Privrednike Srbije iznenadio je predlog Vlade da već od 1. oktobra za 8% budu uvećani specifični iznosi akcize, što će im biti još jedan u nizu troškova u vreme otežanih uslova poslovanja, kako bi se obezbedili dodatni prihodi ovogodišnjeg budžeta. Predlog rebalansa budžeta za 2023. godinu i Predlog izmena Zakona o akcizama Vlada je usvojila istovremeno 3. septembra, a Skupština je, dva dana kasnije, usvojila oba predloga zakona, bez rasprave.

Zakon o rebalansu budžeta previđa brojne rashode. Od 1. septembra povećavaju se plate 5,5% za zaposlene u prosveti, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite, medicinske sestre i tehničare. Biće povećane i penzije, takođe za 5,5%, a za roditelje dece do 16 godina obezbeđena je pomoć od po 10.000 dinara.

U rebalansom budžet uračunato je i dodatnih 23 milijarde dinara za kapitalne investicije, 34 milijarde dinara namenjeno je uvećanju subvencija u poljoprivredi, a više novca, 3,9 milijardi dinara, izdvojeno je i za retke bolesti i lečenje u inostranstvu.

Iako je prihod budžeta bio veći 60 milijardi od planiranog, u državnoj kasi očigledno nije bilo dovoljno para za iznenadno povećanje svih tih rashoda. Stoga je bio neophodan novi izvor prihoda, a izbor je pao na uvećanje akcize na naftne derivate, duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

Od povećanja akciza, pre svega, na derivate nafte i cigarete očekuje se prihod od oko četiri milijarde dinara, samo do kraja 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali je rebalans obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a nisu isključili ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

Vlasnici kamiona već kukaju

Vlasnik kompanije Point Group Int Zoran Drakulić izračunao je da će povećanje akciza dvostruko loše uticati na privredu, direktno i indirektno. „Izračunali smo da će našu kompaniju povećanje akciza za 8% na gorivo godišnje koštati 12.000 evra, bez dodatnih troškova zbog stravičnog rasta cena goriva koje je, osim u Grčkoj, jeftinije u svim zemljama iz okruženja“, kaže Drakulić za B&F.

Posredan negativan uticaj na poslovanje biće, kako je ocenio, skuplje usluge prevoza robe. „U moju kompaniju godišnje uđe i izađe 15.000 kamiona i vlasnici već kukaju i traže povećanje cene transporta. Pokušaćemo da to odložimo koliko je maksimalno moguće“, izjavljuje Drakulić.

Okvirno, taj trošak bi godišnje, prema njegovim rečima, mogao da iznosi 200.000 evra, ali to nije sve jer je najavljeno poskupljenje električne energije, iako je cena u poslednjih 20 meseci tri puta povećavana. Drakulić navodi da magavatsat plaća 138,80 evra, a ako se cena struje podigne za još 10% megavat će koštati skoro 150 evra, bez poreza na dodatu vrednost, što je cena na „evropskom nivou“.

Zašto privreda skupo plaća i prljavu energiju?

Druga nelogičnost sa cenom električne energije je da će biti izjednačena cene struje, dobijene iz prljavih, fosilnih goriva i iz obnovljivih izvora po fid-in tarifi, koju Point Group Int naplaćuje po 150,05 evra po megavatu. To, prema Drakulićevim rečima, nije normalno.

„Razumem da privreda plaća skupu zelenu energiju, ali ne razumem da toliko skupo plaćamo prljavu energiju zbog koje će se plaćati taksa zbog emitovanja ugljen-dioksida. Neka ministarka rudarstva i energetike objavi cenu struje, ja tvrdim da proizvedena iz uglja i hidrocentrale Đerdap ne može da košta više od 35 evra po megavatu. Neka kažu koliki je profit Elektroprivrede Srbije za poslednjih šest meseci“, poručuje Drakulić.

Naš sagovornik ističe da privreda u takvim uslovima teško posluje i da ukoliko marža nije bar 20%, „stvar je propala“. Drakulić navodi da njegova kompanija posluje sa profitom ispod 10%, cena peleta je u odnosu na prošlu godinu pala sa 290 evra po toni na 225 evra, odnosno 20%, a izgubljen je i deo inostranog tržišta zbog toga što je država prošle godine zabranila izvoz. Point Group Int je izvozio 15% peleta, a sada samo tri-četiri odsto, jer su ta tržišta našla nove dobavljače.

