Home VestiEkonomija Bašte na krovovima zgrada i u stanovima hit su u Evropi, a sledi ga i Beograd

Bašte na krovovima zgrada i u stanovima hit su u Evropi, a sledi ga i Beograd

by bifadmin

Bašte na krovovima zgrada hit su u Evropi, a taj trend slede i u Srbiji. Od jedne malene u stanu počela je i Jana Mitorvić, a danas joj je to posao od kog živiBiti poljoprivrednik u centru Beograda- moguće je, a Jana Mitrović najbolji je primer toga. Pre četiri godine u stanu je počela da gaji mikrobilje, klice i jestivo cveće.

Sa svega pet vrsta biljaka, stigla je do toga da sada u njenoj vertikalnoj bašti između ostalog možete pronaći brokoli, rotkvice, luk, grašak, začinsko bilje, piše RTS
“Sećam se, krša po podu, zemlje rasute, svega toga, ali nekako je jako lepo kada vi niste po struci ni biolog, niti ste gajili bilo šta osim sobnog cveća. Onda je jako uzbudljivo kada vidite da je to raste, a vi ste ga posejali i onda sam se osećala kao neki prirodnjak baš mi je bilo lepo”, seća se Jana.

Dobar osećaj plus želja da deci posveti više vremena, ovu ekonomistkinju naveli su na to da rad u kancelariji zameni sopstvenom proizvodnjom.

Gaji više od 20 vrsta mikrobilja

Od tri police u stanu za godinu dana Janina proizvodnja se toliko proširila da je stan postao pretesan. Danas u mnogo većem prostoru gaji više od 20 vrsta mikrobilja i snabdeva oko stotinu restorana u Beogradu, Novom Sadu i Subotici.

Mikrobilje koje uzimaju od nje u restoranima uglavnom koriste kako bi obogatili izgled, ali i ukus jela na tanjiru. Međutim do ovog pozmašanog broja klijenata i nije bilo tako lako doći.

“Većina ljudi nije znala šta je to, naravno u onim malo boljim restoranima su znali, jer su se kuvari susretali u inostranstvu sa sličnim proizvodima, pa smo nekako počeli, ostavljali smo puno toga na probu, davali gratise, da bi se ljudi upoznali, da bi probali da stave to na tanjir i videli kako izgleda”, objašnjava preduzetnica.

A da bi se i sama potpuno upoznala sa uzgajanjem biljaka uputila se u Zagreb kod porodice koja se već bavila ovim poslom, kako bi dobila korisne savete. Potom je registrovala poljoprivredno gazdinstvo.

“Osamdesetih godina su u Americi počeli da gaje mikrobilje, naravno mi sa svime kasnimo pa i sa ovim trendom. U suštini većina razvijenih evropskih zemalja uveliko gaji mikrobilje, Holandija je jedan od jačih proizvođača mikrobilja, Engleska, mislim da dosta ima u Italiji, u regionu je to Mađarska. Tu se klice mogu naći u supermarketima, tako da smo mi malo zakasnili, ali evo došli smo ipak dotle”, kaže Jana.

Bilje se gaji u kontolisanim uslovima

Kada je reč o proizvodnji ona je različita za svaku vrstu. Neko seme se pre naklijavanja potapa, neko se seje direktno, a neko naklijava. Ono što je zajedničko jeste da se gaji u kontolisanim uslovima, bez pesticida. Sve što je potrebno su zemlja, voda, vazduh i osvetljenje.

“Mi smo u saradnji sa domaćim proizvođačima semena došli do toga da uzgajimo nešto što nije bilo ranije ovde moguće naći, na naš mali nagovor su počeli da proizvode neko seme kojeg ranije nije bilo, recimo amaranta nije bilo, tako da smo jednu količinu semena poklonili proizvođačima kao bi oni uzgajali seme za nas ovde i da ne moramo da ga uvozimo”, navodi preduzetnica.

Izvor:B92

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar