Poremećaji na tržištu automobila toliko su uvećali krađe auto delova u svetu, da su one dostigle srazmere organizovanog kriminala. Najnoviji trend je krađa volana zbog deficita vazdušnih jastuka, ali se najviše kradu katalizatori radi recikliranja plemenitih metala čije cene vrtoglavo rastu na berzama. Lopovi u Srbiji su najnovija tržišna kretanja dočekali spremni i sa pozamašnim iskustvom u primeni „cirkularne ekonomije“.
Lopovi u Srbiji su „pioniri“ cirkularne ekonomije u našoj zemlji i preteče berzanskih trendova u svetu. Dok su kod nas o konceptu cirkularne ekonomije zvanično govori tek u poslednjih nekoliko godina, kradljivci automobilskih delova su odavno razradili takav način poslovanja. Krali su katalizatore, akumulatore, auspuhe kako bi se iz njih vadilo gvožđe, bakar, aluminijum i drugi metali i vraćali ponovo u proizvodnju.
Lokalni pljačkaši su još pre desetak godina prodavali reciklažnim centrima ukradene akumulatore iz putničkih automobila za 600 do 1.000 dinara po komadu, dok su oni iz teretnih vozila bili skuplji, zbog veće težine. Cene katalizatora su bile znatno više, od 180 do 200 evra po komadu, jer se iz njih izdvajaju plemeniti metali poput platine, zlata, srebra, paladijuma, rodijuma… U pojedinim katalizatorima je moguće izdvojiti čak i do 30 grama platine, odnosno 8 do 10 grama zlata.
Sve to se dešavalo znatno pre nego što su cene ovih metala vrtoglavo skočile na berzi tokom pandemije i krađa katalizatora se toliko uvećala u svetu, da je postala i jedna od vrućih tema u medijima. Ovdašnji lopovi su takve tržišne potrese dočekali spremni i sa pozamašnim iskustvom. Pored toga što su u međuvremenu prešli sa krađe delova iz „Zastavinih“ automobila na mnogo „zvučnije“ modele koje proizvode automobilski giganti u svetu, počeli su da se bave i izvozom, uprkos poremećajima u transportu koje je prouzrokovala korona.
Procenjuje se da su prošle godine lopovi u Srbiji ukrali oko 15.000 katalizatora koji su uglavnom završili u susednim zemljama. Stručnjaci kažu da su lopovi pribegli timskom radu, pa krađu katalizatora obavljaju za svega tridesetak sekundi, najviše do dva minuta i na tome zarađuju mesečno i po nekoliko hiljada evra. Kazne za ovo krivično delo su u Srbiji i dalje neznatne, iako je šteta za vlasnike automobila visoka, kao i za životnu sredinu.
Naime, katalizatori služe kao prečišćivači izduvnih gasova kod automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, a u Komitetu za bezbednost saobraćaja iznose podatak da mnogi vlasnici automobila pošto im je katalizator ukraden, ne kupuju novi nego umesto njega stave cevi. Isti izvor tvrdi da je lane pomerena kontrola izduvnih gasova za dve godine, upravo zato što je ukraden veliki broj katalizatora.
Lanac vrednosti u „podzemnoj“ trgovini
Procenjuje se da će tržište katalizatora, koje čini 80% ukupne potrošnje rodijuma i paladijuma, rasti za oko 8% godišnje zbog strožijih standarda koji se nameću automobilskoj industriji u emisiji štetnih gasova. Usled toga, proizvođači automobila moraju više da se oslanjaju na reciklirane plemenite metale. S druge strane, poremećaji u proizvodnji plemenitih metala zbog sprovođenja restriktivnih mera tokom pandemije, uzrokovali su vrtoglavi rast njihovih cena na svetskim berzama, posebno paladijuma, platine i rodijuma. Stoga je krađa katalizatora u svetu dostigla srazmere organizovanog kriminala.
Prema izveštajima britanske policije, ova vrsta kriminala se uvećala skoro osam puta u poslednjih šest godina, a najveći broj krađa je izvršen lane. Pošto je u pitanju statistika koja se odnosi samo na otkrivena krivična dela, procenjuje se da je broj ukradenih katalizatora daleko veći, a njihova zamena u Velikoj Britaniji košta oko 1.000 funti.
Na meti lopova u velikom procentu su automobili sa hibridnim pogonom, budući da njihovi katalizatori sadrže veće količine plemenitih metala od vozila sa „običnim“ pogonom na fosilna goriva. Podaci pokazuju da je najveći broj krađa zabeležen kod automobila koji dolaze iz fabrika japanskih proizvođača.
