Postlitijumski istraživački klaster u Ulmu, Karlsrueu i Gisenu sa 120 naučnika najveći je klaster te vrste u Evropi. Baterija sutrašnjice trebala bi se temeljiti na nekritičnim, uobičajenim elementima kao što su natrijum, magnezijum, kalcijum ili aluminijum, uveren je hemičar Maksimilijan Fičner iz laboratorije u Ulmu.

‘Budući da potražnja ubrzano raste, moramo da postavimo tehnologiju na širu materijalnu osnovu kako ne bi bilo uskih grla u proizvodnji’, naglašava Fičner.

Natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’

Fokus je na pitanjima poput ekološkog otiska, veka trajanja, troškova proizvodnje i efikasnosti novih tehnologija. Prema Fičnerovom mišljenju, natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za ‘zlatnu budućnost’. Gotovo je jednako snažna kao litijum-jonska baterija, kaže, ali je bolja u drugim područjima.

‘Natrijum-jonska baterija ima tu prednost da se za nju ne koriste kritične sirovine, ima bolja svojstva pri niskim temperaturama i može se brzo puniti’, kaže istraživač te predviđa da će baterije u budućnosti postati još snažnije i jeftinije.

Istraživački klaster na univerzitet Ulm nije jedini koji se bavi budućnošću baterija, piše tportal. Proizvođači iz privatnog sektora i javni laboratoriji takođe naporno rade na pronalaženju novih rešenja.

‘Verujem da je, posebno u početnim fazama, kada su mnoge stvari još vrlo neizvesne, važno pratiti lance snabdevanja, sirovine te na taj način identifikovati potencijale različitih opcija’, kaže Anegret Stefan s Instituta Fraunhofer ISI u Karlsrueu.

Noviji tipovi baterija još uvek nisu toliko tehnološki zreli

Stefan i njen tim objavili su novu studiju o budućnosti alternativnih baterijskih tehnologija. Njihov rad jasno pokazuje da postoji mnogo potencijala u alternativnim baterijskim tehnologijama, ali nužan je njihov dalji razvoj.

Noviji tipovi baterija još uvek imaju manju gustoću energije i još nisu toliko tehnološki zreli kao litijum-jonske verzije koje se uglavnom koriste u električnim automobilima.

Kad je reč o odabiru baterije za električne automobile, važno je nekoliko karakteristika, poput odnosa njenog kapaciteta i težine te gustoće. Manje i lakše baterije tako su poželjnije zato što smanjuju težinu vozila i time mu omogućuju bolji performans.

‘Naša studija pokazuje da neke alternativne tehnologije baterija imaju veliki potencijal, naprimer za niže troškove ili veću održivost, ali nemaju isti raspon primena kao litijum-jonske baterije’, kaže Stefan. Stoga ona smatra da će litijum-jonske baterije i dalje dominirati tržištem. Međutim postupno bi mogle biti zamenjene alternativama u određenim područjima.

Za budućnost baterija tehnologija je ključna

Prema studiji, nove vrste baterija postaju sve efikasnije i mogle bi jednog dana čak premašiti gustoću energije litijum-jonskih varijanti – i sve to uz nekritične resurse.

‘Na primer, u bliskoj budućnosti natrijum-jonske baterije mogu se sve više koristiti u malim automobilima. Ili litijum-sumporne baterije u manjim električnim avionima. Ili natrijum-sumporne ili cink-jonske baterije u stacionarnim aplikacijama.’

Pre svega, Stefan poziva donositelje političkih odluka da ulože više napora u području istraživanja i razvoja u Nemačkoj i EU. Istraživači se slažu da je tehnologija baterija ključna da bi Nemačka kao tehnološka sila mogla održati korak s globalnom konkurencijom, piše tportal.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Natrijum-jonska baterija trenutno ima najveće šanse za budućnost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta više, prvih deset proizvođača baterija dolazi sa ovog kontinenta. To su kineski CATL, južnokorejski LG Energy Solution, kineski BYD, japanski Panasonic, južnokorejski SK Innovation i druge.

Iako SAD i EU ulažu velike svote novca u razvoj i proizvodnju ovih baterija, i dalje se ne mogu pohvaliti značajnijim učešćem na tržištu. Trenutno 56 odsto ovog tržišta „drže“ kineske kompanije, južnokorejske 26 procenata, a japanske 10.

