Do sada je u Švajcarskoj podneto 2767 kaznenih prijava zbog moguće ili stvarne zloupotrebe kredita za Covid-19. Ukupni iznos prevara mogao bi dostići oko 307 miliona franaka, potvrdio je švajcarski Državni sekretarijat za privredna pitanja (SECO).

Od 2767 postupaka, 708 je zatvoreno, dok se 2059 prijava o zloupotrebama još uvek proverava. Iznos prevara u postupcima koji su okončani iznosi 59,3 miliona, a u onima koji su još otvoreni 247,5 miliona franaka.

Covid kredit uzelo 138.000 preduzeća

Tokom pandemije korona virusa, švajcarska vlada je da bi smanjila rizik od propasti poduzeća, izdvojila oko 17 milijardi franaka za Covid kredite između 26. marta i 31. jula 2020. godine.

Konfederacija je propisala uslove koje su kompanije morale da ispune da bi konkurisale za Covid kredit, kao i maksimalan iznos pozajmice. U programu dodele ovih kredita učestvovalo je 125 banaka, koje su odobrile pozajmica za 138.000 preduzeća.

Banke odobravale kredite preduzećima u likvidaciji

U slučajevima u kojima su dokazane prevare, najveći broj firmi je dostavio lažne podatke o prometu, a deo njih je već bio u stečaju ili likvidaciju kada su podnele prijavu za pozajmicu. Primera radi, vlasnica jednog frizerskog salona je navela da ima promet od 4,7 miliona franaka, što je sto puta više od stvarnog prometa koji ostvaruje njen salon.

Pre nekoliko dana, na aerodromu u Cirihu je uhapšen preduzetnik koji je pokušao da pobegne iz zemlje, jer je optužen za zloupotrebu Covid kredita u iznosu od skoro 300.000 franaka.

Foto: Pixabay

Чланак Prevare sa Covid kreditima u Švajcarskoj bi mogle dostići 307 miliona franaka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Upravo iz ovih razloga, populacijama pacijenata sa faktorima rizika je neophodna edukacija i pravovremena informacija o značaju njihovog zdravstvenog stanja i postupcima koje trebaju preduzeti.2,3 Javno zdravstvena kampanja „ŽIVETI S COVID-19“ ima upravo cilj da podigne svest u javnosti o značaju faktora rizika kod određenih grupa pacijenata, vezanih za tešku formu bolesti COVID-19.

Grupi visokorizičnih pacijenata pripadaju starije osobe i osobe sa hroničnim bolestima, kao i pacijenti sa imunološkim poremećajima, kod kojih je rizik za progresiju bolesti u tešku formu i loš ishod lečenja veći.3,4 Procena je da od ukupnog svetskog stanovništva oko 22% čine pacijenti sa visokim rizikom, dok u Srbiji oko 30%, odnosno da više od 2 miliona građana Srbije spada u visokorizičnu grupu.1 Osnovna poruka ovogodišnje kampanje je „COVID-19 ne bira“ i zato je za osobe sa faktorima rizika važno da prepoznaju značaj pravovremenog testiranja i ranog postavljanja dijagnoze, kao i pravovremenog uvođenja adekvatne terapije, čime se može sprečiti hospitalizacija i smrtni ishod.3,5

„Broj pacijenata sa visokim rizikom u Srbiji iznosi nekoliko hiljada, a oni su svakodnevno izloženi riziku od infekcije virusom SARS-CoV-2. Osobe sa teškim imunološkim poremećajima, transplantirani pacijenti i pacijenti sa aktivnim malignim oboljenjima kao i autoimunim bolestima su jedne od najrizičnijih grupa pacijenata“, izjavio je prof. dr Goran Stevanović, infektolog, Direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije (UKCS) i dodao, da posebno kod imunokompromitovanih bolesnika virusna faza COVID-19 može mnogo duže trajati što može olakšati nastanak novih varijanti SARS-CoV-2 virusa.6,7

Riziku od teške forme bolesti COVID-19 izloženi su i pacijenti sa dijabetesom, hipertenzijom kardiovaskularnim bolestima, kao i osobe sa prekomernom telesnom težinom.3,4

