Da podsetimo, polio virus napada uglavnom decu do pet godina starosti i može izazvati dečju paralizu. Kod jedne od 200 zaraženih osoba razvija se paraliza, a kod 5-10% osoba sa paralizom dolazi do smrtnog ishoda zbog paralize mišića za disanje. Od prvih simptoma kao što su mlitavost udova i umor tipičan za običnu prehladu do takvog pogoršanja kliničke slike da pacijent ne može sam da diše, može proći samo nekoliko dana.

Najbolja prevencija ove bolesti su vakcine, koje su broj zaraženih od 350.000, koliko ih je registrovano 1988. godine, u 2021. smanjile na samo šest slučajeva i to tek u tri zemlje u svetu. Međutim, zbog bujanja antivakcinaških pokreta sve manje ljudi imunizuje svoju decu i neke bolesti za koje smo mislili da su maltene iskorenjene vraćaju se na velika vrata.

To bi mogao biti slučaj i sa dečjom paralizom, budući da je ovaj virus otkriven u otpadnim vodama na nekoliko mesta u Njujorku. Zato su lokalne vlasti apelovale na svoje sugrađane da se vakcinišu i obezbedile više punktova na kojima se imunizacija može izvršiti. Apel se odnosi i na starije od pet godina jer se i oni mogu razboleti i trpeti ozbiljne posledice, pa i preminuti usled ove bolesti.

Foto: Alexas Fotos, Pixabay

Чланак Njujork u pripravnosti zbog polio virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Štada grupa, u okviru koje posluje i Hemofarm, sprovela je međunarodno istraživanje u 12 zemalja (među kojima je i Srbija) na više od 24.000 ispitanika. U okviru Zdravstvenog izveštaja, Štada je ispitivala šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos prema smrti. Svetski dan srca ustanovljen je sa ciljem da se skrene pažnja na faktore rizika koje bolesti srca i krvnih sudova sa sobom nose, kao i na bolju prevenciju: povišeni krvni pritisak, pušenje, hrana bogata šećerima ili masnoćama i premalo fizičke aktivnosti mogu da doprinesu pojavi srčanog udara, a povodom ovog dana Štada objavljuje nove činjenice iz svog ovogodišnjeg Zdravstvenog izveštaja.

Presudan uticaj na zdravlje srca nema samo način života: kao i kod mnogih bolesti, naši geni takođe mogu znatno uticati na razvoj srčanih bolesti. Ipak, tek svaki drugi Evropljanin (55 odsto) zna da rizik za razvoj kardiovaskularnih bolesti može da bude nasledan. Ovo se odnosi na svega 40 odsto ispitanika u Britaniji. Stanovništvo u Finskoj je mnogo prosvećenije: 82 odsto je svesno da okidač za kardiovaskularne bolesti može biti u njihovoj sopstvenoj porodici. Kada je reč o Srbiji, čak 73 odsto ispitanika odgovorilo je da zna da geni mogu biti razlog za razvoj bolesti srca i krvnih sudova.

Чланак Svetski dan srca: Evropljani potcenjuju posledice srčanog udara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Druge tegobe koje muče studente jesu različiti problemi sa očima i vidom 25,3%, zatim hormonski problemi 18,4%, dok su na petom mestu tegobe s varenjem i metabolizmom prisutne kod 17,3% studenata.

U junu 2020. godine, oko 40% ispitanika je redovno dodavalo vitamin C u svoju ishranu, 30% je unosilo minerale, a jedna četvrtina različite vitamine, sa ciljem jačanja imuniteta organizma.

„Fizičko i mentalno zdravlje predstavljaju osnovu ličnog blagostanja i utiču na našu interakciju sa drugima, ali i na to kako mi utičemo na druge i sve ono što nas okružuje. Zbog toga je važno studente informisati i edukovati o zdravijim stilovima života koji će doprineti poboljšanju njihovog sveopšteg mentalnog i fizičkog zdravlja, posebno tokom akademske godine kada sigurno osećaju najveći pritisak“, izjavio je Ricardo Vian Marques, generalni direktor Galenika a.d Beograd i dodao: „Istraživanje koje smo sproveli potvrdilo nam je da studenti predstavljaju grupaciju koja je vrlo ranjiva u pogledu fizičkog i mentalnog zdravlja, što jeste tema kojoj je potrebno da se udruženi posvetimo, jer je prevencija veoma važna upravo u ovim godinama“.

