Sprovodeći postupke kontrole banaka u oblasti zaštite korisnika, NBS je utvrdila određene nepravilnosti koje se odnose na postupanje banaka prema fizičkim licima korisnicima „neaktivnih“ tekućih računa.

Radi se o računima koje korisnici dugi niz godina nisu upotrebljavali za izvršavanje platnih transakcija, a na kojima postoji njihovo određeno dugovanje, koje je usled dugogodišnje naplate naknade za održavanje računa i kamate na nedozvoljeno prekoračenje, odnosno zatezne kamate, značajno uvećano.

Kod nekih računa je negativan saldo postojao već u trenutku izvršenja poslednje transakcije korisnika, dok je u određenim slučajevima obračunavanjem naknade za održavanje računa korisnik uveden u nedozvoljeno prekoračenje, nakon čega je započet obračun kamate.

Na osnovu naloga NBS u tim kontrolnim postupcima, tri banke su izvršile trajan otpis potraživanja u iznosu od 735 miliona dinara. Tim otpisom je obuhvaćeno oko 49.000 korisnika.

NBS je nakon toga uputila zahtev preostalim bankama da postupe na istovetan način, pa je tako još 16 banaka trajno otpisalo svoja potraživanja po osnovu neaktivnih računa u iznosu od 2,2 milijarde dinara, a otpisom (potpunim ili delimičnim) je obuhvaćeno oko 157.000 korisnika.

Banke u vezi sa svim otpisanim potraživanjima ne mogu pokretati postupak prinudne naplate, a podaci o docnji se brišu iz evidencije Kreditnog biroa, i to najkasnije nakon isteka tri godine od kada su u skladu sa mišljenjem NBS bili ispunjeni uslovi za otpis

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Banke računale kamate na neaktivne račune građana – NBS naredila da se ti dugovi otpišu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Očekuje se nastavak zaoštavanja tih standarda kod devizno indeksiranih kredita tokom četvrtog tromesečja, dok se kod dinarskih kredita predviđa ublažavanje.

Kada je reč o kreditima stanovništvu, uslovi su pooštravani i kod dinarskih gotovinskih kredita, kredita za refinansiranje i devizno indeksiranih stambenih kredita.

Što se očekivanja tiče, banke predviđaju da će u poslednjem ovogodišnjem kvartalu kreditni standardi stanovništvu ostati skoro nepromenjeni, uz blago ublažavanje standarda za devizno indeksirane stambene kredite, najverovatnije kao rezultat odluke Narodne banke Srbije da se privremeno ograniče kamatne stope na ovu vrstu kredita.

Rezultati ankete pokazuju da je privreda u trećem tromesečju smanjila tražnju za kreditima i to za svim kategorijama kredita izuzev dinarskim kratkoročnim, za kojima je zbog potrebe za finansiranjem obrtnih sredstava povećana tražnja.

Banke su u anketi NBS navele da je i tražnja stanovništva za kreditima smanjena u trećem tromesečju zbog manjeg interesovanja za skoro svim vrstama zajmova.

Izvor: Blic

Foto: Tumisu, Pixabay

Чланак Banke sve teže odobravaju kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka jedinica Industrijske i komercijalne banke Kine (ICBC), banke koja je po imovini kojom upravlja treća po veličini banka u svetu, bila je u četvrtak pogođena sajber-napadom i zbog toga nije bila u stanju do kraja da obavi kliring.

Ali to nije sprečilo vešte službenike da ipak obave posao jer su potrebne detalje o poravnanju partnerima slali putem kurira koji je nosio minijaturne fleš diskove.

Ovo „holivudsko“ rešenje, „kao iz filmova“ opisali su učesnici na tržištu za Blumberg, usledilo je nakon napada Lokbita, hakerske organizacije povezane sa Rusijom. Lokbit je do sada napadao kompanije „Boing“, „ION Trading UK“ i britansku „Kraljevsku poštu“.

Ovaj sajber-incident ukazuje na opasnost za koju čelnici banaka priznaju da ih ponekad “drži budne noću” – izglede za sajber napad koji bi jednog dana mogao osakatiti ključni deo umreženog finansijskog sistema, izazivajući kaskadu poremećaja.

Kako su se pojavili detalji napada, zaposleni u sedištu banke u Pekingu održali su hitne sastanke sa američkim odeljenjem zajmodavca i obavestili regulatore.

ICBC razmatra da zatraži pomoć od kineskog Ministarstva državne bezbednosti u svetlu rizika od potencijalnog napada na druge poslovne jedinice.

Kasno u četvrtak, banka je potvrdila da je dan ranije doživela napad ransomvera, koji je poremetio neke sisteme u njenoj jedinici „ICBC Fajnenšel servisiz“.

Kompanija je saopštila da je izolovala pogođene sisteme i da oni u centrali banke i drugim prekookeanskim jedinicama nisu pogođeni, kao ni filijala ICBC-a u Njujorku.

