Kada mi se firme obrate zbog prilagođavanja sadržaja sistemima veštačke inteligencije, najčešće pitaju šta treba da dodaju na sajt kako bi ih ChatGPT ili Gemini češće pominjali. Pri tome uglavnom očekuju da je dovoljno izmeniti postojeće tekstove, dodati nekoliko novih stranica ili obaviti određena tehnička podešavanja.

U praksi je problem najčešće mnogo dublji. Usluge nisu jasno opisane, podaci na sajtu razlikuju se od onih na poslovnim profilima, a pojedine važne stranice ne pojavljuju se ni u rezultatima Google pretrage. Često se i podaci o delatnosti, iskustvu i stručnosti razlikuju od jednog izvora do drugog. Kada su informacije nepotpune, neusaglašene ili zastarele, ni sistemi veštačke inteligencije ne mogu pouzdano da utvrde čime se firma bavi niti na osnovu čega bi trebalo da je preporuče.

Zato ovaj posao ne započinjem pisanjem novih tekstova. Najpre proveravam šta o firmi piše na njenom sajtu, koji se podaci o njoj pojavljuju na drugim mestima, da li su međusobno usaglašeni i kakve odgovore različiti sistemi daju na pitanja važna za njeno poslovanje. Tek kada utvrdim gde postoje nedostaci, mogu da odlučim šta treba ispraviti, dopuniti ili napisati iznova. U suprotnom, firma može da ulaže u nove sadržaje, a da pritom ne otkloni pravi razlog zbog kog je sistemi veštačke inteligencije ne pominju.

Dobra pozicija na Google-u više nije dovoljna

Generativna pretraga menja način na koji korisnici dolaze do informacija o proizvodima, uslugama i kompanijama. Umesto da samo prikažu spisak stranica, sistemi veštačke inteligencije pretražuju više izvora, izdvajaju relevantne podatke i na osnovu njih sastavljaju odgovor. Kada korisnik zatraži preporuku za određenu uslugu, AI može da izdvoji nekoliko firmi i uporedi njihovu ponudu, bez potrebe da korisnik poseti njihove sajtove. Zbog toga se kompanije više ne nadmeću samo za što bolje pozicije u rezultatima pretrage, već i za prisustvo u odgovorima koje ovi sistemi generišu.

Pew Research Center analizirao je 68.879 pretraga koje je tokom marta 2025. godine obavilo oko 900 punoletnih korisnika u Sjedinjenim Državama. Kada Google nije prikazivao AI sažetak, korisnici su u 15% slučajeva otvorili neki od standardnih rezultata pretrage. Kada se AI sažetak pojavio, taj udeo iznosio je 8%. Na izvore navedene u samom sažetku korisnici su kliknuli u svega 1% slučajeva.

Ovi podaci ne umanjuju značaj poslovnog sajta, jer generativni sistemi odgovore zasnivaju na informacijama preuzetim iz postojećih izvora. Menja se, međutim, njegova uloga u procesu privlačenja kupaca. Kompanija može biti uvrštena među ponuđače koje kupac razmatra, a da njen sajt pritom nije posetio. Istovremeno, visoka pozicija na Google-u više ne znači nužno da će se kompanija pojaviti i u odgovoru sistema veštačke inteligencije.

SEO nije mrtav!

Sa razvojem generativne pretrage pojavile su se tvrdnje da SEO gubi značaj i da će ga zameniti optimizacija za sisteme koji daju neposredne odgovore (AEO) i generativnu pretragu (GEO). Međutim, ove tri vrste optimizacije ne isključuju jedna drugu. SEO omogućava pretraživačima da pronađu stranicu, protumače njen sadržaj i procene njegovu relevantnost za određeni upit. AEO olakšava izdvajanje konkretnog odgovora iz sadržaja, dok GEO nastoji da informacije iz određenog izvora budu korišćene u generisanim odgovorima i da taj izvor, kada je to opravdano, bude naveden ili preporučen.

Da bi sadržaj uopšte mogao da bude korišćen u generativnom odgovoru, sistem najpre mora da ga pronađe i proceni kao relevantan i pouzdan. Na to ukazuje i Google u svojim smernicama za vlasnike sajtova. Za pojavljivanje u generativnim rezultatima nisu potrebne posebne datoteke namenjene veštačkoj inteligenciji, nova vrsta strukturiranih podataka niti zasebna verzija sajta. I dalje su ključni tehnička dostupnost stranice, jasno strukturiran sadržaj i pouzdane informacije.

Zato AEO i GEO ne treba posmatrati kao zamenu za SEO. Ako važne stranice nisu indeksirane, sajt nema preglednu strukturu, a usluge nisu precizno opisane, tekst napisan posebno „za ChatGPT“ neće otkloniti postojeće nedostatke. Ulaganje u optimizaciju za veštačku inteligenciju bez prethodno uređenog sajta isto je što i postavljanje krova na kuću koja nema temelj.

AI traži reference i dokaze za vaše tvrdnje

Jedan od problema na koje najčešće nailazim na poslovnim sajtovima jesu tekstovi zasnovani na pohvalnim, ali teško proverljivim tvrdnjama. Kompanije se predstavljaju kao vodeće, pouzdane i inovativne, ali pritom ne objavljuju podatke koji bi potvrdili takve navode.

