Članovi Vlade usvojili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju kojim je predloženo da izabrani lekar po pravilu utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 30 dana, umesto dosadašnjih 60 dana, a da nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Takođe, ostavljena je mogućnost da izabrani lekar može da utvrdi privremenu sprečenost za rad i do 60 dana, i to kod osiguranika obolelih od malignih bolesti, onih koji su privremeno sprečeni za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osoba sa invaliditetom i kod neposredno obavljenih hirurških intervencija, osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici, saopštila je Vlada Srbije.

Racionalnije i efikasnije

Predloženim izmenama i dopunama pitanje utvrđivanja privremene sprečenosti za rad biće racionalnije i efikasnije uređeno, a mogućnosti zloupotrebe značajno umanjene, što će doprineti ekonomičnijem raspolaganju sredstvima obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Članovi Vlade usvojili su i Predlog zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva kojim se usklađuje način vođenja te dokumentacije i evidencije u elektronskoj formi.

Nova zakonska rešenja predviđaju gde, na osnovu čega, kako i u kom obliku se vodi zdravstvena dokumentacija i evidencije, koji su izuzeci od propisanog pravila, ko je odgovoran za tačnost unesenih podataka, kao i obaveza zravstvenog radnika odnosno zdravstvenog saradnika da u postupku vođenja zdravstvene dokumentacije i evidencija poštuje najviše standarde ljudskih prava i bezbednosti pacijenta, kao i tajnost podataka.

Precizirano je šta je zdravstveni karton, stomatološki karton, ko ga vodi, ko unosi podatke u karton i u koje softversko rešenje, kao i ko je odgovoran za tačnost podataka koji se nalaze u zdravstvenom kartonu. U elektronskoj formi vodiće se i evidencije o imunizaciji, vođenje protokola, istorija bolničkog lečenja i drugo.

Izvor: B92
Foto: Pixabay

Чланак Izabrani lekar će umesto 60 dana moći po novom zakonu da odobri 30 dana bolovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je jedna, nedavno objavljena studija pokazala, 39 posto poslodavaca i voditelja poslova smatra da će sindrom burnout u budućnosti igrati sve veću ulogu.

U ispitivanju zdravstvenog osiguranja Techniker Krankenkasse (TK) proizlazi da ček 70 posto ispitanih na vodećim pozicijama burnout za nekoliko godina vidi kao veliki problem u svom preduzeću ili ustanovi. – Uzastopne krize, prilagođavanje ne nove uslove na tržištu te izazovi digitalizacije su najčešći razlozi za burnout, kaže Karen Walkenhorst iz TK. 86 posto ispitanih smatra da je za sagorevanje na radnom mestu odgovorne i sve već količina obaveza koja padaju na leđa zaposlenih.

Dobra struktura poduzeća jača osećaj zajedništva

U porastu je već godinama broj bolovanja uzrokovanih burnoutom. U 2022. je u proseku 1,95 dana bolovanja prouzročeno burnoutom. 2012. je ta vrednost iznosila 1,45 dana.

Prema mišljenju TK jednostavne kratkoročne mere poput ponude kurseva joge na radnom mestu, za čim posežu neki poslodavci, neće rešiti problem. – Ono što nam je potrebno je poboljšanje komunikacije unutar preduzeća što kod zaposlenih povećava osećaj sigurnosti, kaže Walkenhorst iz TK.

Pritom važnu ulogu igra vodeće osoblje. – Dobra struktura poduzeća jača osećaj zajedništva svih zaposlenih, drugim rečima: loše vodstvo čini zaposlene bolesnima, kaže stručnjakinja za medicinu rada Walkenhorst.

Izvor:DW/Blic
Foto: Pixabay

Чланак Sve više bolovanja uzrokovano zbog sindroma sagorevanja na poslu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog bolesti (odnosno bolovanje, kako se to u svakodnevnom govoru obično kaže) veoma je važno pravo iz radnog odnosa i obaveznog zdravstvenog osiguranja. Problemi u praksi vezani za ostvarivanje ovog prava su raznovrsni, i u zavisnosti od pozicije sa koje se posmatra, akcenat se stavlja na dijametralno suprotne vrste problema, piše pravnik Milan Predojević na sajtu Infostud.

