Obe nesreće su se desile na mestu izgradnje fabrike električnih automobila u Segedinu. Pre četiri meseca je na njenom gradilištu stradao prvi radnik, međutim izvršna potpredsednica BYD-a, Stela Li, odbacila je optužbe o zloupotrebi radne snage na ovom projektu i poručila da kompanija pozdravlja inspekcijske kontrole.

No, kako je portal CNBC saznao od mađarske Nacionalne službe hitne pomoći, sledeći radnik je preminuo 18. juna nakon što ga je, prema pisanju lokalnih medija, na gradilištu udario kamion. Na mesto nesreće upućeno je više hitnih ekipa, uključujući i spasilački helikopter, ali pokušaji reanimacije nisu uspeli.

Slična kršenja radničkih prava kao u Srbiji

Da podsetimo, krajem aprila ove godine BYD je postao prva kineska kompanija čije je poslovanje u EU dospelo na dnevni red Evropskog parlamenta zbog navoda o zloupotrebama radne snage u Mađarskoj.

Povod je bila istraga o uslovima rada na gradilištu u Segedinu. Prema izveštaju njujorške organizacije China Labor Watch, objavljenom 14. aprila, izvođači angažovani na izgradnji BYD-ove fabrike navodno su primoravali hiljade radnika da rade sedam dana nedeljno, u smenama dužim od 12 sati dnevno. Postoje navodi i o lošim ugovorima o radu, kašnjenju pri prijavljivanju radnika, zadržavanju njihovih zarada i sličnim zloupotrebama. Organizacija je ovo utvrdila pošto je od oktobra 2025. intervjuisala 50 radnika i tri puta posetila gradilište.

Zanimljivo je da je na izgradnji BYD-ove fabrike u Mađarskoj angažovana kompanija AIM Construction Hungary, povezana sa građevinskom firmom koja je 2024. godine bila umešana u skandal sa nehumanim radnim uslovima prilikom izgradnje BYD-ove fabrike u Brazilu. Utvrđeno je da su i u toj zemlji radnici angažovani po sličnom principu po kom rade neke kineske firme u Srbiji.

Ponižavajući radni i životni uslovi

Konkretno, u Brazil je tada dovedeno više od 160 kineskih državljana koji su radili prekovremeno na izgradnji BYD-ove fabrike, ponekad i sedam dana uzastopno bez odmora, a kako su brazilski inspektori utvrdili bili su smešteni u veoma „ponižavajućim i nehumanim“ uslovima.

Oni nisu smeli da napuste gradilište bez dozvole, a preko stotini njih oduzeti su pasoši. Spavali su na krevetima bez dušeka u prostorijama u kojima je više od 600 zaposlenih delilo svega osam mobilnih toaleta koji su bili u „katastrofalnom stanju“, bez toalet papira i tekuće vode. Nisu imali adekvatan kuhinjski prostor pa su hranu skladištili u nehigijenskim uslovima – u blizini toaleta. Pripremljeni obroci ostavljani su otvoreni na podu, izloženi prljavštini i bez rashladnih uređaja, a većina radnika bila je prinuđena da jede na svojim krevetima.

Iako su kineske investicije postale važan deo industrijskog razvoja mnogih zemalja, više incidenata u poslednjih nekoliko godina otvorilo je pitanje da li pojedine kompanije sa sobom prenose i poslovnu kulturu u kojoj se produktivnost često stavlja ispred bezbednosti i prava zaposlenih. Zbog toga se njihov rad sve češće nalazi pod lupom regulatora, sindikata i organizacija za zaštitu radnika.

Izvor: CNBC, Guardian, Bif

Foto: Pixabay

Чланак Na gradilištu BYD-ove fabrike u Mađarskoj poginuo još jedan radnik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za april 2026. godine iznosila je 168 008 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 121 805 dinara.

