Pre nekoliko godina verovatno ne biste poverovali da će se proizvodnja i trgovina sa Kinom dovesti u pitanje. Ipak upravo to se i dogodilo. Sada mnoge svetske kompanije traže alternativna tržišta na kojima mogu nabavljati robu.

Kao najperspektivnije sve češće se pominjuSavez država Jugoistočne Azije i Indija. Ova regija nikako nije novo otkriće, jer već decenijama na deklaracijama proizvoda čitamo: „Proizvedeno u Vijetnamu, Tajlandu, Kambodži…“ , ali je činjenica da su sada i oni koji nisu skloni promenama postali otvoreni za ovakve alternative.

Ko šta proizvodi?

Po proizvodnji odeće i tekstila iz tog regiona prednjače Vijetnam, Mjanmar, Kambodža, Indonezija. Centri za industriju obuće su Vijetnam,Kambodža, Indija i Indonezija. Tajland se ističe po proizvodnji IT opreme, a Singapur po računarima, solarnim diodama, bezbednosnoj opremi, telefonskim centralama… Kambodža, Indonezija, Malezija, Mjanmar i Vijetnam takođe su značajni po nafti i derivatima. Indonezija beleži izuzetne rezultate u proizvodnji elektronskih mašina, vozila, računara, proizvoda od gume…

Spisak se nastavlja i više je nego očigledno da će ovaj region postati “ljuti rival” tržištu Kine.

Indija je posebno atraktivna za izvoz rafinisane nafte, dragulja, plemenitih metala, tehnike i mašina, organskih hemikalija, vozila, farmaceutskih proizvoda, čelika, gvožđa, bakra, pamuka i kože.
Koliko je Indija atraktivna za saradnju sa Srbijom, govori podatak da je u periodu januar-maj 2022. godine Srbija u ovu zemlju izvezla robu vrednosti 8,21 miliona evra, dok je uvoz iz Indije bio 107,71 miliona evra, te je ukupna robna razmena iznosila 115,92 miliona evra.

Logistički izazovi dopremanja robe do Srbije

“Transport iz Indije ili Jugoistočne Azije nije ništa više komplikovan od drugih trasa. Naprotiv, veliki broj naših klijenata koji su donedavno uvozili robu iz Kine, preorijentisali su se na ovo tržište. Praksa je pokazala da su roba, a i transport, u nekim situacijama čak i povoljniji od Kine”, kaže Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner.

Barijere koje su ranije sprečavale ASEAN i Indiju da pariraju Kini, polako odlaze u zaborav. Vlasti ovih zemalja ulažu velike napore u ekonomski razvoj, posebno kada je reč o infrastrukturi, pravnim sistemima i razvoju međunarodnih saradnji.

“Mi u cargo-partneru se postavljamo kao konsultanti prema našim klijentima, te vrlo često inicijativa za unapređenje njihovog poslovanja dolazi od nas. Ohrabrujemo ih da se upuste u nove poslovne izazove i izaberu alternativna tržišta. Kada je reč o transportu robe od Indo – ASEAN do Evrope imamo izuzetnu pokrivenost, redovne nedeljne polaske, brzu, sigurnu i pouzdanu uslugu. Širom Azije imamo više od 1.000 zaposlenih u preko 40 kancelarija, kao i razvijenu mrežu pažljivo odabranih partnera, provajdera i kompletnu logistiku”, dodaje Đekić.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu PlutonLogistics

Foto: Teng Yuhong, Unsplash

Чланак Šta je alternativa uvozu robe iz Kine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nedavno je izjavio da je Moskva spremna da i drugim zemljama EU uskrati snabdevanje gasom ako odbiju da ga plaćaju u rubljama.

Sa druge strane, Ursula Fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, navela je da Ruska Federacija koristi gas kao instrument ucene i dodala da je Brisel pripremljen za takav scenario te da se radi na obezbeđenju alternativnih isporuka gasa iz drugih izvora.