S jedne strane predstavnici sindikata smatraju da zloupotreba bolovanja ne dolazi od zaposlenih, već da poslodavci vrše pritisak na radnike da dolaze na posao čak i kad su bolesni. Usled toga, zaposleni umesto bolovanja otvaraju godišnji odmor da bi se lečili. S druge strane, poslodavci se žale da se bolovanja često otvaraju bez medicinskih razloga, i to u vreme kada u poljoprivrednim krajevima na njivama ima najviše posla. Slično se dešava i u gradskim sredinama, kada zaposleni otvore bolovanje da bi radili i zaradili van radnog mesta.

Sindikati će opet reći da je navedeno posledica činjenice da zaposleni od plate na radnom mestu obično ne mogu da žive, pa im je potrebna dodatna zarada. Podaci ipak pokazuju da u nekim fabrikama tokom sezonskih radova ostane samo 30 odsto radnika. Uglavnom, pozicija sa koje se problem posmatra u mnogome utiče na percepciju stvari.

Ali šta kaže zakon? U kojim slučajevima, prema zakonu, zaposleni gubi pravo da mu se isplati naknada zarade? Ovo pitanje uređeno je Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Kada zaposlenom i preduzetniku ne pripada pravo na isplatu bolovanja?

Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da osiguraniku zaposlenom (i preduzetniku) privremeno sprečenom za rad ne pripada pravo na naknadu zarade, bez obzira da li bolovanje plaća poslodavac ili Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), odnosno ne plaća mu se bolovanje, u sledećim slučajevima:

1) ako je namerno prouzrokovao privremenu sprečenost za rad;

2) ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana upotrebom alkohola ili upotrebom psihoaktivnih supstanci (što se utvrđuje testiranjem ili na osnovu medicinske dokumentacije);

3) ako je namerno sprečavao ozdravljenje, odnosno osposobljavanje za rad;

4) ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lečenju. Ovo pravilo, naravno, ne važi za slučajeve lečenja kod kojih je potreban pristanak pacijenta predviđen zakonom;

5) ako se bez opravdanog razloga ne javi:

• izabranom lekaru u roku od tri dana od dana nastanka privremene sprečenosti za rad. Izabrani lekar može da utvrdi bolovanje najviše tri dana unazad. Ukoliko treba ceniti više od tri dana unazad, prvostepena lekarska komisija filijale RFZO će utvrdititi da li je postojala sprečenost za rad toliko dana unazad i da li je bilo opravdano kašnjenje sa javljanjem lekaru. Ako je kašnjenje neopravdano, za taj period nejavljanja ne plaća se bolovanje.
• prvostepenoj lekarskoj komisiji po uputu izabranog lekara-lekar utvrđuje bolovanje prvih 60 dana, a ako ima potrebe za produženjem, mora dati uput za prostrepenu lekarsku komisiju filijale RFZO. U slučaju nejavljanja lekarskoj komisiji u roku koji je odredio lekar, nema isplate bolovanja.
• bilo kom stručno-medicinskom organu u roku od tri dana od dana dobijanja poziva za izlazak pred stručno-medicinski organ;

6) ako se za vreme privremene sprečenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnošću kojom ostvaruje prihode. Ako poslodavac utvrdi (obrazovanjem komisije ili na bilo koji drugi način) da zaposleni tokom bolovanja radi privatno, ukinuće mu se isplata naknade zarade.

7) ako bez dozvole stručno-medicinskog organa RZO otputuje iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili ako izabrani lekar, odnosno organ nadležan za kontrolu ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja utvrdi da ne postupa po uputstvu za lečenje. Prema tome, neophodno je tražiti dozvolu lekara ili lekarske komisije (onog organa koji u tom momentu ocenjuje bolovanje) da se napušta mesto prebivanja tokom bolovanja.