Ipak, zapadni svet ne odustaje od proizvodnje baterija za električne automobile, jer će, prema mnogim procenama, one u skorijoj budućnosti biti veoma tražene. Vrednost globalnog tržišta ovih baterija bi između 2019. i 2028. godine trebalo da poraste sa 17 milijardi dolara na čak 95 milijardi.

Izvor: Visual Capitalist

Foto: Pixabay

Чланак Tržištem baterija za električne automobile i dalje dominiraju azijske kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Manje od 10 odsto baterija i sijalica na godišnjem nivou bude adekvatno zbrinuto, tako da najveći deo ovog opasnog otpada dospe u prirodu gde oslobađa olovo, kadmijum, živu i druge veoma toksične materijale.

Jedini reciklažni centar za sijalice u Srbiji kompanije Božić i sinovi godišnje preradi do 100 tona odnosno tek pet odsto količina plasiranih na tržište. S druge strane, pogon za preradu baterija nemamo.

Drugi život baterija

Procene su da svaki građanin potroši jedan kilogram baterija godišnje dok je, primera radi, u 2020. na reciklažu u Nemačkoj, gde ih jedino šaljemo, otišlo je samo 17 tona.

Glavni razlozi za to su nedostatak razvijene i održive sakupljačke mreže, ali i subvencija, adekvatne zakonske regulative i kvalitetnog inspekcijskog nadzora, ističu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.

NALED je zajedno sa Nemačkom razvojnom saradnjom, a u partnerstvu sa kompanijama Božić i sinovi, E-reciklažom i Udruženjem reciklera Srbije pokrenuo projekat „Povećanje stope reciklaže baterija i sijalica”.

“Rešenje za bolje upravljanje baterijama je uvođenje podsticajnih sredstava za uspostavljanje sistema sakupljanja i obezbeđivanje posebnih kontejnera, kao i za izvoz ovog otpada jer bi podizanje pogona za reciklažu u ovom trenutku bilo neisplativo, a za kilogram baterija potrebno je četiri evra da bi se pravilno sakupile i tretirale”, kaže Sanela Veljkovski, menadžerka projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ).

Nedovoljno sijalica na tržištu

Kada je reč o sijalicama država je uvela podsticaje, napominje Veljkovski, ali dodaje da je neophodno sakupljačku mrežu proširiti na lokalne samouprave i omogućiti uvoz otpadnih sijalica iz regiona kako bismo bolje iskoristili kapacitete postojećeg reciklažnog centra koji može da preradi i do 25 miliona sijalica godišnje.

Prema njenim rečima, u cirkularnoj ekonomiji svaki otpad je zapravo i resurs za dalju proizvodnju, ali ovaj koncept još nije dovoljno zaživeo kod nas.

I baterije i sijalice uspešnije bi se tretirale ukoliko bi postojao razvijeniji sistem sakupljanja za građane u maloprodajnim objektima, obrazovnim i javnim ustanovama. Zato su partneri na projektu pokrenuli pilot akcije i postavili posude za odlaganje na sedam lokacija u Kragujevcu, beogradskoj opštini Stari grad, kao i na 13 fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Danasa

Foto: Pixabay

Чланак Gde završavaju istrošene baterije i sijalice iz Srbije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, od prošle godine cene litijuma su skočile za više od 700 odsto, nikla za 250 odsto, a kobalta i mangana za 100 odsto, pa se postavlja pitanja šta to znači za ubrzanu tranziciju ka električnim automobilima?

Osim toga, dobro je poznato da Srbija ima možda i najveće rezerve litijuma u Evropi, a kako raste cena litijuma tako će rasti i pritisak na našu zemlju da što pre počnemo sa iskopavanjem, piše Energetski portal.

Ilon Mask, izvršni direktor Tesle, nedavno je preporučio svima koji žele da se brzo obogate način na koji to najlakše mogu da urade – iskopavanjem litijuma. Prema ekscentričnom milijarderu, marže na litijum su sada iste kao i kod proizvodnje softvera, jer su cene na tržištu otprilike 10 puta veće od cene ekstrakcije.

Rast cene litijuma i nikla

Rast cena sirovih materijala koji su potrebni za baterije poput litijuma i nikla su doveli do toga da proizvođači baterija podignu cene proizvođačima automobila, koji su naravno ovo poskupljenje preneli na kupca.

Cena nikla je bila na svim naslovnim stranicama početkom marta kada je cena dostigla više od 100.000 dolara po toni zbog straha od obustave trgovine sa Rusijom, ali je od tada cena pala na oko 33.000 dolara. Ipak, trenutno najveći problem jeste litijum. Prema izjavama industrijskih eksperata, isporuke litijuma rastu duplo sporije od potražnje za električnim automobilima. Primera radi, Mask, koji je nedavno kupio Tviter, rekao je da će možda da osnuje i vlastitu kompaniju za iskopavanje litijuma kako bi osigurao snabdevanje.

