Švajcarska banka UBS objavila je godišnji izveštaj o bogatstvu prema kojem najveću finansijsku imovinu po glavi stanovnika imaju Švajcarci.

A najveće medijalno bogatstvo – iznos od kojeg pola ljudi ima više, a pola manje novca, imaju – Belgijanci.

Mnogi ekonomisti veruju da upravo medijalno bogatstvo pruža najtačniju sliku bogatstva neke zemlje jer identifikuje srednju tačku skupa podataka, s polovinom podataka iznad tog broja i polovinom ispod njega.
Na taj način eliminišu se jednokratni uticaji poput broja milijardera kojih u SAD-u i Švajcarskoj ima na hiljade.
S druge strane, prosečno bogatstvo pruža pravi prosek, iako ga iskrivljuju već navedeni milijarderi.

Prema banci UBS, prosečno globalno bogatstvo po punoletnom čoveku je na 84.718 dolara, prenosi Biznisinfo.

Prema prosečnim merama, Švajcarska zauzima vrh s 685.226 dolara po osobi. Više od 15 posto stanovništva Švajcarske su milioneri, što je treći najviši postotak na svetu. Međutim, kada se pogleda srednje bogatstvo po osobi, ono iznosi 167.353 dolara, što je razlika od 517.000 dolara.

Pet od 10 najbogatijih zemalja po prosečnom bogatstvu nalaze se u zapadnoj Evropi, uključujući Dansku, Norvešku, Holandiju i Belgiju.

SAD zauzima drugo mesto s prosečnim bogatstvom po odraslom od 551.347 dolara. Sveukupno, u SAD živi 38 odsto svetskih milionera, prestižući drugu najbogatiju zemlju, Kinu za više od tri puta. S velikim jazom u bogatstvu, nejednakost u SAD-u spada među najviše među razvijenim nacijama.

Sedmo mesto prosečnog bogatstva zauzima Singapur, s najvišim prosečnim bogatstvom po odraslom u Aziji. Nejednakost prihoda u Singapuru nalazi se na sličnom nivou kao u Americi.

Kad se posmatra iz perspektive medijalnog bogatstva, Belgija zauzima prvo mesto u 2023. pri čemu je po prvi put prestigla Australiju. Visoki postotak vlasništva nad nekretninama i visoke cene nekretnina dovele su do rasta bogatstva evropskih domaćinstava.

Medijalno bogatstvo u SAD iznosilo je 107.739 dolara, što ih stavlja na 12. mesto. Sveukupno, medijalno bogatstvo najbrže raste u Kini pa se od 2000. godine povećalo za osam puta.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Najveće medijalno bogatstvo imaju stanovnici Belgije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina zamrznutih sredstava ruske centralne banke – sada više od 200 milijardi evra – drži se u Evropi, od čega najveći deo u gigantu za poravnanje „Euroklir SA“ u Belgiji, a oni podležu porezu na dobit preduzeća od 25 odsto u toj državi.

I EU, zajedno sa G7 još uvek raspravljaju o planu za oporezivanje dobiti ostvarene od blokiranih ruskih suverenih sredstava i preusmeravanje prihoda u Kijev.

U sredu je američka ministarka finansija Dženet Jelen podržala ideju, nazvavši je „razumnim predlogom“ koji se razlikuje od stvarnog oduzimanja gotovine.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Belgija Ukrajini daje prihode od zamrznute ruske imovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mediji nas redovno izveštavaju da su korona virusom najugroženije Španija, Francuska i Velika Britanija koje broje najviše zaraženih. Međutim, srazmerno broju stanovnika, Belgija ima veći broj zaraženih od ovih zemalja.

Politika i korona virus – najgora kombinacija

Kada se izračuna broj zaraženih u odnosu na ukupnu populaciju, bar prema podacima Centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Belgija ima dvostruko više slučajeva zaraze od Francuske i čak sedam puta više od Nemačke, u kojoj je takođe situacija veoma ozbiljna. Zašto je situacija u ovoj zemlji toliko loša, a da mi to ni ne znamo?

Stručnjaci kažu – zbog politike. Naime, jedan od razloga za ovako veliki broj zaraženih je konstantni sukob regionalnih i federalnih vlasti koji se sada dodatno rasplamsao.