Ogromno povećanje premija osiguranja, od kojih su neke skočile za čak 600 odsto, pa čak i odbijanje osiguravajućih kuća da pokriju troškove, ubrajaju se u najozbiljnije probleme koje doživljavaju vozači u Velikoj Britaniji, a neki od njih optužuju i proizvođače automobila da nisu dovoljno učinili na sprečavanju krađa.
Stoga je japanska kompanija „Tojota“, da bi obeshrabrila lopove, redukovala sadržaj plemenitih metala u katalizatorima novih modela, dok je istovremeno stavila na raspolaganje uređaj za zaključavanje katalizatora po ceni klasičnog alarma. Predstavnici kompanije su izjavili i da sarađuju sa vlastima i policijom kako bi se pooštrile kazne za počinioce krađa.
Njihove „kolege“ u SAD su toliko poboljšale svoju produktivnost tokom pandemije, da je krađa katalizatora povećana za čak 11 puta. Automehaničarske radionice koje su ranije prijavljivale dve do tri ovakve krađe mesečno, sada to čine šest do osam puta dnevno. Primera radi, vlasti u Vašingtonu su prošle godine zaplenile sa crnog tržišta katalizatore u vrednosti od 300.000 dolara, a u Kaliforniji je vrednost oduzetih katalizatora iznosila čak 750.000 dolara.
Na američkim otpadima korišćeni katalizatori koštaju i do 1.000 dolara, u zavisnosti od marke i modela, a najskuplji su oni koji se ugrađuju u velike Fordove kamione, pa se shodno tome najviše i kradu. Lanac vrednosti u „podzemnoj“ trgovini katalizatorima izgleda otprilike ovako: lopov prodaje ukradenu robu posredniku za oko 200 dolara po komadu, a ovaj preprodaje katalizatore na veliko automehaničarskim radnjama ili vlasnicima otpada. Kada se iz njih izvuku plemeniti metali, oni se prodaju kao sirovina proizvođačima u vrednosti od 600 do 1500 dolara za količinu koja je reciklirana samo iz jednog katalizatora.
Prevare u samoj proizvodnji
S druge strane, žrtve krađe moraju da izdvoje od 500 do 3.000 dolara da bi popravile štetu. Što je još gore, na ugradnju katalizatora se sada čeka i po nekoliko meseci, zbog poremećaja u lancima snabdevanja. Ovakva situacija ide na ruku proizvođačima uređaja za sprečavanje krađa automobila i automobilskih delova, pa se njihova prodaja na američkom tržištu udvostručila prošle godine.
Lane je u Americi započeo i novi trend – krađa volana sa automobila, i to usled deficita vazdušnih jastuka na tržištu. Pošto su fabrike dugo bile zatvorene i sada ne mogu da zadovolje potražnju, mehaničari dobro plaćaju na crnom tržištu za vazdušne jastuke, a lopovi ih isporučuju tako što skidaju čitav upravljač u kome se nalazi jastuk.
Nelegalna prodaja vazdušnih jastuka je „eksplodirala“ i u susednoj Hrvatskoj, gde ovaj deo za automobil, zavisno od modela, legalno košta od 1.000 do 1.500 evra, dok se na crnom tržištu može nabaviti za trećinu, pa i za četvrtinu te cene. Hrvatski mediji pišu da preprodavci ovaj deo nabavljaju na više načina. Jedan su slupani automobili, na kojima je šteta tolika da se popravka ne isplati, pa se takva vozila prodaju u delovima i postaju „donatori organa“.
Ali isplativija mogućnost za nelegalnu preprodaju je „dil“ u samoj proizvodnji. Iz automobila koji se prodaje, pogotovo ako ide u izvoz, skida se originalni vazdušni jastuk, s aktivacionim i senzorskim sklopom i prodaje na „crnom“ tržištu, dok se umesto njega ugrađuje onaj koji je već korišćen. Kako bi upravljački modul „prepoznao“ da je ugrađen ispravan sistem vazdušnog jastuka, ugrađuje se dodatni otpornik. Stoga se ni u propisanoj proceduri tokom tehničkog pregleda ne može utvrditi ova „majstorija“.
Crnom tržištu vazdušnih jastuka prema pisanju hrvatskih medija, pogoduje i sve češća praksa osiguravajućih kuća da odštetu za popravak vozila dogovaraju po sistemu nagodbe. Pri sudaru, čak i manjeg intenziteta, ako se otvori vazdušni jastuk cena popravke leti u nebo zbog složenosti upravljačkog sistema u automobilu, dok osiguravajuće kuće sve više isplaćuju tek polovinu stvarne štete. Zato se vlasnici oštećenih automobila neretko snalaze tako što kupuju ispravne ali već korišćene vazdušne jastuke na crnom tržištu.
Branko Bogavac
Biznis i finansije 195, mart 2022.
Foto: Pixabay