Tesla razmišlja o investicijama u rudnike i rafinerije

Cene sirovih materijala litijum-jonske baterije su toliko porasle, pogotovo što se katode tiče, pa sada čine čak 80 odsto cene baterijske ćelije, dok je 2015. učešće u ceni bilo svega 40 odsto. Milijarde koje su uložene u gigafabrike baterija nisu stigle do izvora sirovih materijala. To je dovelo do toga da Tesla razmišlja o investicijama u rudnike i rafinerije. Situacija je slična kao 2018. kada su sami morali da uđu u proces proizvodnje baterija.

Dačija je nedavno morala da znatno poveća cenu električnog „springa“ zbog problema sa nestašicom sirovih materijala. Ovaj rumunski automobil na baterije je tokom januara u Francuskoj imao cenu od 17.390 evra, dok je za isti model sada potrebno izdvojiti 18.690 evra, što je najveći skok cene u celoj gami rumunske kompanije.

Prošle godine je globalna prodaja električnih automobila skočila dvostruko, na 6,6 miliona primeraka. Zbog sve većeg interesovanja za baterijskim vozilima, potražnja za litijumom mogla bi da se poveća i do deset puta do kraja ove decenije. Širom sveta, traže se nove lokacije za iskopavanje litijuma, a najviše su zabrinuti ekološki aktivisti zbog procesa rudarenja koji može biti štetan po životnu sredinu.

Izvor: Energetski portal

Foto: Pixabay

Чланак Cene litijuma su skočile za više od 700 odsto, nikla za 250 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svake godine, kreiraju se sve manji uređaji što dovodi do toga da je za njihovo napajanje potrebna i odgovarajuća baterija. Upravo ovde na scenu stupaju istraživači sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji.

Oni su kreirali bateriju koja, ne samo da može da se savija i razvlači, već može i da izdrži nekoliko ciklusa pranja.

Nosiva elektronika predstavlja veliko tržište, a otporne baterije su bitan deo razvoja ovog sektora. Do sada, baterija za ove uređaje nisu mogle da se peru.

Kako bi se razvile baterije s odgovarajućim karakteristikama, bilo je neophodno da se odbace rešenja zasnovana na litijum-jonu. Nove baterije koriste jeftinu i bezbjednu mangan-cink strukturu, koja omogućava elastične slojeve.

Ono što je bitno, baterije zasnovane na mangan-cink rešenjima su bezbednija za kožu u slučaju da se polome (za razliku od litijum-jonskih baterija koje mogu da oslobode toksične komponente).

Nove baterije mogu da se razvlače duplo više u odnosu na svoju originalnu dužinu, zadržavaju 75% kapaciteta nakon 500 ciklusa punjenja i mogu da izdrže do 39 pranja u veš-mašinama.

Izvor: Nezavisne novine/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Kreirana baterija koja može da se savija i pere се појављује прво на Biznis i Finansije.

Časopis podseća da u Evropi postoji pet preduzeća koja proizvode litijum-ionske baterije, a 15 bi trebalo da se otvori narednih godina, a samo u Nemačkoj je planirano osam takvih fabrika, među kojima je „Leklanše“ u Vilštatu kod Ofenburga, koja već proizvodi.

Samo u pokrajini Brandenburg uspostavljaju se tri fabrike Tesla, Mikrovast i Farasis.

Sve te fabrike će u dogledno vreme moći da prerađuju litijum iz Nemačke i to ne samo iz recikliranih starih baterija, ukazuje se u časopisu „Inženjer“.

U Harcu i na drugim brojnim mestima sa termalnim izvorima treba da se dobije ta ruda, koja je do sada većinom porekla iz Australije, Čilea i Kine.

U Bruhsalu nadomak Karlsruea uspostavlja se pilot postrojenje za domaću proizvodnju litijuma.
U tom mestu operater elekrične energije EnBW upravlja geotermičkim postrojenjem za proizvodnju struje i grejanja.

Voda koja se crpi sa dubine od 2.542 metara, je topla 131 stepen i bogata litijumom.

Po litri se dobije 150 miligrama, što je vrednost, koja je približna mnogim izvorima u inostranstvu, ukazuje magazin.