„Većina ljudi mišljenja je da COVID-a 19 praktično više nema, ili da corona virus izaziva samo blage forme bolesti. Za većinu pacijenata simptomi i sam tok bolesti može proći kao blaga ili srednje teška klinička slika ali SARS-CoV-2 virus i dalje izaziva teške forme ove bolesti, posebno kod pacijenata sa komorbiditetima, starijim osobama kao i kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom,“ rekla je dr sci. med. Vesna Mioljević, naučni saradnik, epidemiolog, direktor Službe za bolničku epidemiologiju, UKCS. Dr Mioljević naglašava da je od izuzetnog značaja svest da je virus i dalje medju nama i da pacijenti koji pripadaju rizičnim grupama za infekciju koju uzrokuje virus SARS-CoV-2 i nastanak bolesti COVID-19 moraju biti upoznati sa mogućim posledicama ove infekcije, ali istovremeno i o načinima prevencije ove bolesti a to je pre svega vakcinacija.

Mnogi ljudi do sada nisu prepoznati kao visokorizični ili nisu svesni postojanja faktora rizika zbog čega je potrebno da budu oprezni i provere svoje zdravstveno stanje kod izabranog lekara i informišu se o faktorima rizika.2,3

„Izabrani lekari imaju najbolji uvid u zdravstveno stanje svojih pacijenata, poznate su nam hronične bolesti i porodične anamneze, zato i možemo dati potupunu informaciju i savet pacijentima sa npr. povećanom telesnom težinom, dijabetesom ili visokim krvnim pritiskom o značaju ovih faktora rizika za progresiju u tešku formu bolesti COVID-19, jer mnogi pacijenti nisu svesni toga“, izjavila je prim. dr med. Dragana Trifunović-Balanović, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.

Odgovorno ponašanje i pridržavanje svih epidemiloških mera koje propisuje Ministarstvo zdravlja Republike Srbije i dalje su najvažnije za suzbijanje pandemije.8 Osim toga, važno je informisanje i edukovanje građana o faktorima rizika, posebno rizičnih grupa da se u slučaju pojave simptoma i/ili pozitivnog testa odmah jave lekaru.2,3 Značaj pravovremenog testiranja, rane dijagnoze i pravovremene terapije, predstavlja glavnu poruku kampanje, jer se na ovaj način mogu sprečiti moguće komplikacije, hospitalizacija i spasiti životi.

Чланак Kampanja ŽIVETI S COVID-19 posvećena rizičnim grupama pacijenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživanja su pokazala da su, u periodu nakon proglašenja pandemije, zdravstvene ustanove pribegavale manje transparentnom pregovaračkom postupku javnih nabavki bez objavljivanja javnog poziva, a povećana je i učestalost postupaka sa jednim ponuđačem. Takođe, primećeno je da su neke ustanove tokom jedne godine sprovodile više postupaka nabavke za jedan predmet, te da da su cene pribavljenih dobara značajno varirale među nabavkama različitih ustanova.

Potreba zdravstvenih ustanova za medicinskim kiseonikom, pulsnim oksimetrima i rendgen (RTG) filmovima značajno se uvećala usled pandemije SARS-CoV-2, s obzirom da je u ustanovama primarne, sekundarne i tercijarne zdravstvene zaštite bilo mnogo više pacijenata kojima je bilo potrebno meriti nivo kiseonika, snimati pluća ili dati terapiju u vidu kiseoničke potpore. Imajući to u vidu, povećanje obima nabavki ovih dobara od strane ustanova svih nivoa zdravstvene zaštite bilo je u potpunosti opravdano. Međutim, utisak je da su neke zdravstvene ustanove iskoristile vanredne okolnosti kako bi zaobišle odredbe Zakona o javnim nabavkama.