Ostali uvidi:

Trećina studenata Srbije je izloženo ekranu mobilnog telefona do 5 sati dnevno
Dok su se mladi izjasnili da manje od deset odsto (9,4%) gleda televiziju više od tri sata, rezultati pokazuju da ispitanici uzrasta najviše vremena provode u aktivnom korišćenju telefona: 41,5% koristi mobilni do 3 sata dnevno, trećina ispitanih (33,5%) do 5 sati dnevno, a 16% čak i više od 5 sati dnevno. Situacija sa računarima i tabletama dodatno ukazuje na popularizaciju prenosivih multifunkcionlanih uređaja: 28,5 odsto mladih koristi ih više od 3 sata.

Pomoć i podrška
Briga o sopstvenom zdravlju podrazumeva prevenciju, ali i mogućnost obraćanja adekvatnim institucijama i ekspertima koji mogu da pruže pomoć i posavetuju studente ukoliko imaju bilo kakve nedoumice ili pitanja. Rezultati istraživanja su pokazali da mladi upravo to i čine, pa tako na pitanje kome se obraćaju prvo ukoliko imaju određeni problem: njih 26,8% je reklo da savet traži od lekara, sa roditeljima se konsultuje jedna četvrtina, a sa prijateljima 17,6%, dok se putem Gugla informiše njih 16,3%.

SZO smatra da je prevencija hroničnih nezaraznih oboljenja vitalna i najvažnija investicija u društvo, posebno kod mlađe populacije radi građenja pozitivnih i zdravih navika. Prevencija izloženosti stresnim situacijama, kao i bilo kojeg drugog oboljenja od krucijalnog je značaja, jer samo preventivnim delovanjem možemo sprečiti mogućnost daljeg razvoja bilo kog zdravstvenih problema sa kojima se studenti suočavaju.

Чланак Tri najčešća zdravstvena problema studenata u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslovne zgrade koje su nedeljama zatvorene jer u uslovima pandemije zaposleni rade do kuće, mogle bi da budu izvor druge opasne bolesti pluća – legionarske bolesti. Zbog takvog rizika brojni zdravstveni stručnjaci pozivaju vlasnike zgrada širom sveta da ih pre ponovnog korišćenja postepeno otvaraju i primene potrebne mere, kako bi se sprečilo izbijanje legionarske bolesti.

Ukoliko se na vreme uspostavi dijagnoza, legionarska bolest predstavlja manji zdravstveni rizik od Kovida19. Većina slučajeva može se izlečiti antibioticima i što je još važnije, zaraza se ne prenosi s čoveka na čoveka. Ipak, ako se bolest ne otkrije na vreme ili nastanu neke komplikacije, ona može prerasti u smrtonosni oblik upale pluća.

Klime među najrizičnijim uređajima

Rizične zgrade su škole, fabrike, kompanijske kancelarije, restorani… Rizik je u tome što sa prestankom korišćenja zgrada pada i upotreba vode u njima. Stručnjaci objašnjavaju da voda koja u sebi sadrži hlor ne prolazi vodovodnim cevima i samim tim u kombinaciji s nepravilnim promenama temperature stvaraju se idealni uslovi za bakterije koje razvijaju legionarsku bolest.

O tome se mora voditi računa kada se odlučuje o popuštanju mera, naglašavaju stručnjaci. Dodaju da potencijalni rizik predstavljaju sve zgrade koje nisu korišćene duže od tri nedelje. To se ne odnosi na one objekte u kojima su pre zatvaranja vodovodne cevi pravilno isprane ili sanirane na drugi način.

Pored komercijalnih objekata, škola i državnih institucija u kojima se nije boravilo tokom vanrednog stanja, rizične su i privremeno ugašene fontane, sistemi za prskanje vode, hidromasažne kade, a naročito rashladni sistemi na komercijalnim zgradama.

