Fiskalni savet ocenio je danas da u budžetu za 2024. socijalna davanja nisu dobro planirana, da se planiraju veliki izdaci za investicije i da je opreznije trebalo planirati rast BDP-a i inflacije.
Planirani rast u 2024. je 3,5 odsto BDP, a inflacija je 4,9 odsto, te Savet ističe da domaći i strani činioci ukazuju da bi privredni rast mogao lako da bude nešto niži od toga i da je rast trebalo planirati na oko 2,5 do tri odsto, a inflaciju na 5,5 do šest odsto.
Kada je reč o deficitu, Savet je naveo da je on oko 1,7 milijardi evra, odnosno oko 2,2 odsto BDP, i to je i dalje visoko za Srbiju, jer bi prema fiskalnim pravilima trebalo da bude 1,5 odsto BDP.
Ističe se da su ipak napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, jer je planirani deficit niži od onog koji se predviđa u ovoj godini u visini od 2,8 odsto, a u 2024. planira se i dalje smanjenje javnog duga na 51,7 odsto BDP.
Naglašava se da će se izdvajanja za Elektroprivredu Srbije i Srbijagas u 2024. znatno smanjiti, a glavni razlog je povećanje cena gasa i električne energije u 2023. i poboljšanje bilansa novih preduzeća.
Dodaje se da se u narednoj godini više ne planiraju nove isplate jednokratnih i neselktivnih davanja stanovništvu.
Kako se navodi, rashodi za socijalne trasfere nisu dobro planirani, jer je za socijalne izdatke planirano 157 milijardi dinara, što je 2,5 milijarde više nego u 2023. godini, što nije dovoljno, ocenio je Savet.
Propust u projekcijama za programe dečje zaštite
Glavni propust je napravljen u projekcijama za programe dečje zaštite, za koje će biti potrebno šest milijardi dinara više, dok je za boračko-invalidsku zaštitu i druga socijalna davanja moguće probijanje budžeta od dve do tri milijarde dinara.
Budžetom se planiraju velika izdvajanja za javne inesticije sa više od pet milijardi evra (6,9 odsto BDP), što je u načelu dobro, ali je Savet skrenuo pažnu na pitanje selekcije projekata, jer će se dobiti dobra mreža autoputeva, ali ne i infrastruktura u zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu.
Dodaje se i da se nastavlja sa rastom investicionih projekata koji se sprovode mimo standardne procedure i da se po posebnim procedurama sproveode projekti za puteve i pruge, poput puteva Preljina – Požega, Beograd – Sarajevo, Moravskog koridora, Fruškogorskog koridora i pruga Beograd – Budimpešta i Niš – Dimitrovgrad.
Savet je ocenio da planirane politike podsticaja poljoprivredne proizvodnje u narednoj godini nisu dovoljno jasne, jer su davanja za poljoprivredu gotovo ista kao u 2023. godini, ali sa drugačijom strukturom, a planirano je smanjenje direktnih davanja i izdvajanja za mere ruralnog razvoja.
„Vlada je ostala dužna da detaljnije objasni kako će se ostvariti planirano umanjenje direktnih podsticaja za poljoprivredu, tim pre što je u 2024. predviđeno da se podignu ograničenja za dobijanje podsticaja po hektaru sa 20 na 100 hektara“, naveo je Savet.
Izvor: Fonet
Foto: Pixabay