Rast bruto zarada u periodu januar-april 2026. godine, u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 11,5% nominalno, odnosno 8,5% realno, dok je prosečna neto zarada veća za 11,6% nominalno, odnosno za 8,6% realno.

U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za april 2026. godine, nominalno je veća 11,4%, a realno za 7,8%, dok je prosečna neto zarada nominalno veća za 11,5%, odnosno za 7,9% realno.

Medijalna neto zarada za april 2026. godine iznosila je 94 585 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Чланак Prosečna neto zarada u aprilu 121.805 dinara, medijalna 94.585 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pristupačnost stanovanja ostaje jedna od najuočljivijih linija podele među evropskim prestonicama u 2026. godini, zaključak je ovog istraživanja.

Lisabon je grad sa najmanje pristupačnim stanovanjem za podstanare, jer mesečni troškovi nameštenog studio apartmana od 45 kvadratnih metara, uključujući komunalije i internet, u proseku iznose 1.226 evra, što je čak 91,3 odsto prosečne mesečne zarade u gradu od 1.343 evra, navodi se u tekstu ovog britanskoh portala.

U Varšavi isti stan, piše dalje, zajedno sa komunalijama i osnovnim kućnim potrepštinama, košta u proseku 1.303 evra mesečno, odnosno 68,2 odsto prosečnih lokalnih primanja.

Tirana je takođe među gradovima sa najmanje pristupačnim stanovanjem, gde troškovi kirije i komunalija u proseku iznose 504 evra mesečno, što „pojede“ 66,3 odsto prosečne zarade.

Rim i Beograd zauzimaju četvrto i peto mesto, pri čemu troškovi stanovanja čine 62,6 odsto, odnosno 61,5 odsto prosečnih plata, ostavljajući stanovnicima znatno manje raspoloživog dohotka nakon što podmire kiriju i račune.

Prema osnovnim mesečnim troškovima, Sarajevo je najjeftinija evropska prestonica u 2026. godini, sa prosečnim mesečnim troškovima života za jednu osobu od svega 584 evra, pokazuju podaci britnaskog finansijskog portala.

Mesečni troškovi stanovanja za osobu koja iznajmljuje namešten studio od 45 kvadratnih metara, uključujući uobičajene račune, internet i osnovne kućne potrepštine, u proseku iznose 337 evra, što je najniži iznos među svim evropskim prestonicama.

Prema istraživanju, Podgorica zaokružuje listu najjeftinijih evropskih prestonica, sa procenjenim mesečnim troškovima života od ukupno 760 evra. Glavni grad Crne Gore kombinuje umerene troškove stanovanja od oko 443 evra mesečno sa relativno pristupačnim cenama hrane, pri čemu osnovna potrošačka korpa u proseku košta oko 110 evra mesečno. Uprkos rastu cena širom Evrope, Podgorica i dalje ostaje jedna od najjeftinijih prestonica na kontinentu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Beograd u vrhu Evrope po troškovima stanovanja u odnosu na plate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Чланак Ilon Mask nema više status bilionera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko sada koštaju najčešće administrativne usluge

Usklađivanje zbog inflacije

Na šta se odnose nove cene

Чланак Od 1. jula nove tarife za državne takse се појављује прво на Biznis i Finansije.

Doktrina Srpske pravoslavne crkve po kojoj sa priličnom teološkom rezervom gleda na zaradu od pozajmljivanja novca, a što je osnovni cilj svake banke, uveliko udaljava ovu instituciju i njene verske službenike od bankarskih šaltera. Ali, uzrok nisu samo metafizička neslaganja. Zbog svog specifičnog unutrašnjeg ustrojstva i radnog statusa, crkveni velikodostojnici bi teško došli do zajma čak i kada bi sekularna želja nadvladala kanonsku uzdržanost.