ICBC FS nudi kliring sa fiksnim prihodom, repo pozajmljivanje trezora i pozajmljivanje nekih hartija od vrednosti. Jedinica je imala 23,5 milijardi dolara imovine na kraju 2022. godine, prema njenom poslednjem godišnjem podnesku američkim regulatorima.

Izvor:24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Zbog hakerskog napada, banka trgovala preko USB fleša се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dugovali su bankama i osiguravajućim kućama koje su otišle u stečaj. Sada duguju firmama koje su od stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita – otkupila ta potraživanja. Na dugačkoj listi dužnika su gotovo samo firme – aktivne i one koje su same u međuvremenu otišle u stečaj. Ali, ima i građana. Otkud njihovi dugovi u „paketu“ prodatih potraživanja?

U Izveštaju o stečaju koji je nedavno objavio Savet za borbu protiv korupcije, navodi se spisak teško naplativih potraživanja koje je Agencija za osiguranje depozita (AOD) kao stečajni upravnik banaka i osiguravajućih kuća u stečaju prodala u proteklih nekoliko godina.
Tako se, između ostalog, navodi i da je jedna od 11 firmi koje su od AOD otkupljivale dugove preduzeća prema bankama u stečaju i osiguravajućim društvima, otkupila potraživanja Evropa osiguranja u stečaju od – fizičkih lica.

Time su građani, umesto osiguravajućem društvu, postali dužni – nekoj privatnoj firmi.

U Odboru direktora Agencije za osiguranje depozita za portal N1 ukazuju da ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, ali da Agencija za osiguranje depozita, uprkos tome, do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju.

Kada je reč o dugovima građana prema osiguravajućim društvima u stečaju, tu je, međutim, bilo prodaje potraživanja.

Prema navodima Agencije, reč je najvećim delom o potraživanjima osiguravajućeg društva po takozvanim regresnim pravima iz saobraćajnih nezgoda (kada, na primer, osiguravajuće društvo plati štetu koji je njen osiguranik načinio u saobraćajnoj nezgodi trećem licu, ali se ustanovi da je osiguranik vozio i štetu načinio pod dejstvom alkohola – tada će osiguravajuće društvo u posebnom postupku regresa da naplati od svog osiguranika koji je načinio štetu ceo isplaćeni iznos sa kamatom – prim. nov)

Ali pođimo redom – od banaka i osiguravajućih kuća koje aktivno posluju.

Sme li da se ustupi premija osiguranja

Kada skope ugovor o osiguranju, građani osiguravajućem društvu plaćaju takozvanu premiju osiguranja.

U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da dospelo potraživanje koje društvo za osiguranje ima, a da to nije premija osiguranja po osnovu ugovora o osiguranju, može biti ustupljeno u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) koje se odnose na ustupanje potraživanja ugovorom.

„Ukoliko je reč o ustupanju premije osiguranja od strane društva za osiguranje drugom licu, napominjemo da je članom 18. Zakona o osiguranju propisano da se na ugovor o osiguranju primenjuje Zakon o obligacionim odnosima. S tim u vezi, odredbe o ugovoru o osiguranju Zakona o obligacionim odnosima ne propisuju mogućnost ustupanja premije osiguranja, a posledice neplaćanja premije osiguranja propisane su članom 913. tog zakona“, kažu u NBS za portal N1.

A, pomenuti član zakona propisuje da, ako se premija ne plati – ugovor o osiguranju prestaje da važi po isteku 30 dana od dospelosti.

Kada je reč o ustupanju potraživanja društva za osiguranje u stečaju od strane stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita, ono je, navode u NBS – u nadležnosti te Agencije.

Šta je sa dugom prema bankama

Kada je u pitanju ustupanje potraživanje koje banka ima prema građanima koji nisu preduzetnici – ta je potraživanja, u skladu sa važećim propisima, moguće ustupiti isključivo drugoj banci, podsećaju u NBS.

„To znači da pravna lica koja nisu banke ne mogu kupovati potraživanja banke prema fizičkim licima (građanima)“, pojašnjava centralna banka.

Takav režim ustupanja potraživanja koje banke imaju prema korisnicima finansijskih usluga – fizičkim licima uspostavljen je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je počeo da se primenjuje 5. decembra 2011. godine.

Pri tome je, podsećaju, propisano da korisnik finansijskih usluga – fizičko lice zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugoj banci koje je imao i prema prvoj banci, „a druga banka ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima“.

Ovaj propisani režim ustupanja potraživanja odnosi se na aktivnu banku,koja ima sedište u Srbiji i dozvolu za rad od NBS.

„Zbog toga je važećim propisima predviđena aktivna uloga banke ustupioca potraživanja u procesu ustupanja potraživanja, počev od namere ustupanja do realizacije samog ustupanja – kako prema Narodnoj banci Srbije tako i prema korisniku“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Šta sme da se proda

U NBS ističu da je propisana obaveza banke da, pre donošenja odluke o ustupanju potraživanja od fizičkog lica drugoj banci, „proceni uticaj tog ustupanja na određene parametre poslovanja te da o nameravanom ustupanju obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o ustupanju, uz dostavljanje propisane dokumentacije“.