Posebna upozorenja malim firmama

U Evropskom društvu za kliničku mikrobiologiju i zarazne bolesti kažu da su velike kompanije uglavnom svesne ovakvih rizika i da njihove bezbednosne procedure podrazumevaju odgovarajuće mere da se oni spreče ili da se posledice na vreme saniraju. Probleme, međutim, mogu imati manje prodavnice, teretane, fitnes klubovi i manji hoteli.

Vodovodne i sanitarne službe u pojedinim zemljama takođe su počele da upozoravaju na rizike od širenja legionarske bolesti ukoliko se ne preduzmu potrebne mere pre otvaranja objekata za zaposlene ili korisnike.

Američko udruženje za vodoprivredu, upozorilo je da bi vlasnici malih preduzeća posebno trebali da budu oprezni. Iz Udruženja poručuju da svi uređaji koji su mirovali tokom karantina, a spojeni su na vodovodni sistem moraju pravilno da se isperu.

Poseban problem je u tome što su simptomi legionarske bolesti gotovo istovetni simptomima koje imaju oboleli od Kovida 19, uključujući kašalj i visoku temperaturu. Stoga postoji rizik od uspostavljanja pogrešne dijagnoze i samim tim i pogrešnog lečenja, ali i od širenja panike o povratku koronavirusa.

Foto: Arcaion, Pixabay

Чланак Upozorenje: Objekti zatvoreni nedeljama su leglo legionarske bolesti се појављује прво на Biznis i Finansije.

O značaju bajki za ljudsko društvo i sazrevanje pojedinca napisano je mnoštvo naučnih studija. Ali jedna bajka se izdvojila po tome što je na neki način „predvidela“ oboljenje koje današnja nauka i dalje ne ume da objasni. Bolest je prvi put prepoznata tek početkom prošlog veka, zahvaljujući dvojici lekara Viliju Klajneu i Maksu Levinu. Onii su je prvi podrobnije opisali i zato je dobila naziv „Klajne–Levinov sindrom“. Ali od ovog zvaničnog naziva, bolest je mnogo poznatija po svom nadimku, „sindrom uspavane lepotice“.

Svi znamo kako ova bajka, jedna od najpopularnijih, počinje i završava. Ali nažalost, to nije slučaj kada je reč o prepoznavanju uzroka, pa time i lečenja ovog zdravstvenog poremećaja čije posledice nimalo ne liče na bajku. Oboleli doslovno žive „među javom i međ’snom“, odnosno nisu u mogućnosti da razaznaju šta je san a šta stvarnost.

Među javom i međ’ snom

Bolest počinje „napadom“ pospanosti, koji nema racionalno objašnjive uzroke, kao što su prethodne prekomerne fizičke aktivnosti ili neke druge ekstremne situacije koje mogu dovesti do preteranog iscrplivanja organizma. Oboleli spava između petnaest do dvadeset sati dnevno. A i kada se probudi ne zna gde je, šta se oko njega dešava, priča nepovezano, ponaša se nekontrolisano poput opsesivnog ponavljanja nekih reči ili pokreta…

Otupljuju mu čula, pa recimo nije u stanju da oseti da li je voda hladna ili vrela. A dešava se da zvukove i ljudski govor čuje sa zakašnjenjem, kao u loše sinhronizovanom filmu. Simptomi idu dotle da oboleli ne prepoznaje svoj odraz u ogledalu, niti je siguran da uopšte postoji. Ovakvi poremećaji traju u proseku oko tri nedelje, da bi potom prestalo njihovo akutno ispoljavnje do sledećeg „napada“ koji se ponavlja na otprilke svaka tri meseca.

Međutim, posledice su mnogo dugotrajnije jer ličnost obolelog počinje da se menja. On postaje apatičan, potpuno se povlači iz društva i javnog života, ispoljava prekomernu sklonost ka hrani, toliko da tokom napada može da se ugoji i do 14 kilograma, ne može da kontroliše seksualne aktivnosti…

Ako se i nađe na javnom mestu njegovo ponašanje drastično odskače od prihvaćenih normi kao i u slučaju teško psihički obolelih osoba. Takođe, nije svestan rizika svojih postupaka pa može nenamerno, na primer, zapaliti stan ili kuću u kojoj živi. Najfatalnija posledica je sklonost samoubistvu. To je prema dosadašnjem iskustvu lekara sa ovom bolešću – apsurdno – jedna od retkih svesnih odluka kod ovakvih pacijenata.