Osim toga, dodaje Drakulić, dosta peleta je sa falsifikovanom dokumentacijom, ta roba dolazi iz Belorusije i Rusije preko Turske sa turskom dokumentacijom, pa je velik pritisak crnog tržišta na legalno poslovanje. „Srbijašume nam ne isporučuju ugovorenu količinu drvne mase, pa radimo sa kapacitetom od 65%, a tada su troškovi veći. Sa svim tim problemima mogli smo da preživimo, ali sada se na to nadovezuju dodatni troškovi, povećane akcize, troškovi prevoza, poskupljenje naftnih derivata, struje. Sve će to uticati na cene naših proizvoda i pitanje je ko će od firmi preživeti, verovatno neke neće“, predviđa Drakulić.

Postajemo socijalna ustanova

Vlasnik špediterske firme Union šped Vladan Stojković kaže za B&F da će od povećanja akcize, što je ipak predvidiv trošak za poslovanje, veći udarac na finansije biti povećanje zarada. Iako njegovo preduzeće tri puta godišnje povećava plate, Stojković se žali da i pored toga ne može da zadrži radnike, a troškovi poslovanja su iz meseca u mesec sve veći.

„Povećanje akciza, koje nisu usklađivane prošle godine, realno nije veliki trošak, nerealne su cene rada. Narod sluša da prosečne plate rastu na 300 evra, 600 evra, 800 evra, 1.000 evra … i traži tolike pare“, priča Stojković za B&F. Prema njegovom mišljenju, nedostatak radne snage i nepredvidivost cene rada su najveći problem koji će se prevaliti na cenu robe ili usluge, što će „nekima biti skupo“.

Prosečna zarada u Union špedu je oko 80.000 dinara, ali i pored toga nedostaju radnici svih zanimanja, menadžeri, operativci, radnici u skladištima… „Ovih dana je došao radnik, hoće platu od 70.000 dinara, a kada ga pitamo šta zna, ništa ne zna. Postajemo socijalna ustanova, ne isplaćujemo zaradu, već onoliko koliko je potrebno da radnik živi“, žali se Stojković.

Union šped, prema njegovim rečima, još pozitivno posluje, uprkos raznim teškoćama. „U poslovanju ne smemo da budemo ni na nuli, ako dođemo na nulu moramo da smanjujemo troškove. Iako globalne okolnosti značajno diktiraju uslove poslovanja, nadam se da će firma preživeti, mada bi država mogla da bude malo fleksibilnija prema domaćim privrednicima“, ističe Stojković.

Pritisak na privredu će biti sve veći

Vlasnik firme Hemotehna za proizvodnju ambalaže Radovan Mijatović kaže za B&F da država umesto da smanjuje namete, svaki dan uvodi nove. Ističe da energenti stalno poskupljuju, cena nafte raste, poskupeo je gas i najavljeno povećanje cene električne energije, a da je sada na sve to povećana i akciza, što govori da stanje u budžetu nije dobro i da će pritisak na privredu biti sve veći. „Uslovi poslovanja postaju katastrofalni. Mislim da će se gasiti firme“, prognozira Mijatović.

Povećanje akcize podićiće, kako je rekao, troškove transporta, a poskupljenje električne energije, koju njegovo preduzeće troši u velikoj količini za proizvodnju, moglo bi da ga prisili da poveća cene njegovih proizvoda.

Za prevaljivanjem povećanih troškova na cene njihovih roba i usluga posegnuće verovatno većina privrednika, pa će se ispostaviti da Vlada nekim merama suzbija inflaciju, a drugima je podstiče.

Snažan pad inflacije tokom juna i jula nagoveštavao je, po oceni Fiskalnog saveta, mogućnost da inflacija do kraja ove godine bude spuštena na prosečnu međugodišnju vrednost od 12,5%, kako je predviđeno rebalansom budžeta. Povećanje akciza, poskupljenje gasa od 1. novembra i najavljeno poskupljenje električne energije usporiće njen pad i dostizanje tog zacrtanog nivoa, pa je realnije da će prosečna međugodišnja inflacija tokom 2023. biti bliža 13%, navode u Fiskalnom savetu.

Marica Vuković

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: WernerB, Pixabay

Чланак Privrednici o rebalansu republičkog budžeta: Ubi nas podrška države се појављује прво на Biznis i Finansije.

Planirani rast u 2024. je 3,5 odsto BDP, a inflacija je 4,9 odsto, te Savet ističe da domaći i strani činioci ukazuju da bi privredni rast mogao lako da bude nešto niži od toga i da je rast trebalo planirati na oko 2,5 do tri odsto, a inflaciju na 5,5 do šest odsto.

Kada je reč o deficitu, Savet je naveo da je on oko 1,7 milijardi evra, odnosno oko 2,2 odsto BDP, i to je i dalje visoko za Srbiju, jer bi prema fiskalnim pravilima trebalo da bude 1,5 odsto BDP.

