centrima. Na sajtu nekretnine.rs s smo pronašli jedan u Brzeću na Kopaoniku na 300 metara od gondole „Bela Reka“. Ovaj hotel površine 1.100 kvadrata, na placu površine 2.818 kvadrata, opremljen sa restoranom, kafe-barom, spa centrom, teretanom, sportskom halom, mini-bioskopom i parkingom, kapaciteta 54 ležaja, se prodaje po ceni od 3 miliona evra.

Prodaje se i jedan hotel nadomak garaže na Obilićevom vencu u Beogradu. Opremljen je sa restoranom i halom za konferencije sa 60 mesta. Sa 31 sobom ovaj hotel se ceni 4,5 miliona evra.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Korona „presudila“ mnogim hotelima, prodaju se čitavi sistemi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Muzej, koji ima status istorijskog spomenika, ima rok do sutra da plati više od 117.000 evra duga za zakupninu, koji je uglavnom posledica gubitaka usled karantina zbog pandemije koronavirusa.

U suprotnom će Muzej biti zatvoren, kao i radionica u okviru njega u kojoj su nove generacije učile da dizajniraju i restauriraju lepeze.
Radionica je prošle godine stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasledja.

Iako retko interveniše na sličan način, Unesko, Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, pozvala je Francusku da poštuje primenu „zaštitnih mera definisanih za to konkretno nasledje“.

Direktorka Muzeja An Oge (Anne Hoguet) kaže da bi to bila tragedija i da ne može da veruje da će Parižani dozvoliti da deo njihove baštine nestane.

Možda iznenadjuje da Francuska, zemlja koja izrazito vrednuje svoju kulturu, nije učinila više da sačuva Muzej, naročito ako se zna da je francuska javnost bila veoma spremna da pomogne drugim kulturnim znamenitostima, kao što je katedrala Notr Dam, oštećena u požaru u aprilu 2019. godine.

Sudski izvršitelji  prete

Oge navodi da je iscrpljena od borbe za opstanak na koju su prinudjene manje kulturne institucije, dok su veće poštedjene, kao galerija Ufici u Firenci koja će ove nedelje biti ponovo otvorena.

„Kao i svi mali muzeji, i mi smo imali problema ranije, ali je ova zdravstvena kriza bila katastrofa“, rekla je 74-godišnja Oge.

Sudski izvršitelji čak prete da će od ponedeljka zaplenjivati muzejske eksponate, kojih ima 2.500, uključujući istorijske lepeze od školjke kornjače, čipke i svile, ukrašene dijamantima i rubinima.

Kao i mnogi od 130 pariskih muzeja, Oge navodi da je i njen, koji ulaz naplaćuje sedam evra, morao da bude zatvoren tokom najvećeg dela 2020. godine, zbog ograničenja koja je vlast uvela radi suzbijanja virusa.

Uz to, novac koji je dolazio od restauracije lepeza takodje je iščezao zbog smanjenja potrošnje u vreme krize.

Oge kaže da je pre pandemije naplaćivala izmedju 500 i 600 evra za restauraciju lepeze u originalno stanje uz pomoć tradicionalnih materijala i da je tim novcem plaćala zakup prostora.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Pariski Muzej pred zatvaranjem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aleksandar Seničić je za televiziju Prva rekao da postoje protokoli za takve slučajeve i da će oni koji su organizovano otišli po tim protokolima biti vraćeni.

Prema njegovim rečima, oni koji su otišli sami na neku turističku destinaciju moraće sami da organizuju svoj povratak.

Seničić je u tom slučaju savetovao da se u sopstvenom aranžmanu ne odlazi previše daleko od Srbije odnosno da treba ići na odmor “odakle se može vratiti kolima”.

On je naveo i da organizovan povratak ne važi za turiste koji iz Srbije idu na letovanje na daleke destinacije.

“Oni će imati obavezu da troškove povratka (ukoliko dodje do zatvaranja granica) pokrivaju zajedno sa organizatorom putovanja”, rekao je Seničić i dodao da bi oni koji se odluče za takvo letovanje trebalo da imaju neka sredstva koja su im dostupna u slučaju neplaniranih situacija.

