Ovako pojednostavljeno zvuči presuda Privrednog suda u Kragujevcu koji je zbog ovog dela prvostepeno osudio Javno preduzeće Resavica, bivšeg v.d. direktora Marka Vukovića i sadašnjeg v.d. direktora Sašu Spasića, kaznivši njih dvojicu sa po 120.000 dinara a preduzeće sa dva miliona dinara.

Kako prenosi Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), ta presuda još nije konačna jer je izjavljena žalba, pa će konačnu odluku doneti Privredni apelacioni sud u Beogradu.

Da podsetimo, postupak pred Privrednim sudom u Kragujevcu pokrenut je pre dve i po godine na osnovu prijave rudarske inspekcije. Inspektorka rudarstva Zorica Vukadinović je nakon nesreće utvrdila da deo rudnika u kojem se ona dogodila nije imao potrebno odobrenje Ministarstva rudarstva i energetike.

Pomenuta nesreća se dogodila kada je iz dela kopa, prilikom obrušavanja zida, došlo do curenja opasnog gasa metana. Tada su poginuli rudari Darko Zlatković (43), Nenad Trivunac (37), Petar Petrović (31), Radovan Grujić (47), Branko Čokorilo (57), Branislav Zlatanović (54), Bratislav Živković (59) i Bojan Stajić (34), a povređena je još 21. osoba.

Oslobođena firma koja je vršila tehničku kontrolu rudnika Soko

Rudarska inspektorka je nakon te nesreće podnela još jednu prijavu za privredni prestup protiv firme Terragold & Co i njenog direktora Dragana Miloševića. Ova firma je, prema tvrdnjama inspekcije, vršila tehničku kontrolu projekta po kojem je radio Soko i odobrila ga iako ovaj rudnik nije imao svu potrebnu dokumentaciju.

Oni su u maju 2024. prvostepeno oslobođeni odgovornosti, pokazuje presuda Privrednog suda u Beogradu u koju je CINS imao uvid, što je kasnije potvrdio i Privredni apelacioni sud.

Izvor: CINS

Foto: Lydia Williams, Unsplash

Чланак Rudnik Soko u trenutku nesreće radio bez odobrenja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomenuta fabrika je zbog svog gašenja pokrenula aukciju za osam vozila zasnovanih na modelu Saab 9-3 koji su preteča savremenih inovativnih automobila. U pitanju su testni modeli koje je Saab, čini se pre vremena za to, jedno vreme razvijao. To su autonomna vozila, električna vozila sa motorima u točkovima, hibridi sa produživačem dometa i slično.

Imajući u vidu kakav je ne samo rejting već i ideje imao Saab, logično je postaviti pitanje kako je došlo do toga da jedan takav proizvođač automobila ugasi fabriku?

Po čemu se Saab izdvajao?

Da bismo odgovorili na to pitanje moramo ovu priču ispričati od početka. Saab je prvo bio Saab AB i tada se uopšte nije bavio automobilima. Fabriku u Trolhatanu otvorio je 1937. za proizvodnju letelica, budući da je radio u oblasti avijacije i odbrambene industrije.

Osam godina kasnije počeo je da proizvodi i male automobile pod brendom Saab Automobile. Njegov prvi serijski proizveden automobil pušten je na tržište 1949. godine. Od tada do danas proizveo je nekoliko miliona vozila. Saab nikada nije postao automobilski gigant koji drži veliki deo svetskog tržišta, ali je imao veoma lojalne kupce i dobar imidž. Razlog tome je drugačiji pristup proizvodnji vozila.

Naime, budući da je ova kompanija prvo proizvodila letelice mnoge ideje iz avijacije pozajmljene su za proizvodnju automobila, koji su, primera radi, imali ergonomiju poput pilotske kabine, instrument tablu okrenutu ka vozaču, fokus na preglednost, aerodinamiku, logično raspoređene komande. Vozač je bio u centru svega, skoro kao pilot.

Jedna od najpoznatijih Saab osobina bila je ta što se kontakt brava u koju se stavlja ključ nije nalazila kod ključ nije bio kod volana, već između prednjih sedišta. Razlog za to su bili bezbednost pri sudaru, praktičnost prilikom zaključavanja i slično.

Međutim, ono što je najviše izdvajalo Saab automobile bili su njihovi turbo motori koje je ova kompanija prva popularizovala za vozila koja se koriste svakodnevno. Do tada su turbo motori stavljani uglavnom u sportska kola.

Zašto ovaj model poslovanja nije imao uspeha?

Iako su mu automobili bili kvalitetni i pouzdani, Saab jednostavno nije uspevao da opstane na tržištu. Razloga za to je više. Prvi je činjenica da je bio premali i da je prodavao premalo automobila da bi mogao da opstane jer auto-industrija zahteva velika finansijska ulaganja koja mogu da isprate samo jaki igrači ili oni koje subvencioniše država.

Već devedesetih godina prošlog veka se videlo da je poslovni model Saaba neodrživ pa ga je preuzeo General Motors. Time je švedski proizvođač dobio pristup novcu ali je izgubio deo svog identiteta. Međutim, ispostavilo se da je i pristup novcu bio upitan. Saab nikada nije dobijao prioritet unutar GM-a, američka kompanija je često kasnila sa investiranjem i nije bila oduševljena idejom o razvoju novih modela.

Potom je nastupila finansijska kriza 2008. godine kada je GM zamalo bankrotirao zbog čega je počeo da se rešava manjih i problematičnih brendova u koje je spadao i Saab. Kupila ga je mala holandska firma Spyker Cars ali ispostavilo se da ni ona nije finansijski dovoljno jaka da održi proizvodnju vozila u Švedskoj. Zato 2011. Saab morao da potegne za bankrotom. Ostatke njegove imovine naredne godine kupio je Nevs (National Electric Vehicle Sweden) koji je planirao da fabriku u Trolhatanu pretvori u centar za proizvodnju električnih vozila i to zasnovanih na Saab 9-3 platformi. Plan je bio da se ta vozila prodaju u Kini međutim Kina je za veoma kratko vreme iznedrila nekoliko sopstvenih marki električnih vozila koja su bila veoma konkurentna po ceni.

Kada je postalo jasno da nema ništa od kineskog tržišta, ugasila se i poslednja nada o spašavanju Saaba čija fabrika u Trolhatanu će i zvanično postati prošlost kada se završi pomenutih aukcija testnih automobila.

Saab i dalje dobro posluje

Međutim ovo je priča samo o Saab Automobile. Drugi delovi Saab Grupe i dalje dobro posluju.

Originalni Saab AB je veoma uspešan. On proizvodi vojne avione, radare, podmornice, odbrambene sisteme… Iz godine u godinu, posebno sada kada je geopolitička situacija u svetu nestabilna, rastu mu i prihodi i profit i broj zaposlenih. Prošle godine zapošljavao je 26.100 ljudi a čini se da će taj broj i ove godine rasti.

Foto: Alvis Taurens, Unsplash

Чланак Šta se zapravo desilo sa Saabom? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tehnički, večne hemikalije su perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS), a toksikolozima je poznato više od 15.000 njih.

Otporne na razgradnju

Rizične za jetru i imunitet

Opasnije kad deluju zajedno

Чланак Večne hemikalije“ u 98,8 % testiranih uzoraka ljudske krvi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak posejao je nedavno sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine sejao je sirak metlaš i imao ugovorenu proizvodnju, ali više na tržištu ne postoji potreba za metlicama.

Na tržištu ima i domaćeg i stranog semena

Чланак Zašto se sve više seje sirak u odnosu na kukuruz се појављује прво на Biznis i Finansije.

Agencija je 23. marta 2026. godine uvela i interaktivnog digitalnog asistenta- servis dostupan 24/7, putem koga je do sada primljeno 3.149 pitanja korisnika. Najviše pitanja postavljeno je u vezi sa elektronskim osnivanjem privrednih društava (25%), prijavom problema i digitalnim potpisivanjem (20%), podnošenjem finansijskih izveštaja (18%) i eRegistracijom preduzetnika (15%). Digitalni asistent, kao novi kanal komunikacije, uveden je radi olakšavanja procesa registracije i pružanja tehničke podrške prilikom korišćenja eServisa, u nastavku procesa digitalne transformacije APR-a.