Naime, crkve i verske organizacije uživaju zakonske olakšice i izuzetke u mnogim oblastima. One formalno jesu pravna lica, ali nemaju zakonsku obavezu da podnose godišnje finansijske izveštaje, pa njihovi realni tokovi novca nisu dostupni javnosti. Crkve i verske organizacije imaju ljude koji za njih rade ali ih formalno ne zapošljavaju, dok se o njihovim doprinosima za socijalno i zdravstveno osiguranje brine država, diskretno ih namirujući iz zajedničke kase svih građana.

Sve to praktično onemogućava banke da sa ovom vrstom klijenata stupe u klasične kreditne ili druge konvencionalne finansijske odnose.

Plivajuće plate i neotuđiva imovina

Univerzalna garancija koju banke traže za odobravanje bilo koje vrste kredita zahteva ili stabilna i lako dokaziva mesečna primanja ili zalaganje odgovarajuće imovine.

Verski poglavari, sveštenici i svi drugi koji rade pod crkvenim krovom, nisu formalno zaposleni u verskoj organizaciji prema odredbama koje propisuje važeći Zakon o radu. Oni nemaju fiksnu platu, već njihovi prihodi zavise od parohijskog prometa i verničkih priloga, što ih u „očima“ algoritama koje banke koriste za procenu kreditne sposobnosti automatski diskvalifikuje.

Kada je reč o imovini koju crkva poseduje i koju bi teorijski mogla da stavi u zalog za kredit, problem postaje još složeniji. Važeći Zakon o crkvama i verskim organizacijama eksplicitno propisuje da sakralna i kulturna baština ne može biti predmet prinudnog izvršenja, niti se može otuđiti u postupku stečaja ili prinudnog poravnanja. Time se logično postavlja pitanje šta bi jedna banka radila sa imovinom, koju u slučaju neizmirivanja obaveza po zakonu ne sme da zapleni, a kamoli da otuđi na tržištu?

Isti zakon propisuje i da crkve i verske zajednice obezbeđuju sredstva za obavljanje svoje delatnosti od prihoda iz sopstvene imovine: zadužbina, legata i fondova, nasleđivanja, poklona i priloga, kao i drugih pravnih poslova i delatnosti na strogo neprofitnim osnovama.

Iako crkvama i verskim zajednicama zakonodavac dozvoljava da samostalno i suvereno upravljaju svojom imovinom i novčanim sredstvima u skladu sa sopstvenim propisima, u tekstu zakona se nigde ne pominje da bi bankarski kredit uopšte mogao da bude legitimna opcija za finansiranje redovnog poslovanja ili obavljanja privredne delatnosti.

Šarmantni finansijski dvojac

Jedini deo zakona koji kao potencijalni izvor finansiranja stidljivo navodi sredstva obezbeđena van sopstvenih neposrednih prihoda odnosi se na graditeljsku delatnost. Crkve i verske zajednice, naime, mogu samostalno da podižu hramove, parohijske domove, manastirske konake i administrativno-upravne zgrade, ali i klasične stambene zgrade, proizvodne i druge objekte.

Međutim, skorašnji preduzetnički poduhvati Srpske pravoslavne crkve pokazuju da zajmovi komercijalnih banaka nisu opcija ni za ove, čisto investicione poduhvate, jer je u praksi razvijen daleko efikasniji i lakši model finansiranja.

Naime, kada je pre nekoliko godina SPC pribegla stambenoj izgradnji na Novom Beogradu, učinila je to po raširenom modelu suinvestiranja sa privatnom građevinskom firmom. Crkva je ustupila lokaciju, odnosno svoje zemljište, a zauzvrat je dobila čist udeo u izgrađenim kvadratima.

I dok su na zemljištu Hrama Svetog Velikomučenika Dimitrija tutnjale mašine i dizalice, a građevinski radnici podizali dve stambene i jednu poslovnu zgradu u ekstra zoni sa listom čekanja za kupovinu, na samom ulazu u crkvu stajao je natpis sa apelom vernicima da daju dobrovoljni prilog za dovršetak ovog verskog objekta. Prema pisanju medija, ovakav, „šarmantni“ model finansijskog dvojca primenjivao se i za gradnju luksuznih stanova u drugim delovima Beograda, poput Dorćola i Senjaka.