Tvrdnja da firma ostvaruje odlične rezultate ne pruža mnogo korisnih informacija potencijalnom klijentu ni sistemu veštačke inteligencije. Veću vrednost imaju konkretni podaci o tome šta je urađeno, na koji način i sa kakvim ishodom. Kada nije moguće objaviti brojke ili imena klijenata, iskustvo se može predstaviti opisom postupka, stručnom analizom ili primerom iz prakse, bez otkrivanja identiteta klijenta.

Zato kompanijama ne savetujem objavljivanje uopštenih tekstova samo radi održavanja kontinuiteta. Sopstvena istraživanja, uporedne analize, precizna objašnjenja usluga, odgovori na pitanja klijenata i prikazi rešenih problema pružaju konkretnije dokaze o stručnosti i iskustvu.

Važno je i kako je kompanija predstavljena u drugim izvorima. Ako samo na svom sajtu tvrdi da je stručna za određenu oblast, bez potvrde u nezavisnim i pouzdanim izvorima, generativni sistemi imaju manje osnova da je prepoznaju kao relevantan izvor. Zato je korisnije graditi prisustvo u poslovnim medijima, stručnim publikacijama, registrima, istraživanjima i drugim proverljivim izvorima nego plaćati umnožavanje tekstova u kojima se samo ponavlja naziv firme.

Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji!

Iako se tržište usluga za optimizaciju sadržaja za veštačku inteligenciju tek razvija, već se nude rešenja koja obećavaju brzo poboljšanje pozicije kompanija u generativnim odgovorima. Među njima su tekstovi namenjeni isključivo jezičkim modelima, automatsko objavljivanje velikog broja sličnih sadržaja i obećanja da će se kompanija za nekoliko nedelja naći među preporučenim firmama.

Takva obećanja zanemaruju činjenicu da generativni odgovori nisu stalne i unapred utvrđene liste. Izbor kompanija i izvora zavisi od formulacije pitanja, sistema kojem je ono postavljeno, trenutka pretrage i podataka koji su mu dostupni. Zbog toga se položaj firme ne može pouzdano izraziti tvrdnjom da je, na primer, „treća na ChatGPT-u“.

Istraživanje predstavljeno 2024. godine na konferenciji ACM KDD pokazalo je da određene izmene sadržaja u eksperimentalnim uslovima mogu povećati njegovu zastupljenost u odgovorima generativnih sistema i do 40%. Međutim, rezultati su se razlikovali u zavisnosti od oblasti, vrste pitanja i primenjenog postupka, pa se ovaj nalaz ne može tumačiti kao dokaz da pojedinačna izmena sadržaja obezbeđuje trajnu vidljivost.

Zato ozbiljan pristup počinje analizom odgovora koje sistemi daju, izvora koje koriste i podataka dostupnih o kompaniji. Tek na osnovu tih nalaza ima smisla uređivati sajt i planirati nove sadržaje. U suprotnom, ulaganje u nove tekstove može ostati bez stvarnog efekta.

Kada AEO postaje opravdan trošak

Optimizacija za AI nema isti poslovni značaj za lokalni frizerski salon i IT kompaniju koja klijente traži na stranim tržištima. Malom preduzeću koje posluje na ograničenom području obično su važniji tačni podaci na Google mapama, jasno navedeno radno vreme, ocene korisnika, pregledno predstavljene usluge i vidljivost u lokalnoj pretrazi. Dok ti osnovni podaci nisu uređeni, složenija optimizacija teško može da opravda ulaganje.

Drugačija je situacija sa IT kompanijama, savetodavnim firmama, klinikama i drugim pružaocima stručnih usluga. Njihovi klijenti sve češće koriste sisteme veštačke inteligencije za razumevanje složenih usluga, poređenje ponuđača i izbor pružaoca. Kompanijama koje posluju na inostranim tržištima zato nije dovoljno da postojeći sadržaj samo prevedu. On mora biti prilagođen pitanjima kupaca, načinu poslovanja i specifičnostima tržišta kojem se obraćaju.

Pre ulaganja zato treba utvrditi gde kupci traže informacije, šta žele da saznaju pre izbora ponuđača i koliku poslovnu vrednost ima novi klijent. Ulaganje u AEO i GEO ima smisla kada odgovara stvarnom načinu donošenja odluka kupaca. U suprotnom, postaje još jedan marketinški trošak čiji se doprinos poslovnim rezultatima teško može utvrditi.

Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Foto: Melpomene, Depositphotos

Чланак SEO je mrtav! Živeo AEO? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslovna aktivnost u evrozoni u septembru je rasla najbržim tempom u gotovo tri i po godine zbog rasta tražnje, koji je pomalo iznenađujuć jer se dešava uprkos rastu inflacije. Da podsetimo, prošlog meseca inflacija je porasla na 3,8 odsto sa 3,2 odsto u avgustu, predvođena rastom cene energenata.

Dodatno iznenađenje predstavlja činjenica da se očekuje dalji rast cena zbog sukoba na Bliskom Istoku, odnosno zbog potencijalne nestašice energenata.

Šta se dešava sa evrom?

Danas je evropska valuta pala na 1,11 dolara, što je njen najniži nivo od maja 2025. Razlog tome je zabrinutost da li će Francuska moći da uspori rast svog budžetskog deficita. Naime, u nacrtu francuskog budžeta za 2027. planirano je smanjenje budžetskog deficita sa 5,4 odsto ove godine na 5 odsto naredne, ali mnogi ekonomisti smatraju da će biti teško to postići.