Tako, u slučaju nabavki medicinskog kiseonika, zdravstvene ustanove su pribegavale pregovaračkom postupku bez javnog poziva, oslanjajući se na izuzetak Zakona o javnim nabavkama koji predviđa da za ovakve postupke naručilac mora svoju odluku obrazložiti Kancelariji za javne nabavke, osim ukoliko se radi o situaciji koja ugrožava zdravlje i život ljudi. Međutim, pozivanje na članove koji isključuju usvajanje mišljenja Kancelarije za javne nabavke moglo je biti opravdano tokom 2020. godine jer se nisu mogle predvideti potrebe za pacijente zaražene virusom SARS-CoV-2, ali ne i tokom 2021. kada su povećane potrebe mogle da se očekuju. Sličan je nalaz i u vezi postupaka javnih nabavki RTG filmova, gde su najviše zastupljeni pregovarački postupci bez objavljivanja javnog poziva.

Kada je u pitanju sprovođenje postupka javne nabavke medicinskog kiseonika, uočena je još jedna nepravilnost, a to je da su naručioci tokom godine sprovodili više postupaka za isti predmet javne nabavke i pored toga što je u planu predviđena jedna nabavka za definisanu procenjenu vrednost. Konačno, razmatrajući ponude i zaključene ugovore zaključuje se da u postupcima javnih nabavki medicinskih gasova nije zadovoljen kriterijum konkurencije ni u najmanjoj meri jer su se ugovori zaključivali uvek sa jednim ponuđačem, ali je i u svim analiziranim postupcima nabavke medicinskih gasova naručiocu dostavljena samo jedna ponuda od istog ponuđača.

Kada su u pitanju pulsni oksimetri, najveći uočen problem je formiranje cena – podaci ukazuju da su razlike između procenje vrednosti i ugovorene cene veće od 50%, a da cene po jednom komadu nabavljenih oskimetara od strane različitih ustanova variraju od 1.700,00 do 130.000,00 dinara.

Navedeni podaci, dostupni na sajtu Partnera Srbija, zabrinjavaju jer direktno ukazuju da se najveći deo novca namenjenog za nabavku medicinske opreme troši kroz postupke koji nisu dovoljno transparentni zbog čega je teže preispitati opravdanost i zakonitost sprovedenih nabavki. Iz tog razloga je potrebno veće učešće nadležnih institucija (Kancelarije za javne nabavke, Republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Komisije za zaštitu konkurencije), ali i veća kontrola postupaka javnih nabavki od strane javnosti i građana, kako se vanredne situacije, kao što je pandemija virusa SARS-CoV-2, ne bi zloupotrebljavale.

Чланак Nepravilnosti u javnim nabavkama zdravstvenih ustanova tokom pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tada je, srećom, uz uplaćenih oko 10 evra, bilo pokriveno lečenje u vrednosti od nekoliko desetina hiljada evra, porođaj, boravak u bolnici, čak i boravak bebe u inkubatoru. Povratak u Srbiju nije bio moguć dva meseca, pa su osiguranici morali da doplate i preko osigurane sume, ali ih je to znatno manje koštalo nego da su putovali bez osiguranja.

Osiguranja za putovanja u Evropi pokrivaju troškove lečenja u slučaju nepredviđenih situacija od 30.000 do 40.000 evra, dok je osigurana suma u slučaju virusa korona, od 5.000 do 35.000 evra.

„Kada se ugovara dodatno osiguravajuće pokriće za osigurane slučajeve kovida 19, uz plaćanje ove dodatne premije osiguranja, pokriveni su troškovi medicinskih pregleda, testiranja u slučaju ispoljavanja simptoma infekcije, zbog hitne medicinske pomoći i dijagnoze infekcije. Obuhvaćeni su i troškovi za lekove, bolničko lečenje, kao i troškovi povratka kući“.

Dopunsko pokriće za kovid 19

Pojedine kompanije su već prošle godine ponudile i dopunsko pokriće za kovid 19, koje, kao i kod standardnog putnog osiguranja, važi za troškove lečenja do 35.000 evra, za šta tvrde da je najveći iznos osiguranja na tržištu.
„Putno osiguranje sa pokrićem kovida 19, obuhvata standardna pokrića iznenadnih bolesti ili nezgode u inostranstvu do 30.000 evra, sa razlikom što klijentima nakon potvrde prisustva korone, omogućava organizaciju medicinske pomoći, terapiju, bolničko i vanbolničko lečenje od korone do 5.000 evra – kažu u jednoj kompaniji. – Ovo osiguranje ne uključuje preventivno testiranje na koronu i troškove boravka u karantinskoj izolaciji.