Takođe, propisano je i da banka o ustupanju potraživanja obavesti korisnika, pri čemu predmet ustupanja mogu biti potraživanja banke iz ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, pojašnjavaju u NBS.

„Ukazujemo i da je ustupanje potraživanja propisima iz nadležnosti Narodne banke Srbije prvi put uređeno Odlukom o upravljanju rizicima banke iz 2007. godine koja je stupila na snagu 1. jula 2008. godine, kojom je bilo predviđeno da banka može dospelo potraživanje da ustupi pravnom licu u Republici Srbiji koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću, pod uslovom da je pokušala da ga naplati od dužnika, pri čemu banka i ovo pravno lice ne mogu biti povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju banke, niti banka može to potraživanje istovremeno ustupiti većem broju pravnih lica“, navodi NBS.

Tom odlukom, kako se ističe, nisu bila propisana ograničenja za ustupanje potraživanja koja banka ima prema fizičkim licima.

„Pomenuta Odluka o upravljanju rizicima banke prestala je da važi 31. decembra 2011. godine stupanjem na snagu i početkom primene sada važeće Odluke o upravljanju rizicima banke, a na režim ustupanja potraživanja banke prema fizičkim licima se od 5. decembra 2011. godine primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usliuga i tim zakonom propisana su već pomenuta ograničenja“, navodi NBS.

Preduzetnik i poljoprivrednik

Kada je reč o potraživanjima koja banka ima prema preduzetniku i poljoprivredniku (kao i prema pravnom licu), banka ta potraživanja može da ustupi drugoj banci, „a izuzetno, radi smanjenja loše aktive, i drugom pravnom licu koje nije banka, ali pod uslovom da je to potraživanje dospelo ili, ukoliko nije dospelo, potrebno je da se smatra problematičnim potraživanjem u smislu propisa NBS“.

U Narodnoj banci Srbije pojašnjavaju da se sve ovo odnosi na banke koje posluju i koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije, a ne odnosi se na banke u stečaju.

„Jer, nakon donošenja rešenja o ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka od strane Narodne banke Srbije, odnosno otvaranja postupka stečaja od strane suda, prestaju sve nadležnosti NBS u odnosu na tu banku, a funkciju stečajnog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita, koja je i nadležna za sprovođenje svih radnji i postupaka te banke“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Agencija: Stečaj nosi svoja pravila

Kada banka ili osiguravajuće društvo „padnu“ u stečaj – važe potpuno druga pravila.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređuju se prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, ukazuju u Agenciji za osiguranje depozita.

„Taj zakon ima za cilj da zaštiti građane kad im finansijske usluge pružaju davaoci usluga, koji posluju na tržištu radi sticanja dobiti, u okviru svoje delatnosti. Finansijske institucije nad kojima se sprovodi stečajni postupak ne vrše delatnost u cilju sticanja dobiti, ne posluju na tržištu i ne pružaju usluge“, navode za portal N1 u Odboru direktora Agencije za osiguranje depozitai koja je stečajni upravnik u bankama i osiguravajućim kućama u stečaju.

Banke u stečaju, objašnjavaju u Agenciji – ne smatraju se bankama u smislu Zakona o bankama.

„Jer nemaju dozvolu za rad NBS i ne obavljaju depozitne i kreditne poslove, iz čega proizilazi da ne podležu primeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Osim toga, navedenim zakonom nije predviđeno da se odredbe tog zakona primenjuju na društva za osiguranje“, ističu u AOD.

Postupci unovčenja imovine banaka i društava za osiguranje u stečaju sprovode se prema Zakonu o stečaju. Cilj stečaja je, ukazuju u AOD – „najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca u najkraćem mogućem roku i uz ostvarenje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika“.

„Stečajnu masu, po tom zakonu, čini celokupna imovina stečajnog dužnika, u šta spadaju i potraživanja prema fizičkim licima. Svaki postupak prodaje potraživanja i druge imovine stečajnog dužnika okončava se rešenjem nadležnog privrednog suda“, pojašnjavaju u Agenciji.

Sud, dodaju, kontroliše zakonitost prodaje stečajne imovine, a strana koja smatra da je oštećena u postupku ima pravo žalbe čime je obezbeđena puna pravna zaštita.

„Uprkos tome što ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, Agencija za osiguranje depozita do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju“, ističu u AOD.

U Agenciji napominju da je Savetu za borbu protiv korupcije dostavljen podatak da su završno sa 30. junom 2021. godine prodata ili ustupljena potraživanja osiguravajućih društava u stečaju od fizičkih lica u iznosu od 9,8 miliona dinara.

„Reč je o potraživanjima koja se najvećim delom odnose na regresna prava usled isplate iznosa osiguranja iz saobraćajnih nezgoda i naknadu štete, a najveći deo je stariji od deset godina. Kod većine potraživanja u toku su postupci izvršenja, dok su neki predmet parničnih postupaka. Treba imati u vidu i da regresna prava nisu predmet zaštite Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, napominju u Agenciji za osiguranje depozita.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Ko i kada sme da trguje dugovima građana prema bankama i osiguravajućim kućama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Emitovanje obveznica preduzeća su način da i kompanije dođu do jeftinog kapitala a građani i investitori da više zarade od uloga na štednju čije su kamate još uvek ispod stope inflacije.

Kamate na štednju gore, a inflacija dole. To je dobar scenario koji očekuju građani koji imaju štedne uloge. Ipak još uvek visoka inflacija trebalo bi da štedišama donese realni profit tek za godinu dana kada se spusti inflacija.

Međutim i sada je 90% depozita privrede i građana položeno na račune banaka.

– Prosečna kamata prema kompanijama u kreditima nominiranim u evrima je bila 5,8% u prvom kvartalu, sada je već 6,5%. Znači ima taj rastući trend i mi očekujemo dalje poskupljenje novca. To je jednostavno jedan začarani krug. Visoka inflacija vuče kamatne stope nagore i onda mamo poslovni rizik. Banke kalkulišu sa tim rizikom i imamo jako skupe kredite – kaže Zoran Grubišić, profesor Beogradske bankarske akademije.

Da bi obveznice korporacija bile zastupljenije potrebno je videti ko preuzima rizik. To se odnosi i na primer kriptovaluta koje investitori nude kao mnogo profitabilniji način zarade.

Vreme jeftinog novca je prošlo

– Trenutno svi govore o kriptovalutama koje bi mogle da se uključe kao investiciona sredstva. Takođe i tehnološkim rešenjima sa protokolom koji bi razrešio trenutno veliki raspon pada ili rasta vrednosti, na primer, bitkoina, što ga trenutno ograničava kao sredstvo investiranja. Dakle, mi u Šangaju radimo na optimalnom protokolu koji bi ponudio rešenje za stabilnost što utiče na eliminaciju bespotrebne spekulacije i stabilizaciju – kaže Mišel Vorlen, profesor ESN Univerziteta.

Svet više nije isti posle ukrajinskog konflikta, proširenja organizacije Briks, klimatskih i geostrateških promena.

– Ako uporedite tržišta zemalja Briksa poput Indije, Rusije, Kine, ona su još uvek manja u oblasti emitovanja korporativnih obveznica u odnosu na zapadne zemlje, ali imaju veliki potencijal da vrlo brzo porastu. Kada govorimo o ruskoj ekonomiji, bruto domaći proizvod u rubljama raste, ali inflacija, odnosno denominacija rublje u odnosu na dolar je nešto što ga ugrožava i to je glavni problem – kaže Aleksandar Aleksandrov, profesor Univerziteta Sankt Peterburg.

Vreme jeftinog novca je prošlo, ali šarolikost kamata ostaje glavni mamac, koji ostavlja prostor i za rizik i za privredu i za građane i za investitore.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay

Чланак Građani radije štede nego što investiraju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stanovništvo je najviše dugovalo kroz gotovinske kredite, nešto više od 695,6 milijardi dinara, a na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili malo više od 662,1 milijardu dinara.

U odnosu na kraj avgusta prošle godine iznos gotovinskih kredita je povećan za 4,6 odsto a stambenih za 10,6 procenata.

Kada je reč o karticama, 15. septembra je bilo 1,15 miliona izdatih kreditnih kartica, dok je korisnika bilo 931.282.
Na kraju avgusta učešće stambenih kredita u ukupnom broju kredita stanovništvu je iznosilo 6,3 odsto, dok su odobrene pozajmice po tekućim računima stanovništvu iznosile 43,5 milijardi dinara.

Na kraju avgusta učešće stambenih kredita u ukupnom broju kredita stanovništvu je iznosilo 6,3 odsto, dok su odobrene pozajmice po tekućim računima stanovništvu iznosile 43,5 milijardi dinara.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Koliko građani duguju bankama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takve ankete su zapravo kreirali kriminalci koji se oglašavaju na lažnim profilima poslovnih banaka, pod njihovim imenom i logom. Njihov pravi cilj je da se od građana pribave podaci koji će kriminalcima omogućiti pristup računima građana preko aplikacije elektronskog i mobilnog bankarstva. Narodna banka Srbije je u prethodnim danima utvrdila lažne ankete kod kojih se od građana traži da dostave četiri poslednja broja kartice, podatke s korisničkog naloga elektronskog ili mobilnog bankarstva, uključujući i šifru, kao i da proslede poruke koje sadrže aktivacione kodove za pristup elektronskom bankarstvu. Nakon što putem ankete dobiju ove podatke, kriminalci mogu da koriste platne instrumente građana i vrše transakcije njihovim novčanim sredstvima, a građani postaju svesni prevare tek kada im stigne poruka o zaduženju računa.

Prava banka već ima vaše podatke

Kao i u prethodnim navratima kod sličnih prevara, Narodna banka Srbije apeluje na građane da se vode logikom i nikako ne odaju svoje podatke drugim licima – ako njihova poslovna banka ima nameru da im uplati određena novčana sredstva, ona svakako već poseduje podatke o njihovom broju računa u toj banci, broju kartice, kao i druge podatke.

Sigurnosne šifre koje banke dostavljaju građanima za korišćenje platnih instrumenata – kartica i elektronskog odnosno mobilnog bankarstva (PIN kartice, aktivacioni kodovi, SMS poruke s kodovima za izvršenje transakcije), kao i sigurnosni podaci koje građani nakon toga sami kreiraju (šifra za pristup nalogu elektronskog bankarstva, izmenjeni PIN kartice), poznati su isključivo vlasniku računa i građani ne treba da ih prosleđuju nikome, uključujući i lica koja se predstavljaju kao predstavnici njihove banke. Korisnici platnih kartica ili aplikacije elektronskog odnosno mobilnog bankarstva treba da znaju da banka takve podatke nikada neće tražiti od njih putem društvenih mreža ili anketa, a posebno neće za takve informacije nuditi novčanu nagradu.

Šta raditi u slučaju da ste već popunili ovakvu anketu?

Ukoliko mislite da ste žrtva ove prevare, neophodno je da se bez odlaganja javite svojoj banci i blokirate dalje korišćenje kartice ili aplikacije elektronskog odnosno mobilnog bankarstva. Nakon što ste obavestili banku o zloupotrebi, dalji rizik izvršenja transakcija prelazi na banku koja vam je izdala platni instrument.

Izvor: NBS

Foto: 10634669, Pixabay

Чланак NBS upozorava na prevare u vezi s lažnim anketama banaka na društvenim mrežama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko odete u nedozvoljeni minus, banke će vam poslati opomenu za prekoračenje koja će vas koštati 200 dinara. Ovo je samo jedna od naknada koju poslovne banke naplaćuju kod nas.

Sporazum Narodne banke Srbije i poslovnih banaka o smanjenju naknada za platne usluge prestao je da važi 31. avgusta 2023. godine, pa su neke banke od 1. septembra provizije za stanovništvo i registrovana poljoprivredna gazdinstva vratile na nivo pre snižavanja, odnosno ponovo će se primenjivati naknade u skladu sa cenovnikom koji je važio od 1. avgusta 2021. do kraja avgusta 2022. godine.

Neke banke su mahom podigle cene održavanja tekućeg računa, izdavanja čekovnih blanketa, iznos koji naplaćuju za podizanje novca karticama bilo debitnim ili kreditnim na bankomatima ili šalterima drugih banaka. Istini za volju, to su usluge koje klijenti najviše koriste.

U jednoj od banaka dinarski tekući račun za penzionere od 1. septembra mesečno košta 230, a bio je 200 dinara. Dinarski tekući račun koštao je ranije 250 dinara, a sada 290. Premijum dinarski tekući račun sada mesečno iznosi 620 dinara, a do 1. septembra je bio 595. Namenski dinarski račun fizičkog lica registrovanog poljoprivrednog gazdinstva sada ima cenu od 290 dinara, a koštao je klijenta 250. Izdavanje čekova bilo je 35 dinara po blanketu, a sada 40.

Povećane su naknade za podizanje novca debitnim i kreditnim karticama na bankomatima drugih banaka ili na šalterima drugih banaka. Uz standardni procenat od dva ili tri odsto vrednosti transakcije uvećan je minimalan iznos koji se plaća banci sa 150 i 200 dinara na 200 i 250.

Banke još uvek nisu tražile povećanje usluga

Uz standardni procenat od dva ili tri odsto vrednosti transakcije uvećan je minimalan iznos koji se plaća banci sa 150 i 200 dinara na 200 i 250. Vođenje platnog računa, zavisno od vrste usluga, sada košta od 220 do 799 dinara mesečno, dok je u prethodnih godinu dana ta usluga iznosila od 154 do 559. Izdavanje čekova košta sada 25 do 35 dinara po čeku, dok je ranije bilo 21 do 24.

Podsećanja radi NBS je saopštila da banke mogu da vrate provizije i naknade na nivo od pre godinu dana i da primena onih tarifa koje su banke usvojile od 1. januara 2021. do avgusta 2022. ne predstavlja povećanje. Sve banke moraju da imaju platni račun sa osnovnim uslugama koji iznosi 150 dinara i građani mogu u svakom trenutku da pređu na njega kod iste ili druge banke čime će izbeći povraćaj na „stare“ cene.

Inače, nijedna banka nije tražila od NBS novo povećanje cena usluga. NBS je propisala obavezu za banke da ih obaveste o izmeni tarifa najkasnije 45 dana pre planiranog usvajanja tih izmena i da joj uz ta obaveštenja dostave svu propisanu dokumentaciju. Nekoliko banaka je dostavilo obaveštenje o uvođenju novih proizvoda, kojim su dopunili paletu proizvoda i usluga.