Iako je Agencija za privredne registre od uspostavljanja vodila svoje registre kao elektronske baze podataka, zasnivajući svoj rad na informacionim tehnologijama, prve digitalne usluge uvedene su pre jedne decenije. To su bili sistemi za elektronsko sastavljanje i podnošenje finansijskih izveštaja, kao i za izdavanje eGrađevinskih dozvola (Centralna evidencija objedinjenih procedura-CEOP). Od tada do danas, APR je uveo na desetine digitalnih usluga za privredu i pravna lica, koje olakšavaju sprovođenje administrativnih postupaka, skraćujući vreme i troškove registracije. Tako se danas, isključivo u elektronskoj formi, sprovodi osnivanje privrednih društava, evidentiranje stvarnih vlasnika i registracija pružalaca računovodstvenih usluga. Elektronska registracija je omogućena i u Registru finansijskog lizinga, Registru založnog prava, Registru ponuđača, a to je i jedan od načina kako se može registrovati preduzetnik. Od juna 2024. godine, državnim organima je omogućeno korišćenje podataka putem veb portala za isporuke podataka, koji je od prošle godine na raspolaganju i svim ostalim zainteresovanim korisnicima, kojima su potrebni poslovni i finansijski podaci i pokazatelji iz zvaničnog izvora- baza podataka APR-a.

Agencija za privredne registre priprema i usluge elektronske registracije udruženja, zadužbina i fondacija, ustanova kulture, sportskih društava i zdravstvenih ustanova, koje će biti omogućene nakon ispunjenja svih uslova za njihovu primenu, dok je u planu i dalja digitalizacija preostalih usluga, sa ciljem uspostavljanja potpune elektronske registracije kao najlakšeg i najefikasnijeg načina registracije.

Чланак Decenija digitalizacije usluga Agencije za privredne registre се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pogledajte najavu ekipe Državnog posla na njihovoj instagram stranici https://www.instagram.com/reel/DYRqKT6tGR2/?igsh=MTA1Y3VmMGNjMDF0YQ==

Članovi ekipe emisije Državni posao zajedno sa NURDOR-om organizuju veliku humanitarnu aukciju na kojoj će biti ponuđeni originalni predmeti iz studija u kom je emisija snimana, od čuvenih telefona, kancelarijskog nameštaja i rekvizita, do garderobe, šešira i drugih prepoznatljivih detalja koji su godinama bili deo jednog od najvoljenijih domaćih TV formata.

Aukcija će biti održana 6. juna u Dorćol Platz, a sav prihod namenjen je organizaciji NURDOR za razvoj i unapređenje palijativnog zbrinjavanja dece obolele od raka, kao i podršku njihovim porodicama.

Ova akcija ima poseban značaj jer skreće pažnju na temu o kojoj se retko govori, a koja pogađa veliki broj porodica u Srbiji. Prema rezultatima nacionalnog istraživanja o stanju palijativnog zbrinjavanja dece u Srbiji, koje je sproveo NURDOR, roditelji često prolaze kroz najteže trenutke bez sistemske i kontinuirane podrške, dok kvalitet pomoći u velikoj meri zavisi od individualnog angažmana zdravstvenih radnika, a ne od razvijene podrške sistema.

„Palijativno zbrinjavanje dece nije pitanje luksuza, već osnovno pitanje dostojanstva, humanosti i odgovornosti društva”, navodi se u istraživanju NURDOR.

Koliko podrška znači porodicama koje prolaze kroz iskustvo bolesti i gubitka deteta, svedoči i emotivna ispovest Biljane Kurevije, majke koja je izgubila sina Andriju, a koja je svoje iskustvo pretočila u „Iskustveni vodič za roditelje”. Njene reči „Želim da znate da niste sami” postale su snažna poruka svim roditeljima koji prolaze kroz sličnu borbu.

Pozivamo sve ljude dobre volje, fanove emisije Državni posao, kolekcionare i sve koji žele da podrže rad NURDOR-a da budu deo ove jedinstvene humanitarne večeri.

Prijave za učešće na aukciji dostupne su putem linka:
https://forms.gle/YwEd3sb6EG1mF6b68

Чланак Humanost na aukciji – Ekipa emisije „Državni posao“ stavlja na aukciju kultne rekvizite iz emisije za podršku NURDOR се појављује прво на Biznis i Finansije.

Muškarci sa ravnim stopalima u nekadašnjoj Jugoslaviji oslobađani su vojske jer se to smatralo ozbiljnim fizičkim ograničenjem. Otkako je ukinuto redovno služenje vojnog roka, ovaj problem je zapostavljen u našem društvu, iako je on sve prisutniji i kod nas i u svetu. Procenjuje se da 65% dece širom sveta ima ovu zdravstvenu smetnju.