Dok polisa standardnog putnog osiguranja za 10 dana boravka u bilo kojoj evropskoj zemlji uglavnom košta oko 10 evra, sa dodatnim kovid 19 pokrićem, je oko 2.000 dinara. Postoje i porodični paketi, gde za dvoje odraslih i dvoje dece, putno osiguranje sa dodatnim kovid 19 pokrićem košta oko 5.000 dinara za 10 dana.

Online popusti

Osiguravajući nude opciju onlajn osiguranja, uz popuste. Takođe, u ponudi uglavnom imaju i šire pakete putnog osiguranja koji pružaju dodatnu zaštitu za slučaj iznenadnih nezgoda, poput potrebe za pravnim ili prevodilačkim uslugama, pomoć u slučaju gubitka ili krađe putnih dokumenata, nestanka prtljaga, kašnjenja aviona…

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Putno osiguranje za 50% veće ukoliko uvrstite i pokriće za kovid 19 се појављује прво на Biznis i Finansije.

• U 24. izdanju Deloitte-ove Fudbalske finansijske lige izdvojeni su rezultati svetskih fudbalskih klubova s najvećim prihodima u narušenoj sezoni 2019/2020.

• Ove godine 20 najuspešniji klubova Finansijske lige ostvarilo je 8,2 milijardi evra, što je 12% manje nego u sezoni 2018/2019 (9,3 milijardi evra). Gubitak u iznosu od 1,1 milijarde evra rezultat je:
– pada prihoda od prenosa utakmica za 937 miliona evra (23%), prvenstveno zbog odgođenih prihoda i rabata televizijskim kućama;
– pada prihoda od prodaje ulaznica u iznosu od 257 miliona evra (17%) i
– pada komercijalnih prihoda u iznosu od 105 miliona evra (3%)

• Prosečan prihod kluba koji se nalazi na listi 20 najuspešnijih klubova Finansijske lige iznosio je 409 miliona evra u sezoni 2019/2020, u poređenju sa 464 miliona evra u sezoni 2018/19. Reč je o iznosu sličnom onom ostvarenom u sezoni 2017/ 2018.

• Prema trenutnim podacima, rabati televizijskim kućama na ime nekorišćenih TV prava za „velikih pet“ liga i UEFA-u iznose skoro 1,2 milijarde evra, a veliki deo tog iznosa snose klubovi prisutni u Finansijskoj ligi.

• Prihodi od ulaznica klubova Finansijske lige verovatno će biti nepostojeći od marta 2020. godine, a izgleda da ni gledaoci neće moći da se vrate na stadione u velikom broju do kraja sezone 2020/2021.

Dvadeset fudbalskih klubova sa najvećim prihodima propustiće prihod veći od 2 milijarde evra

Prema 24. izdanju Fudbalske finansijske lige Sportske poslovne grupe kompanije Deloitte, do kraja sezone 2020/2021. dvadeset fudbalskih klubova sa najvećim prihodima propustiće prihod veći od 2 milijarde evra. U kontekstu globalnih ekonomskih i socijalnih poremećaja izazvanih pandemijom virusa COVID-19 u sezoni 2019/2020, u izveštaju su predstavljeni svetski fudbalski klubovi sa najvećim prihodima.

U normalnim okolnostima, kraj finansijske godine klubova uglavnom se poklapa sa krajem njihove domaće sezone (maj ili jun za većinu evropskih liga). Prekid fudbalske sezone 2019/2020. i različiti pristupi različitih liga, televizijskih kompanija i komercijalnih partnera rezultirali su raspodelom prihoda klubova za sezonu 2019/2020. na dve finansijske godine koje se završavaju 2020. i 2021. Većina Deloitte-ove analize u ovogodišnjem izveštaju usredsređena je na finansijsku godinu koja se završava 2020. godine.