Kako je najavljeno, 1. jula iz Beograda kreće prvi čarter turistički let za grčko ostrvo Skijatos, a planiraju se letovi i za Rodos, Krit, Krf, Kefaloniju, kao i Majorku i Hurgadu.

Izvor:Beta

Чланак Šta se dešava sa turistima ukoliko se zatvori granica zbog epidemije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obezbeđen je nesmetani nastavak obavljanja poslova iz nadležnosti Agencije, uz poštovanje svih zakonskih rokova za odlučivanje.

Кorisnicima su na raspolaganju eServisi APR-a za registraciju osnivanja preduzetnika, jednočlanog i višečlanog DOO-a, Centralna evidencija objedinjenih procedura za građevinske dozvole, sistem za dostavljanje elektronskih finansijskih izveštaja i Centralna evidencija stvarnih vlasnika.

Sve ostale registracione prijave, dokumentacija i zahtevi šalju se u papirnoj formi, putem poštanskih operatora, kao i do sada.

Najtačnije i najažurnije informacije o procedurama i dokumentaciji potrebnoj za registraciju, modeli akata i naknade objavljeni su na sajtu www.apr.gov.rs, gde se može pratiti tok prijema i obrade svakog pojedinačnog predmeta, putem Pretrage podataka o primljenim prijavama i žalbama. Takođe, u odeljku Registri, sa linka Obrasci mogu se besplatno preuzeti svi propisani obrasci, Agencija prima i podneske poslate u slobodnoj formi, iz kojih se nedvosmisleno vidi razlog podnošenja zahteva.

Za sva dodatna pitanja, privrednicima i građanima je na raspolaganju Info centar APR-a (telefon: 011 20 23 350, info@apr.gov.rs), telefoni organizacionih jedinica Agencije (spisak svih telefona objavljen u Кontaktima, na sajtu APR-a).

Za tehnička pitanja, u vezi eServisa i rada aplikacija u IT sistemu APR-a, građani se mogu javiti Servis desku APR-a (telefon: 011 20 20 293, sd@apr.gov.rs).

Pravna pomoć se trenutno pruža samo elektronskim putem, a spisak elektronskih adresa, za slanje pitanja registrima, objavljene su u Кontaktima, na sajtu APR-a.

Чланак Zatvaraju se šalteri APR-a, prijem zahteva putem poštanskih operatera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako zajednica ističe, uvođenje testa samostalnosti, „kako se i slutilo donelo je ogromne poremećaje na domaćoj preduzetničkoj sceni“.

Od 1. septembra prošle godine do kraja februara ove godine, ukupno 30.773 preduzetnika prijavilo je privremeni prekid ili trajno prekinulo samostalnu delatnost. U istom periodu prethodne godine, ukupno 19.060 preduzetnika je prijavilo privremeni prekid ili trajno prekinulo samostalnu delatnost, dok je 576 IT preduzetnika ugasilo ili privremeno prekinulo delatnost, stoji na sajtu Digitalne zajednice.

„To znači da je čak 61 odsto više preduzetnika rešilo da obustavi rad u odnosu na isti period 12 meseci ranije. Ako se posebno fokusiramo samo na IT sektor, ova brojka je čak 751 procenata“, navode.

Takođe je zanimljivo, kako se dodaje, napomenuti da je od 02.03. do 06.03.2020. (dakle u samo jednoj radnoj nedelji) ugašeno čak 1.873 preduzetnika a registrovano je 633 nova. U IT sektoru je ugašeno 1.131 a registrovano je svega 22 nova preduzetnika.Kao izvor podataka navode Agenciju za privredne registre Srbije, a nema podataka da li su preduzetnici koji su se odjavili zasnovali radni odnos na neki drugi način ili su prijavili neku drugu formu poslovanja.

Izvor: Blic

Чланак Zbog testa samostalnosti 4.903 preduzetnika prekinulo delatnost се појављује прво на Biznis i Finansije.