Home VestiEkonomija Prvih dvadeset fudbalskih klubova sa najvećim prihodima

Prvih dvadeset fudbalskih klubova sa najvećim prihodima

by bifadmin

Sektor za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u procenjuje da će klubovi Fudbalske finansijske lige propustiti prihod od preko 2 milijarde evra do kraja sezone 2020/21 zbog pandemije virusa COVID-19

• U 24. izdanju Deloitte-ove Fudbalske finansijske lige izdvojeni su rezultati svetskih fudbalskih klubova s najvećim prihodima u narušenoj sezoni 2019/2020.

• Ove godine 20 najuspešniji klubova Finansijske lige ostvarilo je 8,2 milijardi evra, što je 12% manje nego u sezoni 2018/2019 (9,3 milijardi evra). Gubitak u iznosu od 1,1 milijarde evra rezultat je:
– pada prihoda od prenosa utakmica za 937 miliona evra (23%), prvenstveno zbog odgođenih prihoda i rabata televizijskim kućama;
– pada prihoda od prodaje ulaznica u iznosu od 257 miliona evra (17%) i
– pada komercijalnih prihoda u iznosu od 105 miliona evra (3%)

• Prosečan prihod kluba koji se nalazi na listi 20 najuspešnijih klubova Finansijske lige iznosio je 409 miliona evra u sezoni 2019/2020, u poređenju sa 464 miliona evra u sezoni 2018/19. Reč je o iznosu sličnom onom ostvarenom u sezoni 2017/ 2018.

• Prema trenutnim podacima, rabati televizijskim kućama na ime nekorišćenih TV prava za „velikih pet“ liga i UEFA-u iznose skoro 1,2 milijarde evra, a veliki deo tog iznosa snose klubovi prisutni u Finansijskoj ligi.

• Prihodi od ulaznica klubova Finansijske lige verovatno će biti nepostojeći od marta 2020. godine, a izgleda da ni gledaoci neće moći da se vrate na stadione u velikom broju do kraja sezone 2020/2021.

Dvadeset fudbalskih klubova sa najvećim prihodima propustiće prihod veći od 2 milijarde evra

Prema 24. izdanju Fudbalske finansijske lige Sportske poslovne grupe kompanije Deloitte, do kraja sezone 2020/2021. dvadeset fudbalskih klubova sa najvećim prihodima propustiće prihod veći od 2 milijarde evra. U kontekstu globalnih ekonomskih i socijalnih poremećaja izazvanih pandemijom virusa COVID-19 u sezoni 2019/2020, u izveštaju su predstavljeni svetski fudbalski klubovi sa najvećim prihodima.

U normalnim okolnostima, kraj finansijske godine klubova uglavnom se poklapa sa krajem njihove domaće sezone (maj ili jun za većinu evropskih liga). Prekid fudbalske sezone 2019/2020. i različiti pristupi različitih liga, televizijskih kompanija i komercijalnih partnera rezultirali su raspodelom prihoda klubova za sezonu 2019/2020. na dve finansijske godine koje se završavaju 2020. i 2021. Većina Deloitte-ove analize u ovogodišnjem izveštaju usredsređena je na finansijsku godinu koja se završava 2020. godine.

Neki rezultati potpuno poništeni

Shodno tome, smanjenje prihoda uključuje element odlaganja i element trajnog gubitka (konkretno, prihoda od ulaznica, ali i rabata televizijskim kućama). Za većinu klubova je odlaganje zbog prekida sezone 2019/2020. značilo da je približno jedna četvrtina prihoda u finansijskoj godini koja se završava 2020. godine preusmerena na finansijsku godinu koja se završava 2021. godine, zbog čega će 2021. godina obuhvatiti prihod još jednog tromesečja.

Den Džons, partner u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja, izjavio je: „Lige širom sveta imale su različite pristupe sezoni s obzirom na pandemiju, od odlaganja utakmica do prestanka, a konačni rezultati utvrđeni su korišćenjem različitih metodologija, dok su neki rezultati potpuno poništeni.“

„Nema sumnje da je ovo jedan od najizazovnijih perioda sa kojima se fudbalska industrija ikada morala suočiti. Odsustvo gledalaca na tribinama, odlaganje i otkazivanje utakmica, smanjeni prihodi od TV prava i potreba da se ispune očekivanja komercijalnih partnera značajno su uticali na pripremu izveštaja Fudbalska finaskijska liga za 2021. Stoga je upoređivanje relativnog učinka klubova ove godine izazovnije nego inače.

Detaljniji pregled – Fudbalska finansijska liga za 2021.