8) ako prima naknadu zarade po drugim propisima;

9) ako zloupotrebi pravo na korišćenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način;

10) ako je na izdržavanju kazne zatvora;

11) ako se prema njemu sprovodi mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i obaveznog lečenja alkoholičara i narkomana u zdravstvenoj ustanovi;

12) ako u roku od 15 dana od dana upućivanja na invalidsku komisiju, ne podnese zahtev za invalidsku penziju Republičkim fondu za penzijsko osiguranje i o tome ne obavesti pismenim putem RFZO u roku od tri radna dana od dana podnošenja zahteva. Kod bolovanja koje traje neprekidno 6 meseci, ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 12 meseci, lice koje je na bolovanju mora podneti zahtev za invalidsku penziju. Ako to ne učini, obustavlja se isplata bolovanja.

Milan Predojević

Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Brittany Colette, Unsplash

Чланак U kojim slučajevima se gubi pravo na isplatu bolovanja? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naknada zarade usled bolesti ili povrede van rada

Kada se govori o naknadi zarade zaposlenima, prvo se pomisli na naknadu zarade koja se plaća kada radnik zbog bolesti ili povrede nije u stanju da radi. Međutim treba imati u vidu da se različito plaća naknada zarade kada je bolest ili povreda zbog koje je nastala sprečenost za rad uzrokovana obavljanjem posla na radnom mestu, u odnosu na naknadu zarade zbog bolesti ili povrede van rada.

• Bolovanje za bolest ili povredu van rada utvrđuje: za prvih 60 dana izabrani lekar, od 61. dana bolovanje ocenjuju lekarske komisije filijale RFZO.
• Kod bolesti ili povrede van rada, prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO.
• bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada plaća se u visini 65% od osnovice i na teret poslodavca, i na teret RFZO, s tim da se na različit način utvrđuje osnovica za obračun nakande zarade koju plaća poslodavac u odnosu na naknadu koju isplaćuje RFZO. O tome ćemo pisatii u pretposlednjem poglavlju ovog teksta.

Naknada zarade usled bolesti ili povrede na radu

Na isti način se utvrđuje dužina sprečenosti za rad, kao kod „običnog“ bolovanja: izabrani lekar prvih 30 dana, pa potom lekarske komisije RFZO, s tim da prijavu povrede na radu mora da učini poslodavac filijali RFZO.

Razlika u odnosu na bolovanje zbog bolesti ili povrede van rada je u obvezniku plaćanja i visini naknade:

• Bolovanje zbog bolesti ili povrede na radu od početka, pa sve dok traje (ali najduže dok traje radni odnos), plaća poslodavac u visini 100% od osnovice.

Filijala RFZO postaje obveznik plaćanja samo ukoliko prestane radni odnos licu kod koga postoji sprečenost za rad zbog povrede ili bolesti na radu i nakon prestanka radnog odnosa postoji (npr istekao je ugovor na određeno vreme). RFZO tada nastavlja isplatu naknade zarade koju je plaćao poslodavac dok traje bolovanje, odnosno sve dok izabrani lekar i lekarske komisije donose ocene da i dalje traje sprečenost za rad usled bolesti ili povrede na radu.

• Bolovanje zbog bolesti ili povrede na radu plaća se u visini 100% od zakonske osnovice.

Pravo na „trudničko“ bolovanje

Treći razlog za privremenu sprečenost za rad jesu bolesti ili komplikacije u vezi sa trudnoćom, odnosno tzv. trudničko bolovanje.

• Prvih 60 dana bolovanje ocenjuje izabrani lekar (izabrani ginekolog), a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
• Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO
• trudničko bolovanje plaća se u visini 100% od zakonske osnovice.

Naknada zarade zbog obavezne izolacije

Četvrti zakonski razlog privremene sprečenosti za rad koji povlači sa sobom pravo na isplatu naknade zarade jeste zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini. Svakako, u uslovima Kovida-19 ovo je postalo veoma čest osnov za bolovanje.

• Ovo je jedini osnov koji može da utvrdi i neki organ koji nije stručno-medicinski organ, što su izabrani lekar ili lekarska komisija. Naime, sanitarna isnpekcija je izdala mnogo rešenja članovima porodice obolelih od Kovida-19 koji su na osnovu tog rešenja bili na bolovanju. Postojanje i dužinu privremene sprečenosti za rad utvrđuje nadležni organ rešenjem. U svim ostalim slučajevima potrebu izolacije određuje lekar, tako sprečenost za rad prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, od 61. dana lekarske komisije filijale RFZO.
• Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO.
• bolovanje se plaća u visini 65% od osnovice.

