Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći suficit je ostvaren sa zemljama u okruženju, dok se toj grupi zemalja mogu pridružiti i Švedska, Slovačka ali i Ujedinjeno Kraljevstvo i Slovenija. Interesantno je da Srbija u suficitu trguje i sa udaljenim zemljama poput Saudijske Arabije, Australije, Holandije, Lihtenštajna…

U Bosnu i Hercegovinu, Srbija je najviše izvozila gasna ulja i motorni benzin, dok je uvozila koks, polukoks od kamenog uglja i žice od gvožđa i čelika.

Prema podacima RZS, Crna Gora je sledeća zemlja, posle BiH, po visini suficita (717 miliona evra) koji je Srbija ostvarila u robnoj razmeni u prošloj godini. U tu susednu zemlju najviše smo izvozili lekove za maloprodaju i rude olova i koncentrate, dok smo uvozili sirovi aluminijum i vina od svežeg grožđa.

Naredna je Severna Makedonija u koju smo najviše izvozili električne provodnike i toplo valjane proizvode, dok smo uvozili lekove i zavarene cevi od gvožđa i čelika.

Za razliku od ovih zemalja, postoje i one sa kojima se beleži deficit u robnoj razmeni, odnosno više je iz njih uvezeno, nego što je izvezeno. Najveći deficit u robnoj razmeni Srbija poslednjih godina ima sa Kinom, a u istoj grupi pri vrhu liste su i Rusija, Nemačka,Turska i Irak. Deficit je ostvaren i sa Mađarskom, Jermenijom, Indijom i Vijetnamom.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (35 odsto), a u uvozu Beogradski region (48 odsto). Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije iznosila je od januara do kraja decembra prošle godine 41,40 milijardi evra, što je rast od 8,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Pri tome je izvoz porastao za 7,7 procenata, a uvoz za 8,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Izvoz robe bio je vredan 17,53 milijarde evra, a uvoz 23,87 milijardi, tako da je deficit iznosio 6,34 milijarde evra i veći je za 12,5 procenata nego u 2018., dok je ostvaren suficit od 2,01 milijardu evra.

Izvor: Kamatica, Blic

Чланак S kim je Srbija trgovala prošle godine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlasnici automobila u velikim gradovima imaju problema sa nalaženjem parking mesta, a pogotovo ako žele svog ljubimca na četiri točka da smeste u garažu. Prednosti garaža su brojne, od toga da automobilima ne propada farba zbog sunca, do „zimskih radosti“ kao što su struganje leda, hladna kabina, otežani start, ali i zbog manje opasnosti od krađe. Ali takvo zadovoljstvo košta.

U najpovoljnijem položaju su kupci zgrada u novogradnji, jer je propisima predviđeno da svaki stan ima bar jedno garažno ili parking mesto. Ali za to moraju dodatno da plate.
Nebojša Lazarević iz Beograda kupio je nedavno stan na Novom Beogradu, ali bez garažnog mesta.

– Prethodni vlasnik nije bio vozač, pa je ranije prodao svoju garažu, tako da za svoj auto iznajmljujem prostor u blizini i to me košta 140 evra mesečno. To je u redu ako je u pitanju kraći period, ali na duže se ne isplati. Sada mi jedino preostaje da čekam da mi neko od komšija proda svoj prostor, ili ako se pojavi nešto adekvatno. Ukoliko imate auto, razmišljajte na vreme – objašnjava Nebojša.
Kupci stanova u novogradnji, kako objašnjavaju investitori, prilikom kupovine stana traže i garažu, međutim, nemaju sve zgrade garažni prostor.

– Kada gradimo, uglavnom planiramo i garažni prostor, međutim, treba napomenuti da nemaju sve zgrade garažna mesta. Najpraktičnije su podzemne garaže, jer klijenti prilikom kupovine stanova uglavnom traže i prostor za auto. Stan sa garažom se lakše proda, dok je onaj bez garaže jeftiniji za nekih 15 do 20 odsto – objašnjava investitor Predrag Kostić iz Niša.

Prodavci nekretnina objašnjavaju da prilikom kupovine stana klijenti često traže garažu, ili da makar negde u blizini postoji mogućnost kupovine ili najam.

– U zavisnosti od lokacije kreće se i cena najma garaža u Beogradu, recimo, u Starom gradu cena je 130 evra za 12 kvadrata, na Novom Beogradu cena je od 70 do 140 evra, na Crvenom krstu se može naći za 60 evra, na Voždovcu za 80 evra, dakle zavisi od kvadrature, ali i od dela grada, u centru je najskuplje, ali i u elitnim delovima – kaže Nikola Marinković, agent za nekretnine.

U Novom Sadu se garažni prostor može iznajmiti po ceni od 50 do 70 evra mesečno, u Nišu od 40 do 60 evra, dok je u Kragujevcu cena 50 evra.
Agenti za nekretnine kažu da se najam garaže ne isplati dugoročno, već da je najbolje kupiti garažu. Cene variraju od grada do grada, a kreću se od 500 do 1.000 evra za kvadratni metar, tako da garaža može da se otplati za oko osam godina plaćanja kirije za nju.

– Na Novom Beogradu, ali i u centru, za garažu veličine od 12 do 15 metara kvadratnih potrebno je izdvojiti između 12.000 i 15.000 evra pa naviše. Na Voždovcu su cene nešto niže, za garažu od 13 kvadrata treba oko 8.500 evra – dodaje Marinković.
U Novom Sadu cena je do 1.000 evra po kvadratu, te je za garažu u centru u proseku potrebno izdvojiti oko 15.500 evra, dok se na periferiji cene oko 6.000 evra. U širem centru Niša za garažu od 20 kvadratnih metara treba izdvojiti 11.000 evra, dok se na periferijama cena umanjuje i do 5.000 evra.