Ističe se da su ipak napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, jer je planirani deficit niži od onog koji se predviđa u ovoj godini u visini od 2,8 odsto, a u 2024. planira se i dalje smanjenje javnog duga na 51,7 odsto BDP.

Naglašava se da će se izdvajanja za Elektroprivredu Srbije i Srbijagas u 2024. znatno smanjiti, a glavni razlog je povećanje cena gasa i električne energije u 2023. i poboljšanje bilansa novih preduzeća.

Dodaje se da se u narednoj godini više ne planiraju nove isplate jednokratnih i neselktivnih davanja stanovništvu.

Kako se navodi, rashodi za socijalne trasfere nisu dobro planirani, jer je za socijalne izdatke planirano 157 milijardi dinara, što je 2,5 milijarde više nego u 2023. godini, što nije dovoljno, ocenio je Savet.

Propust  u projekcijama za programe dečje zaštite

Glavni propust je napravljen u projekcijama za programe dečje zaštite, za koje će biti potrebno šest milijardi dinara više, dok je za boračko-invalidsku zaštitu i druga socijalna davanja moguće probijanje budžeta od dve do tri milijarde dinara.

Budžetom se planiraju velika izdvajanja za javne inesticije sa više od pet milijardi evra (6,9 odsto BDP), što je u načelu dobro, ali je Savet skrenuo pažnu na pitanje selekcije projekata, jer će se dobiti dobra mreža autoputeva, ali ne i infrastruktura u zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu.

Dodaje se i da se nastavlja sa rastom investicionih projekata koji se sprovode mimo standardne procedure i da se po posebnim procedurama sproveode projekti za puteve i pruge, poput puteva Preljina – Požega, Beograd – Sarajevo, Moravskog koridora, Fruškogorskog koridora i pruga Beograd – Budimpešta i Niš – Dimitrovgrad.

Savet je ocenio da planirane politike podsticaja poljoprivredne proizvodnje u narednoj godini nisu dovoljno jasne, jer su davanja za poljoprivredu gotovo ista kao u 2023. godini, ali sa drugačijom strukturom, a planirano je smanjenje direktnih davanja i izdvajanja za mere ruralnog razvoja.

„Vlada je ostala dužna da detaljnije objasni kako će se ostvariti planirano umanjenje direktnih podsticaja za poljoprivredu, tim pre što je u 2024. predviđeno da se podignu ograničenja za dobijanje podsticaja po hektaru sa 20 na 100 hektara“, naveo je Savet.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet: U budžetu za 2024. ne planiraju se isplate jednokratnih davanja stanovništvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Predloženi budžet je razvojni, što podrazumeva nastavak visokih ulaganja u kapitalne investicije, izgradnje auto-puteva, brzih pruga, škola, bolnica, politike povećanja plata i penzija, kao i izgradnje zemlje i zaštite životnog standarda građana“, navodi se u saopštenju.

Ovim predlogom predviđen je fiskalni deficit budžeta od 197 milijardi dinara, što je 2,2 odsto BDP i što je niže od planiranog deficita za ovu godinu, koji je rebalansom projektovan na 2,8 odsto BDP.
„Projektovana stopa privrednog rasta za 2024. godinu, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 3,5 odsto BDP. Javni dug sektora države projektovan je na 51,7 odsto BDP u 2024. godini, što je daleko ispod 60 odsto koliko je dozvoljeno sporazumom iz Mastrihta“, navodi Vlada.

Takođe, srednjoročni fiskalni okvir predviđa postepeno smanjenje deficita sektora države na nivo od 1,5 odsto BDP u 2026. godine i pad učešća javnog duga na 50 odsto BDP.

„Predlogom budžeta predviđeno je da, počev od 1. januara 2024. godine, penzije u Srbiji budu veće za 14,8 odsto, plate u javnom sektoru za 10 odsto, a minimalna zarada za 17,8 odsto“, navodi se u saopštenju.

Takođe, kako se teret povećanja minimalne zarade ne bi u potpunosti preneo na poslodavce, od 1. januara 2024. godine, kako se navodi, planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade za 15,1 odsto, sa 21.712 na 25.000 dinara.

Na nivou sektora države je za kapitalne investicije opredeljeno 598,8 milijardi dinara, odnosno 6,8 odsto BDP.

Premija za mleko 15, umesto 10 dinara

Na sednici je usvojen i izmenjen i dopunjen Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kojim se, između ostalog, predlaže povećanje maksimalne površine obrađenog poljoprivrednog zemljišta sa 20 na 100 hektara za koje može da se ostvari pravo za osnovne i proizvodno vezane podsticaje za biljnu proizvodnju.

