Dakle, putničke agencije koje prodaju pojedinačne avio karte nisu u obavezi da koriste elektronske fiskalne kase s obzirom na to da je delatnost (vazdušni prevoz putnika) svrtsana u sektore za koje ne postoji obaveza evidentiranja prometa preko e-kase, objašnjeno je u Biltenu.

Ali, turističe agencije, kako se napominje, moraju da kucaju fiskalne račune za prodaju turističkih aranžamana.

I kupovina autoobila u salonu samo uz fiskalni račun

„Putničke agencije nisu oslobođene obaveze evidentiranja prometa na malo i primljenih avansa za promet na malo za na primer, prodaju aranžmana, uslugu smeštaja, osim kad prodaju avio karte građanima“, piše u Biltenu Fiskalizacija.
Prema Zakonu o fiskalizaciji propisano je da je predmet fiskalizacije promet dobra i usluga na malo i primljeni avans za promet na malo.

Prometom na malo smatra se svaki promet dobara i pružanje usluga, kao i svaki promet dobara i usluga u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li su korisnici građani, firme ili preduzetnici, uključujući i promet ostvaren na automatu, navodi Ministarstvo finansija u Biltenu.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foo: Pixabay

Чланак Turističke angencije ne moraju da izdaju fiskalni račun kad prodaju avio karte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi u saopštenju, sva strukovna udruženja su na sastanku održanom u utorak iznela jedinstven stav da je sektoru turizma neosporno potrebna pomoć, kako finansijska, tako i u pregovorima sa osiguravajućim kompanijama.

Prema stavu UTAS, cilj je ponovno uspostavljanje uslova za nesmetan rad turističkih agencija, kao i obezbeđene jednakih tržišnih uslova za sve učesnike.

Ministarka je naglasila da direktnih davanja za turističke agencije neće biti, već će se pomoći u vidu subvencija za plaćanje premije polisa osiguranja, koje su ove godine i do pet puta skuplje nego prethodne.

U saopštenju se ističe da to predstavlja značajnu olakšicu za turističke agencije – organizatore putovanja, ali izostavlja turističke agencije – posrednike.

Što se dodatne finansijske pomoći kompletnom turističkom sektoru tiče, razmatra se otpis poreza i doprinosa na mesece u „kojima smo imali državnu pomoć, ali još uvek nemamo potvrdu o tome iz Ministarstva finansija“, dodaje se u saopštenju UTAS.

Najveći problem predstavlja povlačenje iz posla osiguravajućih kuća, koje neće nastaviti da izdaju ovu vrstu osiguranja, ukazuje se u saopštenju, ali se, za razliku od informacija iz UTAS objavljenih ranije u toku dana, ovog puta ne navodi o kojim je osiguravajućim kućama reč.

U cilju potencijalnog prevazilaženja ovog problema, dodaje UTAS, dogovoreno je da će u što
skorije vreme biti organizovan sastanak sa predstavnicima osiguravajućih kuća i Privredne komore.

Kako se objašnjava u saopštenju, na tom sastanku razmatraće se pogodniji model izdavanja polisa, koji bi zadovoljio i osiguravajuće kuće i turističke agencije.

Izvor: Fonet

Чланак Pomoć turističkim agencijama u vidu subvencija za plaćanje premije polisa osiguranja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) i Asocijacija nezavisnih turističkih agencija Srbije (ANTAS) ocenjuju da će većina agencija uskoro da se zatvori i time dovede u pitanje milionske uplate putnika čiji aranžmani nisu realizovani zbog pandemije virusa korona, ako je jedini način da se obezbedi zakonito poslovanje preko bankarskih garancija, koje su detaljno predstavljene u novom Pravilniku o vrsti, visini i uslovima garancije putovanja.

„Tražimo da nam se hitno omogući da radimo tako što će biti potpisani aneksi ugovora prethodnih garancija jer smo u blokadi već 20 dana. Potrebno je vreme kako bi se pronašlo kvalitetno i dugoročno rešenje, kao i uvažavanje struke u izradi novog pravilnika“, navode u saopštenju. Kako su objasnili, detalji o bankarskoj garanciji su samo pravno- formalno rešenje koje ne može da se primeni u praksi i te garancije neće doprineti da agencije nastave da rade.

„Predviđeni iznosi su nedostižni jer manje agencije moraju da imaju garancije od 200.000 evra, što bi značilo zalaganje imovine koja vredi više od toga, dok je za veće turoperatore potrebno više od 400.000 evra“.

UTAS i ANTAS smatraju da jedino individualne polise osiguranja svakog pojedinačnog putovanja mogu da obezbede najbolju zaštitu za putnika.

„Ovakva vrsta osiguranja sigurno neće doprineti značajnom poskupljenju aranžmana jer su i prethodne polise bile uračunate u njegovu cenu“.

Osim hitnosti aneksa, traži se i da predstavnici turističkih agencija budu obavezni deo svih radnih grupa o budućim pravilnicima koji preciznije regulišu njihovu delatnost „jer su u ovom procesu neophodne i informacije iz prakse“.

„Neophodno je da se uvaži mišljenje struke kako ne bismo sa nekom narednom krizom ponovo došli do zabrane obavljanja delatnosti“.

Izvor: B92

Foto: piviso, Pixabay

Чланак Bankarske garancije neće doprineti da agencije nastave da rade се појављује прво на Biznis i Finansije.

To praktično znači da od 1. oktobra neće biti turoperatera i neće imati ko da organizuje putovanja, a turističke agencije će postati takozvani subagenti koji će moći da prodaju samo pojedinačne turističke usluge, poput avio ili autobuskih karata ili smeštaja u pojedinim hotelima.