Kako bi pomogli deci da na vreme koriguju tu nepravilnost, mladi inovatori okupljeni u firmi ArchFix osmislili su aplikaciju jedinstvenu u Srbiji. Ona omogućava da se u kućnim uslovima utvrdi koliko je spušten svod stopala kod deteta, a potom se na osnovu uvida u stanje stopala preporučuju odgovarajuće korektivne vežbe. Aplikacija je namenjena deci uzrasta od tri do 12 godina, kaže za B&F direktor i suosnivač ovog startapa Dimitrije Zdravković.

Sve je počelo kada su petorica momaka iz Pirota, četvorica inženjera i jedan student elektronike predstavili početnu verziju svoje aplikacije na takmičenju „Hakaton&Mejkaton – personalizovana medicina“. Na ovom takmičenju u prostorijama Elektronskog fakulteta u Nišu osvojili su prvo mesto. Ohrabreni podrškom u naučno-tehnološkim parkovima u Nišu i Beogradu i po savetu njihovog tadašnjeg mentora Filip Ivančića, članovi tima su nastavili da razvijaju svoje tehnološko rešenje, a pre dve godine su registrovali firmu koja posluje u okviru Naučno-tehnološkog parka Niš.

Aplikacija pomaže i lekarima i roditeljima

Autori aplikacije su kontaktirali roditelje sa kojima su razgovarali o tome koliko su upoznati sa problemom svog deteta, da li ga rešavaju ili ne, i ukoliko to ne čine šta je razlog. Na taj način komunicirali su sa više od 700 roditelja i iskoristili saznanja do kojih su došli za dalji razvoj aplikacije.

„Naš zdravstveni sistem prepoznaje problem ravnog stopala. On se utvrđuje na sistematskim pregledima. Ali, korekcija ravnih stopala traje dugo, pa deci posle nekog vremena te vežbe dosade i zato odustaju, što nam je potvrdilo čak 90% roditelja. Tako smo došli na ideju da se ceo proces, od utvrđivanja ove zdravstvene smetnje do odgovarajućih vežbi, odvija u kućnim uslovima, ali tako da to deci bude zabavno. Naša aplikacija pomaže i lekarima i roditeljima. Lekarima omogućava da preciznije detektuju problem, a roditeljima olakšava da se izbore sa njim, jer deca neće odustati od vežbi“, objašnjava Zdravković.

Prema njegovim rečima, posebna prednost ove aplikacije je u tome što algoritam koji su napravili koristi dokazane medicinske metode za uspostavljanje preciznog uvida u stepen deformiteta stopala, uključujući i granične vrednosti koje zahtevaju preventivno vežbanje.

„U zdravstvenim ustanovama se uzima otisak stopala na papiru, pa se onda povlače određene linije, ali ceo taj proces je podložan greškama. Naš algoritam je zasnovan na veštačkoj inteligenciji koja je naučena na ogromnom broju otisaka dečjih stopala kako da uspostavi mnogo precizniji uvid u stanje stopala. Validaciju našeg algoritma radili smo u saradnji sa lekarima u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, tako što su oni, kao i mi, radili procenu stanja na određenom broju otisaka. Naši i njihovi rezultati poklopili su se u velikoj meri, što potvrđuje da aplikacija koju smo napravili daje istu ocenu kao i lekar u toj ustanovi“, ističe naš sagovornik.

Vežbe prilagođene svakom detetu

Aplikacija startapa ArchFix omogućava roditeljima da sve što je potrebno urade u kućnim uslovima. Prvi korak je da na svom pametnom telefonom instaliraju aplikaciju sa android ili IOS uređaja, uz objašnjenje kako da što pravilnije naprave otisak detetovog stopala. Kada korisnik pošalje fotografiju koja pokazuje oblik stopala, utvrđuje se zdravstvena slika o tome u kakvom stanju je stopalo i na osnovu tog uvida preporučuju se odgovarajuće korektivne vežbe.

„Aplikacija određuje koliko puta dete treba da vežba, koje vežbe treba da radi i kako da ih izvede pravilno. Ukoliko ipak imaju neke nedoumice, roditelji mogu da kontaktiraju nas i naš tim lekara za dodatna pojašnjenja“, navodi Zdravković.