Lekari uglavnom znaju da – ne znaju

Manje apsurdno ne zvuči ni činjenica da je jedan od najvećih problema nauke da razazna „s čim ima posla“ u tome što je ova bolest – retka. To onemogućava da se sprovedu standardna klinička ispitivanja. Jer njihovo pravilo je da što je uzorak veći to se može doći i do više informacija o uzročnicima bolesti, kao glavnog polazišta za pronalaženje efikasnih lekova i terapija.

Naime, prema dosadašnjim podacima, od „Klajne–Levinov sindroma“ boluje oko dvadesetak hiljada ljudi na planeti, a 70 odsto ovakvih pacijenata čine muškarci. Bolest se najčešće ispoljava u mladosti, nekada i u najranijem detinjstvu. Do sada je najmlađi pacijent imao samo četiri godine kada je oboleo. Specifiičnost oboljenja je i u tome da ima ograničeni „rok trajanja“ – ispoljava se u svom akutnom obliku najčešće oko petnaestak godina. A kod 15 odsto pacijenata taj period dostiže i dve decenije nakon prvih simptoma. Potonje, međutim, i nije tako dobra vest ako se ima u vidu kakve posledice ovo oboljenje ostavlja za sobom i kada „formalno“ prođe.

Kao što ne znaju zašto bolest prestaje, lekari ne mogu pouzdano da utvrde ni šta su razlozi njenog nastanka. Pogotovo što u početku može da podseća na neka druga teška psihička obolenja. To znači da lekari koji su u stanju da uspostave pravu dijagnozu, moraju već imati iskustvo sa ovom bolešću. Praksa pokazuje da ni detaljna klinička ispitivanja koja se vrše nad pacijentom, koja obuhvataju praćenje rada mozga, količine kiseonika u krvi, rad srca, disanje, rad očiju i udova tokom sna – ne mogu da pruže kliničku sliku pomoću koje bi se pouzdano utvrdila dijagnoza, već samo pomažu da se posumnja na ovu bolest.

Začarani krug

Primena magnetne rezonance je, takođe, veoma ograničena. Ona bi morala da se izvrši tokom samog perioda napada, što je veoma teško izvesti u striktno propisanim kliničkim uslovima. Kada se u tome i uspe, magnetna rezonanca najčešće ne pokazuje bilo kakve neobičnosti u radu mozga, premda je povremeno moguće uočiti smanjenu aktivnost u sleopoočnom i čeonom režnju, kao i u talamusu i hipotalamusu.

Začarani krug je u tome što je od teškog uspostavljanja dijagnoze još teže pronaći uzroke bolesti. U oko 80 odsto slučajeva prepoznati su samo neki neposredni „okidači“. Odnosno da se prvi simptomi mogu pokazati nakon preležanog gripa, angine, upale grla, ali i usled nedostatka sna ili preterane konzumacije alkohola. Istraživači smatraju da navedeni i slični okidači pokreću samoodbranu tela, pa zato klinička slika podseća na autoimunu bolest. U nekoliko slučajeva kod obolelih je ustanovljeno da su prethodno bolovali od upale mozga, ali je i dalje nejasno da li posledice koje su nastale mogu da se podvedu pod dijagnozu „Klajne–Levinovog sindroma“.

Gaj Lašinzer, neurolog i specijalista za poremećaje sna koji radi u londonskoj bolnici „Gaj i Sent Tomas“, pojašnjava da je dodatni problem sa ovim sindromom to što on zapravo upućuje na skup kliničkih pokazatelja, a ne na neku određenu bolest. „Stoga ne možemo da budemo sigurni čak ni u to da li je kod svih obolelih u pitanju isti povod. Kod nekih pacijenata okidač jeste bila upala mozga, ali kod drugih je bio u pitanju poremećaj jonskih kanala koji sprovode električne impulse u mozgu“, navodi Lašinzer.