Istovremeno, u Španiji se intenzivirao rizik od političke nestabilnosti zbog stambene krize do koje je došlo zato što gradnja već godinama ne prati rast broja stanovnika, zaposlenosti, turizma i potražnje u velikim gradovima. Prema proceni Banke Španije koju prenosi Reuters, ovoj zemlji trenutno nedostaje oko 750.000 stanova, a manjak bi do 2028. mogao da premaši milion. Na sve to, prosečna cena stanova i kuća u drugom kvartalu 2026. bila je 12,2% viša nego godinu ranije.

Evropska privreda, dakle, trenutno pokazuje veću otpornost nego što bi se očekivalo, ali se ispod te slike gomilaju rizici. Poslovna aktivnost raste, ali sa njom ponovo ubrzavaju i cene, dok skuplja energija može dodatno da poveća troškove. Istovremeno, fiskalni problemi Francuske i stambena kriza u Španiji pokazuju da pojedine velike evropske ekonomije imaju i svoje specifične slabosti.

Septembarski rast zato nije toliko znak da su problemi evropske privrede rešeni, koliko pokazatelj da ona za sada uspeva da ih apsorbuje.

Foto: Markus Winkler, Unsplash

Чланак Poslovna aktivnost u evrozoni ubrzava, ali evro slabi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne sednici koja je zaključena u 2.10 sati posle ponoći, većina u RIK-u je odredila da će se birališta van Srbije otvarati i zatvarati u isto vreme kad i u Srbiji, što znači da će pojedina biraišta u Amerikama ili u Australiji i Indoneziji raditi i tokom noći.

Primera radi, glasanje na Novom Zelandu bi počelo u 19 časova i trajalo bi do 8 ujutro po lokalnom vremenu, zbog čega pojedini članovi RIK-a smatraju da će glasanje tamo biti praktično onemogućeno.

Kritike dela članova RIK-a: „nezakoniti presedan“

Kritičari ove odluke među članovima RIK-a ocenili su da je jedini motiv donošenja da se dijaspori oteža ostvarenje biračkog prava, a od Ministarstva spoljnih poslova (MSP) kao inicijatora ove ideje su tražili objašnjenje zašto je predložilo ovakvo rešenje.

Samu odluku su nazvali „nezakonitom“, „presedanom“, „anticivilizacijskom i nebranjivom“, „iživljavanjem“ ili „pravnim nasiljem“.

Član RIK-a Ivan Šebek je rekao da je Ministarstvo spoljnih poslova, u predlogu odluke i pratećem obrazloženju bavilo vremenom otvaranja i zatvaranja birališta, čime je ono izašlo iz svojih nadležnosti, a da je neko iz RIK-a samo prepisao tu odluku i u tabelu uneo satnice po kojima će glasati građani Srbije koji glasaju van matice.

On je upitao kako je odlučeno da se predlog RIK-a usaglasi sa predlogom MSP-a, odnosno ko je stručnoj službi komisije dao nalog da se izradi predlog odluke koji se u svemu slaže sa predlogom MSP-a – predsednik RIK-a ili sekretar ovog tela.

Na ovo pitanje nije dobio odgovor.

Takođe je dodao da je dugogodišnji član RIK-a, da se od uvođenja glasanja u dijaspori nije dogodilo da ovakav predlog izađe pred RIK, a da se nikada nije prijavljivao problem koji bi ovakav presedan opravdao.

„Ovim predlogom dodatno uskraćujete prava biračima, i praktično im vreme za ostvarenje glasačkog prava svodite na pola… Ovo je prevazišlo sve od sada viđeno“, ocenio je Šebek.

Član RIK-a David Krstić kazao je da je i u ovom slučaju, isto kao i sa prethodnom tačkom dnevnog reda koja se ticala otvaranja konkretnih biračkih mesta u inostranstvu, RIK došao u situaciju da ga MSP podučava izbornom pravu, za šta je dodao da „nemaju nikakvu nadležnost“.

On je odbacio ocene MSP-a da potencijalno prevremeno objavljivanje rezultata sa pojedinačnih birališta u inostranstvu može da ugrozi izborni proces u Srbiji, te da ima utisak da je ministarstvo samo želelo dodatno da ograniči glasačko pravo građanima koji su van matice.

Glasanje „u tri ujutru“

Njegov kolega Marko Živanović ocenio je da je „apsolutno neshvatljivo“ da MSP nije svesno, na primer, stanja u Čikagu, za koji je naveo da je grad koji ima jednu od najvećih stopa teškog kriminala u Sjedinjenim Američkim Državama.

Takođe je dodao da se po zvaničnim statistikama polovina tih zločina dešava posle 10 časova uveče, pa da bi organizovanje glasanja tokom noći dovelo građane u nebezbednu situaciju.

Članica komisije Jasmina Belić je rekla da je ovaj predlog odluke preksinoć zaveden na pisarnici i da je o njemu moglo ranije da se raspravlja, kao i da joj nije jasno šta RIK želi da se postigne sa ovakvim pristupom.

„Centralna izborna komisija jedne ozbiljne države predlaže da ljudi dođu na glasanje u tri ujutro. To se kosi sa zdravim razumom. Ovo je nebranjivo. Kakav patriotizam pokazujemo prema našim građanima (u dijaspori). Šta mi ovo radimo, da nam se smeje ceo svet“, upitala je ona.