Izvor:Politika
Foto: Pixabay

Чланак Koje sve usluge naplaćuju banke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživačka kuća Gartner procenjuje da 35% firmi u svetu već koristi veštačku inteligenciju i da će taj procenat u narednim godinama vrtoglavo rasti, na čelu sa kompanijama iz zdravstvenog i finansijskog sektora. Banke prednjače u uvođenju inovacija zato što posluju na veoma dinamičnom tržištu, na koje iz dana u dan ulazi sve veći broj kompanija iz tehnološke industrije.

Međutim, nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka su sasvim drugačija.

Raiffeisen banka je pre šest godina započela pionirski poduhvat u Srbiji, kada je uvela uslugu zasnovanu na veštačkoj inteligenciji. To je bila elektronska asistentkinja, odnosno četbot pod imenom Rea (Raiffeisen Electronic Assistant), koja pruža korisničku podršku 24 sata tokom sedam dana, putem više kanala kao što su Viber, Facebook i Webchat na sajtu ove banke.

Nebojša Jovanović, direktor Sektora za digitalno bankarstvo i razvoj proizvoda u Raiffeisen banci, kaže za B&F da Rea klijentima odgovara na srpskom ili engleskom jeziku, glasovno ili tekstualno. Korisnici najčešće postavljaju pitanja vezana za ponudu banke, a Rea ih po potrebi i edukuje kada su u pitanju druge digitalne usluge. To je njena osnovna funkcija, međutim prateći želje klijenata, stručnjaci u Raiffeisen banci su dodavali četbotu nove funkcionalnosti. Zahvaljujući tome, Rea sada i pomaže registrovanim korisnicima da svako od njih obavi niz aktivnosti, kao što je provera stanja na računu, izmirenje rate kartice ili kredita, slanje novca putem QR koda, plaćanje računa i drugo.

Iako se u javnosti često pominje da ljudi ne vole da se o stvarima koje su im važne informišu komunicirajući s „virtuelnim sagovornikom“, iskustvo Raiffeisen banke je nešto drugačije. „Već u prvim mesecima rada četbota, zabeležili smo neočekivano veliki broj interakcija, od nekoliko stotina hiljada. Klijentima sa najviše dopalo to što u svako doba dana ili noći, za samo nekoliko sekundi mogu da dobiju odgovor na svoja pitanja“, objašnjava Jovanović.

Četbot trenutno opslužuje 50.000 klijenata mesečno, bezmalo koliko i Kontakt centar Raiffeisen banke, u kojem rade ljudi. Ipak, imajući u vidu da neki klijenti više vole da razgovaraju sa osobama „od krvi i mesa“, banka ne planira da prebaci celokupnu komunikaciju na veštačku inteligenciju, čak ni kada je reč o najjednostavnijim pitanjima. „Ukoliko klijenti ne žele da komuniciraju sa četbotom, Rea će ih povezati sa zaposlenim u banci i to za samo desetak sekundi“, ističe Jovanović.

Podrška, a ne zamena za ljude

Prema njegovim rečima, početna ulaganja u uvođenje rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, kakav je četbot, nisu velika, ali razvoj takvih tehnologija zahteva stalan rad. Zato je Raiffeisen banka pre pet godina formirala sopstveni tim za naprednu analitiku.

„Iako je Rea vrlo brzo opravdala ove investicije, svesni smo da je moglo da bude i obrnuto“, skreće pažnju Jovanović na rizike koje nosi svaka inovacija, ali naglašava da bez toga nema ni napretka, a još manje prilika da se postane predvodnik u svojoj industriji. U ovom slučaju, procena o ulaganju u razvoj četbota se pokazala kao uspešna i višestruko isplativa, jer kako objašnjava Jovanović, zadovoljni su i klijenti i zaposleni. Banka je s jedne strane, upotrebom veštačke inteligencije, mašinskog učenja i neuronskih mreža uspela da bolje razume potrebe svojih klijenata i da u skladu s tim ponudi i odgovarajuće usluge. S druge strane, zaposleni su zahvaljujući obavezama koje je na sebe „preuzela“ Rea, sada manje opterećeni operativnim poslovima i mogu da posvete više vremena i pažnje drugim aktivnostima od značaja za banku i njene klijente.

Jovanović napominje da četbot, naravno, ne može da zameni operatere kada su u pitanju složenije usluge, niti kada je potreban ljudski kontakt. Ipak, odgovarajući na jednostavna i često postavljana pitanja, Rea ostavlja dovoljno vremena operaterima banke da se posvete klijentima sa složenijim zahtevima. „Zato rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji posmatramo kao pomoć i podršku zaposlenima i klijentima, a ne kao zamenu za komunikaciju i odnose među ljudima“, precizira Jovanović.