Šta kažu bankari?

Imajući u vidu ovakve zakonske odredbe, šta o verskim organizacijama i sveštenicima kao potencijalnim klijentima kažu bankari?

„Banke uvek pristupaju svakom klijentu individualno, uz poštovanje važeće regulative i standarda procene kreditnog rizika. U tom smislu, crkve i verske zajednice, iako formalno imaju status pravnog lica, u praksi se često posmatraju slično kao i druge neprofitne organizacije. Razlog za to leži pre svega u specifičnostima njihovog finansiranja i nivou dostupnih finansijskih informacija“, navode u Erste banci za B&F.

Kao i kod ostalih neprofitnih organizacija, ključni faktor u proceni kreditne sposobnosti je transparentnost prihoda i održivost finansijskih tokova, što uvek predstavlja izazov ukoliko ne postoje standardizovani, revidirani i javno dostupni završni računi, objašnjavaju u Erste banci i dodaju: „Iako imamo klijente iz ove delatnosti, oni do sada nisu izražavali interesovanje za kreditno zaduživanje“.

To, međutim, ne znači da su vrata banaka za crkve i verske zajednice hermetički zatvorena. Banke od slučaja do slučaja nastoje da pronađu odgovarajuće modele podrške kroz programe takozvanog socijalnog bankarstva, koji su prilagođeni specifičnostima udruženja i fondacija.

Kada je reč o sveštenicima i zaposlenima u verskim zajednicama kao fizičkim licima, pristup se ne razlikuje od standardnih procedura za sve ostale građane – ključna je stabilnost i dokazivost prihoda. „Ukoliko prihodi nisu u formi klasičnog radnog odnosa, banka može razmotriti dodatne elemente obezbeđenja, ali se odluke donose od slučaja do slučaja, bez unapred definisanih restriktivnijih pravila za ovu grupu klijenata“, ističu u Erste banci.

A od SPC ni reči

Šta o svemu ovome imaju da kažu oni kojih se ova tema najviše tiče, pokušali smo da saznamo u zvaničnom obraćanju Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Uprkos formalnom obećanju da ćemo dobiti odgovore, a potom i dodatnim obećanjima koja su usledila nakon insistiranja i podsećanja da rokovi ističu, oni nisu stigli sve do zaključenja ovog izdanja. Možda će stići na onome svetu.

U međuvremenu, na ovozemaljskom Vračaru, Srpska pravoslavna crkva se u tišini priprema za svoj do sada najveći graditeljski i preduzetnički poduhvat u neposrednoj okolini Hrama Svetog Save. Tamo planira izgradnju čak 400 stambenih jedinica, poslovnu zonu i prateće komercijalne sadržaje na prostoru od devet hektara.

Kao zvanični investitor navedena je upravo SPC. Dok deo javnosti izražava sumnju da eparhijski autoriteti ovde služe samo kao prigodan paravan iza kojeg gradske vlasti kriju prave, svetovne investitore luksuznih vračarskih kvadrata, sasvim je izvesno da će bar jedan objekat u ovom kompleksu biti finansiran isključivo crkvenim novcem. Reč je o novom parohijskom domu od skoro 500 kvadrata. On bi trebalo da zameni onaj koji je izgrađen 2004. godine i, po svemu sudeći, više ne zadovoljava narasle potrebe moderne eparhije.

S druge strane, odgovor na pitanje da li će se luksuzni stanovi namenjeni „sekularnim“ klijentima sa podubokim džepom i ovog puta graditi kroz razmenu parcela za kvadrate ili će crkva ipak zakoračiti u banku trenutno predstavlja svetu tajnu vračarskih finansija.

Jelena Stjepanović

Finansije Top 2025/26 u izdanju časopisa Biznis & finansije

Foto: emiphoto111, Depositphotos

Чланак Kako banke u Srbiji gledaju na kreditiranje verskih organizacija i sveštenika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prevarni imejl, SMS poruku ili veb-sajt više nije tako jednostavno identifikovati, s obzirom na dostupnost i raznovrsnost alata koje zlonamerni akteri mogu iskoristiti kako bi obmanuli svoju žrtvu. Često se spominje da se treba fokusirati na pravopisne greške ili greške u kucanju kako bi se otkrila prevara. To je do nedavno i bio značajan indikator da je reč o fišing porukama, ali danas se samo na to ne možemo osloniti. Dostupnost veštačke inteligencije omogućila je da bilo koji korisnik na internetu može sastaviti gramatički ispravnu poruku, na bilo kom jeziku, a uz to i generisati sadržaj u vidu slika i video zapisa.

Nacionalne domene je teže zloupotrebiti

Različiti alati i tehnike kojima se zlonamerni akteri služe u većini slučajeva nastoje da navedu korisnika da poseti određenu internet adresu, što se najčešće postiže slanjem zlonamernog linka. Linkovi mogu biti maskirani i na razne načine manipulisani, posebno u imejl porukama, ali ono što je neizbežno jeste da moraju sadržati i voditi do određenog naziva domena. Domen je jedinstveni identifikator adrese na internetu, put do veb-sajta ili internet servisa, određuje gde korisnik zaista stiže, bez obzira na to kako link izgleda na prvi pogled. Zbog toga je domen jedan od retkih elemenata koji napadač ne može u potpunosti da prikrije. Treba napomenuti da postoje i slučajevi gde se zlonamerni sadržaj isporučuje bez klika na link, na primer kroz priloge u imejlu, ali i u tim slučajevima zlonamerni akteri često koriste domene kao deo napada.

Koliko će neki domen biti izložen zloupotrebi zavisi pre svega od toga ko njime upravlja i pod kojim se pravilima domen registruje, a upravo tu nacionalni internet domeni prave razliku. Nacionalni registri domena čuvaju svoju infrastrukturu, primenjuju stroža pravila registracije i brže reaguju na zloupotrebe, pa je broj zloupotreba nacionalnih domena u Evropi izuzetno nizak u odnosu na generičke domene.

Statistika potvrđuje nivo bezbednosti

Nacionalni .rs i .срб domeni, kojima upravlja Fondacija „Registar nacionalnog internet domena Srbije“ (RNIDS), već godinama spadaju među najbezbednije u Evropi. Statistički podaci potvrđuju da domaće internet adrese beleže jedan od najnižih nivoa zloupotreba među evropskim domenima najvišeg nivoa. Tokom 2025. godine, na nešto manje od 160.000 registrovanih naziva domena, RNIDS je primio svega 465 prijava, od kojih je čak 211 neosnovano.

U 2026. godini situacija je malo drugačija, tokom prve polovine godine RNIDS je primio 574 prijava zloupotrebe nacionalnih internet domena, od kojih je 480 bilo neosnovano, što je znatno više nego tokom cele prethodne godine, ali i dalje manje od 1% u odnosu na ukupan broj registrovanih nacionalnih internet domena. U vremenu u kojem su sajber napadi sve češći, porast broja prijava je očekivan, ali nije nužno loš znak. Šta više, govori o tome da korisnici i organizacije sve opreznije postupaju i prijavljuju ono što im deluje sumnjivo.

S obzirom na rastući broj prijava i posvećenost zaštiti domaćih domenskih prostora, RNIDS je krajem 2025. godine usvojio „Pravilnik o procedurama i postupanju u slučaju zloupotrebe nacionalnih internet domena“. Ovaj pravilnik daje mogućnost RNIDS-u da u slučaju zloupotrebe domena efikasnije identifikuje, reaguje i primeni mere koje za cilj imaju zaštitu korisnika interneta od zlonamernih sadržaja i aktera. Zloupotrebu može prijaviti svako zainteresovano lice, a kod slučajeva koji predstavljaju neposrednu opasnost, poput fišinga ili malvera, RNIDS može ažurnije reagovati, čak privremeno suspendovati sporni domen i sprečiti dalju štetu.