Takođe, ovim izmenama povećan je minimalni iznos premije za mleko sa deset na 15 dinara, kao i minimalani iznos za osnovne podsticaje po površini biljne proizvodnje sa 6.000 dinara na 12.000 dinara.

Izmene Predloga zakona predviđaju i mogućnost da lice koje obrađuje poljoprivredno zemljište koje nije u njegovom vlasništvu, prijavi nadležnom ministarstvu katastarske parcele koje obrađuje, a koje nisu upisane u njegovom poljoprivrednom gazdinstvu.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Usvojen predlog budžeta za 2024.godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Budžetska stavka „smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora“ je sa 170 miliona smanjena na nešto više od 99 miliona dinara, a ni u oblasti otpada situacija nije pozitivnija.

„Integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima“ pretrpelo je smanjenje za više od 4,5 milijardi dinara, a ‘usluga izmeštanja i trajnog zbrinjavanja opasnog otpada’ sa 900 na 600 miliona dinara“, navodi se u saopštenju.

Ukupno smanjenje budžeta bilo bi još veće, da se novim rebalansom nisu povećale određene prihvatljive, ali i one manje prihvatljivije budžetske stavke, navodi Koalicija 27.

Pored povećanja budžeta za sanaciju i zatvaranje nesanitarnih deponija i za realizaciju projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom, iznos je povećan i za: podsticaje za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila sa 300.000.000 na 444.000.000 dinara, a identično povećanje odnosi se i na subvencije privatnim preduzećima.

„Uzimajući u obzir da ovakav tip automobila u Srbiji sebi može da priušti relativno mali broj ljudi, kao i da je njihov doprinos zagađenju vazduha neuporediv u odnosu na industriju i energetiku, Koalicija 27 smatra da postoje mnoge zabrinjavajuće i svrsishodnije oblasti, koje zahtevaju povećanje budžeta“.

Kaalicija navodi da „ne treba zanemariti ni to da se struja za ekološki „prihvatljiva“ vozila u Srbiji za sada najvećim delom dobija iz ekološki „neprihvatljivih“ izvora – sagorevanjem fosilnih goriva“.

Rebalans budžeta doneo je i potpuno brisanje određenih stavki iz dokumenta kao što je deo Zelena agenda – iz koga su u potpunosti izbačene stavke podrška projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u visini 50 miliona dinara, ali i edukativne aktivnosti u implementaciji Zelene agende u saradnji sa obrazovnim institucijama u visini 15 miliona.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Rebalansom budžet za životnu sredinu manji za 4 milijarde dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvuči kao daleko obećanje? U Leskovcu, ali i u brojnim drugim mestima u Srbiji, objasniće vam da uopšte nije neizvodljivo.

Upravo je Leskovac jedan od gradova koji su zahvaljujući Programu Exchange 6 i Stalnoj konferenciji gradova i opština unapredili rad svoje lokalne samouprave.

O tome nam priča Đorđe Stanković iz odeljenja za lokalni ekonomski razvoj Leskovca. On iz dugogodišnjeg radnog iskustva zna da proces izrade dokumenata u lokalnim samoupravama nikada nije lak. Potrebno je motivisati sve učesnike u tom procesu a nedoumice, sumnje u lične potencijale i kapacitete, kao i manjak znanja česte su prepreke ka dobrom planiranju.

„Svi mi kada mislimo o kapitalnim projektima postavljamo sebi pitanja jesmo li spremni za kapitalne projekte, ko ih realizuje, ko radi na njima, a ključna je ta podrška i to ohrabrivanje da naše ideje pretvorimo u neku realnost i da krenemo u realizaciju“ objašnjava Đorđe Stanković.

Pre nego što su preko programa Exchange 6, jednog od vidova podrške Evropske unije reformi javne uprave u Srbiji, dobili ekspertsku podršku za izradu plana, dodaje, radilo se dosta kampanjski.

„Nakon dobijanja podrške na mnogo efikasniji način došli smo do Plana kapitalnih investicija koji je višegodišnji i sadrži 23 projekta vezana za dugogodišnju realizaciju“.

Šta je to Leskovac promenio? Napravljen je Formular predloga projekta kapitalnih investicija, koji je omogućio da u izradu predloga budu uključeni mnogi nosioci projektnih aktivnosti – od Gradske uprave, preko javnih preduzeća do institucija čiji je osnivač grad.

Važan korak bilo je i uvođenje javne rasprave, a građanima je omogućeno da u Gradskom uslužnom centru predaju svoje predloge za projekte u svojim zajednicama. Nakon analize, svaki građanin dobio je povratnu informaciju o svom predlogu. Neki od njih ušli su i u plan kapitalnih investicija.