U ovoj zemlji se govore tri jezika (francuski, nemački i flamanski) a njih prati i podela na regione u kojima se u najvećoj meri govore ti jezici. Flandrija se nalazi na severu i u njoj se pretežno govori flamanski odnosno holandski, Valonija je na jugu i u njoj se govori francuski, dok se nemački jezik uglavnom govori na prostorima koji se graniče sa Nemačkom.

Tokom aktuelne zdravstvene krize dve najveće zajednice – holandska i francuska – sukobile su se oko načina na koji treba sprečiti širenje virusa a u isto vreme očuvati ekonomiju. Govorili su različite stvari, ljudi su bili zbunjeni i malo njih je poštovalo mere.

Gustina naseljenosti otežava socijalno distanciranje

Dodatni problem je to što ova zemlja ima veliku gustinu naseljenosti i što je na kraju leta značajno relaksirala mere zaštite. Belgija je u vreme kada su ljudi, posle završetka karantinskih mera, počeli da se vraćaju na posao otvorila i vrtiće, škole i sve druge ustanove, tako da je virus počeo da cirkuliše mnogo brže. Sada deluje potpuno nezaustavljivo. Ovo što se tamo trenutno dešava svrstava se u treći talas, jer su drugi već imali letos.

Kako evropski mediji pišu belgijske bolnice su skoro pa pune a i slobodni kreveti na intenzivnoj nezi su blizu nestanka. CNBC prenosi da se čak neki pacijenti transportuju u Nemačku jer za njih nema mesta u belgijskim bolnicama. A broj novozaraženih je i dalje u porastu, dok vakcine nema ni na vidiku. Zato je ova zemlja ponovo uvela karantinske mere, ali opet se postavlja pitanje da li će ih narod poštovati.

Foto: pixel2013, Pixabay

Чланак Belgija, srazmerno broju stanovnika, ima dvostruko više zaraženih od Francuske се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima belgijske Federacije kafića, oko polovine od 12.000 kafića u zemlji moglo bi da se zatvori zbog posledica koje je na njihovo poslovanje ostavila pandemija. Predsednica Federacije Dajen Delen kaže da sumnja da će Belgijanci biti srećni ako budu gledali kako se njihova omiljena mesta za izlazak zatvaraju.

Zato je i osmišljena ova privremena inicijativa za očuvanje kafića. Kada se stvari vrate u normalu, kaže ona, vratiće se i popusti i akcije poput “dva po ceni jednog”.

Naravno, niko neće primoravati građane da nešto plaćaju više nego što vredi. Naime, na mušterijama je da odluče da li žele da učestvuju u ovoj akciji i svojim donacijama pomognu omiljenim barovima da prebrode ovu krizu.

Na pitanje zašto se baš ova akcija odnosi na pivo, odgovor je vrlo jasan – Belgijanci obožavaju ovo piće.

Slična inicijativa organizovana u ovoj zemlji organizovana je i za pomfrit.

Foto: Engin_Akyurt, Pixabay

Чланак Neobična „akcija“ u belgijskim kafićima: Jedno pivo po ceni dva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u Belgiji se svake nedelje na tržištu nađe 750.000 tona viškova krompira. Širenje pandemije je dovelo do ovog problema budući da je potražnja za prženim krompirima koji se obično jedu “napolju” prepolovljena.

Zbog toga u ovoj zemlji više nema mesta za skladištenje krompira. Posebno je situacija alarmantna u slučaju rashladnih uređaja, jer se velike količine pomfrita prave od zamrznutog krompira. Zato je udruženje pod nazivom Belgijska industrija krompira pozvalo svoje sugrađane da češće jedu pomfrit. Udruženje trenutno pregovara i sa supermarketima o lansiranju kampanje o povećanju konzumiranja krompira, naročito zamrznutog.

Situacija pak nije tako loša u sektoru proizvodnje svežeg krompira. Razlog za to je činjenica da ljudi sada više kuvaju kod kuće, i da radije koriste sveže povrće.

Foto: hansbenn, Pixabay

Чланак „Belgijanci, jedite pomfrit bar dva puta nedeljno“ се појављује прво на Biznis i Finansije.