Brze i jeftine alternative ruskom gasu nema

Eksperti za energetiku pak tvrde da Brisel po ovom pitanju nema mnogo izbora jer brze i jeftine alternative ruskom gasu nema a zemlje Evropske unije su u velikoj meri zavisne, čak 40 odsto, od isporuka „plavog energenta“ koji dobijaju od ruskog državnog giganta Gasproma.

Kada je pak reč o Srbiji u prvom trenutku se činilo da potrošači u našoj zemlji nemaju razloga da brinu o bilo čemu. Naime, Mađarska je prihvatila da plaća Gaspromu u rubljama a Moskva je od samog početka svoje vojne intervencije u Ukrajini prema Budimpešti zauzela blaži stav, kada je reč o zemljama Evropske unije, zbog zalaganja da se energetika izbaci iz paketa sankcija Brisela prema Moskvi, uvedenih zbog ulaska ruskih trupa na teritoriju Ukrajine.

Takođe, bugarski ministar energetike Aleksandar Nikolov izjavio je da je ta zemlja „lojalan partner susedima“ i da Sofija „neće proizvesti bilo kakve smetnje u tranzitu gasa do Srbije i Mađarske.

Međutim, premijer Kiril Petkov je istakao da „Bugarska trenutno razmatra sve svoje ugovore sa Gaspromom, uključujući i tranzit ruskog gasa za Srbiju i Mađarsku“. Za sada, iako je Rusija prestala da isporučuje gas Bugarskoj, količine namenjene Srbiji i dalje nesmetano teku.

Nema opasnosti od prekida dotoka gasa Srbiji preko Turskog toka

Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da pojedine zemlje Evropske unije mogu da iznađu alternativu ruskom gasu ali je ona skuplja a samim tim i nepovoljnija varijanta.

– Zemlje koje imaju izgrađene terminale za prihvat tečnog prirodnog gasa mogu da dođu do gasa iz alternativnog izvora. Međutim taj gas je skuplji od onog koji dobijaju iz Rusije i postavlja se pitanje da li je to uopšte održiva alternativa. Mislim da će se veliki potrošači gasa u EU ipak opredeliti na to da plate Gaspromu u rubljama. Jednostavno, biće suočeni sa pritiskom privrednog sektora u svojim zemljama koji će se naći u problemu ako ne bude imao dovoljne količine gasa za potrebe svog proizvodnog procesa i ako taj energent bude skuplji nego što je to sada – navodi naš sagovornik.

On je takođe uveren da nema opasnosti od prekida dotoka gasa Srbiji preko Turskog toka.

– Različite izjave bugarskih zvaničnika na tu temu treba posmatrati kroz prizmu da tamo ne postoji jedinstven stav o odnosima sa Rusijom u datom trenutku. Ne verujem da će se Bugarska odlučiti na to da uzima gas iz tranzita. Mi imamo alternativni pravac, Mađarsku, međutim, treba reći da bi ta alternativa za Srbiju bila skuplja jer bismo morali da plaćamo tranzitne takse – navodi Gavrilović.

Za Srbiju je veći problem cena gasa

Energetski analitičar Goran Radosavljević ističe da su pojedine EU zemlje već sada spremne da plaćaju gas u rubljama a neke će biti prinuđene da to učine.

– Važno je naglasiti da se tu ne radi o klasičnom plaćanju u rubljama već se kurs obračunava u rubljama a ne dolarima. Problem zemalja Evropske unije je što u ovom trenutku realna alternativa ruskom gasu ne postoji a drugi je taj što nije bilo jedinstvenog stava članica o ruskom zahtevu da se plaća u rubljama. Neke zemlje su se odmah izjasnile da će to učiniti. Podsećanja radi nemački zvaničnici su to naglasili u više navrata. Da je usledio jedinstven stav pitanje je da li bi ruski nastup na tom planu bio ovakav kao što je sad. Ono što je pak izvesno je to da će zbog aktuelne situacije alternativa ruskom gasu biti nađena brže nego što bi to inače bio slučaj – objašnjava naš sagovornik.