Neki rezultati potpuno poništeni

Shodno tome, smanjenje prihoda uključuje element odlaganja i element trajnog gubitka (konkretno, prihoda od ulaznica, ali i rabata televizijskim kućama). Za većinu klubova je odlaganje zbog prekida sezone 2019/2020. značilo da je približno jedna četvrtina prihoda u finansijskoj godini koja se završava 2020. godine preusmerena na finansijsku godinu koja se završava 2021. godine, zbog čega će 2021. godina obuhvatiti prihod još jednog tromesečja.

Den Džons, partner u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja, izjavio je: „Lige širom sveta imale su različite pristupe sezoni s obzirom na pandemiju, od odlaganja utakmica do prestanka, a konačni rezultati utvrđeni su korišćenjem različitih metodologija, dok su neki rezultati potpuno poništeni.“

„Nema sumnje da je ovo jedan od najizazovnijih perioda sa kojima se fudbalska industrija ikada morala suočiti. Odsustvo gledalaca na tribinama, odlaganje i otkazivanje utakmica, smanjeni prihodi od TV prava i potreba da se ispune očekivanja komercijalnih partnera značajno su uticali na pripremu izveštaja Fudbalska finaskijska liga za 2021. Stoga je upoređivanje relativnog učinka klubova ove godine izazovnije nego inače.

Detaljniji pregled – Fudbalska finansijska liga za 2021.

Dvadeset svetskih fudbalskih klubova s najvećom zaradom na svetu ostvarilo je 8,2 milijarde evra kombinovanih prihoda u sezoni 2019/20, što je 12% manje u odnosu na prethodnu sezonu (9,3 milijarde evra). Razlozi smanjenja u iznosu od 1,1 milijarde evra su sledeći:

• pad prihoda od prenosa utakmica za 937 miliona evra (23%), pre svega zbog odlaganja prihoda od prenosa u finansijsku godinu koja se završava 2021. godine i rabata televizijskim kućama povezanih s prekinutom sezonom 2019/2020.

• pad prihoda od ulaznica od 257 miliona evra (17%) zbog odlaganja utakmica, zatim njihovog otkazivanja ili igranja iza zatvorenih vrata, zbog čega su prihodi nepovratno izgubljeni.

• otpis prihoda u iznosu od 105 miliona evra (3%), zbog početka nekoliko velikih komercijalnih ugovora klubova Finansijske lige 2019/2020.

Nijedan fudbalski klub nije imun na izazove pandemije COVID-19

Džons dodaje: „Iako nijedan fudbalski klub nije imun na izazove pandemije COVID-19 i drugi klubovi su pretrpeli velike posledice u relativnom smislu, klubovi Finansijske lige pretrpeli su najveće finansijske posledice u apsolutnom iznosu.“ U ovogodišnjem izdanju, 20 najuspešnijih klubova je u proseku ostvarilo prihode od 409 miliona evra po klubu, što je pad od 55 miliona evra u odnosu na sezonu 2018/2019. (464 miliona evra po klubu).

„Siguran povratak gledalaca na stadione u većem broju jedan je od najvažnijih prioriteta svetskog fudbala. Prihodi od prodaje ulaznica i događanja na samim stadionima su osnova poslovnog modela kluba i omogućuju sprovođenje drugih aktivnosti za ostvarivanje prihoda. Izveštaj za sledeću godinu sadržaće sveobuhvatne posledice odsustva gledalaca. Кonačni finansijski uticaj pandemije na fudbal u velikoj meri će zavisiti od vremena i obima povratka navijača“.

Кlub po klub

Uprkos značajno različitim uslovima među ligama u sezoni 2019/2020, sastav Finansijske lige je uglavnom nepromenjen u odnosu na prethodne godine. Među deset najuspešnijih klubova su isti klubovi kao i prošle godine, dok je 18 od 20 najuspešnijih klubova bilo i u prošlogodišnjem izdanju Finansijske lige.

FК Barselona (na 1. mestu – 715,1 milion evra) i Real Madrid (na drugom mestu – 714,9 miliona evra) su na vrhu ovogodišnje Finansijske lige, a razlika između njihovih prihoda od samo 0,2 miliona evra najmanja je zabeležena razlika u istoriji Finansijske lige.