„Zakon predviđa obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere, a pošto se trenutno, u periodu tehničke vlade, ne mogu menjati ni zakonski ni podzakonski akti, čime bi bilo omogućeno da agencije dobiju licence i na neki drugi način, deluje kao da nema načina da se reši ova situacija. Ipak, građani koji su već uplatili putovanja ili dobili zamenske vaučere ne treba da strahuju, jer su ta putovanja pokrivena dosadašnjim garancijama, a ovaj problem odnosi se samo na nova putovanja, koja neće imati ko da organizuje“, kaže u razgovoru za „Blic Biznis“ Aleksandar Seničić, direktor JUTA.

On ističe da turističke agencije još uvek pregovaraju sa nekim osiguravačima, ali da su veoma male šanse da im oni izdaju polise osiguranja od insolventnosti.

„Agencije su bile raspoložene da pristanu i na aneks postojećih polisa do 1. januara naredne godine ili na pregovore o promeni uslova zaključivanja polisa, ali nam je druga strana jednostavno rekla da uopšte ne želi da ulazi u taj posao ove godine“, navodi naš sagovornik.

Novi talas otkaza u turističkim agencijama

Seničić naglašava da se u JUTI trude da nađu neki model da pomognu agencijama i zaposlenima da nastave da rade, ali da nisu optimisti i da ako se ništa drastično ne promeni možemo očekivati novi talas otkaza u turističkim agencijama već krajem oktobra.

„Zakon predviđa obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere, a pošto se trenutno, u periodu tehničke vlade, ne mogu menjati ni zakonski ni podzakonski akti, čime bi bilo omogućeno da agencije dobiju licence i na neki drugi način, deluje kao da nema načina da se reši ova situacija. Ipak, građani koji su već uplatili putovanja ili dobili zamenske vaučere ne treba da strahuju, jer su ta putovanja pokrivena dosadašnjim garancijama, a ovaj problem odnosi se samo na nova putovanja, koja neće imati ko da organizuje“, kaže u razgovoru za „Blic Biznis“ Aleksandar Seničić, direktor JUTA.

On ističe da turističke agencije još uvek pregovaraju sa nekim osiguravačima, ali da su veoma male šanse da im oni izdaju polise osiguranja od insolventnosti.

„Agencije su bile raspoložene da pristanu i na aneks postojećih polisa do 1. januara naredne godine ili na pregovore o promeni uslova zaključivanja polisa, ali nam je druga strana jednostavno rekla da uopšte ne želi da ulazi u taj posao ove godine“, navodi naš sagovornik.

Pad prometa nešto veći od 90 odsto

Seničić naglašava da se u JUTI trude da nađu neki model da pomognu agencijama i zaposlenima da nastave da rade, ali da nisu optimisti i da ako se ništa drastično ne promeni možemo očekivati novi talas otkaza u turističkim agencijama već krajem oktobra.

Direktor JUTE podseća da za turističke agencije ove godine praktično nije ni bilo letnje sezone i da je pad prometa nešto veći od 90 odsto, jer je sezona bila „kao i cela godina od marta meseca“, zbog pandemije korona virusa. Takođe podseća da su pomoć u turizmu delimično dobili samo hotelijeri, dok za turističke agencije, vodiče, rent a car kompanije ili autobuske prevoznike sektorske pomoći nije bilo.

Podsetimo, država je sredinom avgusta izdvojila 1,2 milijarde dinara kao direktnu pomoć za gradske hotele, kako bi održala njihovo poslovanje i očuvala zaposlenost u tom sektoru. Pravo na pomoć ima 280 hotela u 27 gradova Srbije, a uslov za dobijanje 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi bio je da hotelijeri ne otpuste više od 10 odsto radnika do kraja godine.

Devizni priliv manji, domaćih turista više

Mnogi srpski turisti nadali su se da će makar u septembru moći da iskoriste deo godišnjih odmora na nekoj od omiljenih plaža u Grčkoj, Turskoj, Bugarskoj ili nešto bližoj Crnoj Gori i Hrvatskoj. Ipak, kako se situacija sa korona virusom kolebala iz dana u dan, bilo je jasno da će za većinu brčkanje u moru ove godine ostati samo pusta želja.
Čini se da su takvo stanje iskoristili domaći turistički radnici, jer je na planinama, banjama i u etno turizmu bilo mnogo više posetilaca nego prethodnih godina.

Najposećenije su bile i inače popularne turističke destinacije, poput Zlatibora, Kopaonika, Tare, ali i Soko Banje, Vrnjačke Banje, Srebrnog jezera… Malo je onih koji ovog leta nisu imali „selfi“ sa Golubačke tvrđave, Palićkog jezera ili Uvca.

„Devizni priliv od turizma u Srbiji za prvih šest meseci ove godine iznosio je 416 miliona evra, što je za 18 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je devizni priliv iznosio 1,43 milijarde evra. Za razliku od inostranih turista, čiji broj je bio drastično manji, domaćih turista je bilo mnogo više nego lane“, rekla je medijima Marija Labović, direktorka Turisitičke organizacije Srbije.

U avgustu je, prema preliminarnim rezultatima, bilo za 25 odsto više domaćih turista nego lane. Oni su uglavnom obilazili ruralna područja, pa je na planinama bilo za 64 odsto domaćih turista više nego lane, a u banjama za 30 odsto.

Kako se procenjuje, i 2021. će biti godina domaćeg turizma ili putovanja po regionu, a svetske prognoze govore da će biti potrebno između dve i po i četiri godine da se svet turistički vrati na nivo iz 2019. godine.

Izvor: Blic

Чланак Turističke agencije u Srbiji previše rizične i ove godine im neće izdavati polise се појављује прво на Biznis i Finansije.