Naknada zarade zbog nege bolesnog člana porodice

Peti mogući osnov za bolovanje jeste nega člana porodice: zaposlenom pripada naknada zarade tokom odsustnosti sa posla zbog nege obolelog, odnosno povređenog člana uže porodice mlađeg od sedam godina života ili starijeg od sedam godina života koji je teško telesno ili duševno ometen u razvoju

• u svakom pojedinačnom slučaju bolesti, odnosno povrede, bolovanje traje najduže do 15 dana, a prvostepena lekarska komisija RFZO može da produži najduže do 30 dana. Ako je oboleli, odnosno povređeni član uže porodice stariji od sedam godina života, a nije teško telesno ili duševno ometen u razvoju, lekar ceni bolovanje najduže do sedam dana, a prvostepena lekarska komisija može do 14 dana najduže. Izuzetno od svega navedenog, u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta, drugostepena lekarska komisija Republičkog fonda može, na predlog zdravstvene ustanove koja obavlja zdravstvenu delatnost na tercijarnom nivou zdravstvene zaštite u kojoj se dete leči, a po uputu izabranog lekara, produžiti pravo na naknadu zarade zbog nege člana uže porodice i duže od navedenih limita u trajanju. Kontrola se obavlja na svakih 6 meseci.
• Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO.
• ovo bolovanje se plaća u visini 65% od zakonske osnovice.

Izuzetak: u pogledu isplatioca-bolovanje zbog nege deteta do tri godine starosti-od prvog dana plaća RFZO, takođe 65% osnovice. Prema tome, poslodavac uopšte ne plaća naknadu zarade za bolovanje koje je otvoreno zbog nege člana uže porodice do 3 godine starosti.

Izuzetak: u pogledu visine naknade zarade- nega teško obolelog deteta-plaća se 100% osnovice i sve vreme ide na teret RFZO.

Naknada zarade zbog davanja tkiva ili organa

Šesti mogući osnov za bolovanje jeste zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva (izuzev krvi).

• Takođe prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
• Od prvog dana, pa sve dok traje, bolovanje plaća filijala RFZO (nema isplate na teret poslodavca)
• bolovanje se plaća u visini 100% od zakonskog osnova

Naknada zarade radi pratnje bolesnom licu

Najzad, sedmi mogući osnov za bolovanje jeste u slučaju kada je zaposleni određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi.

• Prvih 60 dana ocenjuje izabrani lekar, a od 61. dana lekarske komsiije RFZO.
• Prvih 30 dana bolovanje plaća poslodavac, a od 31. dana bolovanje plaća filijala RFZO
• plaća se u visini 65% zakonskog osnova
• Naknada zarade poslodavca i RFZO-a

Kod svih gore opisanih slučajeva bolovanja, kada naknadu zarade plaća poslodavac iz svojih sredstava, bilo da je reč o plaćanju visini 65% plate, bilo da se plaća puna plata, osnovicu čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci za ono vreme koje je radio. Ako zaposleni nema nijednu isplaćenu zaradu kod tog poslodavca, onda poslodavac plaća 65% od osnovne zarade iz ugovora o radu. Dakle, kada bolovanje plaća poslodavac, osnovicu za obračun naknade zarade čini samo zarada ostvarena kod tog poslodavca, a ne računaju se eventualne zarade kod prethodnih poslodavaca, iako su ostvarene u poslednjih 12 meseci.