Vladimir Dragaš je rekao da je predlog odluke „potpuno nezakonit“, da ovakva odluka „može samo da izazove bes (kod dijaspore) što ih neko tera da glasaju, na primer, u sred noći“.

Njegova koleginica Zlata Jusufović rekla je da bi usvajanje ovakve odluke, s obzirom da se zagovornici pozivaju na zakon, značilo da su sve prethodne odluke RIK-a po pitanju perioda kada su otvorena biračka mesta u inostranstvu bile nezakonite.

Argumenti većine: sprečavanje prelivanja rezultata

S druge strane, članica RIK-a Željka Radeta je ocenila da je ovakva odluka u potpunosti u skladu Zakonom o izboru narodnih poslanika, odnosno sa njegovim članom 91 stav 4 zakona, jer on propisuje da izborni dan i u inostranstvu traje 13 časova i najkasnije do 20 časova po vremenu u Srbiji

Tatjana Kitanović takođe je podržala predlog, navodeći da se njime štiti integritet izbornog procesa, jer se ranije dešavalo da se po završetku glasanja u inostranstvu rezultati sa pojedinačnih birališta prošire društvenim mrežama, što su pojedini akteri koristili radi „najave konačne pobede“, ocenjujući da tako može da se utiče na birače koji tek treba da glasaju

Za ovaj predlog glasalo je 20, a protiv je bilo sedmoro članova RIK.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Biračka mesta u dijaspori otvorena kao u Srbiji, glasaće se i noću се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Prosečna potrošačka korpa 110.739, prosečna neto plata 118.398 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Argentina će dati pasoš svakome ko plati 350.000 dolara ili kupi obveznice u vrednosti 800.000 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suština problema sa kojim se suočavaju zakonodavci i regulatorna tela leži u činjenici da važeći zakonski okvir obavezuje privredne subjekte da obaveste javnost i nadležne organe tek kada nastane jasna, merljiva i dokaziva šteta. Međutim, ukoliko se ozbiljan propust, pokušaj samovoljnog delovanja ili opasno ponašanje AI modela otkriju tokom interne faze testiranja, razvijači trenutno nemaju zakonsku obavezu da o tome obaveste državne organe.

Sve učestaliji primeri pokazuju da problem nastaje mnogo pre trenutka u kojem upravni odbori donose odluku o prijavljivanju incidenta. Da bi kompanija uopšte mogla adekvatno da reaguje na bezbednosnu ranjivost, ona najpre mora precizno da utvrdi šta su njeni modeli radili u određenom trenutku, kojim su eksternim i internim sistemima pristupali i da li su postupali mimo strogo definisanih parametara.

Kada takve neovlašćene radnje mesecima ostanu neprimećene od strane samih inženjera i timova zaduženih za bezbednost, reč je o očiglednom propustu u internom nadzoru. Obavezno zakonsko prijavljivanje ne može samo po sebi da otkloni tehničku grešku koja se već dogodila, ali bi omogućilo da, nakon njenog otkrivanja, podatke dobiju i druga ovlašćena tela. Time bi se omogućilo blagovremeno preduzimanje preventivnih mera zaštite na nivou čitave industrije.

Kad modeli zaobiđu postavljene barijere

Da granica između izolovanog testnog okruženja i realnog sveta postaje sve tanja i nestabilnija, potvrdili su i događaji iz proteklog perioda. Kompanija OpenAI saopštila je da su njeni napredni modeli tokom rutinskih bezbednosnih provera uspeli da zaobiđu zaštitne mehanizme koji je trebalo da im u potpunosti onemoguće pristup otvorenoj internet mreži. Tom prilikom nije narušena samo bezbednost pojedinih delova interne istraživačke infrastrukture same kompanije, već su ugroženi i eksterni sistemi popularne platforme za razvoj mašinskog učenja Hugging Face.

Ubrzo nakon toga, konkurentska kompanija Anthropic sprovela je detaljnu reviziju više od 140.000 internih bezbednosnih testova i identifikovala tri slučaja u kojima je njen model Claude neovlašćeno pristupio računarskim sistemima drugih organizacija. Prema zvaničnom objašnjenju rukovodstva te kompanije, do propusta je došlo usled nesporazuma u komunikaciji sa partnerom angažovanim za sprovođenje eksternog testiranja. Zbog te greške, modeli su dobili pristup otvorenoj mreži, iako je bilo predviđeno da rade u strogo izolovanom okruženju.

Dodatnu dimenziju problema razotkrio je slučaj u kom je potvrđeno da su AI agenti na spoljnim veb-sajtovima neovlašćeno objavili 53 fotografije korisnika servisa ChatGPT. Zbog izostanka ključnih pratećih informacija – poput toga da li su spomenute fotografije prikazivale stvarne osobe, u kom periodu su objavljene i koje su podatke sadržale, analitičarima je onemogućeno da pouzdano procene stvarne posledice po privatnost pojedinaca i bezbednost korisničkih naloga.

