Ipak, čini se da ne postoje dragoceniji zanatski proizvodi od onih zlatarskih.
Biti zlatar oduvek je bilo nešto posebno i vredno, ali nažalost, ovo zanimanje i te kako je deficitarno u Srbiji već godinama unazad. Jer, kod nas nema mnogo obrazovnih ustanova koje školuju zlatare, tek nekoliko njih od Kelebije do Preševa.

Jedna od njih je Škola primenjenih umetnosti u Šapcu, gde već godinama radi Ivko Petronić, kao saradnik u obrazovanju juvelira, piše Poslovi infostud.

„To je zanat koji u Srbiji ima dugu tradiciju. Recimo, još od 13. veka dolaskom Saksonaca na ovo područje radili su se predmeti od srebra i zlata, poput čaša, gravirani su grbovi, pravljeno prstenje i od tada se to ovde odomaćilo. Godinama se menjalo i razvijalo i došlo do ovoga kako danas izgleda“, počinje svoju priču Petronić.

Mora da se zna hemija, matematika…

Obrazovna ustanova u kojoj godinama radi nekada je godišnje upisivala nekoliko desetina osnovaca koji su odlučili da se školuju za zlatara. Međutim, danas to nije slučaj. Sada ih, kako nam kaže Petronić, ima između sedam i 10 po školskoj godini.

„Primat su uzela neka druga zanimanja, tu mahom mislim na sva koja su u vezi sa IT industrijom, i primetno je manje onih koji bi želeli da se bave zlatarskim poslom. Jedan od razloga za to je i činjenica da su širom zemlje zatvorene velike državne zlatare i da se ovaj posao mahom obavlja u privatnim firmama. U takvim uslovima u prvom planu je hiperprodukcija, uglavnom predmeta iz Kine, pa je sve manje zastupljen ručni rad sa plemenitim metalima“, navodi Petronić.

Prema rečima stručnog saradnika u šabačkoj Školi primenjenih umetnosti, posao zlatara nije lak, mora mnogo truda da se uloži, ali na kraju može i da se isplati.

„Recimo da mesečno može da se zaradi oko 1.000 evra, dok s druge strane, mora mnogo da se ulaže u znanje. Ne možete da budete dobar juvelir ukoliko nemate odlično znanje iz hemije, metalurgije, mehanike, tehnologije, a vrlo je važno i poznavanje matematike.

Naravno, o spretnosti u prstima nema potrebe da govorim. Ipak, uveren sam da će ovo zanimanje uvek biti zastupljeno u Srbiji i savetovao bih mladima da se posvete tome. Vrlo brzo će to biti još cenjeniji zanat nego što je sada“, ističe Petronić.

Uživanje u poslu

Zlatarski esnaf je vrlo specifičan. Plemeniti metali su vredni, sa njima nije lako rukovati, a da bi ste u ovom zanatu bili uspešni pre svega je važno da ga radite sa mnogo ljubavi.

To kaže Stefan Antić, vlasnik zlatarske radnje koji je završio četvorogodišnje školovanje i sada se uspešno bavi ovim poslom.

„Moji roditelji su se bavili tekstilom, tako da ovo nije porodični posao, već lično moj izbor. Juvelir je umetnički zanat, budući da ti daje prostor da izraziš kroz njega i daš neki svoj lični pečat kroz kreativnost. Za lepotu jednog komada nakita nije bitan samo dizajn, već i pristup samoj izradi. Ono što mene posebno raduje u ovom poslu je što vi sa svojim klijentima uglavnom delite one najlepše trenutke njihovih života i zaista je privilegija da učestvujete u tome“, kaže Antić.

Zlatarski zanat u Srbiji ipak ima perspektivu

Ko i svaki zanatlija, juvelir mora da ima poseban pristup ka klijentima, da lako i mudro proceni šta je njima potrebno, pruži im stručan savet i na kraju prihvati da će uvek biti onako kako klijent kaže.

„Opredelio sam se da radim sa dragim kamenjem, to je malo ekskluzivniji nakit i posla imam dosta. Naravno, ukoliko pričamo o prstenju jako je važno da klijentu pružite savet koji oblik nakita ide uz njegove prste. Razgovor je mnogo važan jer iz njega možete da saznate mnogo toga o osobi, kako ona doživljava taj komad nakita, a to znači da možete da ga napravite na kvalitetan način“, dodaje Stefan.

To što živi u malom gradu za Stefana ne predstavlja veliki problem jer kod njega u radnju dolazi mnogo više klijenata iz ostalih delova Srbije.

I Stefan je, baš kao i Ivko Petronijević siguran da zlatarski zanat u Srbiji ipak ima perspektivu, veruje da će mnogo mladih to shvatiti i da to tada neće proći mnogo vremena. A onda, svi zajedno će moći da se osmehnu kada negde budu čuli poređenje – „imate posla k’o zlatar“.

Izvor: Infostud

Foto: Pixbaby

Чланак „Imate posla k’o zlatar“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zlatar naime sve više podseća na Zlatibor – tamo velikom brzinom raste turistička poseta, a samim tim i broj novih nekretnina, kao i vrednost zemljišta.

Pandemija turizma

Do pre deset godina Zlatar je bio planina na koju se dolazilo isključivo zbog zdravlja, čistog vazduha i šetnje netaknutom prirodom, a jedina dva objekta u kojima je moglo da se odsedne bili su dva poznata hotela. Oko njih bile su desetine hektara zemlje koje vlasnici nisu mogli da prodaju ni za par stotina evra po aru, i mnoštvo napuštenih i zapuštenih kuća koje potencijalni kupci nisu hteli ni da pogledaju.

Prilike na Zlataru danas su potpuno drugačije.

„Zavisno od lokacije i infrastrukture, ar placa u najužoj turističkoj zoni sada košta od pet do 10 hiljada evra, desetostruko je skuplji nego pre deceniju. U ovom delu planine za sada nije prodato samo zemljište nad kojim nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi. U drugoj zoni za ar se traži od dve do tri hiljade evra“, priča za Blic Branko Pucarević, direktor Turističke organizacije „Zlatar“.

Pored „Panorame“, koji je u zakup uzela opština Nova Varoš, na Zlataru sada postoje dva hotela, odmaralište, brojni apartmani. Jesenas je počela izgradnja još jednog manjeg hotela čija vrednost je oko milion evra i koji podiže privrednik iz Nove Varoši.

Razvoju Zlatara, kažu nadležni, osim dobre promocije pomogli su i izgradnja infrastrukture, adrenalin-parka, pešačkih i trim staza, jedinog fudbalskog stadiona u Srbiji na preko 1.000 metara nadmorske visine, postavljanje rasvete, novi vidikovci.

„Zlatar je 2013. imao 400 ležajeva u hotelskom i privatnom smeštaju, a trenuno 2.400, što kategorisanih, što onih koji su u procesu kategorizacije. Prošle godine ostvareno je 100.000 noćenja, a ta brojka 2012. bila 1.500. Vidikovac na Uvcu 2020. bio je, posle Banjske stene na Tari, drugi najposećeniji lokalitet u Srbiji“, priča Pucarević.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Da li se Zlatar zlatiborizuje? се појављује прво на Biznis i Finansije.