Diskutabilne „terapije u pokušaju“

Postoje i pretpostavke da je ova bolest možda genetski predodređena, ali genetičari još nisu uspeli da izdvoje nijedan određeni gen koji bi mogli da proglase „odgovornim“. Ipak, primećeno je da kod pet odsto obolelih ovaj sindrom je već imao neko od članova porodice. Poznat je i slučaj jednojajčanih blizanaca koji su imali ovu bolest, pa do toga da su u okviru jedne porodice od nje patili otac, tri sina i dve ćerke.

Mada ne znaju pouzdano šta su uzroci, lekari ipak pokušavaju da leče obololele raznim lekovima koji se koriste u slučaju poremećaja sna, elektroškovima, pa čak i tako što ubrizgavanjem insulina izazivaju veštačku komu. Primećeno je da psihostimulansi poput modafinila mogu da pojačaju budnost. Ali ipak ne pomažu pacijentu da razazna šta je san a šta java, a uz to izazivaju nasilništvo koje ne može da se obuzda. Litijum se takođe ispituje kao moguća terapija, ali i on je već pokazao previše štetnih posledica.

Steroidima do sna

Ako su pomenute „terapije u pokušaju“ diskutabilne i pored toga što imaju za cilj da se pronađu mogućnosti za izlečenje, najviše diskusija u medicinskom svetu je izazvala najnovija, koju su nedavno sproveli istraživači u Francuskoj. Oni su grupi od 26 obolelih od „Klajne–Levinov sindroma“ ubrizgavali tokom mesec dana velike količine steroida. Steroidi su uspeli da kod dve četvrtine obolelih skrate trajanje napada za desetak dana, ali nisu dali druge rezultate. To je prema mišljenju većeg dela naučne zajednice previše slab rezultat u odnosu na veliki rizik kojima se oboleli izlažu uvek kada se steroidi koriste na duže vreme.

Ono u čemu se stručnjaci slažu jeste pravac u kome treba da se intenziviraju istraživanja. Prema njihovom mišljenju, tek kada genetski i biohemijski razlozi za pojavu ove bolesti postanu jasniji, to će biti i odlučujući korak ka pronalasku novog, delotvornog leka za one koji boluju od sindroma „uspavane lepotice“.

Broj 170, februar 2020. 

Чланак Bolest „uspavane lepotice“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema mišljenju Odbora za standardizaciju jezika pravilno je da se atributiv virus piše na prvom mestu, tvrdi predsednik odbora Sreto Tanasić. On dodaje da se po pravilu u svim takvim konstrukcijama (sintagmama) širi pojam dolazi ispred užeg.

Međutim, s njim se ne slaže dr Marina Nikolić, naučni saradnik u Institutu za srpski jezik SANU, koja je na sajtu „Jezikofil“ napisala da je ispravno pisati koronavirus kao jedna reč.

– Koronavirusi je opšte ime za grupu virusa, dobijeno na osnovu izgleda, koji asocira na venac (lat. corona) – objašnjava Nikolić. Ona tvrdi da se spojeno pišu nazivi grupe virusa (npr. rabdovirusi, reovirusi, retrovirusi), a odvojeno ukoliko se radi o virusu bolesti koju on izaziva (npr. HIV virus/virus HIV-a, ebola virus/virus ebole, rubeola virus/virus rubeole).

Nedoumice i na drugim jezicima

Ovake dileme nisu svojstvene samo našem jeziku. Širom sveta korona virus izaziva nedoumice.

Naime, u početku je nazivan “Vuhan virusom”, potom “Vuhan koronavirusom”, a zatim mu je pridodata i oznaka porekla – “kineski koronavirus”.

Tek 11. februara ove godine na sajtu Svetske zdravstvene organizacije bolest koju on izaziva prozvana je pravim imenom: Covid-19.

U toj kovanici rečca “ce” je izdvojena iz reči “korona”, “vi” iz reči “virus”, a “d” je početno slovo reči “disease” (bolest). Pomenuti virus naime izaziva bolest koja se zove SARS-CoV-2. Filolozi razlikuju naziv virusa od naziva bolesti koju on izaziva.

Tako se na sajtu SZO virus pominje kao “virus odgovoran za Covid-19” ili “Covid-19 virus”.

Чланак Kako se kaže – korona virus, koronavirus ili virus korona? се појављује прво на Biznis i Finansije.