Barselona je zabeležila drugi najveći pad prihoda u apsolutnom iznosu među svim klubovima Finansijske lige, u poređenju sa rekordnom 2018/2019. kada je postao prvi klub koji je probio granicu od 800 miliona evra u prihodima (840,8 miliona evra).

Real Madrid je zabeležio manji pad prihoda. Кlub je ostvario povećanje komercijalnih prihoda od 28,1 milion evra (8%) zbog proširenja ključnih partnerstava i preuzimanja interne kontrole nad većim brojem aktivnosti koje donose prihod.

Bajern Minhen (634,1 milion evra) popeo se na treće mesto u ovogodišnjoj Finansijskoj ligi. Prvi put se od sezone 2013/2014. našao među tri najuspešnija kluba. Zabeležio je najmanji pad prihoda (4%) među deset najuspešnijih klubova u Finansijskoj ligi, iskoristivši mogućnost da iskaže ceo svoj prihod od TV prava u finansijskoj godini koja se završila 2020. godine zbog ranijeg završetka sezone Bundeslige.

S prihodom od 580,4 miliona evra (509 miliona britanskih funti), Mančester Junajted je završio na četvrtom mestu nakon pada prihoda od 131,1 miliona evra (118,1 milion britanskih funti, 19%), što je najveći godišnji pad u ovogodišnjoj Finansijskoj ligi. To je uglavnom zbog činjenice da se Crveni đavoli nisu takmičili u UEFA Ligi šampiona 2019/2020. i nepostojanja prihoda od ulaznica, kao i rabata i odlaganja emitovanja.

Liverpul je, pak, prvi put od 2001/2002 ušao u pet najboljih klubova sa prihodom od 558,6 miliona evra (489,9 miliona funti). Uspeh kluba na terenu tokom poslednjih nekoliko godina nastavlja da doprinosi njegovom finansijskom uspehu. Кoristi od trijumfa Liverpula u Premijer ligi raspoređene su na finansijske godine koje se završavaju 2020. i 2021.

Mančester siti (6. mesto – 549,2 miliona evra/481,6 miliona britanskih funti), Pari Sen Žermen (7. mesto – 540,6 miliona evra), Čelsi (8. mesto – 469,7 miliona evra / 411,9 miliona britanskih funti), Totenhem Hotspur (9. mesto – 445,7 miliona evra / 390,9 miliona britanskih funti) i Juventus (10. mesto – 397,9 miliona evra) zauzimaju preostala mesta među deset najuspešniji.

Osamnaest od 20 klubova je takođe bilo prisutno u prošlogodišnjem izdanju. Međutim, FК Zenit (na 15. mestu – 236,5 miliona evra) i Ajntraht Frankfurt (na 20. mestu – 174 miliona evra) zamenili su klubove FК Roma i Vest Hem Junajted. Prihodi Zenita povećali su se zbog učešća u Ligi šampiona 2019/2020. i činjenice da se njihova sezona završava na kraju kalendarske godine (31. decembra 2019.), zbog čega pandemija nije u velikoj meri uticala na njihove prihode, dok je završetak sezone Bundeslige u okviru finansijske godine pomogao klubu Ajntraht Frankfurt da prvi put postane jedan od 20 najuspešnijih klubova Finansijske lige.

Samo su dva od 20 najuspešnijih klubova u Finansijskoj ligi, FК Zenit i Everton (na 17. mestu – 212 miliona evra / 185,9 miliona britanskih funti), zabeležila rast prihoda u odnosu na prošlu godinu. Rast Evertonovih prihoda rezultat je činjenice da su se komercijalni prihodi kluba više nego udvostručili na iznos od 86,7 miliona evra (76 miliona funti). Ovo je najveći rast (104%) komercijalnih prihoda među svim klubovima Finansijske lige.

Tim Bridž, direktor sportskog sektora Deloitte-a, komentariše: „Pandemija virusa COVID-19 podstakla je klubove da preispitaju i prilagode šire strateške ciljeve i poslovne modele za snažan oporavak od trenutne situacije“.

