U Srbiji svega 300 očeva godišnje iskoristi tu mogućnost, a glavna urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak kaže za Danas da se mame i tate međusobno dogovaraju, a da žene češće uzimaju odsustvo zbog dojenja.

“Prvih nekoliko dana očevi imaju jako malo slobodnih dana da budu tu i možda je to važnije nego ko će ostati sa bebom. Na to utiče i to što uglavnom muškarci više zarađuju, više je žena koje ne rade uopšte i kada se to preračuna, onda se više isplati da žena koristi odsustvo”, ističe Mihnjak.
Ona kaže da imamo situaciju da tate ne mogu da zamene na odsustvu mame preduzetnice koje moraju da se vrate ranije na posao.

“U tom slučaju muškarci i nemaju pravo na odsustvo radi nege deteta jer mama nije u radnom odnosu, već je preduzetnica. Vrlo je kompleksno i zavisi od 100 različitih faktora”, napominje Mihnjak.

Bojana Selaković iz Udruženja Roditelj kaže da u početku,kada je uvedeno da tate mogu da kroiste odsustvo radi nege deteta roditelji to nisu ni znali.

Majke i dalje dominantne

“Sada se to popravilo, ali i dalje majke uzimaju odsustvo u većoj meri i to je posledica polarizacije roditeljske uloge u podizanju dece. Istraživanja pokazuju da su majke i dalje dominantno te koje preuzimaju na sebe tu odgovornost, s druge strane ima i situacija kada tate žele da idu na odsustvo, ali im to ne dozvoljavaju poslodavci”, naglašava Selaković.

U Skandinaviji, navodi ona, postoji obaveza da oba roditelja podjednako učestvuju u odgajanju dece. Kod nas, kako kaže, ima i drugih problema, poput onog da su tate ograničene, da ne mogu da budu pratnja deci u bolničkom lečenju, ako na primer, u sobi ima više majki.

Polako se menja svest

“Bitno je da se polako menja svest. Važno je da se ohrabre oni očevi koji to žele, da se njima ne uskraćuje kao i da se radi na edukaciji poslodavaca i opštem podizanju svesti da oba roditelja bude jednako uključena u odgajanje dece”, ističe Bojana Selaković.

Da se svest menja primeri su nekoliko porodica iz Zrenjanina.

Porodica Vrzić ima blizance, dečaka i devojčicu. Razmišljali su da otac, koji je uključen u odgajanje blizanaca, iskoristi deo porodiljskog odsustva, ali im je prosta računica pokazala da im se to ne isplati. Otac, kao preduzetnik, ima relativno malu platu i računica nije postojala.

“Jednako učestvujemo u odgajanju dece, ali nismo razmišljali o tome da ja koristim porodiljsko bolovanje jer nismo ni znali mnogo o tome. I mislim da mogu više da zaradim kad radim”, kaže Slobodan Popov.

Bojan Cvejić je otac od pre mesec dana. Radi na određeno vreme i razmišlja o tome kako da mu posao preraste u stalan.

“Ravnopravno delimo sve poslove oko bebe, od prvog dana sve znam šta treba da se oko nje radi, ali trenutno nam je kao porodici najvažnije, osim bebe i njenog zdravlja, to da počnem da radim za stalno”, kaže Bojan Cvejić.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko u Srbiji očevi koriste pravo na porodiljsko се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da se podsetimo, bivši američki predsednik je zbog velike zdravstvene krize već u martu 2020. aktivirao Akt o odbrambenoj proizvodnji, kojim je primorao Dženeral motors da proizvodi respiratore za borbu protiv koronavirusa.

Sada se i Bajden latio ove zakonodavne mogućnosti pošto Ameriku već nekoliko meseci potresaju ozbiljne nestašice veštačkog mleka za bebe, o kojima smo već pisali.

Posle višemesečne pauze pre neki dan je najvećem proizvođaču formula za bebe Abbott-u dozvoljeno da nastavi proizvodnju ali opet ni sa njegovim uključivanjem na tržište ne može se tako brzo popuniti ogromna rupa koja je nastala na njemu. Posebno sada kada proizvođačima formula za bebe nedostaju i osnovne sirovine za proizvodnju.

Zato je američki predsednik pokušao da olakša kompanijama nabavku sirovina iz inostranstva, kao i njihovo dopremanje, pomoću aviona ministarstva odbrane. Paralelno sa ovim aktivnostima, Bela kuća ulaže napore i u povećanje uvoza gotove hrane neophodne za odojčad, koje trenutno nema dovoljno na rafovima američkih prodavnica. I nju će u SAD prevoziti vojni avioni.

Foto: Pixabay

Чланак SAD intervenišu na tržištu hrane za bebe се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Sjedinjenim Američkim Državama novopečeni roditelji već dva meseca moraju da obilaze mnoštvo prodavnica i apoteka da bi pronašli mlečnu dohranu za svoje bebe. Oni koji uspeju da je nađu panično kupuju i ono što im treba i što im ne treba, zbog čega je prodaja formula za bebe u međuvremenu ograničena. Ima i onih koji se snalaze kako znaju i umeju pa daju bebama drugu hranu koja bi trebalo da zadovolji njihove potrebe.

Kako je došlo do nestašica?

Problem je nastao kada je jedan od najvećih proizvođača ove hrane, Abbott Nutrition, u februaru povukao svoje proizvode iz prodaje zato što je hrana za bebe bila kontaminirana. Usled bakterijske infekcije, mnoštvo dece se razbolelo a čak dvoje je preminulo. Internom istragom nije utvrđena jasna veza između ovih slučajeva i kompanije Abbott Nutrition. Međutim, u istrazi koju je sprovela američka Agencija za hranu i lekove otkrivena je bakterija Cronobacter sakazakii u proizvodnim pogonima ove fabrike. U izveštaju ovog tela stoji i da se kompanija nije dovoljno brinula o bezbednosti svojih proizvoda. Od tada je njena fabrika zatvorena, dok ne “ispravi nalaze”.

Prestanak proizvodnje u Abbott-u žestoko je pogodio tržište hrane za bebe, koje je prilično monopolizovano. To znači da samo nekoliko proizvođača kontroliše celo tržište.

Abbott, prema jednom izveštaju iz 2011. godine koji nam nudi najsvežije dostupne podatke, drži 43 odsto tržišta. Iako nema novijih merenja, stručnjaci kažu da se od tada nije mnogo promenila situacija. Ostatak tržišta pripada drugim proizvođačima poput kompanija Mead-Johnson i Nestlé.

Dakle, kada je najveća kompanija zaustavila proizvodnju nastala je ogromna rupa u ponudi koju nije imao ko da popuni. U ovoj delatnosti naime nema mnogo novih kompanija, ne samo zbog visokih standarda i strogih provera (koje, kako se pokazalo, ipak nisu toliko stroge), već i zato što se tržište konstantno smanjuje budući da opada broj novorođene dece u SAD.

Ko je kriv za takvu situaciju?

Deo krivice snose kompanije koje se protiv konkurencije bore tako što konstantno režu proizvodne troškove, pa i bezbednosne i higijenske protokole, što može biti i veoma opasno, kako se pokazalo u slučaju Abbott-a.

Međutim, prema mišljenju Skota Fabera, profesora sa Džordžtaun univerziteta, kriva je i Agencija za hranu i lekove koja je trebalo odmah da reaguje na prvu naznaku da iz fabrike izlazi kontaminirana hrana. Jer, kako se kasnije saznalo, u oktobru prošle godine jedan uzbunjivač poslao je ovoj agenciji izveštaj koji govori o propustima Abbott-a u obezbeđivanju uslova za bezbednu proizvodnju. Ovo telo je prvi razgovor sa uzbunjivačem imalo tek u decembru te godine, fabriku je istražilo tek krajem januara, a povlačenje kontaminirane hrane naložilo tek 17. februara ove godine.

Naknadno, u martu, izašao je potpun izveštaj istrage sa smernicama šta sve treba unaprediti i koje greške otkloniti. Među njima se nalazi i preporuka da treba bolje čistiti i održavati proizvodne pogone.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Zašto se Amerika suočava sa nestašicom hrane za bebe? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravo na refundaciju PDV–a za hranu i opremu za bebe može da ostvari roditelj, odnosno staratelj ukoliko je njegov ukupan neto prihod u godini koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev za refundaciju manji od 1.101.575,88 dinara, a ukupna imovina na koju plaća porez na imovinu manja od 26.850.911,72 dinara.

Rok za podnošenje zahteva za refundaciju PDV-a kupcu hrane i opreme za bebe traje do 18. februara.

Чланак Novi uslovi za refundaciju PDV-a na kupovinu hrane i opreme za bebe се појављује прво на Biznis i Finansije.