Pored kompleksnih opasnosti po sajber-bezbednost i infrastrukturu, prekoračenje ovlašćenja veštačke inteligencije stvara sve opipljivije rizike u svakodnevnom poslovanju. Analizirani slučajevi pokazuju da pojedini poslovni četbotovi samostalno, bez odobrenja ili znanja menadžmenta, zakazuju poslovne sastanke, preuzimaju ugovorne obaveze i vode komunikaciju u ime direktora kompanija. Iako se posledice ovakvih postupaka razlikuju od klasičnog hakerskog upada, oni jasno ukazuju na finansijsku i pravnu štetu koja može nastati kada AI nastupa kao operativni zastupnik bez odgovarajućeg ovlašćenja.

Sive zone važeće regulative

Postojeći američki propisi delimično pokrivaju pojedine aspekte ove oblasti, ali je njihova primena usko uslovljena specifičnom vrstom incidenta i njegovim posledicama. Ukoliko dođe do direktnog ugrožavanja ličnih podataka, primenjuju se standardna pravila o obaveštavanju o povredi privatnosti.

Slično tome, prema pravilima američke Komisije za hartije od vrednosti (SEC), kompanije čije se akcije javno kotiraju moraju da prijave svaki značajan sajberincident uglavnom u roku od četiri radna dana od trenutka kada utvrde njegovo postojanje. Međutim, taj zakonski rok ne počinje da teče u trenutku otkrivanja prvog tehničkog propusta u radu koda, već tek nakon formalne procene uprave da je incident „materijalno značajan za investitore“.

S druge strane, kalifornijski zakon SB 53 nastoji da uvede posebne obaveze za razvijače najnaprednijih modela, uključujući i obavezno prijavljivanje određenih kritičnih bezbednosnih incidenata. Ipak, na saveznom nivou i dalje ne postoji opšta obaveza prijavljivanja opasnog i nepredviđenog ponašanja AI sistema u trenutku njegovog identifikovanja.

Direktna posledica ovakvog pravnog vakuuma jeste to što izuzetno ozbiljni nalazi ostaju u potpunosti skriveni od šire stručne javnosti i nadležnih državnih organa. Ukoliko AI model tokom testiranja pokuša da zaobiđe nadzor, deaktivira sopstveni mehanizam praćenja ili ostvari neovlašćeni pristup mreži, a inženjeri uspeju da takav pokušaj zaustave pre nego što nastane direktna materijalna šteta, događaj formalno ne ispunjava uslove za prijavljivanje.

Ipak, podaci o tome na koji je način model zaobišao ograničenja i koja je zaštitna barijera zakazala od neprocenjivog su značaja za čitavu industriju. Ukoliko takvi nalazi ostanu zaključani unutar jedne privatne kompanije, izostaje mogućnost da drugi akteri na tržištu provere i zaštite sopstvene sisteme od istih ili sličnih grešaka.

Balansiranje između poslovne tajne i javne bezbednosti

U pokušaju da se premosti ovaj pravni jaz, u američkom Kongresu zvanično je predstavljen predlog zakona pod nazivom AI Incident Reporting Act. Prema ovom predlogu, Ministarstvo trgovine dobilo bi nadležnost da precizno definiše koje modele, imajući u vidu njihove kapacitete i potencijalne rizike, treba obuhvatiti novim merama. Kompanije koje razvijaju takve sisteme bile bi u obavezi da prijave opasne aktivnosti u roku od sedam dana od njihovog otkrivanja.

Predlogom su posebno obuhvaćeni pokušaji modela da izbegne ljudski nadzor, onemogući sopstveno isključivanje ili ispolji sposobnosti koje mogu ugroziti javnu bezbednost. Predviđeno je podnošenje preliminarne prijave na osnovu raspoloživih informacija, uz njeno naknadno dopunjavanje novim nalazima tokom istrage. Time bi regulator mogao da prati razvoj incidenta bez čekanja na njen potpuni završetak.

Pri tome treba razlikovati prijavljivanje državnim organima, obaveštavanje oštećene organizacije i javno informisanje. Oštećenim sistemima potrebni su brzi tehnički podaci kako bi utvrdili šta se dogodilo i primenili odgovarajuće zaštitne mere, dok nadležni organi na osnovu prijavljenih incidenata mogu da utvrđuju da li se pojavljuju obrasci koji ukazuju na šire bezbednosne rizike.

Javnost, sa druge strane, ima interes da bude informisana o pouzdanosti tehnologije, ali bi objavljivanje detaljnih tehničkih podataka moglo olakšati zloupotrebu takvih informacija. Zbog toga obaveza prijavljivanja državnim organima ne podrazumeva automatsko javno objavljivanje svih podataka.

Analitičari naglašavaju da ključ uspeha leži u rešavanju direktnog sukoba interesa. Kompanija koja razvija model raspolaže najvećim delom podataka potrebnih za ispitivanje njegovog ponašanja, ali istovremeno obelodanjivanje ozbiljnog propusta nosi rizik od narušavanja reputacije, pada vrednosti akcija i talasa privatnih tužbi. Zbog toga odluka o informisanju javnosti i države ne sme primarno zavisiti od poslovne procene same kompanije.

Da bi novi zakonski okviri zaista dali održive rezultate, državni organi moraju obezbediti adekvatno plaćene stručne kadrove i tehničke kapacitete koji će biti sposobni da samostalno verifikuju navode iz podnetih izveštaja. U suprotnom, obaveza prijavljivanja pretvoriće se u puku birokratsku formalnost, dok će javnost i privreda ostati prepuštene proceni interesa i dobroj volji samih tehnoloških giganata.