Kako dodaje, Bugarska može da računa na alternativno snabdevanje gasom iz Azerbejdžana.

– Što se Srbije tiče, veći problem od snabdevanja, s obzirom da imamo i alternativni pravac iz Mađarske je cena gasa za potrošače u Srbiji koju će usled novonastale situacije Rusi podići kao i to da s obzirom na aktuelnu krizu „Balkanski tok“ koji je za Srbiju povoljnija varijanta snabdevanja gubi svoj značaj. Odnosno ne mora da znači da će taj pravac snabdevanja gasom više biti tako pouzdan kao što je to u ovom trenutku – zaključuje naš sagovornik.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Da li Balkanski tok gubi na značaju? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rat u Ukrajini ponovo je stavio u prvi plan tu temu koju je nedavno apostrofirao i zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Gabrijel Eskobar. Doduše, on je ovo pitanje stavio u kontekst navodne zabrinutosti SAD za energetsku bezbednost naše zemlje navodeći da je “Amerika podstakla Srbiju da razmotri alternative ruskom gasu, uključujući obnovljive izvore energije i tečni prirodni gas”.

O načinu tog podsticanja nije govorio ali ukoliko nije reč o političkoj poruci, a čini se da jeste, bar što se tiče korišćenja američkog tečnog gasa, stručnjaci tvrde da je to za sada iluzija, a realnost može da postane tek za 10 do 15 godina.

Ne postoje ni ekonomski ni tehnički uslovi

Drugim rečima za Srbiju je ova Eskobarova i američka vizija na dugačkom štapu i to ne zbog namere da se njihova politička volja izbegne od strane Srbije već zato što za ovakav projekat ne postoje ni ekonomski ni tehnički uslovi.
Takvi uslovi su na nešto kraćem štapu za Evropu ali i tamo ih je nemoguće realizovati u narednih nekoliko godina. Da je to tako pokazuju i podaci po kojima Ruska Federacija ima najveće svetske rezerve plavog energenta od čak 24 odsto ali i to da države starog kontinenta iz Moskve dobijaju čak 160 milijardi kubnih metara gasa, što je 40 odsto ukupnog uvoza potrebnog za snabdevanje.

Što se tiče Srbije taj procenat je značajno veći jer čak 99 posto gasa stiže iz Rusije pa je Eskobarova želja neostvariva jer za sada ne postoje tehnički uslovi da se dopremi američki tečni gas i tako smanji ud

Upravo ti tehnički nedostaci bili su glavni adut srpskim vlastima da unazad deset godina odoli nametanju obaveznosti američke administracije da se i od njih kupuje plavi energent. Tu klauzulu uspeli su da izbegnu i prilokom potpisivanja “Vašingtonskog sporazuma”.

Tečni gas bi nas koštao znatno skuplje

Zbog toga, kako navodi Miloš Zdravković, stručnjak za energetsku efikasnost, Srbija ne može da potraži u bliskoj budućnosti, alternativu ruskom gasu.

– U narednih 10 do 15 godina, kada govorimo o Evropi ali pre svega u Srbiji, neće biti alternative ruskom gasu. Drugim rečima, nema ga dovoljno iz drugih izvora tako da je nemoguće da naši potrošači ruski gas zamene nekim drugim. Situacija nije ništa bolja ni oko američkog tečnog gasa jer u Evropi postoji svega nekoliko terminala za njegov prihvat i svi su prilično daleko od nas, osim onog u Aleksandropulosu, koji još nije završen i na Krku, koji je prošle godine otvoren. Zato je ta priča o američkom tečnom gasu na dugačkom štapu jer i terminal na Krku je 2,5 milijarde kubnih metara godišnje, a to nije dovoljno ni za samu Hrvatsku. Osim toga, tečni gas bi nas koštao znatno skuplje jer je tehnologija njegovog vađenja i prevoza drugačija, a ne postoji ni infrastruktura kojom bi mogao da se transportuje u našu zemlju – navodi Zdravković.