Prevencija je najbolja zaštita: Vrste zaštite domena

RNIDS takođe pruža mogućnost registrantima .rs i .срб domena da dodatno zaštite svoje domene primenjivanjem nekih od mehanizma zaštite domena.

Ovi mehanizmi služe da zaštite registrovane domene od neovlašćenog preuzimanja kontrole, to jest „kidnapovanja“, koje može prouzrokovati nedostupnost servisa ili preusmeravanje korisnika na zlonamerne internet adrese i obezbeđivanje kredibiliteta komunikacije digitalnim potpisivanjem. Najčešće mete ove vrste napada su domeni poznatih kompanija, organizacija, banaka ili finansijskih ustanova, ali i drugi domeni koji napadačima mogu doneti korist. Posledice ovakvih napada mogu prouzrokovati gubitak reputacije, poverenja korisnika, finansijski gubitak i gubitak poverljivih i važnih poslovnih podataka.

„Siguran režim“ je osnovna vrsta zaštite, nešto poput dvofaktorske autentifikacije za naziv domena. Za svaku promenu kritičnog podatka poput promene DNS servera, vidljivosti podataka u WHOIS-u, i sl. potrebno je odobrenje, odnosno potvrda administrativnog kontakta. Kada se pokrene zahtev za promenom podataka domena, na imejl adresu administrativnog kontakta stiže poruka sa iniciranim promenama i link sa vremenski ograničenim kodom za verifikaciju promene. Iako ne predstavlja 100% zaštitu, ovaj mehanizam umanjuje rizik od kompromitacije domena, osim ako imejl nalog administrativnog kontakta nije kompromitovan.

„Zaključavanje na strani klijenta“ podrazumeva zabranu svih izmena nad domenom koji se nalazi u ovom statusu, isključujući produženje registracije. Ovaj mehanizam predstavlja visok stepen zaštite, ali poput sigurnog režima takođe ne predstavlja 100% zaštitu, pošto zavisi i od načina implementacije na strani ovlašćenog registra. Ukoliko ovlašćeni registar omogućava otključavanje domena kroz svoj portal, bez adekvatne zaštite, korisnički nalog može biti kompromitovan i bezbednosni mehanizam isključen.

„Zaključavanje naziva domena na strani Registra“ predstavlja najviši bezbednosni nivo pošto uvodi dodatnu proveru u slučaju prijema zahteva za otključavanje ovako zaključanih domena i vršenje izmena nad njima. To znači da se svaki zahtev, za domen koji ima aktiviran ovaj nivo zaštite, ručno proverava autentičnost, što praktično eliminiše mogućnost krađe domena.

Aktivacija DNSSEC-a (DNS Security Extension) je preporučljiv put za zaštitu domena i verodostojnosti komunikacije. Ova tehnologija, dostupna za nacionalne domene, podrazumeva zaštitu od izmene DNS odgovora i preusmeravanja korisnika na internet lokacije koje mogu biti opasne za njih u smislu krađe ličnih podataka, brojeva kreditnih kartica, poverljivih poslovnih podataka ili širenja lažnih informacija i vesti koje navodno dolaze od „proverenog“ izvora. Verifikacija DNS odgovora obavlja se upotrebom PKI (Public Key Infrastructure), a DNS server koji ima aktiviranu validaciju DNSSEC potpisa prihvata samo odgovor koji ima odgovarajući kriptografski ključ.

