Od 1985. do danas temperatura u pojedinim novobeogradskim blokovima porasla je za 5 °C zbog povećanja broja zgrada i redukcije zelenih površina.
Ovo je samo jedan od zaključaka studije koju je sprovela arhitektica Milena Ristić u dva novobeogradska bloka i u naselju Zemun Polje.
U svom tekstu za portal Klima101 ona navodi da je poslednjih decenija u našoj prestonici postalo uočljivo da se određeni delovi grada noću hlade sporije nego ranije. Stanovnici to često osećaju intuitivno: vazduh ostaje topao i posle zalaska sunca, a temperaturni stres traje do kasnih večernjih sati. Ta pojava predstavlja manifestaciju efekta urbanog toplotnog ostrva.
Ali šta se za poslednje četiri decenije promenilo u analiziranim blokovima? „Pod uticajem tržišno orijentisanog urbanog razvoja oni su prošli kroz značajne tzv. morfološke promene: novu gradnju, pretvaranje zelenih površina u parkinge i ulice i slično“, pojašnjava autorka studije i dodaje da je to doprinelo pogoršanju lokalnih mikroklimatskih uslova.
Koji su blokovi odabrani i kako su analizirani?
U okviru njenog istraživanja sprovedena je simulacija mikroklimatskih uslova u tri reprezentativna stambena bloka u Beogradu, koji su tokom poslednjih decenija prošli kroz značajne morfološke transformacije.
Za analizu su odabrani Blok 61, Blok 11c i deo Zemunskog Polja, kao primeri blokova različitih morfoloških tipova i gustina građenja. Ovakav izbor omogućio je uporednu analizu uticaja različitih tipova urbanih struktura na intenzitet urbanog toplotnog ostrva i na termalni komfor stanovnika.
Dva novobeogradska bloka izabrana su kao reprezentativni primeri višeporodičnog stanovanja u delu grada koji prolazi kroz intenzivne transformacije, dok je deo Zemun polja, sa objektima niže spratnosti i slobodnostojećim kućama, posmatran kao reprezent prigradske morfologije.
Za sve blokove, modelovana su dva scenaria – scenario iz 1985. pre transformacije bloka i scenario iz 2024. nakon tranformacije bloka, dok su podaci o klimatskim karakteristikama korišćeni za najtopliji dan 2024. godine, 16. jul.
Simulacije su sprovedene u ENVI-met modelu. Parametri su posmatrani u pet karakterističnih vremenskih tačaka (02h, 06h, 12h, 16h i 22h), kako bi se obuhvatili periodi minimalnog i maksimalnog termičkog opterećenja, a analizirano je tri različita parametra: potencijalna temperatura vazduha, termalni komfor (tzv. UTCI indeks) i temperatura površina.
Temperature vazduha
Analiza je pokazala da su u posmatranim blokovima temperature porasle u odnosu na početni scenario, ali najviše zabrinjavaju rezultati pokazani u večenjim časovima. Onda kada očekujemo da su se površine „ohladile”, omotač emituje prethodno akumuliranu toplotu, što ukazuje na loš stepen termičkog oporavka prostora.
Pokazalo se da se Blok 61, koji se manje izgradio nego Blok 11c, najbrže rashlađuje zahvaljujući većem udelu slobodnih površina, otvorenoj strukturi i nezasrtom zelenilu. Blok 11c je pak imao smanjenu cirkulaciju vazduha i slabije noćno hlađenje u poređenju sa otvorenim Blokom 61 što direktno utiče na subjektivni osećaj termalnog stresa.
Zemun Polje je pak pokazalo najniže vrednosti temperature, a ujedno i najstabilniji termalni profil u toku dana, zbog količine prirodnog tla i male gustine izgrađenosti. Intervencije poput asfaltiranja dela puta i izgradnje prizemnih pomoćnih objekata nisu u značajnoj meri uticale na njegovu mikroklimu.
Toplotni stres
Senka, prisustvo zelenih površina i dobra provetrenost unutar bloka u velikoj meri utiču na toplotni komfor korisnika prostora.
Istraživanje je pokazalo da u Bloku 61 u šest sati ujutru, toplotni stres u osenčenim delovima pada na oko 24 °C, dok se na otvorenim asfaltiranim površinama kreće i do oko 30 °C, što predstavlja kategoriju „umerenog toplotnog stresa”, zabeleženu čak i u najranijim jutarnjim časovima.
Ovaj kontrast potvrđuje presudnu ulogu zelene infrastrukture, ali i orijentacije objekata u odnosu na sever, jer upravo ti elementi određuju gde će se toplota zadržavati, a gde prostor efikasnije hladiti.
Zbog toga je najbolje rezultate pokazao otvoreni gradski blok (Blok 61) gde je položaj novih objekata najmanje narušio prirodnu cirkulaciju vazduha, pa je toplotni komfor u unutrašnjosti bloka ostao povoljniji u odnosu na blokove sa većom gustinom izgrađenosti.
Temperature površina
Nova gradnja, naravno, sa sobom nosi i nove senke. Istraživanje jeste pokazalo da u pojedinim satnicama temperatura vazduha u scenarijima iz 2024. godine bila nešto niža zbog prisustva senki koju stvaraju novi objekti.
Međutim, detaljniji podaci otkrivaju suprotan trend.
Ključne razlike javljaju se u temperaturi površina, nižim slojevima atmosfere i UTCI indeksu, koji najjasnije pokazuju posledice zamene prirodnih površina veštačkim materijalima.
Određene satnice pokazuju da je povećanje udela asfaltnih i betonskih površina dovelo do porasta temperatura površina i do oko 5 °C u odnosu na scenario iz 1985. godine.
Takve površine usporavaju hlađenje i nastavljaju da emituju toplotu tokom noći, povećavajući termalni stres i utičući direktno na kvalitet sna i regeneraciju organizma.
Šta sve utiče na porast temperatura?
Leta danas nisu samo subjektivno toplija već su klimatske promene dovele do realnog porasta temperatura u odnosu na period od pre nekoliko decenija.
Međutim, način na koji oblikujemo grad u velikoj meri određuje koliko se taj porast „oseća“ u našem okruženju, piše Ristić.
Rezultati studije potvrđuju da zbijena gradnja, manjak zelenila i velike betonske površine dodatno pojačavaju toplotu koja je već izvesna usled posledica klimatskih promena.
Istovremeno, oni jasno pokazuju da se mikroklimatski uslovi unutar gradskih blokova ne mogu posmatrati odvojeno od načina na koji se ti prostori planiraju i grade.
Ako urbanistička praksa u Beogradu želi da odgovori na izazove klimatskih promena, neophodno je da se odmakne od dominantne logike maksimalnog iskorišćenja parcele i vrati pažnju na vrednosti koje neposredno utiču na blagostanje stanovnika.
U tom svetlu, mikroklimatske analize treba da postanu sastavni deo dokumentacije urbanističkih planova, kako bi se omogućila predikcija posledica planiranih intervencija unutar gradskog bloka i njegovog delovanja na neposredno okruženje, zaključuje ona.
Ceo tekst sa grafičkim prikazima možete pronaći na Klima101
Foto: red__koral__ph, Pixabay