On dodaje da ne možemo da očekujemo ni da će neki gas poteći gasovodom Niš–Dimitrovgrad, nakon realizacije interkonektora između Srbije i Bugarske.

Geopolitički interes

-Taj projekat forsiraju Brisel i Vašington zbog svojih geopolitičkih interesa. Osim što je taj gasovod skromnog kapaciteta, 1,8 milijardi kubika, nema izgrađene infrastrukture sa kojom bi trebalo da se poveže na trasu kroz Bugarsku i Grčku da bi uopšte mogao da stigne do nas. Gradimo cevovod dužine 109 kilometara i na to će da se potroši oko 50 miliona bespovratne pomoći EU kao i 25 miliona evra kredita Evropske investicione banke ali i 10 miliona budžet Republike Srbije.

Te pare će se uložiti a gasa nema jer od bugarske granice ka Sofiji ne postoji gasovod, kao ni interkonektor između Bugarske i Grčke. To nije počelo da se gradi, kao ni gasni plutajući terminal u grčkoj luci Aleksandropolis-objašnjava Zdravković.

U narednih 15 godina za nas neće biti na tržištu drugog gasa

Slično mišljenje ima i predsednik Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić

– U narednih 15 godina za nas neće biti na tržištu drugog gasa, osim ruskog jer ga iz drugih izvora nema dovoljno, niti postoji trasa kojom bi stizao. Eskobar može to da priča i predlaže, ali smo mi u problemu ako ga zaista i shvatimo ozbiljno, jer je to trenutno neizvodljivo.

Najbolje bi bilo da postoji deset ponuđača i pravaca snabdevanja, pa da možemo da se dogovaramo i da obaramo cenu, ali to ne postoji i jedino što imamo je ruski gas-objasnio je Vuletić.

Međutim, direktor Sekretarijata Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope, Artur Lorkovski, smatra da Srbija već sada ima nekoliko opcija da obezbedi gas na regionalnim tržištima. Jedna od njih je, kako je naveo za “Politiku”, i Transjadranski gasovod – TAP, kojim međutim, Srbija nije predviđena za isporuku gasa.

-TAP povezuje Grčku, Albaniju i Italiju preko Jadranskog mora i postoji želja da proširi svoje kapacitete, ali Srbija i drugi treba da pokažu interesovanje za to. LNG iz Grčke je već tu, a Srbija bi mogla, ako bi tačka gasne interkonekcije Horgoš između Srbije i Mađarske bila otvorena za druge da rezervišu njene kapacitete, da kupuje gas iz centralnoevropskih gasnih čvorišta. Pošto rat u Ukrajini dalje eksalira, moj savet bi bio da se ozbiljno istraže alternative ruskom gasu u kombinaciji sa istinskim reformama tržišta – naveo je novi direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Alternativa ruskom gasu više iluzija nego realnost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rđanje čelične armature značajno doprinosi prevremenom propadanju konstrukcija uključujući mostove, puteve, zidove i zgrade, ističu vođe projekta Daniel Valczik i Aleksandros Tsamis.

Oni navode da Američko društvo građevinskih inženjera procenjuje vek trajanja betonskih konstrukcija na 40 do 50 godina, a da nema korozije bio bi tri puta duži. U tom slučaju bi se značajno smanjila proizvodnja armature što bi doprinelo manjoj emisiji ugljenika.

Smatraju da će se u visoko korozivnim sredinama često koristiti alternative tradicionalnom čeliku, kao što je armatura od polimera ojačanog staklenim vlaknima (GFRP), koja ima veliki uticaj na životnu sredinu.

Tim kaže da njihovi preliminarni rezultati pokazuju da šipka od konoplje ima znatno nižu količinu ugrađene energije od GFRP armature i da je verovatno jednako dugotrajna, iako njihov rad tek treba da bude ocenjen.

Armatura od konoplje se pravi procesom pultruzije u kome se vlakna spajaju i pomoću termoplastike se formira čvrsta šipka.

