Istovremeno, od januara do kraja juna plasman na rusko tržište je ostvario vrednost od 464,3 mil EUR i veći ja za 5,6% nego za isto vreme 2021. godine. Broj izvoznika u Rusiju povećao se na 680 kompanija, a to je 70 firmi više nego u tom periodu lane. Ovi dobri rezultati u trgovini sa Ruskom Federacijom realizovani su uprkos otežanim okolnostima koje su posledica ratnih dejstava u Ukrajini, problema sa transportom robe i zapadnih sankcija.

Naša najznačajnija izvozna tržišta su Nemačka, Kina, Italija, Bosna i Hercegovina, Rumunija, Crna Gora i Rusija. Tradicionalno skoro dve trećine proizvoda plasiramo u EU, prenosi sajt Novosti.

Na regionalno i rusko tržište Srbija uglavnom izvozi prehrambene proizvode, a u Zapadnu Evropu kablove i auto-delove. Bakar i čelik odlaze prvenstveno u Kinu.

Otvaraju se nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi

Za naše privrednike se otvaraju i nova tržišta na Bliskom istoku i u Africi. Stručnjaci ističu da kompanije u Srbiji treba da traže alternativne pravce, jer će u Evropi opadati tražnja za našim proizvodima zbog dolazeće recesije. Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje da je ukupan srpski izvoz dobar.

– To znači da ljudi rade, primaju plate, da je tražnja za našim proizvodima očuvana, a i snabdevenost našeg tržišta sirovinama za proizvodnju je stabilna – objašnjava Stanić.

– S druge strane, deficit je 5,7 milijardi na polovini ove godine, a do kraja godine se procenjuje da će biti 10 milijardi. To znači da se povećava zaduženost privrede ka inostranstvu – dodaje.

On objašnjava da su razlozi za tako veliki deficit rast cene svih proizvoda zbog poskupljenja energenata, kao i uvoz većih količina samih energenata – gasa, struje, uglja, nafte.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska robna razmena u periodu od januara do kraja juna bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,8% ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner su članice CEFTA, odnosno zemlje u regionu, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1,3 mlrd EUR. To je rezultat uglavnom izvoza nafte i derivata, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, električnih mašina i aparata, kao i pića.

Povodom povećanja vrednosti izvoza na rusko tržište, Stanić ističe da Rusija ostaje jedan od najznačajnijih partnera Srbije. Plasman na to tržište je, kako navodi, kontinuirano rastao poslednjih godina. Lane u julu je stupio na snagu Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, ali takav sporazum je naša zemlja imala sa Rusijom i godinama pre toga.

Izvoz u Rusiju i dalje rizičan

– Naši privrednici nisu odustali od ruskog tržišta bez obzira na sankcije Zapada i probleme sa transportom – objašnjava Stanić.

– Oni su se plašili zatvaranja granica. Pre rata, išli su kroz Ukrajinu, to je bio najkraći put. Sada voze kroz baltičke zemlje, zaobilaznom trasom. To je dalji put, koji povećava troškove. Ali, oni su našli svoju računicu, podigli su cenu proizvoda i uspevaju da zadrže tržište – dodaje.

Treba imati u vidu da je izvoz u Rusiju i dalje rizičan, jer niko ne može da predvidi kako će se situacija dalje razvijati i da li će nekog trenutka doći do prekida u transportu.

– S druge strane, u narednom periodu će usporavati privredna aktivnost u Evropi i Kini, posebno u EU, gde je već izgledno da će doći do recesije, što znači da će oni smanjiti potrošnju zbog toga – navodi Stanić.

Zato, kako objašnjava, naši privrednici treba da traže alternativna tržišta, a otvaraju se nova u mnogoljudnim zemljama na Bliskom istoku i u Africi.

– Očekuje se da do kraja godine bude zaključen Sporazum o slobnoj trgovini sa Egiptom – navodi Stanić.

– Stupio je na snagu sporazum sa Saudijskom Arabijom o izvozu mesa i mlečnih proizvoda, produbuljuje se saradnja sa Iranom.

