Na tri hektara prostire se rasadnik “Flora” koji je Nebojša zajedno sa kumom Veljkom Pavkovićem zasadio. Elvudi, smaragd i zelena globosa, lejlandi čempres, lipa, breza, kuglasti bagrem, katalpa, japanska trešnja, tuje samo su neke od ukrasnih vrsta koje se prostiru na skoro tri hektara površine. Rastu i čekaju kupce i neko stalno mesto u vrtu.

Ali do ove konstatacije o rasterećenom i unosnom poslu u holtikulturi nije bilo lako doći, Nebojšin put traje više od jedne decenije. Da smo došli pre dve godine kod našeg sagovornika, verovatno ne bi imao vremena za razgovor. Šone je, kako ga svi u njegovom kraju zovu, pored posla oko rasadnika ukrasnog bilja, radio još dva. Posao u firmi mu je oduzimao osam sati dnevno i nakon toga bi provodio i po nekoliko sati u sezoni u zasadu jagoda. I tako godinama unazad. Sve dok nije naplatio prvu turu ukrasnog bilja, skoro pet godina nakon sadnje

Zašto je napustio uzgoj jagoda

Nikada nije žalio da uloži u proizvodnju, znao je da od poljoprivrede ne može da se živi, pa je novac zarađen u firmi ulagao u proširenje zasada. Jagode je gajio skoro jednu deceniju, i kad smo ga pitali da li bi se opet vratio na ovo voće, usledio je brz i jasan odgvor „Ne“! Razlozi su brojni, a jedan od glavnih je nedostatak radne snage i nesigurno tržište. To što je završio srednju poljoprivrednu školu samo mu pomaže da iz godine u godinu unapređuje proizvodnju i prati trendove iz okruženja.

„Nesigurno tržište, prekomerna žaštita, skupi preparati i promena klime koja ne pogoduje ovoj osetljivoj voćnoj vrsti, uticale su na to da donesem odluku i prekinem sa gajenjem jagoda. U razgovoru sa jagodarima, čuo sam da su ove godine zbog obilnih padavina u maju, poslovali sa ogromnim gubicima. Pored toga što je bila niska otkupna cena i plodovi su bili lošeg kvaliteta. U svakom slučaju, zahvalan sam jagodama jer sam ipak skoro jednu deceniju imao kakvu takvu korist od njih, a i na nekin način su me uvele u ovaj posao koji trenutno radim“.

Rasadnik sa 60.000 sadnog materijala

A trenutno naš sagovornik, vrlo ozbiljno vodi računa o skoro 60.000 različitnog sadnog materijala. Elvudi, smaragd i zelena globosa, lejlandi čempres, lipa, breza, kuglasti bagrem, katalpa, japanska trešnja, tuje samo su neke od ukrasnih vrsta koje se prostiru na skoro tri hektara površine. Što veći izbor to je bolja prodaja, ističe Nebojša i naglašava da je konkurencija velika, pa je i veća verovatnoća za uspešnu prodaju ukoliko imate raznoliki izbor.

U poslu nije sam, pored supruge Bojane i ćerkice Anje, ortački sve obaveze ali i dobit deli sa kumom Veljkom Pavkovićem i tako od 2013. godine. Tada je i zvanično registrovan rasadnik „Flora“. Sa Veljkom je ušao u posao vođeni željom da zajedno rade, ali i uče.

Inače, Veliki Šeljegovac je varošica u dolini Ribarske reke, koja je nadaleko poznata po uspešnim stočarima. U jednom trenutku je broj grla bio veći od broja meštana, a Šiljegovac nije mali, broji oko 600 kuća. Od početka dvehiljaditih, počinje da se budi interesovanje za hortikulturom. Najpre su to bile manje površine, i onako uz okućnicu, da bi sada ovo mesto postalo prepoznatljivo po velikom broju rasadnika i raznovrsnosti ukrasnog bilja i četinara.

Svaka šesta kuća bavi se holtikulturom

Prema evidenciji našeg sagovornika, svaka šesta kuća se bavi hortikulturom i ima registrovanu proizvodnju. U Velikom Šiljegovcu se proizvede i izveze 60% od ukupne proizvodnje na teritoriji Republike Srbije, i bukvalno se na svakom koraku mogu videti kako mlađi tako i oni nešto stariji zasadi. Da ovo mesto postaje ozbiljan centar proizvodnje ukrasnog bilja, govori i ovogodišnje održavanje ali i broj učesnika na prvom sajmu hortikulture, koji je okupio blizu 40 proizvođača.