Sem Leskovca, Paket podrške za unapređenje planiranja i budžetiranja kapitalnih projekata dobile su i lokalne samouprave u Pirotu, Vranju, Požarevcu, Kragujevcu, Petrovcu na Mlavi, Sremskoj Mitrovici, Prijepolju i Aranđelovcu.

Program EU Exchange finansira Evropska unija u okviru nacionalnog Programa IPA 2019, uz saradnju sa Ministarstvom finansija i Republičkim sekretarijatom za javne politike. Implementacioni partner je Stalna konferencija gradova i opština ima ulogu implementacionog partnera.

Više informacija o tome šta nudi EU, ali i vaša lokalna samouprava, možete pronaći na sajtu www.eumogucnosti.rs.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

Чланак Budžet grada nije bauk: Kako su Leskovčani počeli da predlažu kapitalne investicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prva dva meseca ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od tri milijarde dinara, prihodi su ostvareni u iznosu od 280,7 milijardi dinara, a rashodi od 283,8 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 9,1 milijardu dinara, navedeno je u saopštenju. Tokom februara naplaćeni su prihodi u iznosu od 130,4 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 102,7 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 57 milijardi i akciza u iznosu od 19 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 9,8 milijardi dinara, a priliv donacija u februaru iznosio je 17,9 milijardi. Rashodi su izvršeni u iznosu od 139,6 milijardi dinara.

Rashodi za zaposlene, u februaru, su iznosili 33,4 milijardi dinara, kapitalni izdaci 25 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 18,4 milijardi dinara, a isplata kamata 17 milijardi dinara.
Na nivou opšte države u prva dva meseca je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 2,7 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 37,3 milijardi dinara.

Izvor: 24.sedam

Foto: Pixabay

Чланак U prva dva meseca 2023. godine deficit republičkog budžeta tri milijarde dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je u oceni Predloga zakona o budžetu Srbije na narednu godinu na Odboru za finansije Skupštine Srbije, rekao da je glavni izvor tog deficita u energetskom sektoru jer od 2,2 milijarde evra procena je da 1,2 milijarde potiče iz tog sektora.

„U okviru energetskog sektora deo krize je došao spolja, a deo, i to veliki deo, koji se odnosi na Elektroprivredu Srbije (EPS) je generisan, isključivo iznutra“, rekao je Petrović.

Dodao je da će sledeće godine građani Srbije značajan deo sredstava morati da odvoje za plaćanje zbog velike greške i nekompetentnog vođenja EPS-a.

Van energetike, kako je rekao, ostaje deficit od milijardu evra i to je prihvatljivo i iznosi 1,5 dosto BDP-a, što Srbija može da podnese.

Prihodi i rashodi budžeta su, prema njegovim rečima, konzervativno planirani i kada se isključi energetika, verovatno će se ostavariti taj deo deficita, a moguće i da će se ostvariti neke uštede.

 U budžetu nisu planirane neselektivne isplate za stanovništvo

Petrović je rekao da je apel Fiskalnog saveta da ako se ostvare uštede na tom delu budžeta da se koriste za smanjenje deficita i visokog javnog duga koji će na kraju godine iznositi 57 odsto BDP-a i relativno je visok.

Istakao je da je za pohvalu što, posle tri godine u budžetu nisu planirane neselektivne isplate za stanovništvo što je bila ekonomski i socijalno pogrešana mera.

Problem sa budžetom za 2023. godinu i rebalansom budžeta za 2022. godinu je, kako je rekao, netransparentnost.

U stavci, kako je rekao, izdaci za nabavku finansijske imovine, što su u osnovi krediti koji se daju, najviše javnim perduzećima, a taj izdatak je u normalnim vremenima bio pet do deset milijardi dinara, a u 2023. će iznostii 117 milijardi dinara (milijardu evra), znači deset puta su veći, ali za njih nisu data detaljna obrazloženja.

On je rekao da prema naznakama ministra finansija to bi moglo da predstavlja rezervu za energetiku, ali da je bilo potrebno tu informaciju dati detaljno u budžetu da bi se znalo koliko ide EPS-u, Srbijagasu i odakle potiču ti gubici.

U budžetu se, prema njegovim rečima, predviđa i izdavanje garancija od milijardu evra, što znači da Vlada daje garanciju državnim preduzećima da se zadužuju, pa nije jasno koliko će od tog iznosa biti iskorišćeno i kome će ići.

„Ako ide energetskim preduzećima treba dodati već predviđenoj 1,2 milijarde evra koja je već planirana za taj sektor“, rekao je Petrović.