DNSSEC potpisivanje naziva domena može se obaviti na sopstvenoj infrastrukturi ili preko DNS provajdera koji pruža takvu uslugu. To može biti ovlašćeni registar, internet ili hosting provajder, a može se koristiti i usluga nekog od komercijalnih ili besplatnih DNS provajdera.

Da bi korisnici interneta imali potpunu zaštitu potrebno je da koriste DNS razrešivače (DNS serveri kompanije, ISP‑a, serveri na kućnim ruterima…) koji validiraju DNSSEC potpise.

Informisan korisnik je prva linija odbrane

Naravno i pored svih mera zaštite, najvažnije je da sami korisnici budu oprezni i informisani. Tehnički mehanizmi zaštite, pravilnici i brza reakcija registra mogu značajno smanjiti rizik, ali nijedan sistem ne može u potpunosti da zameni oprez i zdrav razum krajnjeg korisnika.

Autor: Matija Radunović, Koordinator za poslove RNIDS CERT-a

Foto: Depositphotos

Чланак Kako zaštiti najvažniji onlajn resurs – naziv domena poslovnog veb-sajta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog čega novi sistem unosi paniku u sezoni odmora?

Neophodno hitno preispitivanje odluka

Чланак Štefan Šulte: „Prestanite da se pretvarate da EES radi“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od internet kafea do sportskih hala

Brendovi su prepoznali potencijal e-sporta

Tržište koje zapošljava desetine hiljada ljudi širom sveta

Чланак Kako je e-sport postao jedan od najbrže rastućih fenomena današnjice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je objavljeno u Službenom glasniku,  na tom graničnom prelazu odvijaće se međunarodni železnički saobraćaj putnika i robe koji ne podleže pregledu inspekcijskih službi, a poslovi iz nadležnosti granične policije i carine obavljaće se neprekidno, u skladu sa sistemom integrisanog upravljanja granicom u Republici Srbiji.

Šta je „integrisani prelaz“?

Integrisano upravljanje granicom, poznatije po skraćenici IUG, predstavlja savremeni evropski pristup koji pokušava da balansira između bezbednosti i brzog protoka ljudi i robe na prelazima.

Kako stoji u zvaničnim dokumentima MUP-a,  taj koncept je osmišljen na način da osigurava potpunu bezbednost državnih granica, ali tako da je omogućen brz i nesmetan prelazak putnika i robe, što znači da na terenu moraju tesno da sarađuju različite službe, počevši od granične policije i carina, pa sve do veterinarskih, fitosanitarnih i zdravstvenih inspekcija.

U strateškim dokumentima se, inače, kao jedini novi integrisani prelaz čije se otvaranje očekuje u narednom periodu pominje Sremska Rača, na granici sa Bosnom i Hercegovinom.

Kontroverze oko „prokopa“

Stanica „Beograd Centar“ odnosno Prokop počela je da se gradi još 1977. godine, delimično je otvorena za saobraćaj 2016. dok je stanična zgrada proradila 2023. godine. Dve godine kasnije, Nova ekonomija objavila je da ni stanična zgrada niti još neki objekti u kompleksu „Prokopa“ nemaju upotrebne dozvole.

Prošle godine pojavile su se sumnje u pogledu stabilnosti stare betonske ploče na kojoj stanica leži.

Preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“ odbacila je, međutim, tvrdnje u medijima da je privatni investitor pre izgradnje železničke stanice i kompleksa „žBeograd Centar (Prokop) „po sopstvenom nahođenju odlučivao o nosivosti betonske ploče“, i navelo da je ta stanica potpuno bezbedna za korišćenje, dok je putnicima, korisnicima usluga i zaposlenima „garantovana apsolutna sigurnost“.

Takođe, zatvaranje stare stanice u centru i prelazak na novu lokaciju izazvali su nezadovoljstvo jer je Prokop u početku bio loše povezan gradskim prevozom.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

Чланак Beograd dobija granični prelaz na Železničkoj stanici „Prokop“ се појављује прво на Biznis i Finansije.