Izvor Blic

Чланак Da li kupiti ili iznajmiti garažu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

To praktično znači da više neće biti moguće da u promotivnoj ponudi stoji „letujte već od 150 evra“, a da vas na kraju to isto letovanje izađe i duplo.

Pravilnikom bi trebalo da budu sprečene i zloupotrebe u poslovanju turističkih agencija, što znači da će putnici biti sigurni da će za kupljene turističke aražmane dobiti usluge kakve su i platili.

Iako su mnogi komentarisali da će novim pravilnicima cene aranžmana biti više, turistički radnici tvrde da će to biti samo prividno poskupljenje, jer jedinstvena cena putovanja znači da će sve one takse i troškovi koji su do sada bili prikriveni morati da budu deo cene.

Tako više neće biti moguća prodaja, na primer, avionske karte za 20 evra, ukoliko je naknadno potrebno izdvojiti mnogo više zbog avionske takse. Takođe, za putovanje na ostrvo neće moći naknadno da se naplaćuje prevoz brodom koji nije u startu uračunat u cenu. Zato će aranžmani naizgled biti skuplji, a zapravo su turisti sve to već plaćali u ukupnom zbiru.

Sada će ljudi lakše praviti računicu za letovanje ili zimovanje, jer će zbog ‘jedinstvene cene’ na samom početku znati šta sve plaćaju i koliko, pa će moći da planiraju svoje budžete.

Van cene aranžmana naći će se boravišne takse zemalja u koje idete, jer se po pravilima ta taksa naplaćuje u smeštaju u kojem boravite. Ipak, agencije su dužne da obaveste putnike o visini boravišne takse.

Ministarstvo je u pravilnicima rangiralo agencije u četiri kategorije na osnovu obima posla, odnosno prodatih aražmana i broja putnika, pa će tako najniže rangirane agencije, sa 1.000 putnika, sada morati da polože depozit od 2.500 evra, a one iz najviše kategorije, sa preko 10.000 turista, moraće da spreme 10.000 evra.

I iznosi osiguranja, odnosno garancije za turistička putovanja, zavisiće od toga u kojoj su kategoriji agencije rangirane, pa će tako one s najnižom licencom (A-20) morati na bankarskom računu da imaju pokriće od 200.000 evra, a one koje imaju najviše putnika (A-40) moraće da se osiguraju sa 400.000 evra.

Povećanje depozita osiguranja pruža turističkoj inspekciji bolju kontrolu, a samim tim predstavlja preventivu za nepredviđenje okolnosti, ističu turistički radnici.

Turističke agencije su dužne da svoje poslovanje usklade sa novim pravilnicima u roku od 30 dana od dana početka primene pravilnika, odnosno do 31. januara 2020. godine.

Izvor: Blic, Kamatica

Чланак Turistički aranžmani više neće smeti da imaju skrivene troškove се појављује прво на Biznis i Finansije.

KKR je kupio 42,5% akcija od manjinskih akcionara i još 1,04% na berzi, čime je pretekao udovicu osnivača kompanije Fridu Springer koja je zadržala 42,6% akcija i izvršnog direktora kompanije Matiasa Doepfnera koji ima 2,8% akcija.

Kupovina je obavljena po ceni od 63 EUR po akciji, nakon što je ova nemačka medijska kuća procenjena na 6,8 mlrd EUR.

Axel Springer bio je jedan od poslednjih velikih medijskih biznisa u vlasništvu porodice.

Takođe, Axel Springer jedan je od vlasnika najveće medijske kuće u Srbiji, Ringier Axel Springera, koji izdaje dnevni list Blic.

KKR, koji je donedavno bio vlasnik N1 televizije u Srbiji, morao je da traži saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije Srbije, koja mu je prošle nedelje odobrila da se upiše kao novi vlasnik.

U detaljnom izveštaju Komisije utvrđeno je da Ringier Axel Springer nije monopolista na srpskom tržištu, a prikazani su i detaljni podaci medijske slike u zemlji.

Komisija je utvrdila da Ringier Axel Springer kontroliše između 70 i 80% tržišta štampanja dnevnih novina, Borba i Politika su po 10-20%.

Što se tiče prodaje dnevnih novina, Blic ima 10-20% udela, Informer 20-30%, Novosti 10-20%, kao i Kurir, Srpski telegraf i Alo.

Na tržištu magazina Ringier Axel Springer dominira u segmentu ženskih časopisa (Blic žena, Blic puls) gde ima tržišni udeo od 40-50%.

U segmentu časopisa sa ekonomskom i političkom sadržinom u vlasništvu drži nedeljnik NIN koji ima 20-30% tržišta.

Konkurenti ovog društva, kako je utvrdila Komisija za zaštitu konkurencije, u delu ženskih magazina su Color Press Group, sa izdanjima Scandal, Svet, Star, Hello, Gloria, Story, koji kontrolišu 50-60% tržišta, i Adria Media Group 5-10%.

U segmentu časopisa sa ekonomskom i političkom sadržinom konkurenti ovog društva su: NIP Nedeljnik, izdavač Nedeljnika, tržišni udeo 30-40%, i Pečat i Vreme sa 10-20.

U marketinškom delu ova kompanija kontroliše 20-30% tržišta, kao i Adria Media Group i Color Media.

Izvor: eKapija, Nedeljnik

Чланак Američki investicioni fond KKR kupio medijsku kuću Axel Springer се појављује прво на Biznis i Finansije.