Prema njegovim rečima, naši privrednici imaju potencijal i zainteresovani su za nova tržišta. Međutim, treba imati u vidu da za hranu koja se traži u arapskim zemljama treba zadovoljiti stroge standarde. Postoji problem i sa količinama koje možemo da plasiramo, jer nam opada stočni fond.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

Чланак Svet traži srpski bakar i auto-delove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Lopovi u Srbiji su „pioniri“ cirkularne ekonomije u našoj zemlji i preteče berzanskih trendova u svetu. Dok su kod nas o konceptu cirkularne ekonomije zvanično govori tek u poslednjih nekoliko godina, kradljivci automobilskih delova su odavno razradili takav način poslovanja. Krali su katalizatore, akumulatore, auspuhe kako bi se iz njih vadilo gvožđe, bakar, aluminijum i drugi metali i vraćali ponovo u proizvodnju.

Lokalni pljačkaši su još pre desetak godina prodavali reciklažnim centrima ukradene akumulatore iz putničkih automobila za 600 do 1.000 dinara po komadu, dok su oni iz teretnih vozila bili skuplji, zbog veće težine. Cene katalizatora su bile znatno više, od 180 do 200 evra po komadu, jer se iz njih izdvajaju plemeniti metali poput platine, zlata, srebra, paladijuma, rodijuma… U pojedinim katalizatorima je moguće izdvojiti čak i do 30 grama platine, odnosno 8 do 10 grama zlata.

Sve to se dešavalo znatno pre nego što su cene ovih metala vrtoglavo skočile na berzi tokom pandemije i krađa katalizatora se toliko uvećala u svetu, da je postala i jedna od vrućih tema u medijima. Ovdašnji lopovi su takve tržišne potrese dočekali spremni i sa pozamašnim iskustvom. Pored toga što su u međuvremenu prešli sa krađe delova iz „Zastavinih“ automobila na mnogo „zvučnije“ modele koje proizvode automobilski giganti u svetu, počeli su da se bave i izvozom, uprkos poremećajima u transportu koje je prouzrokovala korona.

Procenjuje se da su prošle godine lopovi u Srbiji ukrali oko 15.000 katalizatora koji su uglavnom završili u susednim zemljama. Stručnjaci kažu da su lopovi pribegli timskom radu, pa krađu katalizatora obavljaju za svega tridesetak sekundi, najviše do dva minuta i na tome zarađuju mesečno i po nekoliko hiljada evra. Kazne za ovo krivično delo su u Srbiji i dalje neznatne, iako je šteta za vlasnike automobila visoka, kao i za životnu sredinu.

Naime, katalizatori služe kao prečišćivači izduvnih gasova kod automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a u Komitetu za bezbednost saobraćaja iznose podatak da mnogi vlasnici automobila pošto im je katalizator ukraden, ne kupuju novi nego umesto njega stave cevi. Isti izvor tvrdi da je lane pomerena kontrola izduvnih gasova za dve godine, upravo zato što je ukraden veliki broj katalizatora.

Lanac vrednosti u „podzemnoj“ trgovini

Procenjuje se da će tržište katalizatora, koje čini 80% ukupne potrošnje rodijuma i paladijuma, rasti za oko 8% godišnje zbog strožijih standarda koji se nameću automobilskoj industriji u emisiji štetnih gasova. Usled toga, proizvođači automobila moraju više da se oslanjaju na reciklirane plemenite metale. S druge strane, poremećaji u proizvodnji plemenitih metala zbog sprovođenja restriktivnih mera tokom pandemije, uzrokovali su vrtoglavi rast njihovih cena na svetskim berzama, posebno paladijuma, platine i rodijuma. Stoga je krađa katalizatora u svetu dostigla srazmere organizovanog kriminala.

Prema izveštajima britanske policije, ova vrsta kriminala se uvećala skoro osam puta u poslednjih šest godina, a najveći broj krađa je izvršen lane. Pošto je u pitanju statistika koja se odnosi samo na otkrivena krivična dela, procenjuje se da je broj ukradenih katalizatora daleko veći, a njihova zamena u Velikoj Britaniji košta oko 1.000 funti.

Na meti lopova u velikom procentu su automobili sa hibridnim pogonom, budući da njihovi katalizatori sadrže veće količine plemenitih metala od vozila sa „običnim“ pogonom na fosilna goriva. Podaci pokazuju da je najveći broj krađa zabeležen kod automobila koji dolaze iz fabrika japanskih proizvođača.