Komentarišući oštre društvene debate o masovnom korišćenju komercijalnog četbota ChatGPT koji je počeo da daje netačne odgovore, naš sagovornik ističe da Rea funkcioniše na potpuno drugačijem principu. U pitanju je „intent-driven“ četbot, čiji opseg i sadržaj komunikacije kontroliše banka, pa Rea ne može da odgovori netačno klijentu ako je jasno formulisao pitanje.

Lako je navići se na bolje

UniCredit banka takođe koristi veštačku inteligenciju kako bi omogućila klijentima da lakše, brže i jednostavnije dođu do informacija. Tim poslom se i u okviru ove banke bavi sektor specijalizovan za nove tehnologije, koji je u saradnji sa spoljnim partnerima razvio četbota za podršku klijentima, a uskoro će javnosti predstaviti i svog Digitalnog asistenta. Zahvaljujući ovakvim tehnologijama klijenti su zadovoljniji i ostaju lojalni, kaže za B&F Zoran Ristić, direktor za Razvoj kanala prodaje i poslovnog modela u UniCredit banci.

Ristić ne krije da u početku nisu bili sigurni kako će klijenti reagovati na ovakav, potpuno nov način komunikacije, „ali kao i drugim oblastima života, kada ljudi uvide koliko konkretna inovacija može biti korisna, vrlo brzo se naviknu na novu tehnologiju“. Prema njegovom mišljenju, nisu opravdana strahovanja da nas tehnologije, kao što je veštačka inteligencija, vode ka potpunoj dehumanizaciji. „Naprotiv, one su sredstvo koje nam pomaže da se oslobodimo obaveza poput birokratskih procedura ili čekanja u redovima, da bi nam ostalo više vremena za bitnije stvari“, uveren je Ristić.

UniCredit banka zbog uvođenja četbota nije otpuštala radnike, već je napravila organizaciju rada koja zaposlenima ostavlja više vremena za druge aktivnosti i omogućava im da budu efikasniji. Naravno, za klijente koji ne žele da razgovaraju sa mašinom, ostavljena je mogućnost da popričaju sa operaterom.

Uvođenje svake nove tehnologije, pa i veštačke inteligencije, zahteva ulaganja u tehnička i softverska rešenja, ali i u usavršavanje zaposlenih. Sve to se isplati, nekada brže i veoma „opipljivo“, a nekada je potreban nešto duži period da bi prednost novih tehnologija svima postala vidljivija. Ipak, ono što vredi i koristi ljudima, gotovo uvek uspeva da se izbori za svoje mesto na tržištu, ističe Ristić.

Tako i banke i njihovi klijenti već prepoznaju koristi od primene veštačke inteligencije, ali je potrebno još vremena da bi se pokazale sve njene prednosti, a naravno i rizici. „Banke bi u tom procesu trebalo da izmere potencijale ove tehnologije i da njome upravljaju na način koji će im obezbediti sigurno poslovanje na internetu”, zaključuje Ristić, koji ističe da je bezbednost klijenata jedna od najvažnijih stavki za svaku banku.

Marija Dukić

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Mohamed Nohassi, Unsplash

Чланак Upotreba veštačke inteligencije u bankarstvu: Neumorni pomoćnik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bezgotovinsko plaćanje može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu digitalnim veštinama ili finansijskim resursima, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna za bankarske usluge, što bi dodatno proširilo socijalni jaz.

Pored toga što utiče na smanjenje sive ekonomije i povećava efikasnost naplate poreza, prelazak na bezgotovinsku ekonomiju donosi i nekoliko drugih prednosti za društvo. Među njima su smanjenje nekih bezbednosnih rizika kao što su krađe, niži transakcioni troškovi, posebno kada je reč o uštedi na vremenu i operativnim troškovima koji su povezani sa upravljanjem gotovinom, i povećanje udobnosti plaćanja.
S druge strane, bezgotovinsko poslovanje povezano je sa većim rizikom od digitalnih prevara, povećanom opasnošću od sajber napada, većom zavisnošću transakcija od tehnologije, višim troškovima po osnovu naknada za plaćanje, kao i većim rizikom od finansijske isključenosti ugroženih grupa.

Potonje je jedan od glavnih problema bezgotovinskih načina plaćanja, jer oni nisu dostupni svima. Bezgotovinsko plaćanje potencijalno može isključiti određene grupe stanovništva koje nemaju pristup sistemima elektronskog plaćanja i ne raspolažu veštinama ili finansijskim resursima za učešće u bezgotovinskim transakcijama, kao što je populacija koja živi u seoskim područjima ili koja je previše siromašna i ne može da priušti bankarske usluge.

To može dovesti do njihovog isključenja iz određenih vrsta transakcija, kao što su onlajn kupovina ili elektronska trgovina. Na kraju, ova isključenja iz bezgotovinske ekonomije mogla bi dodatno da prošire jaz u bogatstvu i povećaju finansijsku nesigurnost za ove grupe, navodi se u studiji Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Kome je nedostupan račun u bankama?