Kod svih gore opisanih slučajeva kada bolovanje plaća filijala RFZO, bez obzira da li se plaća u visini 65% ili 100% od osnovice, osnovicu čini prosečna zarada osiguranika iz poslednjih 12 meseci ostvarena kod svih poslodavaca. Dakle, kada bolovanje pređe na teret RFZO, onda se računaju zarade kod svih poslodavaca koje ulaze u poslednjih 12 meseci. Kod naknade zarade koju plaća RFZO, za one mesece u kojima nema zarade računa se minimalna zarada za te mesece. Primera radi, u poslednjih 12 meseci pre meseca započinjanja bolovanja postoje 3 zarade kod sadašnjeg poslodavca, 6 zarada kod prethodnog i tri meseca bez zarade. RFZO kod računanja osnovice za obračun naknade zarade sabira zarade kod sadašnjeg poslodavca, prethodnog poslodavca i dodaje tri minimalca za one mesece u kojima osiguranik nije radio. Tako se dobije prosečna zarada od koje se plaća 65% tokom bolovanja.

Šta sve ulazi u pojam zarade kod računanja bolovanja?

Kod obračuna naknade zarade tokom bolovanja u obzir se uzimaju: osnovna zarada, deo zarade za radni učinak i uvećana zarada. Prema tome, osnovica za obračun bolovanja je kompletna zarada koja je isplaćena osiguraniku u prethodnih 12 meseci. Kada naknadu plaća poslodavac, onda je reč o zaradi kod tog poslodavca, a kada je plaća RFZO onda govorimo o prosečnoj zaradi iz poslednjih 12 meseci kod svih poslodavaca.

Kod citiranih zakonskih odredbi ćemo se zadržati kako bismo u potpunosti precizirali koja se primanja iz radnog odnosa uzimaju u obzir prilikom izračunavanja naknade zarade kod bolovanja, a koja se ne računaju. Sam zakonski tekst govori o ostvarenoj zaradi u prethodnih 12 meseci kao osnovici za obračun naknade zarade. Zarada je definisana Zakonom o radu, koji propisuje da se zarada sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i slično) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, odnosno da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade. Zakon je dalje definisao da se pod zaradom smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim:

• primanja koja predstavljaju učestvovanja u raspodeli dobiti preduzeća u poslovnoj godini
• primanja koja se odnose na naknadu troškova za upotrebu sredstava rada zaposlenog za obavljanje poslova van prostorija poslodavca
• naknada troškova za odlazak i dolazak sa rada (putni trošak)
• naknada za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu (dnevnica)
• naknada za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu (terenski rad)
  otpremnina
• naknada troškova pogrebnih usluga
• naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja
• primanja po osnovu poklona za Božić i Novu godinu
• jubilarna nagrada
• solidarna pomoć

Prema citiranim zakonskim odredbama, nedvosmisleno je koja primanja se ne smatraju zaradom zaposlenog (sva gore pojedinačno pobrojana primanja ne smatraju se zaradom). Sve ono što zakon nije izuzeo iz pojma zarade samim tim se mora uzeti u obzir i prilikom obračuna osnovice za naknadu zarade tokom bolovanja, a to podrazumeva i sva primanja zaposlenog po osnovu privremene sprečenosti za rad (naknada zarade tokom bolovanja), naknada zarade tokom porodiljskog odsustva, naknada zarade tokom korišćenja godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i upšte sva druga primanja iz radnog odnosa koja Zakonom o radu nisu izuzeta iz pojma zarade.

Milan Predojević

Izvor: Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Evo kolika će vam biti plata kada ste na bolovanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ulaganja za starost i bolest odnosno zdravstvenu zaštitu čine većinu beneficija socijalne zaštite u svim državama članicama za koje su dostupni podaci. Druge kategorije uključivale su invaliditet, porodicu/decu, nezaposlenost, stanovanje i socijalnu isključenost.

Među zemljama članicama za koje su dostupne procene za 2020. godinu, bolovanje u socijalnoj zaštiti i izdaci za zdravstvo kao procenat BDP-a bili su najviši u Nemačkoj (11,2 odsto BDP-a), Francuskoj (10 odsto) i Belgiji (8,8 odsto), dok je najniža bila u Poljskoj (4,8 odsto), Estoniji (5,1 odsto), Litvaniji i Letoniji (obe 5,2 odsto).

Najveće povećanje bolovanja i zdravstvenih beneficija između 2019. i 2020. godine u zemljama članicama za koje su dostupne procene za 2020. godinu zabeleženo je na Kipru (2,2 procentna poena u udelu BDP-a). Kipar su pratili Belgija (1,3 odsto) i Češka (01,2 odsto). Jedina zemlja koja je zabeležila smanjenje bila je Poljska (0,3 odsto).