Fiskalni savet podržava najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća

EPS je, kako je rekao, ove godine napravio gubitak od 680 miliona evra i verovatno će do kraja godine biti povećan na 900 miliona evra, a za sledeću godinu se procenjuje da će manjak biti 300 miliona evra zato što su povećane cene energenata, pa će deo one pokriti.

Pored tog manjka, prema njegovim rečima, verovatno ima još dodatnih troškaova kao što je za zakasnelo otvaranje rudnika, što je takođe bilo potrebno obrazložiti u budžetu.

Dodao je da Fiskalni savet podržava najavljeno restrukturiranje javnih preduzeća i istakao da će 2023. godine EPS početi da stvara profit, ali to neće značiti da je postao zdravo preduzeće.

„Bilo bi najopasnije tada stati i ne sprovesti restrukturiranje, što se tiče broja zaposlenih, preduzeća koja su naslonjena na EPS, javnih nabavki, krađe struje na mreži. Nešto slično se dogodilo 2013-2015. godine kada su liberalizobane cene za privredu i naglo porasli prihodi EPS-a i ona je poslovala pozitivno, ali to nije iskorišćeno za restrukturiranje, već se odlilo u plate, loše javne nabavke“, rekao je Petrović.

Gubici koji se vezuju za gas, prema njegovim rečima, potiču od rasta cena na svetskom tržištu, ali koliki mogu da budu zavise od politike vlade.

Gas mora da se plati

Korekcija cene gasa u Srbiji je, kako je rekao, nešto više od 20 odsto, a u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE) prethodne godine cena gasa za domaćinstva je porasla 80 odsto, a za privredu je uvećana dva puta.

„Tu nema velike mudrosti, gas mora da se plati samo se postavlja pitanje ko će to da uradi. Postoje dva načina, jedan je da gas kod nas plate oni koji ga troše i to se radi u CIE, drugi model je da plate svi poreski obveznici, znači i oni koji ga ne troše. Mislimo da troškove treba da podnesu oni koji ga troše“, rekao je Petrović.

Naveo je da nije tačno da bi se time ugrozila konkurentnost privrede Srbije, jer se ona takmiči sa preduzećima zemalja CIE gde je gas poskupeo dva puta u odnosu na prošlu godinu, a u Srbiji je cena porasla 20 odsto.

Neka domaća preduzeća, kako je rekao, kao bivša Železara Smederevo ostvarila je u 2022. godini profit od 200 miliona evra, a gas plaća 30 miliona evra, pa i kada bi se udvostručila cena gasa to bi bilo 60 miliona i još bi joj ostao visok profit.

Javne investicije su, po oceni Petrovića, budžetom značajno povećane i Fiskalni svet tu odluku podržava jer predsavljaju glavni polugu za pokretanje rasta.

Budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima

„Za javne investicije je 2017. godine data 1,1 milijarda evra, a u 2023. će se dati preko četiri milijarde evra, ali otvara se pitanje prioriteta. Sada kada se za to izdvaja četri milijarde evra potrebno je da poreski obveznici znaju zašto se neke investicije biraju. Za 2023. se smanjuju investicije za zdravstvo jer se završavaju obilaznice i koridori, smanjuju se izdvajanja za prugu ka Mađarskoj, a pojavljuju se stadioni, metro, novi most preko Save“, rekao je Petrović.

Dodao je da su invetsicije u zaštitu sredine, prečišćavanje voda, kanalizaciju i deponije nedovoljne iako su povećane i iznose 200 miliona evra, ali da treba da budu 400-500 miliona evra godišnje.

Petrović je rekao da budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima kako je tvrdila guvernerka Jorgovanka Tabaković jer se predviđa da će dug zemlje biti 56 odsto BDP-a do kraja godine, a fiskalna pravila predviđaju da ako je dug preko 55 odsto, deficit mora da bude 0,5 odsto.

Na negodovanje Tabaković da su zbog krize fiskalna pravila odložena, Petrović je rekao da budžet nije usklađen sa usvojenim fiskalnim pravilima čija je primena odložena do 2025. godine.

„Fiskalna pravila koja su usvojena i primenjivaće se od 2025. godine kažu da ako je dug veći od 55 odsto, deficit mora da bude 0,5 odsto, ovaj predlog budžeta predviđa dug 56 odsto BDP-a, a deficit od 3,3 odsto i budžet nije usklađen sa fiskalnim pravilima koja su usvojena, ali odložena“, rekao je Petrović.

Istakao je da će Srbija ove godine imati rast od 2,5 odsto, a zemlje CIE četiri odsto, pa da „ne treba gledati pojedinačno godine da bi se procenilo da li neko raste brže ili sporije“.