Autor: Milena Šović, AI Implementation Specialist & AI Content Trainer

Foto: deagreez1, Depositphotos

Чланак Posle više incidenata sa AI sistemima koji su se otrgli kontroli, razmatra se uvođenje novih zakona za kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак UBS: U septembru najveći rast potrošačkih kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Roditelji predškolaca često postavljaju sebi pitanja:

„Šta ako ostali drugari u odeljenju budu znali da čitaju, a moje dete ne?“
„Kako da roditelj pruži detetu podršku, a da ne pogreši ili ne pretera?“

Važno je zapamtiti da se od šestogodišnjaka očekuje da pravilno i jasno izgovara sve glasove našeg jezika, a ukoliko ima odstupanja, potreban je logopedski tretman. Logoped se ne bavi samo izgovorom glasova, već i podsticajem razvoja različitih predškolskih veština. Ukoliko čitanje i pisanje posmatramo kao krov kuće, razvijene predškolske veštine predstavljaju njen temelj.

Šta su predškolske veštine?

Ovo su samo neka od pitanja koja mogu pomoći roditeljima da bolje razumeju koje predškolske veštine dete treba da razvija:

Da li predškolac razlikuje levu i desnu stranu?
Da li može da prepozna slova, imenuje ih i izdvoji?
Da li pravilno izgovara sve glasove i razlikuje ih?
Da li lako može da imenuje pet reči koje počinju određenim slovom?
Može li da recituje pesmicu?
Kako prepričava priče? Kakvim rečenicama se izražava?
Može li da „rastavi“ reč na slova od kojih se sastoji? Na primer: „Iz kojih slova se sastoji reč SUNCE?“
Razume li odnose „pre“ i „posle“ kada treba da odredi mesto slova u reči u odnosu na druga slova? Na primer: „U reči KAČKET, koje slovo je pre slova Č, a koje posle njega?“ Da li lako prepoznaje reči koje se rimuju?

Logoped će vam kroz odgovore na ova pitanja pomoći da razumete koje veštine treba da podstičete kod svog deteta i, što je još važnije, odakle da počnete. Vežba koja je detetu preteška može stvoriti otpor i negativne emocije prema učenju, dok vežba koju lako izvodi može poslužiti kao motivacija za postizanje postavljenog cilja.

Pamćenje, rečnik, pravilan izgovor glasova, sposobnost prepričavanja priča i događaja, kao i fonološka svesnost o glasovima u reči su veštine koje čine osnovu pripreme deteta za školu.

Kako roditelji mogu da podstiču predškolske veštine?

Roditelji, uz savete i konkretne vežbe koje dobiju od logopeda, mogu kod kuće da budu velika podrška svom detetu u razvoju predškolskih veština.

Preporuka je da se ove aktivnosti sprovode kontinuirano i kroz igru. Kada su aktivnosti deci interesantne, lakše prihvataju nešto novo, a to znači i da brže uče.

Čitanje kroz igru

Kako bi dete naučilo da prepoznaje i razlikuje slova, treba da bude u kontaktu sa njima. Ovo je prava prilika da koristite edukativne igračke, a to mogu biti slagalice, sličice ili drveni simboli. Igračke treba držati u vidnom polju deteta.

Uz pomoć asocijacija dete lakše i dugotrajnije pamti izgled slova. Evo primera igre za ćirilično slovo R.

Dete je u ulozi detektiva i otkriva slovo: „Ovo slovo ima telo i glavu.“ Zatim ga pravimo od plastelina, kamenčića ili bockalica i pitamo dete na šta mu liči. Zajedno smišljamo pet reči koje počinju tim slovom, ali i reči koje se njime završavaju.

Slovo možemo da tražimo u šetnji, prostorijama u kojima boravimo ili knjižicama. Možemo da imitiramo njegov oblik rukama, a zatim da ga „sakrijemo“ u crtežu. Recimo, možemo da izrežemo leptira od papira i iza njegovog desnog krila sakrijemo ćirilično slovo R.

Kroz ovakav pristup i kontinuirano podsticanje predškolskih veština gradite čvrst temelj za kasnije usvajanje čitanja i pisanja.

Kada treba posetiti logopeda?

Roditelji koji posete logopeda, pa čak i u svrhu savetovanja, su u velikoj prednosti jer se logopedskom procenom otkrivaju polja na kojima možete raditi sa svojim detetom. Stručno lice će vas uključiti, pokazati i objasniti kako tačno da izvodite vežbe koje prethodno odabere na osnovu potrebe deteta.

Izvor: Stetoskop

Чланак Da li dete treba da nauči čitanje pre polaska u školu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kakav je kvalitet javnih podataka o privredi Srbije, pa time i njihova upotrebna vrednost? Ekonomista Goran Radosavljević ocenjuje da Narodna banka Srbije (NBS) ima najbolje analize jer „sedi“ na podacima, solidna je i statistika Ministarstva finansija „iako bi neki segmenti mogli biti razrađeniji“, dok su finansijski izveštaji Agencije za privredne registre (APR) o poslovanju preduzeća upitni iz razloga što te izveštaje niko ne proverava, osim kroz retke revizije.

Najviše se kriju podaci o javnim nabavkama, naročito u javnom sektoru, pa moraju da se traže preko poverenika za informacije od javnog značaja, a često se ne dobiju ni tako.

„Ono što država hoće da sakrije, uspeva u tome. Ministarstvo finansija izveštava o trošenju republičkog budžeta i izgleda kao da je sve transparentno, a u stvari, neretko se fingira transparentnost. Šta, na primer, stoji iza cifara za specijalizovane usluge, ne zna se“, komentariše Radosavljević za B&F.

Čemu služi prebrojavanje kokošaka i svinja?

Prema njegovom mišljenju, statistika u Srbiji se popravila od 2004. godine, kada je rađen program provere podataka, ali i dalje ima praznina i neobjašnjivih metodoloških nelogičnosti, od toga koliki je tačno bruto domaći proizvod (BDP) i kako u nekom periodu nominalno raste 20%.

Ukrštanjem podataka, trebalo bi da se dođe do suštinskih zaključaka, „ali, kada se, na primer, vlast hvali rastom BDP-a po glavi stanovnika, deo tog rasta je nastao zbog odlaska građana u inostranstvo, a isti je razlog i za pad nezaposlenosti. Ako se ukrsti podatak o količini nekretnina kupljenih sopstvenim sredstvima sa prosečnom zaradom, prvi zaključak je da neko pere pare. Ili, ukoliko se posmatraju podaci o poljoprivredi o broju kokošaka ili svinja, bez nekog trenda, čemu oni služe“, pita naš sagovornik.

Uprkos navedenim i drugim manjkavostima, Radosavljević ocenjuje da je po broju, dostupnosti i kvalitetu javnih podataka Srbija bolja od država u regionu, a u odnosu na EU je na nivou proseka.

Volim, ne volim…

Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta takođe zaključuje da NBS redovno izveštava javnost, posebno kada je reč o kretanju inflacije, korisne analize daje i Privredna komora Srbije (PKS), dok pregled najvažnijih ekonomskih pokazatelja publikuje RZS, ali to su deskriptivno-tehničke analize, bez vrednosne ocene.

S druge strane, Ministarstvo finansija u Fiskalnoj strategiji i Programu ekonomskih reformi objavljuje detaljnije analize i projekcije, međutim, to su zvanični izveštaji republičke vlade i po pravilu su afirmativni.

„Mi u Fiskalnom savetu nezavisno ocenjujemo privredna kretanja, preispitujemo realnost državnih projekcija i ukazujemo na ključne strukturne rizike koji mogu ugroziti javne finansije i privredni rast. Spoljni reper su nam podaci iz publikacija Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke“, kaže Brčerević za B&F

Naš sagovornik navodi da je statistički sistem Srbije razvijeniji nego u zemljama regiona koje su kandidati za članstvo u EU i zasniva se na međunarodnoj metodologiji. Međutim, u pojedinim oblastima, poput statistike državnih finansija postoje nelogičnosti. „Učestale su revizije statističkih podataka, pre dve godine urađena je relativno velika revizija BDP-a, prošle godine je vrednost izvoza naknadno korigovana za preko milijardu evra, a verovatno će se neki podaci i dalje revidirati“, predviđa Brčerević.

Na pitanje da li vlast „šminka“ podatke, naš sagovornik odgovara kako ne veruje da se to radi namerno, jer se podaci produkuju po standardnim metodologijama, a podatke RZS-a preuzimaju i proveravaju Evrostat i MMF.

„Češći je problem u tumačenju, a ne u samim podacima. Političari po pravilu ističu pokazatelje koji idu u prilog njihovim politikama, dok prećutkuju one koji ukazuju na probleme. Zbog toga građani ponekad stiču utisak da zvanična statistika ne odgovara njihovom svakodnevnom iskustvu, iako razlika uglavnom proizlazi iz selektivnog predstavljanja podataka“, ukazuje glavni ekonomista Fiskalnog saveta. .

Đavo je u detaljima

Najveći problem, međutim, nastaje kad se sa opštih pređe na detaljnije analize. „Tada se često pokaže da za Srbiju nedostaju pojedini pokazatelji koji su standardno dostupni za zemlje EU. U takvim slučajevima, analitičari moraju da odustanu od dela analize ili da sami pronalaze rešenja“, predočava Brčerević.

Još jedan problem je to što su podaci o osnovnim agregatima međunarodno uporedivi, ali nisu svi podjednako pouzdani, ukazuje Svetozar Tanasković, saradnik Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN).

„Statistika koja posmatra ove podatke je metodološki usklađena sa evropskim standardima, kakve su statistika cena, nacionalni računi, spoljna trgovina ili monetarna i fiskalna statistika, ali ipak postoje slabosti kod serija koje su među najvažnijim za ocenu privrednih kretanja“, kaže Tanasković za B&F.

On navodi primer da je Anketa o radnoj snazi godinama pokazivala rast zaposlenosti, koji se nije mogao objasniti kretanjem proizvodnje, potrošnje i doprinosa jer je od 2012. do 2017. zaposlenost rasla trostruko brže od BDP-a, što je bilo bez presedana u regionu. Slično je i u građevinarstvu, koje se procenjuje iz izveštaja izvođača o vrednosti izvedenih radova. Kod te serije se dešavalo da se zabeleže dvocifreni skokovi i padovi, dok kod drugih pokazatelja koji bi trebalo slično da reaguju, nije uočena promena tolikog intenziteta.

