Naime, Bugarska je u petak uvela porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije za treće zemlje. Uredba koja je stupila na snagu odmah uvodi taksu od 10,76 dolara za 100 kubnih metara ruskog prirodnog gasa koji se isporučuje kroz teritoriju te zemlje.

Potrošači u Srbiji se ruskim prirodnim gasom snabdevaju upravo preko teritorije Bugarske, koji se transportuje gasovodom “Turski tok”, što znači da bi se nova prilično “paprena” taksa naplaćivala i našoj zemlji za “plavi energent” koji Javno preduzeće “Srbijagas” kupuje od ruskog državnog giganta Gasproma.

Rast cene opteretiće i privredu

Podsećanja radi, shodno sporazumu koji je Srbija sklopila sa Međunarodnim monetarnim fondom zarad dobijanja kredita, Beograd je preuzeo obavezu o etapnom povećanju maloprodajnih cena gasa. Najnovije poskupljenje će uslediti 1. novembra u iznosu i iznosiće 10 odsto. To znači da će za koju nedelju gas koštati 5,02 dinara po kilovat-satu sa porezima i taksama. Reč je o značajnom poskupljenju koje u uslovima globalne ekonomske krize i visoke stope inflacije predstavlja udar na kućni budžet potrošača.

Međutim, zahvaljujući težnji poslaničke većine u bugarskom parlamentu da se uspostavljanjem nove takse inkasira prihod od 1,2 milijarde evra i tako isplati izgradnja gasovoda “Balkanski tok” za samo godinu dana potrošači u Srbiji se mogu suočiti sa dodatnim i znatno većim cenama gasa.

Poseban problem predstavlja to što bi novi rast cena opteretio poslovanje privrede koja taj energent koristi u svom procesu proizvodnje što bi bez sumnje izazvalo povećanje cena njenih proizvoda.

Izvor: Danas

Foto: 12019, Pixabay

Чланак Gas u Srbiji poskupljuje prvo 10% zbog MMF-a, a potom i zbog Bugarske između 10 i 20% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bugarska, osim što je korisnica ruskog gasa, služi i kao tranzitna zemlja za njega. On putuje od turske do srpske granice kroz Balkanski tok, čiji deo je i Bugarska. Rusija više nije u poziciji da za tranzit plaća u dolarima već u tu svrhu mora da koristi rublje, koje mnogim njenim saradnicima ne odgovaraju.

Zato se u Mađarskoj i Bugarskoj sve više govori o tome da bi ove zemlje mogle obustaviti tranzit ruskog gasa, što bi moglo dovesti do obustavljanja snabdevanja Srbije ovim energentom. Ipak, stručnjaci se nadaju da će se naša dva suseda ipak dogovoriti sa Gaspromom o načinu plaćanja.

Međutim, što se tiče njihovih energetskih potreba situacija je nešto drugačija. Bugarska neće obnoviti ugovor sa Rusijom o snabdevanju gasom koji ističe 2022. Prema rečima njenog rukovodstva, ova zemlja je u pregovorima sa grčkim i turskim vlastima o korišćenju postojeće energetske infrastrukture za upotrebu LNG-a, kao i sa azerbejdžanskim vlastima od koje bi trebalo da dobavlja veće količine ovog energenta.

Bugarska se nada da će joj u ovome pomoći i iskustva EU koja se takođe sve više okreće tečnom prirodnom gasu (LNG) kako bi smanjila svoju energetsku zavisnost od Rusije.

Foto: Pixabay

Чланак Bugarska odustaje od ruskog gasa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, Evropska centralna banka (ECB) saopštila je da su na zahtev hrvatskih vlasti institucije EU odlučile da uključe hrvatsku kunu u tzv. Exchange Rate Mehcanisam (ERM 2), što je svojevrsna valutna čekaonica za evro.

Nakon konsultacija Komisije, Ekonomskog i Finansijskog komiteta, odlučeno je da srednji kurs kune za evro bude 7,53450 kuna.

U odnosu na taj kurs, a sve dok evro ne bude zvanična valuta, biće dopušten pad ili rast kursa kune od najviše 15 odsto, piše Jutarnji list.

Ovo takođe znači i da će Evropska centralna banka sprovesti superviziju rada hrvatskih banaka.

I Bugarska “na čekanju”

Bugarska je takođe “na čekanju” za uvođenje evra. Ova zemlja je primljena u EU 2007. godine, gde se i dalje smatra jednom od najsiromašnijih članica.

Međutim, ERM 2 mehanizam je sada prihvatio zahtev Bugarske za pokretanje uvođenja nove valute, i odredio vrednost da vrednost evra bude 1,9 leva.

