„Poslednja istraživanja pokazuju da se u članicama EU osam odsto svih antibiotika za humanu upotrebu konzumira bez recepta, a prema anketi koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija u EU svaka treća osoba uzima antibiotike bez lekarskog recepta, bilo da ih kupuje u apotekama, upotrebljava neiskorišćene od prethodnih terapija ili ih nabavlja od prijatelja i članova porodice“, rekla je Ćirković na konferenciji za novinare, povodom Svetske nedelje svesnosti o antimikrobnim lekovima, koja se obeležava od 18. do 24. novembra pod sloganom „Na vreme promenite navike“.

Naglasila je da je antimikrobna rezistencija (AMR) jedna od vodećih pretnji ljudskom zdravlju u čitavom svetu i objasnila da se AMR javlja kada bakterije, virusi, gljive i paraziti više ne reaguju na antimikrobne lekove. Kao rezultat otpornosti na lekove, antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, teškog razvoja bolesti, pa i smrti.

Zloupotreba antibiotika

Rukovodilac Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof dr Kosta Todorović“ Kliničkog centra Srbije Goran Stevanović upozorio je da bi, ako se nastavi porast AMR, čak i umereno teške infekcije mogle postati ozbiljne po život, a ozbiljne infekcije bi mogle postati gotovo neizlečive.

Ukazao je na to da korišćenje savremene, pre svega mikrobiološke dijagnostike može pomoći pacijentima da dobiju rani i odgovarajući tretman za infekcije izazvane rezistentnim patogenima, čime se spasavaju životi i smanjuju troškovi zdravstvene nege.

Mikrobiolog i rukovodilac Službe za medicinsku mikrobiologiju KCS Snežana Jovanović rekla je da zloupotreba antibiotika može rezultirati pojavom otpornosti bakterija na terapiju antibioticima i da je pre primene antibiotika uvek neophodno potražiti savet lekara.

„Antibiotici leče bakterijske infekcije. Infekcije koje su uzrokovane virusima ili gljivama ne leče se antibioticima, jer se tako uništavaju dobre bakterije, stvara rezistencija i teže ih je lečiti“, rekla je Jovanović i ukazala na značaj vakcinacije kao mere prevencije kod virusa.

Svetska nedelja svesnosti o korišćenju antimikrobnih lekova obeležava se na Trgu Republike, gde maskota u obliku Aspergilius gljive deli građanima informativni materijal u vezi važnosti racionalne upotrebe antimikrobnih lekova.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Srbija u vrhu evropske liste po otpornosti bakterija na antibiotike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bakterije nazvane Pseudomonas serbica i Pseudomonas serboccidentalis, kako je do sada ustanovljeno, raznim mehanizmima mogu da štite biljke od patogena, pišu Novosti.

Bakterije je otkrio tim naučnika u okviru međunarodne saradnje Katedre za ekološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, Univerziteta Klod Bernar u Lionu u Francuskoj i Češke akademije nauka.

Analize su pokazale ove dve noce bakterije mogu da fosfor koji se u zemljištu nalazi u obliku teško dostupnom biljkama, prevedu u onaj koji poljoprivredne kulture mogu da koriste, kaže Irena Todorović, koja u okviru doktorske disertacije radi na ovom istraživanju.

„Takođe, dve nove bakterije mogu da pomognu biljkama da bolje usvajaju gvožđe iz zemljišta. Uz to, Pseudomonas serboccidentalis može da proizvodi cijanovodonik, koji pomaže u sprečavanju rasta patogena“, kaže Todorović.

Dodaje da u nastavku istraživanja treba da se utvrdi koja svojstva novootkrivenih bakterija pozitivno utiču na suzbijanje patogena, ali i na rast biljaka.

„Ako se pokaže da ove bakterije imaju veliki potencijal, mogle bi da se koriste za proizvodnju biopesticida, koji na biološki prihvatljiv način štite useve od bolesti“, navodi Todorović.

Izvor: Novosti
Foto: Pixabay

Чланак Mikrobiolozi u Srbiji otkrili bakterije koje bi mogle da se koriste umesto pesticida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Permafrost je zemljište koje je konstantno smrznuto, dakle i zimi i leti. Budući da ga je sve manje jer se zbog klimatskih promena veoma brzo zagreva planeta, ekološki aktivisti stalno pozivaju na smanjenje emisije štetnih gasova kako bi bar ublažili zagrevanje ako već ono ne može da se zaustavi. Ali šta će se desiti ako im to ne pođe za rukom?

Grupa naučnika je istraživala koje sve opasnosti sa sobom nosi odleđivanje permafrosta i došla do zanimljivih otkrića koja je objavila u časopisu Nature Climate Change.

Samo tokom ovog leta oni su otkrili brojne patogene na jednom glečeru na Tibetu. Tu je bilo 28 novih virusa opasnih za čoveka zato što ih naše telo uopšte ne prepoznaje i nema odbranu od njih, kao ni farmaceutska industrija koja još nije stvorila antibiotike na koje ne bi bili otporni. Slično je i sa novootkrivenim bakterijama. Međutim, ovo je samo jedan glečer. A permafrosta ima širom planete.

Samo u ledu Sibira je do sada otkriveno preko 100 mikroorganizama koji su rezistentni na postojeće antibiotike. Nisu svuda sprovođena ovakva istraživanja, ali gde god jesu u ledu su pronađeni patogeni. Jednog dana, kada perfmafrost u tim delovima sveta nestane, ovi virusi i bakterije će početi da se šire svetom.

Kao da ovo nije dovoljno loša vest, osim bakterija i virusa, zbog odleđivanja nam preti i oslobađanje radioaktivnog otpada koji je zarobljen u ledu Arktika od pedesetih godina prošlog veka kada je Sovjetski Savez tamo sprovodio ekeperimente. Taj otpad sadrži plutonijum i radioaktivni cezijum.

Izvor: Gizmodo

Foto: Pixabay

Чланак Otopljavanje leda oslobađa i nove viruse i bakterije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kanadski arktički arhipelag je naziv za skupinu od 36.563 kanadskih ostrva smeštenih na krajnjem severu zemlje, u Arktičkom okeanu unutar Arktičkog kruga. To je najveća arktička kopnena masa na svetu posle Grenlanda, koja, pogađate, nema baš pitomu klimu. Ali zato u svojoj ledenoj vodi sadrži ekološko oruđe koje bi ubuduće moglo biti veoma korisno svetu – mikrobe koji doprinose čišćenju okeana od prosutih fosilnih goriva.

Oni se zovu Paraperlucidibaca, Cycloclasticus i Zhongshania. Probudili su pažnju naučnika kada je primećeno da mogu da razlažu naftu i njene derivate prosute u vodu. Drugim rečima, oni čiste zagađenu vodu.

Ovo njihovo svojstvo otkrio je jedan student mikrobiologije koji je ceo život proveo na Labradorskom moru, koje se dodiruje se Severnim Atlantikom. Svestan da se 2010. godine u ovim vodama prolila ogromna količina nafte, istraživao je kako je to uticalo na morsku floru i faunu. Ispostavilo se da je voda mnogo čistija nego što bi se moglo očekivati. Zatim je zajedno sa svojim mentorima sa Univerziteta u Kalgariju sproveo jedan eksperiment.

Istraživači su simulirali curenje nafte u okean tako što su iz zemljišta Labradorskog mora uzeli malo blata, dodali slanu vodu i u nju sipali naftu, te narednih nekoliko nedelja pratili situaciju. Ispostavilo se da su bakterije iz blata odmah “pristupile poslu” i značajno očistile vodu. Ovo bi moglo biti veoma značajno nučno otkriće ako se ispostavi da bi ove bakterije mogle biti podjednako efikasne i u drugim morima, koja su, primera radi, nešto toplija.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак Otkrivene bakterije koje čiste morsku vodu od nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.