Kako navode u Eurostatu, ove informacije potiču iz ranih procena o izdacima za socijalnu zaštitu, koji su glavni pokazatelji evropskog sistema integrisane statistike socijalne zaštite (ESSPROS) i daju ih zemlje koje izveštavaju na dobrovoljnoj bazi.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Troškovi socijalne zaštite i bolovanja povećani u svim državama članicama EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemci su ranije imali plaćeno ukoliko su morali da budu u karantinu kada se vrate iz inostranstva ili ukoliko su bili u kontaktu sa nekim ko je zaražen koronavirusom.

Ministar zdravlja Nemačke Jens Špan je rekao da je ta odluka pravična i da će na snagu stupiti 1. novembra, te da svi koji žele imaju vremena da se vakcinišu.

Oni koji to ne budu želeli će morati da snose odgovornost i imaju finansijske troškove, rekao je Špan.

U Nemačkoj je do sada potpuno vakcinisano 63,4 odsto populacije. Tamošnja vlada je saopštila da je cilj da se imunizuje 75 odsto stanovništva kako bi se izbegao novi nagli porast broja zaraženih tokom zimskih meseci.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka će prestati da plaća bolovanje ljudima koji se nisu vakcinisali, a koji moraju u karantin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, dosadašnja praksa pokazuje veliku razliku u javnom i privatnom sektoru, ali i među privatnicima, kada je u pitanju njihovo „poimanje“ bolovanja tokom korone.

Posmatrajući javni sektor gotovo svi – firme, institucije, lokalne samouprave, fondovi i agencije, zaposlenima su bolovanje pokrivali u celosti, što znači da su im za 15 ili više dana odsustva srazmerno isplaćivali celu zaradu. Njima je, praktično, bolovanje bilo plaćeno 100 odsto.

S druge strane, u privatnom sektoru, praksa se tokom svih prethodnih meseci, ali i u momentima kada su korona brojke bile u „piku“, razlikovala i od javnog sektora, ali i od firme do firme. Tako smo imali situaciju da je veliki broj poslodavaca smanjivao platu tokom bolovanja zbog korone za 35 odsto. Istovremeno je bilo i onih koji zaradu nisu smanjivali i koji su to pravilo primenjivali na sve zaposlene. Interesantno je da je bilo i poslodavaca koji su o tome odlučivali posebno za svakog radnika.

Preporuka je samo preporuka

Bolovanje je, inače, regulisano Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, a kada je u pitanju korona i Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Što se tiče korone postoji i preporuka Vlade da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog korone isplaćuje cela plata. Ova preporuka je doneta u aprilu prošle godine i nije vremenski ograničena.

Tada je Vlada preporučila poslodavcima da promene svoja akta, a kako bi zaposlenima koji privremeno odsustvuju sa rada zbog kovida, mera izolacije ili samoizolacije, bila isplaćivana cela zarada.

„Zaključak Vlade kojim je regulisana ova preporuka je formalno i dalje na snazi, ali to je samo preporuka i ne predstavlja i obavezu za poslodavca. Poslodavci koji žele da zaposlenima nadoknađuju 100 odsto naknadu zarade za bolovanje u slučaju kovida, potrebno je da to propišu opštim aktom kod poslodavca – pravilnikom o radu, kolektivnim ugovorom kod poslodavca ili ugovorom o radu“, objasnila je za „Blic Biznis“ advokat Ksenija Ivetić Marlović, stručnjak za radno pravo.

U protivnom, kako je dodala, za bolovanje uzrokovano kovidom plaća se najmanje 65 odsto prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade.

Prema rečima Nebojše Atanackovića iz Unije poslodavaca Srbije, isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije nigde zvanično obavezujuća, ali je poslodavcu data ta mogućnost.

Izvor: Mondo, Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kolika će vam biti plata ako morate na bolovanje zbog Kovida-19? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njemu poslodavac ne mora da zna zbog koje je bolesti zaposleni na bolovanju.