Ipak, to se neće desiti preko noći. Potrebno je da prođu bar dve godine pred započinjanje praktičnih priprema za pristup monetarnoj uniji. Posle ovog perioda, dvema zemljama biće potrebno bar još godinu dana za pripremu za uvođenje evra. To znači da Hrvatska i Bugarska novu valutu mogu dobiti tek 2023. godine. Za to vreme moraće da vode odgovornu ekonomsku politiku, da ispune uslove za članstvo ali i da imaju stabilan kurs.

Ovo je inače prvi pokušaj proširenja evrozone u poslednjih pet godina.

Foto: klimkin, Pixabay

Чланак Hrvatska i Bugarska pokrenule postupak uvođenja evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bugarskim potrošačima će cena gasa biti snižena za isto toliko, najavila je bugarska kompanija, sa 22 evra na 14 evra.

Dogovor će biti antidatiran na avgust 2019. godine što znači da će Bulgargaz vratiti svojim potrošačima oko 150 miliona leva (76,7 miliona evra).

Bugarska je inače osma istočnoevropska zemlja koja je sa ruskom kompanijom dogovorila sniženje cene gasa.

Da podsetimo, Gasprom je nedavno, posle sedmogodišnjeg antimonopolskog spora, postigao dogovor sa zvaničnim Briselom da ne plati visoku kaznu zbog svog načina poslovanja ukoliko prihvati neka evropska pravila ponašanja. Jedno od njih je upravo postizanje boljih dogovora sa zemljama uvoznicama gasa.

Чланак Gasprom Bugarskoj snizio cenu gasa za 40 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U želji za poslom i pristojnijem životu u nekoj od zemalja EU, pravom na besplatno studiranje i stipendiranje u Bugarskoj, olakšicama pri lečenju ili brojnim pogodnostima koje im pruža papir koji otvara vrata EU, stanovnici južne Srbije pokušavaju da „postanu“ Bugari.

Veliku zainteresovanost za pasoš susedne zemlje zato što je po atraktivnosti daleko ispred srpskog, potvrđuje i Darko Anačkov, predsednik Bugarsko-srpskog centra u Vranju koji od nedavno ima i mogućnost pružanja konzulskih usluga.

Prema rečima Anačkova, osim onih koji se interesuju za dobijanje bugarskog pasoša, ima i mladih koji žele da besplatno studiraju u Bugarskoj.

Besplatno studiranje je od skoro moguće. Studenti uz sve povoljnosti dobijaju i 120 evra mesečnu stipendiju u prvoj godini. Građani su zainteresovani za bugarski pasoš jer im daje brojne pogodnosti, a po atraktivnosti je daleko ispred srpskog, kaže Anačkov.

Razlog onih koji podnose molbu za dokazivanje bugarskog državljanstva je uglavnom bolji život u nekoj od zemalja Evropske unije, a procedura se razlikuje od slučaja i zna da potraje i po par godina.

Moj otac već ima bugarsko državljanstvo, tako da meni to dosta olakšava stvari, ali sam morala da prolazim kroz intervjue i čekam izvesno vreme. Ovde je jako teško živeti normalno i zarađivati pristojno. Politika je uplela prste u skoro sve sfere naših života. Sa bugarskim pasošem ću imati priliku za pristojan život u nekoj od zemalja EU, priča jedna Vranjanka.
Ona je u proceduri za dobijanje državljanstva, kaže, skoro dve godine, uz to što nije morala da dokazuje da ima bugarsko poreklo, dok je njen otac čekao oko pet godina.

Prema njenim rečima, samo troškovi oko prevoda dokumentacije i putovanja iznesu i više od 500 evra.

Prema podacima Bugarsko-srpskog centra u Vranju, trenutno ima oko desetak ljudi koji su zainteresovani za dobijanje bugarskog pasoša.

I automobile kupuju u Bugarskoj

Jedan Piroćanac na bugarski pasoš čeka duže od četiri godine, a u taj proces je krenuo direktno preko ministarstava u Bugarskoj. Očekuje da ove godine konačno dobije pasoš zemlje EU.

Posao je jasan razlog i odlazak iz zemlje, a ljudima koji ostanu u Srbiji olakšava i kupovinu automobila. Manja cena registracije, manji porezi. Auto se registruje u Bugarskoj i najmanje 500 evra manje košta kupovina zbog carine, objašnjava Piroćanac za Južne vesti.

Zato se na ulicama Pirota i Dimitrovgrada sve češće mogu videti automobili sa bugarskim registracijama.

Pogodnost dvojnog državljanstva obilato koriste i Dimitrovgrađani, a po nekim procenama, zbog posla više od 300 građana svakodnevno ide u susednu zemlju.

Prema poslednjem popisu, Dimitrovgrad i Bosilegrad su jedine opštine u Srbiji sa većinskim bugarskim stanovništvom.

Izvor: BizLife, Južne Vesti

Чланак Sve više Srba hoće da budu Bugari се појављује прво на Biznis i Finansije.