Prema njegovim rečima, vežbe su osmišljene tako da budu što jednostavnije, kako bi mogle da se izvedu u kućnim uslovima. Deca hodaju na prstima i na petama, prenose neke predmete, kotrljaju loptice, stimulišu stopalo neravnom površinom… Zdravković naglašava da je veoma važno da se vežbe izvode pravilno, jer je to osnovni preduslov za uspešnu korekciju stopala.

„Aplikacija prilagođava vežbe svakom detetu ponaosob, na osnovu stepena deformiteta stopala, detetovog uzrasta i njegovih fizičkih sposobnosti. Vežbe se koriguju shodno povratnim informacijama korisnika. Recimo, ako se dete požali da mu je neka vežba teška i da zato nije moglo da je uradi, naš algoritam to pamti i prilagođava je detetu na način koji mu omogućava da je izvede nakon nekoliko treninga. Ta vrsta prilagođavanja osobenostima svakog deteta je nešto na čemu smo mnogo radili“, naglašava Zdravković i dodaje da je zahvaljujući ovoj aplikaciji, moguće pratiti napredak u lečenju stopala.

Planovi za druga tržišta

Ceo proces traje u proseku oko godinu dana. „Pošto je to dug vremenski period, nastojimo da motivišemo decu na najrazličitije načine. Napravili smo viber grupu u kojoj roditelji međusobno razmenjuju iskustva, a deci dajemo različite izazove kako bi im bilo zabavno i kako bi istrajala u vežbanju“, kaže naš sagovornik. On navodi kao primer akciju u kojoj su decu nagrađivali novogodišnjim paketićima, a tokom tri nedelje koliko je ovaj izazov trajao, jedno dete je uradilo 42 treninga za 21 dan.

Zdravković ukazuje da je pravo vreme da se proveri stopalo deteta nakon njegove treće godine, jer bi do tada trebalo da se formira luk stopala. Kada se utvrdi problem, potrebno je krenuti sa vežbama što pre, pošto je ravna stopala moguće korigovati kod dece i mladih dok ne navrše 16 godina.

„Roditelji često zanemaruju ravna stopala kod svoje dece, jer u tom periodu ona više predstavljaju estetski problem i nisu dovoljno vidljive zdravstvene posledice. Međutim, stopalo je naš jedini oslonac koji imamo sa podlogom. Ako taj oslonac nije dobar, to će poremetiti statiku tela. U odraslom dobu prvo se javlja bol u kolenima, ali dolazi i do promene cele biomehanike tela. Kada su stopala iskošena na unutra, vuku kolena da to nadoknade, da telo bude pravo, a potom i kukove, pa postoji rizik da kičma i ramena ne budu u dobroj ravnoteži. Kada tome dodamo da deca danas mnogo više sede nego ranije, problemi u odraslom dobu zbog ravnih stopala su neminovni“, upozorava Zdravković.

Prema njegovim rečima, medicina i dalje traga za preciznim odgovorom zašto sve veći broj dece ima ravna stopala, ali dosadašnja istraživanja ukazuju da su neki od najverovatnijih razloga vezani za njihove fizičke aktivnosti. Činjenica je da deca danas kasnije prohodavaju, manje se kreću i ređe učestvuju u igrama koje zahtevaju fizičku aktivnost. S druge strane, roditelji im rano kupuju obuću, što omogućava detetu da lakše hoda, ali to destimuliše prirodan tok – da se mišići i stopala sami izbore za uspostavljanje oslonca.

Imajući u vidu koliko je ovaj problem prisutan kod dece širom sveta, Zdravković najavljuje da on i njegove kolege u firmi „ArchFix“ nameravaju da svoju aplikaciju, osim na domaćem, plasiraju na regionalnom, evropskom i tržištu SAD.

Biljana Ljubisavljević

Biznis i finansije 244, april 2026.

Foto: Privatna arhiva

Чланак ArchFix: Stop ravnim stopalima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove godine grčki javni dug će se smanjiti na 137% njenog BDP-a sa tendencijom daljeg pada, što će ovu zemlju učiniti manje zaduženom od Italije. To nije slučajnost jer Grčka je, pošto je dotakla dno, napravila ozbiljnu strategiju za smanjenje dugovanja koje se dosledno držala.