Poresko rasterećenje zarada

U Oceni Predloga Zakona o budžetu za 2023. godinu navedeno je da su povoljne planirane izmene poreske politike kroz imene Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o fiskalizaciji, Zakona o PDV-u, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Od tih promena zakona, kako je navedeno najvažnije su dve koje se odnose na poresko rasterećenje zarada i ublažavanje akcizne politike uslovima energetske krize i rastuće inflacije.

Fiskalno rasterećenje zarada u 2023. sprovešće se smanjenjem stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25 odsto na 24 odsto i povećanjem neoporezivog iznosa zarade sa 19.300 na 21.712 dinara. Tu promenu Fiskalni savet podržava, iako će ona dovesti do smanjenja javnih prihoda za oko 40 milijardi dinara jer vodi povećanju konkurentnosti domaće privrede i rastu zaposlenosti.

Nedovoljnu informativnost i transparentnost

Fiskalni savet je predložio da se u narednim godinama dalje poresko rasterećenje zarada nastavi, ali da se sprovodi uz snažnije povećanje progresivnosti.

Ističe se da predloženo uvođenje inovativnih rešenja za oporezivanje dohotka građana (koje se plaća samooporezivanjem) dovodi do daljeg usložnjavanja već preterano kompleksnog sistema.

„Preporučujemo da se, umesto ovakvih parcijalnih izmena, razmotri i sprovede korenita reforma kojom bi se uveo moderan sistem poreza na dohodak koji bi sve oblike prihoda tretirao na konzistentan i ujednačen način“, naveo je Fiskalni savet.

U oceni Završnog računa za prethodnu godinu Fiskalni savet je naveo da je dobro što se ustalila praksa usvajanja i objavljivanja Završnog računa, ali da bi taj dokument trebalo znatno da se unapredi, a glavne slabosti se odnose na njegovu nedovoljnu informativnost i transparentnost.

Izvor: Beta

Foto; Pixabay

Чланак Petrović: Planirani deficit budžeta Srbije za 2023. godinu od 264 milijarde dinara je visok се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema predlogu Zakona o budžetu za 2023. godinu, njihovi infrastrukturni poduhvati planirani su na čak 200 milijardi dinara. Najviše novca, četvrtina tog iznosa, trebalo bi da se uloži u izgradnju deonice Moravskog koridora Pojate – Preljina. Reč je o 50,6 milijardi dinara. Državna kasa na sve kapitalne projekte planira da potroši oko 427 milijardi dinara.

Drugi po vrednosti plan Ministarstva saobraćaja je rekonstrukcija mađarsko-srpske železnice. Sledeće godine bi u produžetak brze pruge trebalo da se uloži 25 milijardi dinara. Nastavak radova na auto-putu „Miloš Veliki“ trebalo bi da odnese oko 19,3 milijarde dinara. Reč je o deonici „Preljina – Požega.
Za izgradnju saobraćajnice Šabac – Loznica nadležni su odvojili 13,3 milijarde dinara. Skoro isto toliko novca je odvojeno i za Projekat izgradnje komunalne, kanalizacione, infrastrukture i infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Srbiji.

Izgradnja beogradske obilaznice na deo od mosta preko reke Save kod Ostružnice do Bubanj potoka, a reč je o sektorima 4, 5 i 6, koštaće dogodine 11,2 milijarde dinara. U planu Ministarstva saobraćaja, i to sa 10,6 milijardi dinara, upisana je i brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma. Brza saobraćajnica od petlje Požarevac do Golupca će se raditi do iznosa od 9,3 milijarde dinara. Nastavlja se gradnja auto-puta Beograd – Sarajevo. Naredne godine će se u ovaj poduhvat uložiti nepunih devet milijardi dinara.

Sredstva za novi most

Spisak kapitalnih saobraćajnih i infrastrukturnih projketa je podugačak. Tu je i izgradnja brze saobraćajnice od Iverka do Lajkovca. Za to su planirane 5,4 milijarde dinara. Izgradnja novog mosta preko reke Save u Beogradu će sledeće godine budžet koštati 4,4 milijarde dinara. Skoro identičan iznos je planiran i za rekonstrukciju železničke pruge Niš – Dimitrovgrad.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Najveći novac iz budžeta za narednu godinu izdvojen za kapitalne projekte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.592,8 milijardi dinara, a neporeski u iznosu 200,1 milijardu dinara, uključujući i sopstvene prihode indirektnih budžetskih korisnika, saopšteno je iz vlade.

U strukturi ukupnih prihoda, poreski prihodi iznose 86,4 odsto, dok neporeski prihodi iznose 10,9 odsto ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije.