Dvadeset svetskih fudbalskih klubova s najvećom zaradom na svetu ostvarilo je 8,2 milijarde evra kombinovanih prihoda u sezoni 2019/20, što je 12% manje u odnosu na prethodnu sezonu (9,3 milijarde evra). Razlozi smanjenja u iznosu od 1,1 milijarde evra su sledeći:

• pad prihoda od prenosa utakmica za 937 miliona evra (23%), pre svega zbog odlaganja prihoda od prenosa u finansijsku godinu koja se završava 2021. godine i rabata televizijskim kućama povezanih s prekinutom sezonom 2019/2020.

• pad prihoda od ulaznica od 257 miliona evra (17%) zbog odlaganja utakmica, zatim njihovog otkazivanja ili igranja iza zatvorenih vrata, zbog čega su prihodi nepovratno izgubljeni.

• otpis prihoda u iznosu od 105 miliona evra (3%), zbog početka nekoliko velikih komercijalnih ugovora klubova Finansijske lige 2019/2020.

Nijedan fudbalski klub nije imun na izazove pandemije COVID-19

Džons dodaje: „Iako nijedan fudbalski klub nije imun na izazove pandemije COVID-19 i drugi klubovi su pretrpeli velike posledice u relativnom smislu, klubovi Finansijske lige pretrpeli su najveće finansijske posledice u apsolutnom iznosu.” U ovogodišnjem izdanju, 20 najuspešnijih klubova je u proseku ostvarilo prihode od 409 miliona evra po klubu, što je pad od 55 miliona evra u odnosu na sezonu 2018/2019. (464 miliona evra po klubu).

„Siguran povratak gledalaca na stadione u većem broju jedan je od najvažnijih prioriteta svetskog fudbala. Prihodi od prodaje ulaznica i događanja na samim stadionima su osnova poslovnog modela kluba i omogućuju sprovođenje drugih aktivnosti za ostvarivanje prihoda. Izveštaj za sledeću godinu sadržaće sveobuhvatne posledice odsustva gledalaca. Konačni finansijski uticaj pandemije na fudbal u velikoj meri će zavisiti od vremena i obima povratka navijača“.

Klub po klub

Uprkos značajno različitim uslovima među ligama u sezoni 2019/2020, sastav Finansijske lige je uglavnom nepromenjen u odnosu na prethodne godine. Među deset najuspešnijih klubova su isti klubovi kao i prošle godine, dok je 18 od 20 najuspešnijih klubova bilo i u prošlogodišnjem izdanju Finansijske lige.

FK Barselona (na 1. mestu – 715,1 milion evra) i Real Madrid (na drugom mestu – 714,9 miliona evra) su na vrhu ovogodišnje Finansijske lige, a razlika između njihovih prihoda od samo 0,2 miliona evra najmanja je zabeležena razlika u istoriji Finansijske lige.

Barselona je zabeležila drugi najveći pad prihoda u apsolutnom iznosu među svim klubovima Finansijske lige, u poređenju sa rekordnom 2018/2019. kada je postao prvi klub koji je probio granicu od 800 miliona evra u prihodima (840,8 miliona evra).

Real Madrid je zabeležio manji pad prihoda. Klub je ostvario povećanje komercijalnih prihoda od 28,1 milion evra (8%) zbog proširenja ključnih partnerstava i preuzimanja interne kontrole nad većim brojem aktivnosti koje donose prihod.

Bajern Minhen (634,1 milion evra) popeo se na treće mesto u ovogodišnjoj Finansijskoj ligi. Prvi put se od sezone 2013/2014. našao među tri najuspešnija kluba. Zabeležio je najmanji pad prihoda (4%) među deset najuspešnijih klubova u Finansijskoj ligi, iskoristivši mogućnost da iskaže ceo svoj prihod od TV prava u finansijskoj godini koja se završila 2020. godine zbog ranijeg završetka sezone Bundeslige.

S prihodom od 580,4 miliona evra (509 miliona britanskih funti), Mančester Junajted je završio na četvrtom mestu nakon pada prihoda od 131,1 miliona evra (118,1 milion britanskih funti, 19%), što je najveći godišnji pad u ovogodišnjoj Finansijskoj ligi. To je uglavnom zbog činjenice da se Crveni đavoli nisu takmičili u UEFA Ligi šampiona 2019/2020. i nepostojanja prihoda od ulaznica, kao i rabata i odlaganja emitovanja.

Liverpul je, pak, prvi put od 2001/2002 ušao u pet najboljih klubova sa prihodom od 558,6 miliona evra (489,9 miliona funti). Uspeh kluba na terenu tokom poslednjih nekoliko godina nastavlja da doprinosi njegovom finansijskom uspehu. Koristi od trijumfa Liverpula u Premijer ligi raspoređene su na finansijske godine koje se završavaju 2020. i 2021.