Ogromno povećanje premija osiguranja, od kojih su neke skočile za čak 600 odsto, pa čak i odbijanje osiguravajućih kuća da pokriju troškove, ubrajaju se u najozbiljnije probleme koje doživljavaju vozači u Velikoj Britaniji, a neki od njih optužuju i proizvođače automobila da nisu dovoljno učinili na sprečavanju krađa.

Stoga je japanska kompanija „Tojota“, da bi obeshrabrila lopove, redukovala sadržaj plemenitih metala u katalizatorima novih modela, dok je istovremeno stavila na raspolaganje uređaj za zaključavanje katalizatora po ceni klasičnog alarma. Predstavnici kompanije su izjavili i da sarađuju sa vlastima i policijom kako bi se pooštrile kazne za počinioce krađa.

Njihove „kolege“ u SAD su toliko poboljšale svoju produktivnost tokom pandemije, da je krađa katalizatora povećana za čak 11 puta. Automehaničarske radionice koje su ranije prijavljivale dve do tri ovakve krađe mesečno, sada to čine šest do osam puta dnevno. Primera radi, vlasti u Vašingtonu su prošle godine zaplenile sa crnog tržišta katalizatore u vrednosti od 300.000 dolara, a u Kaliforniji je vrednost oduzetih katalizatora iznosila čak 750.000 dolara.

Na američkim otpadima korišćeni katalizatori koštaju i do 1.000 dolara, u zavisnosti od marke i modela, a najskuplji su oni koji se ugrađuju u velike Fordove kamione, pa se shodno tome najviše i kradu. Lanac vrednosti u „podzemnoj“ trgovini katalizatorima izgleda otprilike ovako: lopov prodaje ukradenu robu posredniku za oko 200 dolara po komadu, a ovaj preprodaje katalizatore na veliko automehaničarskim radnjama ili vlasnicima otpada. Kada se iz njih izvuku plemeniti metali, oni se prodaju kao sirovina proizvođačima u vrednosti od 600 do 1500 dolara za količinu koja je reciklirana samo iz jednog katalizatora.

Prevare u samoj proizvodnji

S druge strane, žrtve krađe moraju da izdvoje od 500 do 3.000 dolara da bi popravile štetu. Što je još gore, na ugradnju katalizatora se sada čeka i po nekoliko meseci, zbog poremećaja u lancima snabdevanja. Ovakva situacija ide na ruku proizvođačima uređaja za sprečavanje krađa automobila i automobilskih delova, pa se njihova prodaja na američkom tržištu udvostručila prošle godine.

Lane je u Americi započeo i novi trend – krađa volana sa automobila, i to usled deficita vazdušnih jastuka na tržištu. Pošto su fabrike dugo bile zatvorene i sada ne mogu da zadovolje potražnju, mehaničari dobro plaćaju na crnom tržištu za vazdušne jastuke, a lopovi ih isporučuju tako što skidaju čitav upravljač u kome se nalazi jastuk.

Nelegalna prodaja vazdušnih jastuka je „eksplodirala“ i u susednoj Hrvatskoj, gde ovaj deo za automobil, zavisno od modela, legalno košta od 1.000 do 1.500 evra, dok se na crnom tržištu može nabaviti za trećinu, pa i za četvrtinu te cene. Hrvatski mediji pišu da preprodavci ovaj deo nabavljaju na više načina. Jedan su slupani automobili, na kojima je šteta tolika da se popravka ne isplati, pa se takva vozila prodaju u delovima i postaju „donatori organa“.

Ali isplativija mogućnost za nelegalnu preprodaju je „dil“ u samoj proizvodnji. Iz automobila koji se prodaje, pogotovo ako ide u izvoz, skida se originalni vazdušni jastuk, s aktivacionim i senzorskim sklopom i prodaje na „crnom“ tržištu, dok se umesto njega ugrađuje onaj koji je već korišćen. Kako bi upravljački modul „prepoznao“ da je ugrađen ispravan sistem vazdušnog jastuka, ugrađuje se dodatni otpornik. Stoga se ni u propisanoj proceduri tokom tehničkog pregleda ne može utvrditi ova „majstorija“.

Crnom tržištu vazdušnih jastuka prema pisanju hrvatskih medija, pogoduje i sve češća praksa osiguravajućih kuća da odštetu za popravak vozila dogovaraju po sistemu nagodbe. Pri sudaru, čak i manjeg intenziteta, ako se otvori vazdušni jastuk cena popravke leti u nebo zbog složenosti upravljačkog sistema u automobilu, dok osiguravajuće kuće sve više isplaćuju tek polovinu stvarne štete. Zato se vlasnici oštećenih automobila neretko snalaze tako što kupuju ispravne ali već korišćene vazdušne jastuke na crnom tržištu.