Ostatak čine donacije u iznosu od 50,5 milijardi dinara, što je 2,7 odsto ukupnih prihoda.

Predlogom budžeta za 2023. godinu predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 2.107,4 milijarde dinara.

Procenjeni nivo javnog duga na nivou opšte države smanjuje se i do kraja 2023. godine zadržava na nivou od 56,1 odsto BDP.

Takođe, očekuje se da sledeće godine srpska privreda ostvari rast od 2,5 odsto.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Vlada usvojila budžet za 2023.godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na rashodnoj strani budžeta uračunato je 1,3 milijarde evra potrošenih na uvoz gasa i struje u ovoj godini.

Međutim, to nije celokupna slika troška katastrofalnog upravljanja EPS-om i politike držanja niže prodajne cene gasa od one po kojoj se nabavlja.

Vratile se garancije države

U budžet su se opet u značajnijem iznosu vratile garancije države za kredite javnim preduzećima koje su bile jedan od ključnih kanala za uništavanje javnih finansija tokom svetske finansijske krize od 2008. do 2012. godine.

U ovom rebalansu budžeta prostor za garancije je povećan sa prvobitno planiranih 24 milijarde dinara (oko 200 miliona evra) na čak 102 milijarde dinara što je oko 860 miliona evra.

U obrazloženju zakona o izmenama zakona o budžetu navodi se da je razlog „otklanjanje posledica vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili prouzrokuju štetu većih razmera“.

Država je već garantovala jedan kredit Srbijagasu ove godine od 200 miliona evra.

Kako je Fiskalni savet u oceni rebalansa upozorio, nije isključeno da će to da ponovi ili da mehanizam bude primenjen na EPS.

“Dosadašnja praksa bila je da ove kredite vraća država, pa bi i ove transakcije – ako se dogode–iako ne povećavaju odmah deficit, trebalo uključiti u trošak energetskih javnih preduzeća”, zaključuju oni.

Garancije su bile toliki problem u kreiranju javnog duga da je tadašnji ministar finansija Dušan Vujović uveo zabranu davanja garancija javnim preduzećima za finansiranje tekućeg polsovanja, a 2015. godine je u Zakon o javnom dugu ubačen član po kom država može dati garancije za kredite javnim preduzećima samo za kapitalne investicije.

Gomilanje obaveza po osnovu garancija započeto je 2011. godine. Do tada je država garantovala za kredite javnim preduzećima za infrastrukturne projekte.

Vlada Srbije  otpisuje celokupan dug Srbijagasa

Međutim, od 2011. godine sve češći razlog za zaduživanje javnih preduzeća postaje likvidnost, odnosno isplata plata i dobavljača.

Razlog zašto je povećano davanje garancija baš tada je to što su 2010. godine uspostavljena fiskalna pravila. Ona su stavljala limite da javni dug neće biti veći od 45 odsto BDP-a, kao i da će se u srednjem roku ići na deficit budžeta od jedan odsto BDP-a.

Način kako umesto subvencija koja odmah povećavaju deficit ipak finansirati javna preduzeća da se to ne odrazi odmah na budžet bile su garancije za kredite.

U budžetu za 2010. godinu za otplatu duga po garancija plaćeno je oko 70 miliona evra, da bi već u 2014. godini to stiglo do 430 miliona evra.

Ukupno stanje garantovanog duga na kraju 2012. godine iznosilo je više od dve milijarde evra.

Država je garantovala za kredite Putevima Srbije, Srbijagasu, Železnicama, EPS-u, pa i Fijatu.

Po pravilu javna preduzeća bi se zadužila kod banaka uz garanciju države i čak ne bi imala ni nameru da ih vrate.

Kada bi krediti dospeli banke bi se obratile državi i ona je preuzimala otplatu kredita.
Formalno, prema Zakonu o javnom dugu država ima pravo da naplati sve troškove, glavnicu i kamatu, od javnog preduzeća.

Međutim u praksi se dešava ono što se desilo 2019. godine kada je Vlada Srbije donela zaključak po kome otpisuje celokupan dug Srbijagasa od čak 1,2 milijarde evra.

Za sada javni dug Srbije nije zabrinjavajući i iznosi 53,7 odsto BDP-a, ali ako pogledamo i na kraju 2012. godine bio je još manji i iznosio 52,9 odsto BDP-a.

Međutim, obaveze preuzete u tom periodu doprinele su da se javni dug narednih godina popne na preko 70 odsto BDP-a.

U prethodnoj krizi imali smo priliku da naučimo lekciju na teži način, a videćemo u narednoj krizi da li je lekcija zaista i naučena.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Šta su državne garancije i kako utiču na javni dug? се појављује прво на Biznis i Finansije.