EnBW i Institut za tehnologiju iz Karlsruea radi na razvoju tehnologije, kojim bi se mogao dobiti litijum iz ovih izvora.

Ako u tome budu uspešni samo iz ovog izvora moglo bi se dobiti oko 800 tona litijuma, koji se trenutno, nakon korišćenja u svrhe toplotne energije, ponovo vraća u zemlju.

Termalni izvori

Ta količina litijuma, navodi „Inženjer“, dovoljna je za proizvodnju baterija za 80.000 automobila tipa Tesla Model S.

Celokupne potreber Nemačke time, međutim, ne mogu da se pokriju, kaže profesor Johen Kolb sa Odeljenje za geohemiju Instituta za primenjene geohemijske nauke.

Kraći putevi transporta i izbegavanje neodgovornih crpljenja u inostranstvu, proizvodnja u Nemačkoj, bi bili korisna po stanje ekologije.

Istraživanja su pokazala da postoje i dalji termalni izvori sa litijumom, pre svega u severnom basenu Nemačke i dolini Donje Rajne.

U Cinvaldu, delu Altenberga, nadomak češte granice, kompanija „Deutsće Lithium GmbH“ u Frajbgergu priprema da rudnicima dođe do litijuma.

Zajedno sa naučnicima Tehničkog univerziteta Frajberg u Zaksoniji je ovo preduzeće otkrilo jedan od najveći nalazišta litijuma u Evropi, navodi „Inženjer“.

Pretpostavlja se da bi na tom mestu moglo da se dobije do 125.000 tona litijuma, što je, prema direktoru kompanije Arminu Mileru dovoljno za opremanje baterijama oko 20 miliona vozila.

Ova kommpanija namerava da, zbog iskopavanja minerala Cinvaldit, koji sadrži 1,59 odsto litijuma, izgradi dva kilometara dugu rampu do ležišta rude u dubini.

Svake godine trebalo bi da se iskopa 570.000 tona Cinvaldita i to na više od 30 godina.

Pogon za preradu biće postavljen na nadzemnom ulazu u rampu.

Moćne drobilice drobe rudu, a zatim se ona razlaže na temperaturi od 1.000 stepeni i meša u vodu.

U vodi nerastvorljivi litijum fluorid u rudi se odvaja od ostatka taloženjem.

Svake godine na ovaj način bi trebalo da se dobije 5.000 tona jedinjenja litijuma.

Prerada Cinvaldita je već testirana u pilot postrojenju u Ibu-Tek-u u Vajmaru, pružaocu usluga za inženjering termičkih procesa i specijalistu za rotacione peći, ukazuje „Inženjer“.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Svi u svetu se bore za litijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velika skladišta električne energije već se grade u Kini, Australija ih već ima, a trenutno najveće – snage 1.200 megavata je u Americi, dok Evropa tek razvija projekte. Tim skladištima balansira se između proizvodnje i potrošnje struje – čuvaju je za dane kada je na tržištu manjak.

– Koja je to električna energija koju skladištimo? To je energija iz obnovljivih izvora koji su varijabilni imaju promenljivu snagu. To znači iz solarnih panela ili iz vetrogeneratora. Dakle, kada imamo viškove onda to uskladištimo – naveo je Nikola Rajaković, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Marko Batić iz Instituta Mihajlo Pupin rekao je da skladišta električne energije imaju veliku ulogu čak i za konvencionalne proizvođače, odnosno termoelektrane, gde možemo prosto na jedan fin način da izbalansiramo njihovu proizvodnju, da se podiže njihova efikasnost i olakšava upravljanje.

Otvoreno tržište električne energije omogućava i domaćinstvima da biraju od koga će i kada kupovati struju. Tu kompanije vide tržišnu šansu nudeći građanima baterijske pakete u maloprodaji.

– Ja mislim da će to biti prodavano u samoposlugama. To su takvi moduli i tehnologija izrade baterija, baterijska postrojenja za montažu u našim kućama. Ona su jednostavna, to su modeli koji se mogu zakačiti na zid ili na pogodno mesto i služiti za skladištenje energije – istakao je Rajaković.

A oni koji imaju električno vozilo mogu računati na to da će imati i rezervu struje za domaćinstvo. U Institutu Mihajlo Pupin rade na razvoju digitalnih platformi za povezivanje domaćinstva sa baterijom u električnom vozilu.

– Električna vozila koja sadrže u sebi električne baterije, kapaciteta reda 20-50 kilovat sati koje bi mogle recimo da pruže prosečnom domaćinstvu nekoliko dana potrebe za električnom energijom. Upravo ta električna vozila postaju novi potencijal za usluge balansiranja i ka prenosnoj mreži i ka energetskoj sigurnosti krajnjeg potrošača. Jednostavno, vi tu imate rezervu od 2-3 dana – naveo je Batić.

Analize ukazuju na to da će samo Evropi do kraja ove decenije biti potrebno 15 puta više baterija nego što se sada proizvodi.

Izvor: Ekapija-RTS

Foto: Pixabay

Чланак Energetska kriza podstakla prodaju električnih baterija се појављује прво на Biznis i Finansije.

ElevenEs, razvojni industrijski projekat multinacionalne kompanije Al Pack Group, koja je specijalizovana u preradi aluminijuma i posluje na tržištu ambalaže 25 godina, razvio je sopstvenu tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija koje su održivije i efikasnije. Nakon dve godine istraživanja i razvoja LFP litijum-jonskih baterija, kompanija je nedavno otvorila savremeni razvojno-istraživački centar u Subotici, gde zapošljava međunarodni tim inženjera i naučnika.

Prema rečima Nemanje Mikaća, osnivača i izvršnog direktora ElevenEs-a, ova vrsta baterija predstavlja najpopularniji izbor na tržištu Kine, koja je globalni lider u ovoj tehnologiji baterija.

“LFP baterije traju preko dva puta duže od konkurentskih tehnologija, brže se pune, ciklus punjenja se može ponoviti do 6.000 puta i to do 100 odsto kapaciteta baterije, i praktično ne izazivaju samozapaljenje u električnim vozilima. Osim toga, one koštaju znatno manje“, ističe Mikać.

Strateško partnerstvo za izgradnju gigafabrike

ElevenEs je potpisao sporazum sa EIT InnoEnergy, koji agencija Pitchbook svrstava u najaktivnije globalne investitore u oblasti održive energije, a poznat je i po tome što je bio prvi investitor u uspešnim poduhvatima gigafabrika baterija, poput švedskog Northvolta (nedavno kompletirana investiciona runda od 2,75 milijarde dolara) i francuskog Verkora (zaključeno strateško partnerstvo sa Renaultom u iznosu od 100 miliona dolara u julu 2021. godine). Partneri su objavili stratešku saradnju u izgradnji prve gigafabrike LFP litijum-jonskih baterija u Evropi.

Do 2023. godine fabrika ElevenEs u Subotici biće u mogućnosti da proizvede LFP baterije ukupnog kapaciteta od 300 MWh godišnje. Izgradnja druge faze postrojenja kapaciteta 8 GWh , koje će u potpunosti koristiti energiju iz obnovljivih izvora, počeće 2024. godine. Kasnije će se proizvodnja proširiti na kapacitet od 16 GWh – dovoljno za opremanje baterijama više od 300.000 električnih vozila (BEVs) godišnje. Kompanija je istakla da namerava da zaposli do 2.000 ljudi. Još jedna ključna prednost je činjenica da je postrojenje strateški blizu doline reke Jadar, najvećeg nalazišta litijuma u Evropi.

“LFP tehnologija postaje sledeća velika stvar u masovnoj upotrebi baterija. Iako baterije na bazi nikla nadmašuju LFP po gustini energije i verovatno će ostati najbolja opcija za automobile visokih performansi, LFP je daleko bolji u pogledu cene, bezbednosti i veka trajanja, što ga čini savršenim izborom za industrijska vozila, sisteme za skladištenje energije (ESS) i gradska električna vozila”, kaže Jakub Miler, izvršni direktor EIT InnoEnergy za region Centralne Evrope.

“Sarađujemo sa ElevenEs poslednjih godinu i po dana, a najveće iznenađenje za nas je to što čak 70 odsto procesa obrade aluminijumske folije i znanja iz njihove matične kompanije Al Pack Group, mogu lako da se prenesu u proizvodnju baterija. S obzirom na to da su razvili sopstvenu LFP tehnologiju, proizvodno iskustvo grupe Al Pack trebalo bi da im omogući mnogo bržu implementaciju i napredak. Veoma smo uzbuđeni što ćemo zajedno krenuti na to putovanje”, istakao je Miler.