U pogledu zaštite podataka o ličnosti ovo je dobar put, smatra poverenik.
Dešava se da kolegama, poznanicima, prijateljima bez ustezanja pričamo koje bolesti imamo ili smo ih imali, dok se u mnogim evropskim zemljama to smatra nepristojnim. Mnogo važnije od toga jeste kako se informacije o bolestima prosleđuju i čuvaju u trouglu između lekara, poslodavca i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Poverenik Milan Marinović, govoreći za RTS, podsetio je da je u aprilu ove godine ministar zdravlja doneo novi pravilnik u sistemu zdravstvene zaštite, što nije mnogo poznato – Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite.

„Pravilnik baca drugačije svetlo na današnju situaciju. Obrazac OZ6, tzv. doznaka za bolovanje, koji sadrži šifru bolesti, tj. dijagnozu, Pravilnikom je stavljen van snage. Novim pravilnikom, koji je ministar propisao, taj podatak ne treba da bude sadržan u obrascu“, objašnjava Marinović, koji kaže da sada zdravstvene ustanove u izveštaj upisuju uopšteniji razlog bolesti.

Na pitanje da li lekar sme da obrazloži detalje bolesti na doznakama, poverenik Marinović kaže da to, prema novom pravilniku, ne treba da radi ali se, kaže, stvara problem kod osiguranika zaposlenih. „Propisi neusaglašeni“

„Oni su između čekića i nakovanja. U domovima zdravlja dobijaju novi izveštaj o sprečenosti za rad koji ne sadrži dijagnozu koji se, kada se dostave poslodavcu, odnosno RFZO, za sada ne uvažavaju. Problem je što su propisi neusaglašeni“, ukazuje Marinović.

Zadiranje u privatnost građana

Gost Jutarnjeg programa kaže da podržava novi pravilnik, ali da je jedini način da se ova situacija razreši da se usklade medicinska ustanova, u kojoj lekar izdaje izveštaj, sa RFZO.

„Pošto je novim pravilnikom uvedena jedna velika novina – da se izveštaji izdaju elektronskim putem, većinski, ne vidim razlog da se direktno između zdravstvene ustanove i RFZO ne izvrši elektronska komunikacija, gde bi možda i mogla da bude obuhvaćena šifra bolesti, ali gde niko drugi ne bi mogao da pristupi tim podacima“, smatra Marinović.

Objašnjava i da je prethodni poverenik ukazivao da je podatak o šifri bolesti u medicinskom izveštaju suvišan i da je to preveliko zadiranje u privatnost građana.

„U pogledu zaštite podataka o ličnosti ovo je dobar put, koji ide i ka digitalizaciji. Kao poverenik ga pozdravljam“, ističe poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. „Zakon o zaštiti podataka još nije usklađen sa drugim zakonima“

Kazne za odavanje podataka građana

Govoreći o Zakonu o zaštitu podataka o ličnosti, Marinović kaže da još uvek nije usklađen sa drugim zakonima, koji u sebi sadrže povredu podataka građana.

„Rok je bio kraj prošle godine, ali to nije urađeno. Nadam se da će se Skupština uskoro sastati na tu temu i da će odrediti novi rok za usaglašavanje. To je ogroman posao“, dodaje.

Poverenik objašnjava i da je počeo rad radne grupe na izradi nacionalne strategije za zaštitu podataka o ličnosti od 2022. do 2029. godine, kao i da je ideja da se doradi postojeći zakon, ali i da se sa njim usaglase drugi zakoni.

Govoreći o kaznama za odavanje podataka građana, Marinović kaže da može biti kvalifikovan kao prekršaj ili krivično delo.

„Ukoliko to uradi neko ko nije službeno lice, tada je kazna niža, novčana i kazna zatvora do jedne godine, i to je krivično gonjenje po privatnoj tužbi. Ukoliko je to uradilo službeno lice u vršenju službene dužnosti, kazna je do tri godine zatvora i goni se po službenoj dužnosti“, zaključuje poverenik Milan Marinović.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Poslodavac ne mora da zna zbog koje je bolesti zaposleni na bolovanju се појављује прво на Biznis i Finansije.