Mančester siti (6. mesto – 549,2 miliona evra/481,6 miliona britanskih funti), Pari Sen Žermen (7. mesto – 540,6 miliona evra), Čelsi (8. mesto – 469,7 miliona evra / 411,9 miliona britanskih funti), Totenhem Hotspur (9. mesto – 445,7 miliona evra / 390,9 miliona britanskih funti) i Juventus (10. mesto – 397,9 miliona evra) zauzimaju preostala mesta među deset najuspešniji.

Osamnaest od 20 klubova je takođe bilo prisutno u prošlogodišnjem izdanju. Međutim, FK Zenit (na 15. mestu – 236,5 miliona evra) i Ajntraht Frankfurt (na 20. mestu – 174 miliona evra) zamenili su klubove FK Roma i Vest Hem Junajted. Prihodi Zenita povećali su se zbog učešća u Ligi šampiona 2019/2020. i činjenice da se njihova sezona završava na kraju kalendarske godine (31. decembra 2019.), zbog čega pandemija nije u velikoj meri uticala na njihove prihode, dok je završetak sezone Bundeslige u okviru finansijske godine pomogao klubu Ajntraht Frankfurt da prvi put postane jedan od 20 najuspešnijih klubova Finansijske lige.

Samo su dva od 20 najuspešnijih klubova u Finansijskoj ligi, FK Zenit i Everton (na 17. mestu – 212 miliona evra / 185,9 miliona britanskih funti), zabeležila rast prihoda u odnosu na prošlu godinu. Rast Evertonovih prihoda rezultat je činjenice da su se komercijalni prihodi kluba više nego udvostručili na iznos od 86,7 miliona evra (76 miliona funti). Ovo je najveći rast (104%) komercijalnih prihoda među svim klubovima Finansijske lige.

Tim Bridž, direktor sportskog sektora Deloitte-a, komentariše: „Pandemija virusa COVID-19 podstakla je klubove da preispitaju i prilagode šire strateške ciljeve i poslovne modele za snažan oporavak od trenutne situacije“.

„Konkretno, fokus na unutrašnjim i spoljnim digitalnim kapacitetima se ubrzao jer je digitalna interakcija postala dominantan način na koji klubovi mogu komunicirati sa svojim zaposlenima i obožavaocima. Najagilniji i najinovativniji klubovi biće najspremniji da postignu veću vrednost za svoje ključne stejkholdere i nagrađeni najbržim i najjačim oporavkom. “

Budući izgledi

Sektor za analizu sportskog poslovanja procenio je da klubovi Finansijske lige ove godine neće uspeti da ostvare prihod od preko 2 milijarde evra do kraja sezone 2020/2021. Navedena cifra takođe uključuje iznose koji nisu ostvareni u sezoni 2019/2020. usled pandemije COVID-19, pre svega zbog sledećih faktora:

• prihodi od ulaznica klubova Finansijske lige biće nepostojeći od marta 2020. nadalje, a izgleda da ni navijači neće moći da se vrate u velikom broju na stadione do kraja sezone 2020/2021.

• rabati televizijskim kompanijama za „velikih pet“ liga i UEFA-u, prema trenutnim podacima, iznose gotovo 1,2 milijarde evra, a veliki deo tog iznosa snose klubovi Finansijske lige.

• izgubljena je mogućnost nastavka prethodnog rasta u predmetnom periodu.

Džons je zaključio: „Još uvek čvrsto verujemo u osnovnu vrednost vrhunskog fudbala za gledaoce, televizijske kuće i druge komercijalne partnere. Uvereni smo u otpornost industrije i očekujemo da će se snažno oporaviti u budućnosti.“

Prošlogodišnji događaji doveli su u pitanje sposobnost klubova da sami ostvaruju rast prihoda. Njihove kratkoročne ambicije će se verovatno ostvariti samo kao srednjoročni ciljevi kada se navijači vrate na stadione i uticaj pandemije na globalnu ekonomiju i put ka oporavku postanu jasniji.

„Potpun finansijski uticaj pandemije bolesti COVID-19 možda će se ostvariti tek nekoliko godina kasnije, a stalna neizvesnost primoraće postojeće i potencijalne partnerske televizijske kuće i komercijalne partnere da razmisle o ulaganju u sport. Pozitivan efekat globalne pandemije za klubove Finansijske fudbalske lige je taj što je naglasila važnost sporta za zajednice i društvo u celini i povećala njegove glavne koristi i vrednost za emitere i sponzore. “

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar