Tačnije, nemački auto gigant će svoje poslovanje prodati lokalnom investitoru „Avtodomu“ koji bi, kako se nada, trebalo da privuče partnerske kompanije i nastavi proizvodnju kao i do sada.

Ova transakcija će biti sprovedena nakon dobijanja odobrenja nadležnih vlasti.

Portparol Mercedesa rekao je da se najavljena transakcija ne odnosi na vlasnički udeo kompanije u ruskom proizvođaču kamiona Kamazu, i da bi taj udeo trebalo da bude prenet na Dajmler Trak ove godine, kao što je ranije planirano.

Foto: Binara Weerasinghe, Unsplash

Чланак Rusiju napušta i Mercedes се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednje dve godine auto-industrija nije imala baš mnogo sreće. Proizvodnja je zaustavljana zbog širenja korona virusa, zbog nestašice ključnih delova kao što su čipovi, a nedavno i zbog opasnih mačaka.

Jedan leopard se naime izgubio u indijskom proizvodnom pogonu Mercedesa, te je u fabrici nastala panika i zaposleni su morali biti evakuisani.

Za sada nije jasno kako je ova opasna životinja uspela da ušeta na teritoriju fabrike, mada se zna odakle je došla – pomenuti proizvodni pogon okružen je šumama u kojima postoji velika koncentracija te vrste mačaka. Međutim, trenutno su ove šume ugrožene, jer nestaju velikom brzinom. A kada su im ugrožena staništa, leopardi na različite načine pokušavaju da se spasu.

Možda se baš iz tog razloga divlja mačka iz naše priče obrela u fabrici. Srećom, ceo incident je prošao bez žrtava. Jedina njegova posledica bilo je obustavljanje proizvodnje na šest sati. Naime, tek pošto službenici organizacije za zaštitu divljih životinja “Wildlife SOS” i lokalne uprave za šume leoparda uhvatili, proizvodnja je mogla biti nastavljena. A mačka koja je izazvala haos i paniku u fabrici je puštena u divljinu.

Izvor: Autoblog

Foto: Pixabay

Чланак Leopard zaustavio proizvodnju Mercedesa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Magnezijum se koristi za proizvodnju legura aluminijuma od koje se prave delovi za automobile, ali ne samo za njih – ovaj materijal se koristi u maltene svim industrijama, pa i u građevinarstvu i pakovanju hrane. Međutim, autoindustrija je najpogođenija njegovom nestašicom jer je u njoj nezamenljiv, budući da je u pitanju bezbedan i čvrst a lagan materijal, čijom upotrebom se smanjuje težina vozila.

No, aluminijuma je sve manje. Problem je nastao kada je Kina, iz koje dolazi 87 odsto svetskog magnezijuma, smanjila njegovu proizvodnju u cilju racionalizovanja potrošnje električne energije.

U kineskim provincijama u kojima se proizvodi magnezijum, sada je zatvoreno 25 fabrika a preostalih pet radi sa pola kapaciteta. Ako situacija ostane ovakva, svet bi za manje od dva meseca mogao ostati bez magnezijuma.

To bi najviše pogodilo Evropu koja je veoma zavisna od uvoza iz Kine, iz koje dobija 95 odsto magnezijuma koji koristi. U SAD je situacija nešto bolja jer ova zemlja i sama proizvodi magnezijum.

Foto: Pixabay

Чланак Autoindustrija se, nakon nestašice čipova, suočava i sa opasnim deficitom magnezijuma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomsko-finansijski konsultant i jedan od autora portala Makroekonomija Dragovan Milićević za Bankar.rs navodi da su centralne banke na svetskom nivou upumpale ogromnu količinu novog novca u cilju prevazilaženja posledica pandemije.

Ukupan kompanijski dug  imao eksponencijalni rast

Zato je dug porastao kako na nivou države i finansijskog sektora tako i u tzv. nefinansijskom sektoru, sektoru privrede.
„Ovoga puta u fokusu će biti kretanje duga privrede ili kompanija, odnosno preduzeća. Naime, ukupan kompanijski dug je u 2020. godini imao gotovo eksponencijalni rast. Kompanijski dug je krajem traćeg kvartala 2020. godine dostigao neverovantih 81 bilion dolara. O veličini duga najbolje govori upoređivanje sa ostvarnim profitom 543 najveće svetske kompanije sa Forbsove liste kada se isključe banke i osiguravajuća društva. Profit ovih kompanija u 2020. iznosio je ’samo’ 1,62755 biliona dolara ili gotovo 50 puta manje nego ukupan dugoročni i kratkoročni dug. Kada se pogleda ukupna prodaja analizirane 543 kompanije dobija se podatak da je ukupna prodaja bila ’samo’ 24,2819 biliona ili više od tri puta manje od ukupnog duga“, navodi Milićević.

Kako dodaje, u nedavnoj studiji u kojoj je istraživano poslovanje 900 kompanija utvrđeno je da je Folksvagen, sa 192 milijarde dolara duga, na prvom mestu među najzaduženijih svetskim kompanija, preneo je Blic.

„To znači da ova kompanija ima više duga od zemalja poput Južne Afrike (180,1 milijardu dolara) i Mađarske (101,9 milijardi dolara). Folksvagen nije usamljen među proizvođačima automobila kada je veliki dug u pitanju. Zapravo, još jedan nemački proizvođač automobila, Dajmler, treća je najzaduženija kompanija na svetu sa dugom od 151 milijardu dolara. Ne zaostaju ni Tojota sa 138 milijardi dolara duga, Ford sa 122 milijarde dolara i BMV sa 114 milijardi dolara duga. Od 10 najzaduženijih kompanija na svijetu, čak pet su proizvođači automobila”, naglašava Milićević.

Lista 10 najzaduženijih kompanija na svetu:

1. Volkswagen – 192 milijarde

2. AT&T – 176 milijardi

3. Daimler – 151 milijarda

4. Toyota – 138 milijardi

5. Softbank Group – 135 milijardi

6. Verizon – 129 milijardi

7. Ford – 122 milijarde

8. BMW – 114 milijardi

9. Comcast Corporation – 104 milijarde

10. Anheuser-Busch – 96 milijardi

Kako ocenjuje, lista najzaduženijih američkih kompanija je takođe “impresivna”, mada su, dodaje, podaci s kraja 2019. godine, sasvim je sigurno, kaže, da je pandemija dalje intezivirala rast kompanijskog zaduživanja.

Imajući u vidu da bauk inflacije već preti, pre svega kroz enormni rast cena metala i osnovnih poljoprivrednih kultura, nije neočekivana lančana reakcija. Ogromna količina novca će usloviti da se ravnoteža na tržištu kroz ponudu realnog sektora robe i usluga ne može realizovati na kratki rok. Rast inflacije će kao kontrameru ili odgovor usloviti pre svega rast kamatnih stopa. Ovaj scenario znači veliko poskupljenje dugova i rast izdvajanja za kamate, navodi on.

Postavlja se, kaže, pitanje koliko će kompanija bankrotirati ili redukovati svoje poslovanje i koliko će porasti nezaposlenost, te podseća da “Doktor Katastrofa”, kako popularno nazivaju Nurijela Rubinija, predviđa ’’pandemiju’’ bankrotstava, ekonomskog sloma i neviđene recesije.

„Nije teško pretpostaviti da će rast kamata u proseku od tri odsto (cena kapitala je u prošloj i ovoj godini gotovo simbolična), što je u cilju odbrane od inflacije donja granica rasta, podići godišnji iznos zaduživanja za novih 2,5 biliona ili praktično za trećinu iznad ukupno ostvarenog svetskog profita. Još jedna negativna posledica ’novca iz helikoptera’ i olakog zaduživanja sa simboličnim kamatama je i zanemarivanje koncepta jačanja ili povećanja obrtnog kapitala u kompanijama. Takođe ne treba posebno naglašavati da će bauk inflacije naterati sve centralne banke da revidiraju svoju politiku ponude novca i kamatanih stopa. Manje razvijene zemlje u kojima je cena kapitala značajno viša će imati dodatni problem s obzirom da će se njihove kamate usklađivati dodavanjem dodatne premije na bazne kamate na svetskim tržištima novca“, zaključuje Milićević.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Najzaduženije kompanije na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.