Branko Bogavac

Biznis i finansije 195, mart 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Crno tržište auto delova: Cirkularno podzemlje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Domaće proizvodnja je vezana za auto industriju u Evropi, a ona je tokom pandemije koronoavirusa u proleće, praktično, stala. To je uticalo i na rad u pogonima kompanija iz ovog sektora koje posluju u našoj zemlji, ali se nakon vanrednog stanja redovna proizvodnja polako uspostavljala.

Prema rečima izvršnog sekretara Granskog sindikata industrije, energije i rudarstva „Nezavisnost” Dragana Vesića, trenutno se u Srbiji u fabrikama koje proizvode kablove i ostale komponente za automobilsku industriju radi u punom kapacitetu.

Tržište se neočekivano brzo konsolidovalo

On ističe da precizne cifre o broju zaposlenih u sektoru auto-industrije u Srbiji nema, ali da po podacima tog sindikata, u fabrikama koje proizvode komponente za automobilsku industriju, od kojih je najviše nemačkih kompanija, radi više od 40.000 radnika.

Osim kompanije „Fijat–Krajsler automobili Srbija”, koji je jedni proizvođač putničkih automobila u našoj zemlji, u većem broju stranih fabrika proizvode se komponente, kao i pneumatici za gotovo sve marke automobila na svetskom tržištu, kaže Vesić.

Kako dodaje, posle velikog zastoja u proizvdnji automobila na globalnom nivou, izazvanog posledicama koronavirusa, tržište automobilske industrije neočekivano brzo se konsolidaovalo, tako da trenutno, po njihovim saznanjima, nema većih poteškoća u domaćem sektoru auto-industrije, a nema ih ni na globalnom nivou.

Za sada nema drastičnog porasta broja obolelih radnika

Broj zaraženih koronavirusom u Srbiji raste, a po rečima Dragana Vesića, za sada se to nije odrazilo na proizvodni proces u auto-industriji Srbije.

„Ima slučajeva oboljevanja u pojedinim fabrikama, a posebno je to bilo izraženo u fabrici ’YURA Corporation’ u Nišu, ali u fabrikama u kojima je naš sindikat aktivan nije bilo drastičnijih slučajeva jer su poslodavci, u dijalogu s nama, u potpunosti primenili mere zaštite od koronavirusa i time postigli dva cilja: očuvanje zadravlja radnika i nesmetani proces proizvodnje“, ističe Vesić.

Iz pogona u našoj zemlji proizvodi se, bez zastoja, isporučuju proizvođačima automobila u Evopi, Južnoj Koreji, Sjedinjenim Američkim Državama.

Više zapošljavanja nego otpuštanja

Vesić dodaje da odmah nakon ukidanja vanrednog stanja, fabrike u Srbiji koje proizvode kablove za automobilsku industriju – „Leoni”, „Lear Corporation”, „Aptiv Contract YURA Corporation”, „ADIENT Automotiv”… sukcesivno su vraćale zaposlene s plaćenog odsustva ili godišnjih odmora, većih otpuštanja nije bilo, ali je bilo novog zapošljavanja.

„Proizvodnja je brzo normalizovana, uz poštovanje svih mera epidemiološke zaštite, što je bio i zahtev našeg sindikata, i sada se radi u punom kapacitetu. Od početka pandemije koronavirusa jedino je francuska kompanija ’Hutchinson’ u Rumi otpustila oko 200 radnika, a u najvećem broju fabrika nisu produžavani ugovori na određeno vreme“, kaže Vesić.
Istovremeno, otvorena su i nova radna mesta, pa je u fabrici „APTIV Contract System” u Leskovcu od avgusta do oktobra zaposleno oko 3.500 radnika. Sada u njoj radi njih oko 5.000 ljudi, i to je pojedinačno najveća strana fabrika u Srbiji, a u kompaniji „Leoni”, u čijem sastavu posluju četiri fabrike, zaposleno je oko 9.500 radnika, kaže Vesić.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: Pixabay

Чланак Fabrike za proizvodnju auto delova u Srbiji rade punim kapacitetom се појављује прво на Biznis i Finansije.