Prvi korak je pretvaranje konoplje u konopac koji sadrži mešavinu prirodnih i plastičnih vlakana. Namotaji ovog konopca se zatim ubacuju u mašinu kreiranu specijalno za ovaj proces. To je CNC mašina veličine malog automobila, koja se nalazi na licu mesta i kuje armaturnu šipku na zahtev, uzimajući iz digitalnih datoteka podatke prema kojima savija i seče proizvod u predviđenom obliku.

Konopljina vlakna su među najjačima u biljnom svetu

Bonus ovog procesa je što bi trebalo da smanji vreme izgradnje. Valczik i Tsamis takođe nameravaju da ovo bude konkurentan ili jeftiniji proizvod od standardne čelične armature, za razliku od drugih nekorozivnih alternativa koje su trenutno dostupne.

Njihov cilj je da proizvod učine logičnim izborom čak i za projekte bez velikih budžeta ili ciljeva održivosti i nadaju se da će prvi rad o ovoj tehnologiji objaviti sledeće godine.

U međuvremenu nastavljaju da razvijaju i testiraju armaturu, zajedno sa nizom drugih inovativnih proizvoda, a cilj im je da razviju građevinsku tehnologiju sledeće generacije koja koristi konoplju.

Industrijska konoplja je vrsta biljke cannabis sativa koja sadrži samo malu količinu psihoaktivnog jedinjenja THC. Njena vlakna su među najjačima u biljnom svetu, a usev se takođe ističe u izdvajanju atmosferskog ugljenika, čineći to dvostruko većom brzinom od drveća.

Uzgoj konoplje je nedavno legalizovan u SAD, a pošto je usev veoma otporan na klimatske promene mogao bi biti interesantan poljoprivrednicima. U ovom trenutku, međutim, postoji nedostatak proizvoda visoke vrednosti koji bi podstakli potražnju.

Iako je njihova šipka od konoplje sada održiva alternativa postojećim proizvodima, oni očekuju da će tehnologija postati još efikasnija u budućnosti kako se procesi ekstrakcije budu rafinirali i biljke uzgajale zbog vlakana.

Izvor: Gradjevinarstvo.rs/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Nova vrsta armaturne šipke napravljena od konoplje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedostatak i poskupljenje uglja, sirovine od koje Kina dobija skoro 60% električne energije, primorao je vlasti druge najveće svetske ekonomije da uvedu restrikcije i mnogobrojna ograničenja. Velika energetska kriza koja proteklih nedelja potresa ovu zemlju dodatno je doprinela nastavku nestabilnih prilika u svetskoj trgovini, produbljujući nestašice u različitim kategorijama sirovina i robe. Novi događaji ponovo u žižu stavljaju traženje alternativnih tržišta.

Istorijski rast cena transporta, kao i neizvesnost rokova isporuke, naveli su mnoge kompanije da tokom 2021. godine temeljno preispitaju svoje lance snabdevanja.

“Činjenica da se situacija u Kini ne smiruje dodatni je podsticaj za uvoznike, trgovce i nas logističare u Srbiji i drugim zemljama Jugoistočne Evrope, da dalje analiziramo sve mogućnosti koje se nude na Starom kontinentu. Iako je jasno da evropska uvozna tržišta ne mogu da pariraju kineskom, u određenim kategorijama roba i po cenama, u ovom momentu ona mogu biti i te kako važna. Informacije o vrsti robe koja je u ponudi, kapacitetima, ali i različitim opcijama transporta od određenih zemalja do Srbije, od velikog su značaja za planiranje narednih koraka” – izjavio je Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije cargo-partner u Srbiji.

Neke od evropskih zemalja su se posebno izdvojile kao moguća alternativna tržišta za nabavku robe što zbog blizine, što zbog širokog spektra proizvoda koje imaju u ponudi.

