Da briga o zubima nije moderna navika čoveka pokazuje jedan papirus iz 4. veka nove ere na kom se nalazi recept za pravljenje paste za zube.
Ovaj mali izbledeli papirus čuva se u Austrijskoj nacionalnoj biblioteci u Beču. Na njemu se nalazi ono što se smatra najstarijim sačuvanim i precizno zapisanim receptom za pastu za zube na svetu.
Papirus je privukao pažnju savremenih istraživača tek 2003. godine, kada su ga kustosi ove biblioteke pronašli pripremajući izložbu za međunarodni stomatološki kongres. Verovatno je godinama stajao u zbirci a da niko nije prepoznao njegov značaj. Kada je preveden, postalo je jasno da je reč o receptu koji je nastao više od 1.500 godina pre prve komercijalne paste za zube, koju je kompanija Colgate predstavila 1873. godine.
Recept je iznenađujuće precizan. Za „bele i savršene zube“ preporučuje se mešavina od jedne drahme kamene soli, dve drahme nane, jedne drahme osušenog cveta irisa i dvadeset zrna bibera. Drahma je tada bila standardna mera za težinu u medicini i iznosila je oko 3 do 4 grama. Ceo zapis više podseća na pažljivo sastavljen lekarski recept nego na narodno verovanje.
Da li je pasta zaista delovala?
Austrijski stomatolog dr Hajnc Nojman 2003. godine napravio je kopiju ove mešavine i isprobao je. Zaključio je da je pasta blago abrazivna i da može izazvati manje krvarenje desni, ali i da ostavlja osećaj čistoće i svežine. Savremena nauka dodatno objašnjava zašto: osušeni koren irisa sadrži antibakterijska jedinjenja koja deluju protiv mikroorganizama odgovornih za bolesti desni. Ono što je nekada delovalo kao drevno nagađanje danas sve više liči na znanje stečeno dugogodišnjim posmatranjem i iskustvom.
To ne treba da čudi kada se uzme u obzir svet iz kojeg ovaj recept potiče. Antička Grčka dala je Pedanija Dioskorida, čije je delo o lekovitim biljkama oblikovalo medicinu više od hiljadu godina, kao i brojne lekare i naučnike koji su ljudskom telu pristupali sa izuzetnom preciznošću i radoznalošću. Nepoznati pisar koji je zabeležio ovaj recept bio je deo upravo te tradicije.
Pomenuta pasta se, naravno, nije nanosila modernom četkicom za zube. Za to su služili presavijeni komad lana ili žvakalica od grančice čiji bi se vrh omekšao čestom upotrebom. Alati su bili jednostavni, ali je svrha bila ista kao i danas.
Izvor: Greek Reporter
Foto: elf-moondance, Pixabay