Prema podacima Svetske banke, oko 11% stanovništva u Srbiji nema pristup bankarskim uslugama. Ovi ljudi bi bili u velikom riziku od ekonomske i socijalne isključenosti u slučaju brzog prelaska na bezgotovinsku ekonomiju, upozorava se u istraživanju.

U poređenju sa ostalim zemljama Centralne i Istočne Evrope, Srbija je na sredini kada je reč o relativnom udelu stanovništva koje ne koristi bankarske usluge, pri čemu se udeo u drugim zemljama kreće od 1% u Sloveniji do 56% u Albaniji. Iako Srbija ima bolje rezultate od većine zemalja Jugoistočne Evrope, ona i dalje zaostaje za prosekom Evropske monetarne unije (EMU) i za mnogim zemljama Centralne Evrope u pogledu udela lica koja ne koriste bankarske usluge u ukupnom stanovništvu.

Podaci takođe pokazuju da su stariji ljudi, kao i oni koji žive u seoskim područjima, manjine i siromašni izrazito zastupljeni u kategoriji lica koja ne koriste bankarske usluge, što sugeriše da su ove grupe pod najvećim rizikom da budu isključene iz finansijskog sistema sa širenjem bezgotovinskog plaćanja. Prema podacima Svetske banke, oko 16% najsiromašnijih u Srbiji nema bankovni račun, što je daleko iznad proseka stanovništva (11%). Udeo nezaposlenih među siromašnima u Srbiji znatno je veći nego u zemljama evrozone (2,6%), ali znatno ispod proseka u Centralnoj i Istočnoj Evropi (21%).

Platne kartice i životni standard

Istraživanje ukazuje da je stopa posedovanja platnih kartica u grupi lica sa nižim dohotkom u mnogim evropskim zemljama, uključujući i Srbiju, znatno ispod ukupnog proseka stanovništva. Stopa posedovanja platnih kartica u grupi sa niskim primanjima u Srbiji je ispod 50%, što je znatno niže nego u zemljama evrozone (90%) i proseka u zemljama CIE (62%).

Stopa posedovanja platnih kartica u grupi siromašnijih lica u Srbiji je takođe znatno niža od ukupnog proseka stanovništva. Ovi pokazatelji sugerišu da je siromašna populacija u Srbiji podložnija riziku isključivanja iz bezgotovinske ekonomije od ostalih delova stanovništva, pri čemu je ovaj rizik za niže dohodne grupe u Srbiji izraženiji nego u drugim evropskim zemljama, ističe se u studiji.

Vezano za stopu posedovanja platnih kartica, rezultati pokazuju da je i prijavljena upotreba platnih kartica i mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji relativno skromna u poređenju sa drugim evropskim zemljama. Uprkos značajnom razvoju bezgotovinskog plaćanja u protekloj deceniji, sa samo 46% odraslih lica koja su prijavila da koriste debitnu karticu za plaćanje, Srbija se rangirala znatno ispod proseka evrozone (81%), kao i proseka CIE (57 %), iako nadmašuje nekoliko zemalja CIE, kao što su Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Albanija.

Pozicija Srbije u odnosu na druge evropske zemlje je nešto slabija kada je u pitanju korišćenje mobilnih telefona za elektronsko plaćanje računa, jer prema istraživanju Svetske banke taj način bezgotovinskog plaćanja koristi svega 27% učesnika ankete, u poređenju sa 52% u evrozoni i 43% proseka CIE.

Što niži prihodi, to veći rizik

Podaci iz baze Globalnog indeksa finansijske uključenosti pokazuju da je stopa korišćenja digitalnih načina plaćanja u grupama sa nižim prihodima u mnogim zemljama, kao i u Srbiji, znatno ispod proseka ukupnog stanovništva. U Srbiji, samo 5% najsiromašnijih koristi svoje mobilne telefone za bezgotovinsko plaćanje u maloprodaji, dok 14% njih koristi mobilne telefone za plaćanje računa, što je znatno manje od ukupnog proseka stanovništva (27%). Istovremeno, rasprostranjenost korišćenja mobilnih telefona za bezgotovinsko plaćanje u Srbiji kod grupa sa nižim primanjima znatno je ispod proseka evrozone i zemalja CIE.

Ovo ukazuje da razlike u prihodima imaju ogroman uticaj na rizike od isključenosti iz bezgotovinskog plaćanja, pri čemu je ovaj faktor u Srbiji izraženiji nego u mnogim drugim zemljama CIE. Ovo je posebno važno, imajući u vidu očekivani prelazak sa tradicionalnih kartica na digitalne načine plaćanja u maloprodajnim i onlajn transakcijama. Sa nastavkom tog trenda, rizici da grupe sa niskim primanjima budu isključene iz finansijskog sistema postaju sve veći, zaključuje se u studiji.

Чланак U Srbiji 11% stanovništva nema račun u bankama, a više od 50% siromašnih ni platne kartice се појављује прво на Biznis i Finansije.