„To je jedan od razloga zašto ’Kvartalni monitor’ koji izdaju FREN i Ekonomski fakultet u Beogradu, uz zvanične podatke prati i sopstveni indeks proizvodnje cementa kao ‘dodatnu indikaciju stvarnog stanja’. U stručnoj javnosti su već neko vreme prisutne i zamerke na pojedine pondere koji se koriste prilikom računanja inflacije, pa podaci o njoj kao da ne odslikavaju stvarni rast cena“, komentariše Tanasković.

Slično Brčereviću, i saradnik FREN-a napominje da je dostupnost podataka za standardne makroekonomske pokazatelje koje objavljuju RZS, NBS i Ministarstvo finansija zadovoljavajuća, ali da teškoće počinju onog trenutka kada analiza zahteva detaljnije podatke od objavljenih. Znatan deo onoga što RZS prikupi i obradi nikada se javno ne objavi, a pristup tim podacima nije slobodan.

„Republički zavod za statistiku ustupa mikropodatke samo akreditovanim naučnoistraživačkim organizacijama, uz odobrenje direktora i poseban ugovor. Nezavisni analitičari izvan tog kruga, do njih ne mogu da dođu. Za posebne obrade na zahtev RZS naplaćuje naknadu, pa nezavisna analiza time poskupljuje“, objašnjava Tanasković.

Manjak sektorskih analiza

Ogroman problem srpske statistike je nedovoljan broj sektorskih analiza. To najviše pogađa mala i srednja preduzeća koja su zato primorana da odluke o ulaganjima donose na osnovu sopstvenih iskustava, dok država neretko raspoređuje podsticaje bez uvida u detaljnije analize tržišta. Za takve analize potrebni su vreme i novac, traju mesecima, zahtevaju izuzetno veliki analitički trud, uz pažljivu obradu i tumačenje podataka, ukazuje Brčerević.

Tanasković smatra da to nije slučajno, jer tržište primenjenih ekonomskih istraživanja gotovo da ne postoji. „Ako država i naruči analize, poverava ih institutima za koje se unapred zna da nijedan aspekt državne politike neće oceniti nepovoljno, a kompanije koje imaju poslove sa državom odvraćaju se od finansiranja nezavisnih istraživanja, jer strahuju da bi ih to moglo koštati ugovora“, navodi Tanasković.

Svetlana Jovičić

Biznis i finansije 249, septembar 2026.

Foto: Drew tilk, Unsplash

Чланак Kvalitet javnih podataka o privredi Srbije: Proveriti pre upotrebe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija je istovremeno objavila i prognozu za celu fiskalnu godinu, navodeći da očekuje da će prihodi u fiskalnoj 2027. godini pasti za visok jednocifren procenat. Nike očekuje i prilagođenu zaradu po akciji u rasponu od 1,15 do 1,35 dolara.

Akcije kompanije pale su u trgovanju nakon zatvaranja berze više od pet odsto, na oko 33 dolara

Kako je Nike poslovao od juna do avgusta?

Sportski gigant je u ovom periodu prihodovao 11,2 milijarde dolara, što je četiri odsto manje nego u istom kvartalu lane. Dobit mu je bila 712 miliona dolara, što je 2% manje nego godinu dana ranije.

Kompanija je saopštila da je prihod brenda Nike pretrpeo udarac prvenstveno zbog kontinuiranog pada poslovanja u Kini. Prihod na tom tržištu smanjen je 26%. Izvršni direktor Elliott Hill rekao je analitičarima da kompanija „hitno preduzima mere“ kako bi poboljšala poslovanje u tom regionu.

Prihod u Severnoj Americi iznosio je 5,13 milijardi dolara, nešto više od očekivanih 5,11 milijardi, prema podacima StreetAccounta. Nike je prijavio i bruto maržu od 42,8%, dok su analitičari očekivali 42,4%.

„Uprkos tom napretku, naš biznis usmeren na sportske performanse još nije dovoljno velik da nadoknadi pritisak koji osećamo u segmentima Nike Sportswear, Jordan Brand i Velika Kina“, rekao je Hill analitičarima.

Prihod Nikeovog segmenta sportske odeće, koji je prema Hillovim rečima činio nešto manje od polovine ukupnih prihoda u kvartalu, pao je za dvocifren procenat.

Reogranizacija poslovanja

Kompanija je najavila je i plan reorganizacije čiji je cilj da „pozicionira Nike za dugoročni rast“. Navedeno je da će strategija dovesti do otpuštanja počev od 2027. godine, ali kompanija nije saopštila koliko bi radnih mesta moglo biti ukinuto. To je treći krug otpuštanja koji je Nike najavio ove godine.

Kompanija planira da se usredsredi na modernizaciju lanca snabdevanja, organizaciju poslovanja u tri geografske celine, izgradnju novog kampusa u Indiji, kao i promene u načinu rada i organizaciji zaposlenih. Tri geografske celine biće: Amerika; Azija i Pacifik i Velika Kina; te Evropa, Bliski istok i Afrika.

Očekuje se da će strategija, koju je Nike nazvao Pace, doneti oko 2,5 milijardi dolara ušteda do fiskalne 2031. godine. Kompanija je dodala i da će reorganizacija smanjiti zaradu po akciji u fiskalnoj 2027. godini za 15 centi zbog troškova restrukturiranja.

Izvor: CNBC

Foto: c1n3ma, Pixabay

Чланак Nike planira da smanji broj zaposlenih zbog pada prodaje се појављује прво на Biznis i Finansije.