Ali pre toga nije bila ovako oprezna. Njen dug se između 2009. i 2012. kretao između 175–180% BDP-a i bio je među najvišima u svetu. Da ne bi bankrotirala dobila je tri paketa finansijske pomoći u ukupnom iznosu od oko 280 milijardi evra od EU, Evropske centralne banke i MMF-a. Zauzvrat, morala je godinama da primenjuje bolne mere štednje, uključujući smanjenja penzija, plata i javnih usluga, što je izazvalo dugotrajnu recesiju i visoku nezaposlenost. Ali ispostavilo se da je iz tog dela svoje istorije izvukla pouke.

„Svako je mislio da može da govori šta hoće o Grčkoj“

Jedna od tih pouka je i kako se moćnici ponašaju prema onima kojima je potrebna pomoć. O tom ponašanju upravo je svedočio Žan-Klod Junker, bivši predsednik Evropske komisije, u veoma otvorenom intervjuu za dokumentarac To the Millimeter.

Prema njegovim rečima za vreme pregovora o prvom paketu pomoći Grčkoj nisu svi zvaničnici bili oduševljeni idejom da pomažu nekome ko je neodgovorno vodio ekonomiju i falsifikovao podatke o njoj. Jedna evropska ministarka je tada predložila da Grčka proda Akropolj kako bi izmirila svoje dugove.

Prema Junkeru, najveći problem te zemlje nije bio samo dug, već potpuni kolaps poverenja. „Nakon što je Grčka priznala da je obmanjivala svoje partnere, njen kredibilitet bio je na nuli“, rekao je Junker. „To je bio suštinski problem. Zbog toga je svako mislio da može da govori šta god želi o toj zemlji.“

Nije loše podsetiti se s vremena na vreme ovoga ni ako niste Grčka.

Izvor: Greek Reporter

Foto: Konstantynov, Depositphotos

Чланак U najtežim trenucima Grčkoj su predlagali da proda Akropolj се појављује прво на Biznis i Finansije.

U fokusu ponude nalaze se fondovi novčanog tipa pod upravljanjem društva UniCredit Invest a.d. Beograd – onemarkets UC Invest Cash EUR Fund i onemarkets UC Invest Cash Dinar Fund, čiji je investicioni cilj očuvanje vrednosti uloženih sredstava uz ostvarivanje stabilnog prinosa kroz profesionalno upravljanje i pažljivo odabrane finansijske instrumente.

Investicioni fondovi ovog tipa spadaju u kategoriju UCITS (Undertakings for Collective Investment in Tranferable Securities) fondova očuvanja vrednosti imovine, koji sredstva dominantno plasiraju u kratkoročne dužničke hartije od vrednosti i depozite, sa ciljem smanjenja rizika i obezbeđivanja stabilnosti ulaganja. Prednost ovakvog vida investiranja ogleda se u kombinaciji dostupnosti, diversifikacije i stručnog upravljanja – sredstva investitora raspoređuju se u različite finansijske instrumente, čime se rizik dodatno optimizuje, dok tim eksperata kontinuirano prati tržišna kretanja i prilagođava investicionu strategiju.

EUR fond namenjen je klijentima koji žele da investiraju u međunarodnoj valuti, dok dinarski fond predstavlja adekvatno rešenje za one koji žele da ulažu u lokalnoj valuti, uz očuvanje likvidnosti i fleksibilnosti pristupa sredstvima.

Dodatnu vrednost predstavlja činjenica da su fondovi deo šire onemarkets platforme, koja objedinjuje ekspertizu UniCredit Grupe i vodećih svetskih asset management kompanija, čime se klijentima omogućava pristup savremenim investicionim rešenjima i međunarodnim tržištima.

Zainteresovani klijenti mogu jednostavno započeti investiranje u bilo kojoj od UniCredit ekspozitura ili putem digitalnih kanale banke, uz podršku stručnog tima za ulaganja. Više detalja mogu pronaći na web stranici: https://unicreditinvest.rs/

Za sve koji žele da njihov novac radi za njih, bilo da se radi o evrima ili dinarima, ovo je prilika da naprave prvi korak ka pametnijem upravljanju finansijama.

Чланак Šta uraditi sa viškom novca? Na tržištu Srbije nova opcija za ulaganje се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Slonovo stopalo“ u Černobilju

„Područje 51“

Globalni trezor semena na Svalbardu

Pećine Lasko

„Crvena zona“ u Francuskoj

Ostrvo Surtsej

Vatikanska apostolska arhiva

Grobnica prvog kineskog cara

Чланак Mesta koja su zabranjena za obične ljude се појављује прво на Biznis i Finansije.