Robna razmena Srbije i Poljske poslednjih godina je u stalnom porastu

Od početka prošle decenije spoljnotrgovinski promet Poljske je porastao skoro deset puta. Vodeći izvozni proizvodi ove zemlje su mašine, elektronska oprema, vozila i delovi za vozila, nameštaj, plastika i proizvodi od plastike. Električne mašine i oprema zabeležile su veliki rast u 2020. pa je skok ino-prodaje, u odnosu na period pre korona krize, iznosio više od 30%. Rastao je i izvoz drveta, koje nije na listi top 5, ali beleži sve veći doprinos, kao i izvoz plastike.

Robna razmena Srbije i Poljske poslednjih godina je u stalnom porastu, iako ekonomisti ističu da kapaciteti i dalje nisu dovoljno iskorišćeni. Podaci Privredne komore Srbije pokazuju da je u 2020. razmena dostigla 1,327 milijardi evra, što je blagi rast od oko 3%, u odnosu na godinu ranije.

Najpoznatija po trgovini hranom, pićem i duvanom, Španija je jedna od vodećih zemalja na svetu po površinama pod plastenicima, a osim toga veoma konkurentna i u oblasti proizvodnje poljoprivredne opreme i tehnologije. Takođe, Španija je važan evropski izvoznik u automobilskom sektoru, kao i u oblasti hemijskih proizvoda i robe široke potrošnje. Robna razmena sa Srbijom je lani bila na nivou od oko 600 miliona evra.

Od 1. januara 2021. Bregzit je i formalno stupio na snagu, a Ujedinjeno Kraljevstvo je i zvanično prestalo da bude članica Evropske unije. Iako su novi propisi dodatno izazvali mnogobrojne probleme za kompanije iz EU koje posluju sa Ujedinjenim Kraljevstvom, uslovi za kompanije iz Srbije ostali su isti. UK je značajan evropski izvoznik, a proizvodi koji su dominirali u 2020. bili su mašine (uključujući računare), plemeniti metali i dragulji, vozila, mineralna goriva, električne mašine i oprema, farmaceutski proizvodi, tehnički i medicinski aparati, avioni, organski, hemijski proizvodi i plastika.

U situaciji kada je drumski transport robe pod velikim pritiskom nedostatka vozača kamiona i tovarnih kapaciteta, novih COVID propisa i ograničenja, značajnu ulogu imaju ekonomični, alternativni načini prevoza, poput short-sea transporta.

Short-sea shipping ima za cilj smanjenje zagušenja na putu i ​​povećanje održivosti

Short-sea transport, odnosno servis kratke pomorske rute koristi obalne i unutrašnje plovne puteve za transport robe do luka unutar iste ili susednih zemalja – objašnjava Đekić i dodaje da to nije nov koncept, ali da zbog novonastale situacije i svakodnevnih izazova sa kojima se logistika suočava, sve više dobija na važnosti širom sveta.

Logistička kompanija cargo-parner, prilagođavajući se zahtevima tržišta, kreirala je short-sea servise sa tranzitnim vremenom koje od Španije, Ujedinjenog Kraljevstva ili Poljske, do jadranskih luka, iznosi oko 15 dana. Short-sea servisi, sa redovnim polascima, pružaju pouzdanu alternativu drumskom transportu, koji se trenutno suočava sa poteškoćama usled nedostatka dozvola za pojedine destinacije. Na ovaj način, moguće je ponuditi adekvatno zamensko rešenje za robu koja cirkuliše između ovog dela regije i Centralne i Istočne Evrope.

Suštinski Short-sea shipping ima za cilj smanjenje zagušenja na putu i ​​povećanje održivosti. Neke od prednosti, koje nikako ne treba zanemariti uključuju povećanje efikasnosti iskorišćenja goriva i ukupno smanjenje emisije štetnih gasova, ostalih zagađivača i efekta staklene bašte, kao i zagušenja saobraćaja i buke povezane sa transportom.

Чланак Energetska kriza u Kini još jedan razlog za okretanje alternativnim tržištima се појављује прво на Biznis i Finansije.