O kompaniji ElevenEs

ElevenEs je razvojni projekat multinacionalne kompanije Al Pack Group, koja proizvodi više od 40 miliona m² oplemenjene aluminijumske folije godišnje i posluje na tržištu primarne ambalaže već 25 godina. Al Pack Group koristi tehnološke procese slične proizvodnji elektroda, što je istovremeno i ključni proces u proizvodnji baterija. ElevenEs ima najsavremeniji centar za istraživanje i razvoj koji je počeo sa radom u junu 2021. godine u Subotici, pri sedištu matične kompanije, u kom je angažovan međunarodni tim inženjera i naučnika.

www.elevenes.com

O kompaniji EIT InnoEnergy

EIT InnoEnergy je vodeći pokretač za inovacije i preduzetništvo na polju održive energije u Evropi i šire.

EIT InnoEnergy je obezbedio finansiranje i stručne usluge za oko 380 start-upova vezanih za sektor održive energije, od kojih je više od 30 iz oblasti skladištenja energije uključujući vodeće kompanije poput Northvolta – vertikalno integrisanog proizvođača održivih baterija, Skeleton Technologies – globalnog lidera na polju superkondenzatora, koji ima ključnu ulogu među vodećim proizvođačima opreme (OEM), kao i Verkora – francuska kompanija koja gradi gigafabriku za proizvodnju baterija.

U skladu sa mandatom Evropske komisije, EIT InnoEnergy vodi industrijski sektor Evropske alijanse za baterije, pokrenute 2017. godine kao inicijative Evropske komisije za izgradnju jake i konkurentne evropske industrije baterija.

EIT InnoEnergy je osnovan 2010. godine, uloživši do sada 560 miliona evra u inovacije na polju održive energije, a podržava ga Evropski institut za inovacije i tehnologiju (EIT), ustanova Evropske unije.
www.innoenergy.com

Чланак ElevenEs dobija finansijska sredstva i podršku od strane EIT InnoEnergy za izgradnju fabrike baterija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa rastom broja laptopova, mobilnih telefona i električnih vozila raste i potreba za punjivim litijum-jonskim baterijama. Osim što postoji strah od nestašica sirovina za proizvodnju ovih baterija, njihovi proizvođači se žale i na visoke cene sirovina poput litijuma, nikla, mangana i kobalta.

Međutim, prema analizi američkog univerziteta MIT, trošak proizvodnje ovih baterija je u konstantnom padu, i nastaviće da se smanjuje. U poslednjih 30 godina cena litijum-jonskih baterija pala je za 97 odsto.

Ovaj trend ispratile su sve industrije kojima su potrebne litijum-jonske baterije, a posebno automobilska. Zato se sve više automobilskih giganata uključuje u proizvodnju električnih vozila, a neki i baterija. Do kraja 2025. godine proizvodni kapaciteti za izradu ovih baterija trebalo bi da budu utrostručeni, a zbog veće ponude na tržištu, njihova cena bi mogla još da pada.

Očekuje se da će, osim što će biti jeftinije, ubuduće ove baterije biti i efikasnije. Upravo sa MIT-a stiže još jedna novost vezana za litijum-jonske baterije – novi dizajn koji im povećava snagu bez uticaja na životni vek. Naime, istraživači su eksperimentisali sa metalnim elektrodama umesto standardnih grafitnih koje se koriste u litijum-jonskim baterijama i došli su do zaključka da se korišćenjem novog elektrolita koji razdvaja elektrode može značajno povećati kapacitet baterija.

Ovo je samo jedna u nizu inovacija u toj oblasti nauke. Sve više kompanija radi na razvoju moćnijih litijum-jonskih baterija, koje se brže pune. Zato će jednog dana električni automobili možda koštati slično kao i benzinci i dizelaši. Ipak, taj dan još uvek nije blizu.

Foto: Pixabay

Чланак Litijum-jonske baterije sve pristupačnije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se ostvare predviđanja stručnjaka, u narednih 10 do 15 godina automobile sa benzinskim motorima zadesiće sudbina dinosaurusa. Jednostavno, nestaće sa scene, da bi se smanjila emisija ugljen-dioksida i usporilo globalno zagrijavanje.

Proizvođači automobila kao Ford, Volkswagen, BMW, Mercedes, Jaguar, već ubrzano na tržište izbacuju modele sa električnim motorima, kako bi zauzeli što bolje startne pozicije za budućnost, ali limitirajući faktor postaju baterije, tačnije litijum.

Bez litijuma nema baterija velikog kapaciteta, a bez baterija nema električnih automobila. Tako da je logičan zaključak, ko u narednim decenijama bude kontrolisao snabdjevanje litijumom praktično će kontrolisati i auto industriju. Kao i sa nizom drugih strateških metala, na Zapadu su iznenada otkrili da i ovdje Kina ima dominatnu kontrolu. Brojni rudnici litijuma u Australiji i Južnoj Americi već su u vlasništvu kineskih kompanija, pa kad se sve to sabere – Kina je nezaobilazan igrač.