„Кonkretno, fokus na unutrašnjim i spoljnim digitalnim kapacitetima se ubrzao jer je digitalna interakcija postala dominantan način na koji klubovi mogu komunicirati sa svojim zaposlenima i obožavaocima. Najagilniji i najinovativniji klubovi biće najspremniji da postignu veću vrednost za svoje ključne stejkholdere i nagrađeni najbržim i najjačim oporavkom. “

Budući izgledi

Sektor za analizu sportskog poslovanja procenio je da klubovi Finansijske lige ove godine neće uspeti da ostvare prihod od preko 2 milijarde evra do kraja sezone 2020/2021. Navedena cifra takođe uključuje iznose koji nisu ostvareni u sezoni 2019/2020. usled pandemije COVID-19, pre svega zbog sledećih faktora:

• prihodi od ulaznica klubova Finansijske lige biće nepostojeći od marta 2020. nadalje, a izgleda da ni navijači neće moći da se vrate u velikom broju na stadione do kraja sezone 2020/2021.

• rabati televizijskim kompanijama za „velikih pet“ liga i UEFA-u, prema trenutnim podacima, iznose gotovo 1,2 milijarde evra, a veliki deo tog iznosa snose klubovi Finansijske lige.

• izgubljena je mogućnost nastavka prethodnog rasta u predmetnom periodu.

Džons je zaključio: „Još uvek čvrsto verujemo u osnovnu vrednost vrhunskog fudbala za gledaoce, televizijske kuće i druge komercijalne partnere. Uvereni smo u otpornost industrije i očekujemo da će se snažno oporaviti u budućnosti.“

Prošlogodišnji događaji doveli su u pitanje sposobnost klubova da sami ostvaruju rast prihoda. Njihove kratkoročne ambicije će se verovatno ostvariti samo kao srednjoročni ciljevi kada se navijači vrate na stadione i uticaj pandemije na globalnu ekonomiju i put ka oporavku postanu jasniji.

„Potpun finansijski uticaj pandemije bolesti COVID-19 možda će se ostvariti tek nekoliko godina kasnije, a stalna neizvesnost primoraće postojeće i potencijalne partnerske televizijske kuće i komercijalne partnere da razmisle o ulaganju u sport. Pozitivan efekat globalne pandemije za klubove Finansijske fudbalske lige je taj što je naglasila važnost sporta za zajednice i društvo u celini i povećala njegove glavne koristi i vrednost za emitere i sponzore. “

Чланак Prvih dvadeset fudbalskih klubova sa najvećim prihodima се појављује прво на Biznis i Finansije.

U rešavanju problema ove izražene nejednakosti i ispunjavanja punog potencijala žena u poslovanju, rezultati studije Mastercard Index ženskog preduzetništva (MIWE) 2020 predstavljaju uverljiv razlog za ciljanu izgradnju najboljih rodno specifičnih politika na međunarodnom nivou.

Rodno ciljane politike pokreću uspeh ženskog preduzetništva

Već četvrtu godinu zaredom, MIWE ističe ogroman društveno-ekonomski doprinos ženskog preduzetništva širom sveta, takođe pruža i uvid u faktore koji pokreću i sprečavaju njihov napredak. Kroz jedinstvenu metodologiju – oslanjajući se na javno dostupne podatke vodećih međunarodnih organizacija, poput OECD-a i Međunarodne organizacije rada – MIWE 2020 formira globalnu rang listu o napretku žena u poslovanju u uslovima pre pandemije u 58 ekonomija, što predstavlja gotovo 80% ženske radne snage.

Najbolje rangirana zemlja u MIWE 2020 studiji je najbolji primer rodno specifičnih mehanizama podrške koji daju brze i značajne rezultate. Po prvi put u istoriji MIWE istraživanja, Izrael je na vrhu lestvice najboljih zemalja na svetu za žene preduzetnice, napredujući sa 4. mesta u 2019. S ambicijom da se udvostruči broj preduzetnica u roku od dve godine, uspeh Izraela vođen je fokusiranom institucionalnom podrškom malim i srednjim preduzećima – njihova „Podrška malim i srednjim preduzećima“ katapultirala se sa 42. mesta u 2019. na 1. u 2020. Slično tome, Švajcarska je napredovala sa 11. mesta u 2019. na sveukupno 3. mesto u 2020., a što je podstaknuto naglim poboljšanjem podrške vlade malim i srednjim preduzećima (porast od 37% u odnosu na 2019. godinu) i rezultirajućim rastom kulturnih percepcija o preduzetništvu (rast od 45% u odnosu na 2019. godinu).

Covid-19 je doneo prepreke, ali je stvorio i prilike

MIWE 2020 takođe pruža inicijalnu analizu posledica Covid-19 za poslovne žene i predstavlja efikasne politike podrške. Iako se razlikuju od zemlje do zemlje, one koje se pokazuju najučinkovitijima uključuju ekspanzivne mere pomoći za mala i srednja preduzeća – od subvencija za plate, programe izuzeća ili odlaganja plaćanja, ograničavanja poslovnih kamatnih stopa i marži, do državnih subvencija za održavanje likvidnosti, kao i državne programe podrške za brigu o deci.

Ono što je najvažnije, izveštaj daje optimistične izglede za budućnost preduzetnica. Ukazuje na to da bi pandemija mogla biti katalizator za eksponencijalni napredak žena u poslovanju, kao i prilika da se koriguju prisutne predrasude od strane donosioca odluka kroz rodno specifične inicijative i podršku.

Izveštaj napominje da su implikacije ovih zapažanja duboke. Dalje pokazuje i neiskorišćenu vrednost žena kao vođa i, ključno, naglašava ulogu pandemije u ubrzavanju progresivnih rešenja. Iskorišćavanje ove pokretačke sile i zagovaranje rodno specifičnih inicijativa biće presudno za ostvarenje potencijala žena i postepeno smanjenje globalnih gubitaka u iznosu od 172 triliona dolara (prema podacima Svetske banke) zbog razlika u zaradi između žena i muškaraca tokom celokupnog radnog veka.

Posvećenost kompanije Mastercard ka ubrzanju inkluzije

Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard, rekla je: „Kriza će uvek otkriti ranjivosti u sistemu, a Covid-19 je to učinio u velikoj meri. Videli smo zapanjujući opseg nejednakosti s kojim se žene suočavaju u poslu. Ali za razliku od bilo kojeg drugog ekonomskog pada, Covid-19 je takođe otvorio put za značajan napredak i videli smo šta možemo postići kada se postave prioriteti. Međutim, jesmo li dovoljno hrabri da iskoristimo priliku, prihvatimo podatke podcrtane u MIWE 2020 i ponašamo se u skladu s tim? Ili ćemo se držati neuspelog sistema i omogućiti pandemiji da umanji dosadašnji napredak? Ovo su krucijalna pitanja koja donosoci odluka moraju imati u prvom planu dok planiraju put ka ekonomskom oporavku.“

Kroz MIWE studiju, kompanija Mastercard je posvećena pružanju temeljnih informacija koje vladama, kompanijama i pojedincima omogućavaju da preduzmu presudne korake u primeni ciljane rodno specifične podrške što bi rezultiralo većom rodnom jednakošću u svetu rada. Ovaj godišnji izveštaj daje dodatnu komponentu široj misiji da se radi na unapređivanju statusa isključenih i ugroženih. Mastercard je 2020. godine proširio svoju posvećenost uspostavljanju finansijske inkluzije širom sveta, obećavši da će do 2025. godine u digitalnu ekonomiju uvesti ukupno milijardu ljudi i 50 miliona mikro i malih kompanija. Kao deo ovog napora, direktni fokus će biti na pružanju rešenja za 25 miliona žena preduzetnica koja im mogu pomoći u razvoju poslovanja i to kroz niz inicijativa koje ukrštaju finansiranje, mentorstvo i razvoj inkluzivnih tehnologija. Preuzmite izveštaj Mastercard Index ženskog preduzetništva 2020 i prateći materijal ovde. Pročitajte više o našim naporima da angažujemo, omogućimo i osnažimo žene ovde.

Чланак Mastercard Index ženskog preduzetništva potvrdio – pandemija nesrazmerno jače utiče na žensko preduzetništvo се појављује прво на Biznis i Finansije.