Kakav rasad kupci traže

Što je više proizvođača, to su i zahtevi kupaca veći. Vremenom se definisalo kakva je roba najplaćenija i šta se sve zahteva od proizvođača da uradi kako bi finalni proizvod bio primamljiv za kupca.

“Recimo od tuje kupci sada zahtevaju da pored odgovarajuće visine, ima i „punoću“. Mora da bude „stabilna“ i „lepo obučena“. Naime potrebno je da ima pravilan kupasti oblik, koji pri osnovi mora biti lepo zaobljen i širok i da se fino sužava kako ide ka vrhu. Bilje ne sme biti zaraženo, ili da ima bilo kakva oštećenja i mora biti ujednačenog rasta. Takođe je prskanje od korova i trave obavezno, pogotovo u letnjim mesececima.”

Ovi dani su idealni da se obavi i poslednje prskanje od trave u ovoj godini, što je naš sagovornik upravo uradio u vreme kada smo ga posetili.

„Sve to iziskuje veliki rad i trud. Pogotovo kada imate površinu od tri hektara, koliko ja imam a želite da se maksimalno posvetite proizvodnji. Veliki problem nam predstavlja nedostatak radne snage. Radnika nema ni za lek. Više ni visina dnevnice nije problem, sećam se dok sam radio jagode, nismo mogli da nađemo dovoljno radnika iako je dnevnica bila oko 4.000 dinara. Tako da veći deo posla obavljamo kum i ja.“

Da bi došla do faze presađivanja na stalno mesto biljci je potrebno oko pet godina

Za 20 godina, od jednog izrazitog stočarskog mesta, Veliki Šiljegovac postaje zelena oaza u kojoj se nalazi najraznovrsnije bilje koje krasi vrtove ambasada, gradskih parkova, koridora i okućnice širom naše zemlje, ali i regiona.

Da bi došla do faze presađivanja na stalno mesto, biljci je potrebno oko 5 godina, što znači da je i pored velikog rada, u ovom poslu presudno i strpljenje.

Kako se gaji biljka – od leje do njive

„Najpre se biljka sadi u leje i tu boravi neko vreme dok se ne primi i ne izgradi korenov sistem. Nakon toga kad dostigne 30-40 cm presađuje se u saksije, i onda u drugoj godini tako formirana biljka se presađuje u njivu na razmaku od 70*70. I tu tek počinje ozbiljan posao. Redovno okopavanje, freziranje, prskanje, zaštita nekada i na 15 dana ako zatreba, obavezno je takođe i navodnjavanje”.

Kako raste

I u toj prvoj godini nakon sadnje, biljka poraste oko 20-tak cm. U drugoj godini više se vremena posvećuje rezidbi, natapanju i zaštiti kako bi narasla do 80 cm. Da bi se u trećoj ili četvrtoj godini, u zavisnosti od potrebe kupca, pristupilo vađenju i prodaji sadnica.

Zagarantovano tržište

“Tržište je zagarantovano, kupci dolaze iz cele zemlje, e sada na svakom proizvođaču je da po najboljoj ceni proda robu. Drugim rečima ako ste primenili punu agrotehniku, imaćete kvalitet koji će se lepo naplatiti.“

Godinama se priča o odličnoj zaradi od hortikulture, i od našeg sagovornika dobijamo potvrdu ovih tvrdnji.

Najpre smo pitali koliki bi troškovi bili na površini od 10 ari? Inače Neša i ne savetuje da ukoliko ste novi u ovoj vrsti posla, odmah sadite na većoj površini, jer uporedo sa sadnjom trebalo bi krenuti sa istraživanjem tržišta.

„Jedno od traženijih biljaka je “elvudi plavi”, ona ima i lepu cenu ali i sporije raste. Takođe jedna od zanimljivih ali i zahtevnijih biljaka je “kuglasta katalpa”. Za nju je potrebno više godina da bi se formirala. Razvija se iz semena, i u trećoj godini katalpa se kalemi na kuglastu katalpu i tek na kraju 4 godine ona se vadi iz rasadnika i može da se presadi na stalno mesto. Cena tako formirane biljke je od 10-20 evra po komadu, a proizvođaču ostane barem polovina odnosno 5-10 evra po biljci”.

Kako pripremiti zemljište

Na površini deset ari, neophodno je obaviti klasičnu pripremu zemljišta, đubrenje stajskim đubrivom i obavezno obezbediti navodnjavanje. Na toj površini uglavno staje oko 2.000 sadnica. Jedna sadnica je u proseku oko 100 dinara što iznosi oko 200.000 dinara. Nakon sadnje trebalo bi računati da ćete na zaštitu izdvojiti još nekih 20.000 dinara. Ovo su orijentaciona ulaganja u prvoj godini.

„Kako vreme prolazi, novac se najviše izdvaja za radnu snagu, hemijsku zaštitu i gorivo. Potencijalna dobit za biljku Katalpu, na toj istoj parceli, ako uradite sve kako treba, nakon četir godine može biti i do 20.000 evra , što je u proseku jedna sasvim lepa plata od 450 eura na mesečnom nivou. Što je za život na selu itekako motivirajući priliv novca.“

I da zaključimo. Isplativost uzgoja ukrasnog bilja je očigledna, tržište zagarantovano samo je do vas kako ćete organizovati posao i da li ćete umeti da se izborite sa jednom od većih mana ovog posla – a to je nedostatak radne snage. Moglo bi se reći da je ovo posao idealan za višečlane porodice, koje će se međusobno pomagati i kojima ovaj nedostatak neće predstavljati neki problem.

Organizovan otkup dva puta godišnje

Dva puta u toku godine se organizuje otkup. U zavisnosti od toga da li su u pitanju lišćari ili četinari, biljke se vade početkom jeseni kad opadne lišće ili s proleća pre kretanje vegetacije. I upravo to je jedan od razloga zašto se proizvođači odlučuju da sade veći broj vrsta.

Nebojša je ostvario svoj san, ukrasno bilje mu je pomoglo da omogući ćerki i supruzu bolji život na selu. Bio je strpljiv, verovao je u ovaj posao i imao je sreće da uspostavi zdravu saradnju sa kumom. Iako su ovakvi primeri retki, ipak nam pokazuju da su mogući i da bi trebalo ugledati se na njih.

Izvor: Plodna zemlja

Foto: Pixabay

Чланак Tržište je zagarantovano, kupci dolaze iz cele zemlje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Porodica Vujić iz Opova proizvodnjom baštenskog i balkonskog cveća bavi se od 2011. godine. Počeli su od plastenika veličine 50 kvadratnih metara i za nešto više od decenije stigli su do 1.000 kvadrata plastenika. Imaju i proizvodnju na otvorenom gde uglavnom gaje hrizanteme.

Ovih dana aktuelna je prodaja jesenjih biljaka, a najviše se traže hrizanteme, dan i noć, vres, caluna.

-Najviše robe prodamo u rasadniku, ali prodajemo i na lokalnim pijacama, na malo i na veliko. Nosimo i u Pančevo, Borču i do Umke čak, jer i tamo imamo kupce, ali ipak najviše prodamo ovde u samom rasadniku -rekao je Igor Vujić, vlasnik rasadnika Florenca.

Uveliko je počela i priprema prolećne proizvodnje. Uz dosta rada i ulaganja gajenje cveća može da bude unosan posao.

-Dugačak je put do nekog uspeha, ne gledam samo finansijski nego da napravim da taj rasadnik izgleda onako kako sam ja zamislio. Planiram da napravim jedan prodajni centar gde ćemo samo prodavati da bi ovde mogli da se bavimo samo proizvodnjom. Mi i dalje ulažemo, pravimo plastenike, proširujemo proizvodnju. Ove godine imali smo oluje koje su nas zadesile, stradali su nam plastenici, nekom najlon, nekom i cela konstrukcija. Velika su ulaganja u celu sezonu – rekao je Vujić.

Vujićima je stradao najlon u najvećem plasteniku, štetu su otklonili i u planu im je da sledeće godine naprave još jedan plastenik. Trenutno gaje hrizanteme na 500 kvadratnih metara otvorenog prostora, a nameravaju da uskoro kupe ili ili iznajme plac kako bi proširili i proizvodnju hrizantema.

Izvor: RTV/Ekapija
Foto: Pixabay

Чланак Hrizanteme cveće čiji uzgoj donosi zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada posao radite iz ljubavi a ne iz moranja, velika je verovatnoća da ćete u njemu biti uspešni, smatra Nenad Sarjanović, koji je sa svojim prijateljem Dejanom Popadićem pre sedam godina krenuo u neobičnu preduzetničku priču. Pošto su obojica voleli cveće, uvideli su da na tržištu nema mnogo kvalitetnih saksija od ekoloških materijala koji su postojani, posebno ne po pristupačnim cenama, pa su rešili da počnu sami da ih prave.

ozedf_soft

Budući da nisu imali odgovarajući prostor, iskoristili su mali podrum u zgradi u kojoj živi Nenad i pretvorili ga u radionicu od šest kvadrata. Narednih pola godine njih dvojica su proveli isprobavajući smesu za pravljenje veštačkog kamena, sve dok nisu proizveli materijal koji lepo izgleda i uz to je dovoljno kompaktan i jak. Zatim su ručno rađene saksije od ovog materijala ponudili cvećarama, ali pošto je saradnja sa njima bila previše komplikovana, zakupili su lokal u „Čumićevom sokačetu“ u Beogradu i sami započeli prodaju.

Sada imaju radionicu od 80 kvadrata u Filmskom gradu, a lokacija koju su odabrali za svoju radnju je značajno doprinela rastu poslovanja, ističe Sarjanović, i dodaje: „U ’Čumićevom sokačetu’ se nalazi mnoštvo zanimljivih preduzetničkih radnji jer su cene zakupa pristojne. Međutim, vlasništvo nad objektima je podeljeno između privatnog vlasnika i Grada Beograda, pa nisu izdati svi lokali. To je šteta, jer ovaj prostor ima veliki komercijalni potencijal. Nama redovno dolaze strani turisti koji govore da radije posećuju ovu kreativnu oazu, nego Knez Mihajlovu ulicu i slične turističke destinacije“.

„Posao treba da vas ispunjava, a ne da vas iscrpljuje“

Preduzeće je tokom prvih pet godina napredovalo postepeno, jer su obojica osnivača, pored svog, radili još jedan posao za drugog poslodavca. To je bilo veoma naporno i nije im ostavljalo dovoljno vremena za razvoj sopstvene firme i inoviranje proizvodnje. Nenad kaže da je konačno „presekao“ kada je izbila pandemija korona virusa: „Pošto tada nisam odlazio na svoj svakodnevni posao, shvatio sam koliko mogu da doprinesem svom preduzeću kada imam više vremena. Zato sam odlučio da dam otkaz i potpuno se posvetim našoj proizvodnji“.

Priznaje da takva odluka jeste bila rizična, „jer je drugačije kada radite za drugog koji vam svakog meseca obezbeđuje platu od situacije kada morate sami da je obezbedite i u najtežim okolnostima. S druge strane, biti svoj gazda ima mnogo prednosti, i otkada sam to iskusio više se ne bih menjao za rad kod drugog poslodavca. Sada mogu da budem kreativan onoliko koliko želim, ali i da organizujem radno vreme kako mi odgovara. Naravno, ima dana kada ne dižem glavu od posla, ali to mi ne pada teško jer ga radim iz srca. Posao bi trebalo da ispunjava ljude a ne da ih iscrpljuje. Ako imate posao koji vas ispunjava i još možete pristojno da živite od njega, onda ste srećan čovek“.

Nenad ističe da je bitno i to da čovek stoji iza onoga što radi i da ne odustaje od svojih principa kako bi po svaku cenu uvećao poslovne rezultate. „Uvek iskreno kažemo kupcu da li biljke koje je odabrao mogu da prežive ili ne u prostoriji u kojoj namerava da ih drži. Dešavalo se i da odbijemo porudžbinu, jer je kupac, recimo, tražio veštačke, a mi prodajemo samo žive biljke“, navodi Sarjanović neke od situacija sa kojima su se susretali i naglašava: „Kada tako radite, posao će vam se sigurno sporije razvijati, ali na kraju će se ipak razviti, a vi ćete na njega moći da budete ponosni“.

Njegove reči potvrđuju i poslovni rezultati ove kompanije. „Kamen dizajn“ je u međuvremenu proširio asortiman, pa sada prodaje aranžmane koji obuhvataju jednu saksiju i nekoliko biljaka u njoj, Antistres (uradi sam) pakete koje kupci aranžiraju onako kako žele, zatvorene ekosisteme, ali i neke neobične proizvode, poput lampi od užeta. To je značajno doprinelo rastu prodaje, a prelomni momenat je bio kada su velike kompanije počele od njih da naručuju na desetine ili čak na stotine ručno rađenih proizvoda, obično za poklon svojim zaposlenima, saradnicima ili klijentima.

Biljke u vazduhu, posao na čvrstom tlu

Nenad kaže da najviše posla imaju od oktobra do maja, jer tada kupci često kupuju njihove proizvode i za sebe ali i kao poklon drugima za slave, svadbe, useljenja, novogodišnje i druge praznike.

„Sećam se jedne gospođe koja je za mesec dana tri-četiri puta bila kod nas i kupila nekoliko aranžmana. Nisam mogao da izdržim i pitao sam je da li ih uzima za sebe ili za poklon. Rekla mi je da ih kupuje drugima, otkada je shvatila da je lepše i bolje pokloniti aranžman sa živim biljkama nego bukete rezanog cveća, pošto zasađene biljke ipak traju. Kada je prvi put odnela naš aranžman kao slavski poklon, domaćica ga je stavila na sto i on je bio zvezda večeri. Od tada ih svima poklanja“.

Proizvodi ovog preduzeća uglavnom se sastoje od unikatnih saksija i aranžmana u njima, odnosno zemlje, ukrasnih kamenčića u više boja, ukrasnih drvaca i nesvakidašnjih biljaka. To su najčešće sukulenti i kaktusi, a u poslednje vreme veoma su popularne i vazdušne biljke. Potonje nisu zasađene u zemlju, već rastu u vazduhu i iz njega se snabdevaju hranljivim sastojcima. U aranžmanima koje pravi „Kamen dizajn“ one se obično nalaze na dekorativnoj žici, koja je savijena tako da im predstavlja oslonac.

Sarjanović napominje da su vazdušne biljke i nekoliko vrsta sukulenata među retkim proizvodima koje uvoze, jer nastoje da sve što im je potrebno nabavljaju u Srbiji, od sirovina za proizvodnju veštačkog kamena, preko ukrasnih kamenčića i ambalaže za pakovanje, pa do 70 odsto biljaka koje imaju u ponudi. Zašto se ovo preduzeće trudi da tako posluje objašnjava i sledećim primerom: „Nedavno sam bio kod jednog našeg uzgajivača sukulenata i kaktusa, koji me je odveo do novog plastenika i rekao mi – njega ste mi vi zaradili. To me je baš obradovalo, taj osećaj da možeš doprineti i nekome drugom, sa kim živiš u istoj zemlji i deliš sve prepreke i mogućnosti za razvoj poslovanja“.

Pored toga, činjenica da im veliki deo kupaca čine stranci, dokazuje da se od domaćih materijala mogu napraviti originalni i veoma kvalitetni ekološki proizvodi, koji bi mogli biti traženi i na stranim tržištima. Na pitanje da li planiraju da krenu u izvoz, Sarjanović odgovara da razmatraju ideju o eventualnom osnivanju franšiza, jer su njihovi proizvodi teški i lomljivi, te bi troškovi za odgovarajući transport bili visoki. „Zato, kao jedino logično rešenje deluje ideja da na drugim tržištima prodajemo ceo koncept našeg poslovanja, od recepture i načina kako se prave saksije, preko izrade aranžmana, Antistres paketa i drugih proizvoda, pa sve do promocije na društvenim mrežama”, navodi Sarjanović.

No, to je posao koji im tek predstoji. Za sada su usredsređeni na domaće tržište i konstantno inoviranje proizvodnje, poput ideje da uskoro krenu u proizvodnju lampi i drugog kućnog aksesoara od veštačkog kamena.

Marija Dukić

Biznis & finansije, broj 201, septembar 2022. 

Чланак „Kamen dizajn”: Priča o ljudima koji su procvetali u poslu sa cvećem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turski cvećari sada koriste teretne avione umesto kamiona, kako bi poslali što više cveća u Veliku Britaniju, gde se suočavaju sa pojačanom tražnjom nakon smrti kraljice Elizabete II, prenosi Rojters.

„Porudžbine za rezano cveće porasle su za 90 odsto od kada je kraljica umrla“, saopštio je Selčuk Čelebi, član robne berze u Antaliji, dodajući da su turski cvećari uspeli da zadovolje samo oko 40 odsto potražnje.

„Kraj je sezone u Antaliji. Nalazimo se u periodu kada je proizvodnja u planinskim oblastima Isparte u opadanju“, rekao je Čelebi za Rojters.