Prethodnih tridesetak godina ovo nije bio problem, jer je Zapad sa zadovoljstvom Kini prepustio prljavi posao rudarenja i prerade litijuma. Sada, kada je Kina postala globalni konkurent Zapadu, ta ideja ne izgleda više tako dobra. Trenutno, 55 posto svjetske proizvodnje litijuma dolazi iz Australije, a slijede Čile sa 23 posto, Kina sa 10 posto i Argentina sa osam posto.

Postojeća proizvodnja je nedovoljna da zadovolji rastuće potrebe, jer se procjenjuje da bi globalna potražnja u narednih pet godina mogla narasti na 700.000 tona godišnje, pa je sada fokus na povećanju proizvodnje i na pitanju koliko i gdje ima rezervi litijuma.

Litijum južnoamerički, kapital kineski

Kada se radi o postojećim rezervama, onda se slika mijenja. Apsolutni rekorder je Čile, gdje se rezerve litijuma procjenjuju na 9,2 miliona tona, dok je drugoplasirana Australija sa 4,7 miliona tona, a slijede Argentina sa 1,9 miliona tona, Kina sa 1,5 miliona tona, SAD sa 750.000, Zimbabve sa 220.000, Brazil sa 95.000 i Portugal sa 60.000 tona.

Južna Amerika je tako postala „obećana zemlja“ kada se radi o novim nalazištima litijuma. Zato nije preveliko iznenađenje što su tamo među glavnim investitorima upravo kineske kompanije, koje takođe nastoje ugrabiti dio kolača i u ostatku svijeta.
Kao rezultat prilagođavanja novoj geopolitičkoj realnosti u svijetu, Sjedinjene Američke Države su kao jedan od prioriteta navele otvaranje novih rudnika litijuma na vlastitoj teritoriji, kako bi smanjile stratešku zavisnost od Kine.

Sličan pristup sada ima i EU, koja je takođe zaključila da baziranje budućeg razvoja auto industrije prvenstveno na uvoznom litijumu i baterijama, dugoročno predstavlja preveliki rizik. Trenutno većinu litijuma EU uvozi iz Kine, Čilea i Australije, pa je prioritet stavljen na evropska nalazišta litijuma, prije svega postojeća, kao i na otvaranje novih rudnika.

Ambiciozan cilj EU je da do kraja ove decenije količinu litijuma na raspolaganju poveća 18 puta u odnosu na trenutno stanje, što uključuje i domaću proizvodnju kao i uvoz.

Prljavo „zlato“

Litijum i nije toliko rijedak, mada veličina zaliha varira. Problem je što su iskopavanje rude litijuma i prerada prilično prljav proces koji značajno zagađuje i uništava okolinu, uništavajući i podzemne vode i zagađujući tlo. Zato je većina zapadnih zemalja sa oduševljenjem prepustila, kao i obično, prljave tehnologije Kinezima i sirotinji, zadovoljavajući se isporukom gotovih upakovanih baterija.

Sada, kada je đavo odnio šalu, počela je potraga za litijumom u Evropi. Na meti se prvo našao Portugal u kome već postoji domaća proizvodnja litijuma, u ograničenim količinama. Jedini problem je što decenijama čitavu tu proizvodnju otkupljuju proizvođači keramike, tako da nema viškova koji bi ublažili globalnu glad proizvođača mobitela, laptopa i ostale elektronike za litijumskim baterijama.

Shodno pravilu da gdje ima dima ima i vatre, geološka istraživanja su pokazala da postoje značajna neiskorištena nalazišta litijuma, pogotovu na sjeveru Portugala. Ona se procjenjuju na 60.000 tona, što Portugal svrstava na osmo mjesto u svijetu po veličini zaliha litijuma.

Britanska kompanija Savanahh tako je odlučila da se krene u eksploataciju litijuma u regionu Tras-os-Montes i otvaranje otvorenog kopa na ovoj lokaciji, obećavajući investiciju od 109 miliona dolara i stvaranje novih 800 radnih mjesta u ovom regionu. Istovremeno, svojim investitorima Savanahh obećava da će tokom prvih 11 godina eksploatacije rudnik donijeti kompaniji 1,5 milijardi dolara od prodaje iskopanog litijuma.

Na strani zagovornika otvaranja ovog rudnika su portugalska vlada i Evropska komisija, i samo se čeka konačno odobrenje za početak eksploatacije na ovoj lokaciji.

Vlasti za, građani protiv rudnika

S druge strane, lokalno stanovništvo i portugalski nevladin sektor nisu nimalo oduševljeni ovom idejom, pokušavajući protestima i peticijama da zaustave otvaranje rudnika. Površinski kop bi predstavljao ekološku katastrofu i praktično bi uništio njihovu glavnu razvojnu šansu – turizam, a već postojeće privatne pansione i ostalu turističku ponudu pretvorio u propale investicije. Time bi se zapečatila sudbina jednog od najsiromašnijih regiona u Portugalu, gdje se uglavnom živi od stočarstva.

Kako stvari trenutno stoje, male su šanse da će otvaranje rudnika biti zaustavljeno, a konačno odobrenje i početak radova očekuju se u narednih nekoliko mjeseci. Paradoksalno, novi rudnik ne znači nužno plus za EU, jer investitori namjeravaju barem u prvoj fazi, litijum iz Portugala prodavati Kinezima.

I na drugom kraju Evrope, na području Srbije, BiH i Austrije, australijske kompanije poput Rio Tinto i Jadar Resources, nadaju se premiji u vidu bogatih nalazišta litijuma. Optimizam baziraju na preliminarnim istraživanjima, koja u slučaju Srbije ukazuju na postojanje rezervi koje bi bile među najvećima u svijetu. Jadar Resources, pored Srbije, namjerava da se upusti u eksploataciju litijuma i u Austriji, gdje su preliminarni rezultati takođe obećavajući, dok slovenački investitori vjeruju da i u BiH postoje komercijalno isplativa nalazišta litijuma.

Cilj su baterije, litijum je samo sredstvo

Za razliku od Portugala, gdje bi radovi na otvaranju novog rudnika mogli početi do kraja ove godine, u slučaju Srbije potencijalni investitori najavljuju da bi eksploatacija litijuma mogla početi u naredne tri do četiri godine, što znači da je čitav projekat još uvijek u ranoj fazi. Do tada bi se moglo znati i koliko su ozbiljne najave o otvaranju rudnika litijuma u BiH i Austriji i koliko iznose realne rezerve, te kakva je ekonomska računica.

U Portugalu veliki dio javnosti i medija, kao i pobornici zaštite okoline na globalnom nivou skeptični su prema „blagodetima“ koje donose rudnici litijuma. Na Balkanu se najave otvaranja rudnika litijuma uglavnom doživljavaju kao dobitak na lutriji, koji će nas sve učiniti ekstravagantnim milionerima, pri čemu su podjednako euforični i vlast i mediji kao i većina javnosti.

U slučaju Srbije, stanovnici na područjima gdje je planirana izgradnja rudnika, ne dijele ovaj optimizam jer strahuju da bi oni i njihova buduća egzistencija postali kolateralna šteta, za zagađenim vodenim tokovima, zemljištem i vazduhom.

Lokalni protesti stanovništva i kampanje nevladinog sektora teško da će zaustaviti planiranu eksploataciju litijuma. U igri je jednostavno previše novca, a kao i obično o posljedicama će se razmišljati kasnije, nakon nekoliko decenija.

U čitavoj priči o baterijama i električnim automobilima, sirovi litijum je samo jedan segment. Ključni element su fabrike baterija, koje pretvaraju litijum u strateški važne baterije. Litijum je sredstvo a baterije su cilj.

Trenutno, Kina ima 93 „giga fabrike“ koje proizvode litijumske baterije, a SAD četiri. Prema procjenama analitičara, ako se ovaj trend nastavi, na kraju ove decenije Kina će imati 140 „giga fabrika“, EU 17 a SAD 10, što znači da nezavisnost SAD i EU od kineskih baterija ostaje na dugom štapu.

A prije nego što se krene sa masovnim otvaranjem boca šampanjca na Balkanu, možda bi trebalo malo detaljnije pogledati kalkulaciju, jer na eksploataciji domaćih prirodnih resursa profit ide stranom investitoru, a domorocima ostaju mrvice. Kao primjer mogu poslužiti Afrika i Južna Amerika, koje i pored neizmjernog prirodnog bogatstva i nisu primjer prosperiteta i stabilnosti kome treba težiti.

Dražen Simić

broj 183, mart 2021. 

Foto: Pixabay

Чланак Utrka za bijelom naftom: Litijumska groznica kruži Evropom се појављује прво на Biznis i Finansije.