Povećanje potražnje nateralo je cvećare da angažuju avione za svoje isporuke u Britaniju, što traje jedan dan, u poređenju sa jednom nedeljom, koliko one traju kamionima.

„Turkiš kargo“, filijala avio-kompanije „Turkiš erlajns“, saopštila je da je počela sa isporukama više od 500.000 cveća, teškog oko 13 tona, u Englesku na sahranu britanskog monarha iz turskih provinacija Antalije i Isparte.

„Turkiš kargo je od početka nedelje isporučio oko četiri tone cveća u London“, navodi se u saopštenju.

U periodu od 5. do 12. septembra, zvanični podaci pokazuju da je izvoz cveća iz Turske u Englesku porastao za 40 odsto u poređenju sa prošlom godinom, navodi Rojters.

Izvor: Telegraf.rs

Foto: Pixabay

Чланак Porudžbine za rezano cveće iz Turske porasle za 90 odsto od kada je kraljica umrla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sa svega pet vrsta biljaka, stigla je do toga da sada u njenoj vertikalnoj bašti između ostalog možete pronaći brokoli, rotkvice, luk, grašak, začinsko bilje, piše RTS
„Sećam se, krša po podu, zemlje rasute, svega toga, ali nekako je jako lepo kada vi niste po struci ni biolog, niti ste gajili bilo šta osim sobnog cveća. Onda je jako uzbudljivo kada vidite da je to raste, a vi ste ga posejali i onda sam se osećala kao neki prirodnjak baš mi je bilo lepo“, seća se Jana.

Dobar osećaj plus želja da deci posveti više vremena, ovu ekonomistkinju naveli su na to da rad u kancelariji zameni sopstvenom proizvodnjom.

Gaji više od 20 vrsta mikrobilja

Od tri police u stanu za godinu dana Janina proizvodnja se toliko proširila da je stan postao pretesan. Danas u mnogo većem prostoru gaji više od 20 vrsta mikrobilja i snabdeva oko stotinu restorana u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.

Mikrobilje koje uzimaju od nje u restoranima uglavnom koriste kako bi obogatili izgled, ali i ukus jela na tanjiru. Međutim do ovog pozmašanog broja klijenata i nije bilo tako lako doći.

„Većina ljudi nije znala šta je to, naravno u onim malo boljim restoranima su znali, jer su se kuvari susretali u inostranstvu sa sličnim proizvodima, pa smo nekako počeli, ostavljali smo puno toga na probu, davali gratise, da bi se ljudi upoznali, da bi probali da stave to na tanjir i videli kako izgleda“, objašnjava preduzetnica.

A da bi se i sama potpuno upoznala sa uzgajanjem biljaka uputila se u Zagreb kod porodice koja se već bavila ovim poslom, kako bi dobila korisne savete. Potom je registrovala poljoprivredno gazdinstvo.

„Osamdesetih godina su u Americi počeli da gaje mikrobilje, naravno mi sa svime kasnimo pa i sa ovim trendom. U suštini većina razvijenih evropskih zemalja uveliko gaji mikrobilje, Holandija je jedan od jačih proizvođača mikrobilja, Engleska, mislim da dosta ima u Italiji, u regionu je to Mađarska. Tu se klice mogu naći u supermarketima, tako da smo mi malo zakasnili, ali evo došli smo ipak dotle“, kaže Jana.

Bilje se gaji u kontolisanim uslovima

Кada je reč o proizvodnji ona je različita za svaku vrstu. Neko seme se pre naklijavanja potapa, neko se seje direktno, a neko naklijava. Ono što je zajedničko jeste da se gaji u kontolisanim uslovima, bez pesticida. Sve što je potrebno su zemlja, voda, vazduh i osvetljenje.

„Mi smo u saradnji sa domaćim proizvođačima semena došli do toga da uzgajimo nešto što nije bilo ranije ovde moguće naći, na naš mali nagovor su počeli da proizvode neko seme kojeg ranije nije bilo, recimo amaranta nije bilo, tako da smo jednu količinu semena poklonili proizvođačima kao bi oni uzgajali seme za nas ovde i da ne moramo da ga uvozimo“, navodi preduzetnica.

Izvor:B92

Чланак Bašte na krovovima zgrada i u stanovima hit su u Evropi, a sledi ga i Beograd се појављује прво на Biznis i Finansije.