Izvoz je iznosio oko 27 milijardi evra, što je rast od 26,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine,

U Srbiju je uvezeno robe, u 2022. godini, u vrednosti od oko 39 milijardi evra, što je povećanje od 34,8 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Pokrivenost uvoza izvozom je 70,6 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 75,6 odsto.

Glavni spoljnotrgovinski partneri, zemlje u koje je Srbija izvezla najviše robe su: Nemačka, Bosna i Hercegovina, Italija, Mađarska i Rumunija. Srbija je najviše robe uvezla iz: Kine, Nemačke, Ruske Federacije, Italije i Mađarske.

Zemlje članice Evropske unije čine 58,7 odsto ukupne razmene.

Drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner Srbije predstavljaju zemlej CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit od oko dve milijarde dolara, čemu najviše doprinosi izvoz: struje, žitarica, nafte, gvožđa, čelika i pića, prenosi RZS.

Izvor: Novaekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Spoljnotrgovinski deficit povećan za 61,2 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prva dva meseca ove godine ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od tri milijarde dinara, prihodi su ostvareni u iznosu od 280,7 milijardi dinara, a rashodi od 283,8 milijardi dinara, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 9,1 milijardu dinara, navedeno je u saopštenju. Tokom februara naplaćeni su prihodi u iznosu od 130,4 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 102,7 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 57 milijardi i akciza u iznosu od 19 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 9,8 milijardi dinara, a priliv donacija u februaru iznosio je 17,9 milijardi. Rashodi su izvršeni u iznosu od 139,6 milijardi dinara.

Rashodi za zaposlene, u februaru, su iznosili 33,4 milijardi dinara, kapitalni izdaci 25 milijardi dinara, transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 18,4 milijardi dinara, a isplata kamata 17 milijardi dinara.
Na nivou opšte države u prva dva meseca je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od 2,7 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 37,3 milijardi dinara.

Izvor: 24.sedam

Foto: Pixabay

Чланак U prva dva meseca 2023. godine deficit republičkog budžeta tri milijarde dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Spoljnotrgovinski deficit koji je u 2021. godini iznosio u proseku 582 mil EUR mesečno, tokom poslednja tri meseca nije pao ispod milijardu evra, a u maju ove godine je ostvaren i apsolutno najveći mesečni deficit u iznosu od 1,141 mlrd EUR – navedeno je u MAT-u.

Najbrže raste trend uvoza energije koji je u maju 2022. dostigao skoro trostruku vrednost iznad proseka prethodne godine, a slede trendovi uvoza intermedijarnih proizvoda (33%), kapitalnih proizvoda (26) te trajnih i netrajnih proizvoda za široku potrošnju (po 16%).

Povećanje vrednosti izvoza za prvih pet meseci ove godine locirano je, pre svega, na povećanje vrednosti izvoza ruda metala (610 mil EUR), na proizvodnju osnovnih metala (328), prehrambenu industriju (242), hemijsku industriju (248), industriju gume i plastike (156), koksa i derivata nafte (152), električne opreme (128), nepomenutih mašina i opreme (104), proizvodnju papira (93 mil EUR).

– Izvoz iz Srbije je za pet meseci ove godine međugodišnje povećan za 30,3%, a uvoz za 47,8%. Glavna
eksplozija uvoza desila se u prva dva meseca ove godine, u kojima je međugodišnji porast izneo 52%. U maju ponovo dolazi do skoka rasta uvoza na 55% – naveli su stručnjaci MAT-a.

Eksploatacija ruda metala nosilac porasta industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja je u Srbiji u maju međugodišnje povećana 8,7%, najviše zahvaljujući sektoru rudarstva čija je proizvodnja povećana 28,1%, a u periodu januar-maj 39,1%.

– Nosilac ovog porasta je eksploatacija ruda metala, koja je u petomesečnom periodu međugodišnje utrostručena, a u samom maju je porast izneo 71% – navedeno je u analizi.

Dodaje se da je porastu značajno doprineo i porast proizvodnje prerađivačke industrije koji je u maju izneo 11,2% i podigao porast u petomesečnom periodu na 4,8%.

U sektoru elektroprivrede i u maju je, kako je navedeno, zabeležen zamašan međugodišnji pad od 12,5%, tako da kumulatvni pad za pet meseci iznosi 16,1%.

Proizvodnja za snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija u maju je međugodišnje pala na 12,5%, a prerađivačka industrija je u tom mesecu porasla za 11,2%.

Srbija je imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije i u aprilu i u maju 2022., ali je međugodišnja inflacija u jedanaest njenih članica u aprilu i u dvanaest u maju 2022. bila veća nego u Srbiji.

U aprilu i maju 2022. međugodišnja inflacija je u Srbiji iznosila 9,5 i 10,1% a u EU 8,1 i 8,8%.

U maju su veću inflaciju od Srbije imale Holandija (10,2%), Grčka (10,5), Hrvatska (10,7), Mađarska (10,8), Slovačka (11,8), Rumunija (12,4), Poljska (12,8), Bugarska (13,4), Češka (15,2), Letonija (16,8), Litvanija (18,5) i Estonija (20,1%).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак MAT: Srbija u maju imala najveći spoljnotrgovinski deficit od 1,141 mlrd EUR се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samo u maju ostvaren je budžetski suficit od 6,7 milijardi dinara. Ostvareni budžetski prihodi tokom pet meseci iznosili su 655 milijardi dinara, a rashodi 726 milijardi dinara.

Naplaćeni prihodi u maju iznosili su 145,3 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi 127,8 milijardi.

Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) u iznosu od 69 milijardi dinara i akciza u iznosu od 27,7 milijardi. Neporeski prihodi su u maju iznosili 16,8 milijardi dinara, a donacije 0,7 milijardi.

Rashodi su u maju izvršeni u iznosu od 138,6 milijardi dinara. Izdaci za zaposlene su bili 30 milijardi dinara, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ i fondu SOVO 16,8 milijardi. Ostali tekući rashodi su iznosili 17,5 milijardi dinara, s obzirom da je sa ove kategorije isplaćen fiskalni stimulus mladima.

Na nivou opšte države u periodu januar – maj ostvaren je fiskalni deficit od 58,8 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 11,1 milijardu dinara, navelo je Ministarstvo finansija.

Javni dug na kraju maja 52,3 odsto BDP-a

Javni dug Srbije je na kraju maja ove godine iznosio 30,7 mlrd EUR, što je 52,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju aprila javni dug je bio oko 30,97 mlrd EUR i njegov udeo u BDP-u je bio 52,8%.

Javni dug je na kraju prošle godine iznosio 30,13 milijardi evra, što je bilo 56,5% BDP-a.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Budžet Srbije u deficitu 71 milijardu dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Smanjeni su i priliv kapitala i devizne rezerve, a povećano je zaduživanje, navedeno je u analizi ekonomskih trendova i politika u Srbiji koju je uradio Kvartalni monitor.

Kako je ukazano, oko 70% povećanja robnog deficita je ostvareno na tržištu energenata, jer se uvoze veće količine po visokim cenama.

Okolnosti u kojima će poslovati privreda u drugoj polovini godine su vrlo neizvesne, a sada se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3%.

Navedeno je i da se u ovoj godine očekuje deficit tekućeg bilansa od oko 7% BDP-a.

Prema analizi Kvartalnog monitora inflacija će biti nešto veća i dugotrajnija nego što je ranije procenjivano. Podseća se i da je međugodišnja inflacija u maju dostigla 10,4%, a inflacija od početka godine iznosi 5,6%. Na rast inflacije, kako je navedeno, najviše utiče rast cena hrane i energenata, ali je rast cena proširen na skoro sve proizvode.

Rast gubitaka preduzeća

Administrativnom kontrolom cena ublažena je inflacija, ali posledica toga je rast gubitaka preduzeća, nestašica nekih proizvoda, povećanje javnog duga i rast cena u budućnosti, naveli su stručnjaci Kvartalnog monitora.

Iako za sada inflacija povoljno utiče na fiskalni rezultat jer više povećava prihode nego rashode, upozorili su da „postoji rizik od pokretanja spirale izmedju inflacije, plata i penzija“.

U prvom kvartalu je ostvaren i visok fiskalni deficit, a procenjuje se da će deficit i rast javnog duga u ovoj godini biti znatno veći od plana. Fiskalni deficit u prvom kvartalu je iznosio 4,4% BDP-a, kao posledica predizbornih trošenja.

Javni dug je u prva četiri meseca povećan za više od 800 mil EUR, ali njegovo učešće u BDP opada.

Navedeno je i da bi deficit u ovoj godini mogao da iznosi oko 4% BDP-a, a možda i više ako se vanredno povećaju penzije, plate i preuzme deo dugova javnih preduzeća.

Iako su devizne rezerve Srbije od početka godine smanjenje za više od 2,5 mlrd EUR, analiza Kvartalnog monitora pokazuje da u uslovima rastuće inflacije politika fiksnog kursa ipak donosi više koristi nego štete.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji smanjen priliv kapitala i deviznih rezervi, a povećano zaduživanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deficit republičkog budžeta Srbije iznosio je 72,1 milijardu dinara u prvom tromesečju ove godine, objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 373,3 milijarde dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 445,3 milijarde, navodi se u saopštenju ministarstva. Samo u martu, budžetski deficit je iznosio 19,2 mllijarde dinara.

Prema podacima Ministarstva finansija, u martu su naplaćeni prihodi u iznosu od 133,2 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi bili 119,4 milijarde. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a, 69,3 milijarde dinara, i akciza u iznosu od 21,4 milijarde.

Neporeski prihodi su iznosili 13,2 milijarde dinara, a priliv donacija 0,6 milijardi.

Rashodi su u posmatranom mesecu iznosili 152,4 milijarde dinara, pri čemu su izdaci za zaposlene bili 29,6 milijardi, transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ, i SOVO 14,1 milijardu, subvencije 27,7 milijardi, a kapitalni izdaci 30,5 milijardi dinara.

Na nivou opšte države, u prva tri meseca 2022. ostvaren je fiskalni deficit od 68 milijardi dinara i primarni fiskalni deficit od 14,8 milijardi, navodi se u saopštenju.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак U budžetu Srbije minus „težak“ 72 milijarde dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna tepsija bureka u pekarama u Srbiji ima između 1.000 i 1.100 grama ovog, zvanično, predjela. On se uglavnom sastoji od četiri razvučene i složene kore, koje su, nakon što su zamešene, odstojale najmanje 3-4 sata. I, u zavisnosti od iskustva, spretnosti i umešnosti buregdžije, potrebno je utrošiti između tri i pet minuta, a oni koji ga prave u proseku mesečno zarađuju između 1.500 i 1.800 evra. A opet, ovo zanimanje je i te kako u deficitu. Taj deficit je toliki da većina njih često radi u dve ili više pekara.

Marko Dragićević, potpredsednik Unije pekara Beograda i vlasnik pekare „MA-JO“ na Novom Beogradu, kaže za Infostud da pravljenje bureka uopšte nije jednostavan zanat i da se ne može, poput nekih drugih, naučiti kroz kurs od 240 sati, već je potrebno mnogo više vremena.

Kako se peče zanat

“Ma, kakvi kursevi. Burek sigurno ne možete tako da naučite da pravite. Potrebno je najmanje šest meseci ili godinu dana da u potpunosti savladate sve što treba. Neophodno je da osetite kore pod rukom, da ih pokidate u velikom broju pre nego što napravite dobar burek”, kaže Dragićević.

Ta težina buregdžijskog zanata ne ogleda se samo u savladavanju tehnike rada, već i u izuzetnom fizičkom naporu koji iziskuje.

“Zarada buregdžija može da ide između 1.000 i 1.800 evra mesečno. Oni koji bi da rade samo tri do četiri sata dnevno, na kraju meseca mogu da uzmu oko 50.000-60.000 dinara. Mnogo njih radi na dva mesta i to su onda dobre zarade. Međutim, posao nije lak. Naprotiv, toliko je težak da retko ko dočeka penziju ‘na bureku’. Mahom ga svi prave do 50. ili 55. godine, a onda prelaze na lakša peciva i lisnato testo. Potrebno je mnogo stajati u mestu, razvlačiti kore iznad glave, neophodna je fizička snaga i zbog toga nema mnogo žena koji se bave ovim poslom, iako su one generalno mnogo spretnije sa razvlačenjem kora” kaže Dragićević i dodaje: “U nedostatku pouzadnih i odgovornih burek majstora, mnoge kolege se odlučuju za kupovinu linije za mašinsko pravljenje bureka. Onda tako ulaze u velike investicije koje proizvodno prevazilaze njihove trenutne kapacitete prodaje”.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Iako im je prosečna plata oko 1.500 evra, mladih buregdžija gotovo i da nema се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samo u septembru, budžetski deficit je iznosio 22,1 milijarde dinara.

U septembru su naplaćeni prihodi u iznosu od 114,1 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 98,7 milijardi dinara. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV u iznosu od 53,1 milijardi dinara, i akciza u iznosu od 24,1 milijardi.

Neporeski prihodi su iznosili 14,3 milijarde dinara, a priliv donacija 1,1 milijardu.

Septembarski rashodi su iznosili 136,2 milijarde dinara. Tokom navedenog meseca nastavljen je tempo ubrzane realizacije kapitalnih investicija u iznosu od 40,4 milijarde dinara. Rashodi za zaposlene su iznosili 27 milijardi dinara, kamate su isplaćene u iznosu od 12,6 milijarde, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ i SOVO su iznosili 13 milijardi dinara.

Na nivou opšte države, u periodu januar-septembar je ostvaren fiskalni deficit od 68 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 30 milijardi dinara.

Чланак Deficit budžeta na kraju trećeg tromesečja 93 milijarde dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je naveo da će budžet za 2022. biti razvojni, sa rekordnim iznosom investicija, odnosno 486 milijardi dinara na nivou opšte države, koje će biti usmerene na kapitalne investicije. Prema njegovim rečima, naredne godine možemo očekivati velika ulaganja u autoputeve, škole, bolnice, ekologiju, odnosno izgradnju fabrika za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciju, i sve drugo što podiže kvalitet života građana Srbije.

On je precizirao da će u skladu s ovim planovima Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture imati veći budžet od ovogodišnjeg za 83,71 milijardu dinara, Ministarstvo porosvete, nauke i tehnološkog razvoja će raspolgati sa 17,1 milijardom dinara više nego 2021. godine, a budžet Ministarstva zaštite životne sredine će biti veći za sedam milijardi dinara.

Povećanje penzija i plata

„U budžetu je planirano i povećanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,5 odsto. Uz to smo obezbedili novac za isplatu 20.000 dinara svakom penzioneru u februaru mesecu naredne godine „, rekao je ministar Mali.

Naveo je da će plate u vojsci, socijalnim službama i zdravstvu biti uvećane za osam odsto, a ostalim zaposlenima u javnom sektoru sedam procenata, što ukupno čini povećanje zarada od 7,3 odsto.

„Da podsetim da će od 1. januara naredne godine i minimalna zarada da poraste za 9,4 odsto, odnosno na 35.012 dinara, što je 300 evra. Povećanje minimalnih zarada je obično pokretač rasta prosečnih plata. Zato očekujemo da da ćemo u decembru imati prosečnu zaradu od 618 evra“, naveo je Mali i dodao da je podignut i neoporezivi deo dohotka sa 18.300 dinara na 19.300 dinara. Takođe je smanjen porez na zarade za dodatnih 0,5 odsto.

Deficit i dug u padu

Ministar finansija očekuje da deficit budžeta 2022. bude tri procenta, što je manje nego ove godine.

„Istovremeno će udeo javnog duga u BDP-u biti 55,5 odsto, što znači dalje smanjenje javnog duga i stabilizacija nakon ove dve pandemijske godine“, istako je Mali. Da podsetimo, posle drugog rebalansa ovogodišnjeg budžeta, javni dug za 2021. iznosiće do 58,2 odsto, umesto 60 odsto BDP-a, kako je

Vlada RS očekuje da ćemo ovu godinu završiti sa stopom rasta od 7,3 do 7,5 odsto, 2022. godinu sa rastom od 4,5 odsto.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Vlada Srbije usvojila predlog budžeta za 2022. godinu: Više novca za investicije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srbiji nedostaju tri kategorije vozača, podseća predsednik Asocijacije Slavoljub Jevtić – vozači međunarodnog transporta, kojih nedostaje najviše, oni koji rade samo u domaćem transportu, kao i vozači u distribuciji, odnosno snabdevanju velikih gradova.

Svim kompanijama koje se bave organizacijom transporta, kao i špediterskim kompanijama, veliki je problem da obezbede neophodan broj vozača u ovom trenutku, ističe.

“Jedan od novonastalih problema je i da smo došli u situaciju da je dosta naših vozarskih kompanija osnovalo kompanije u inostranstvu da bi mogli da rade, pa vozači sada odlaze tamo kod njih. Drugi problem je da određene kompanije iz Zapadne Evrope dolaze u Srbiju i kupuju naše firme kako bi, pre svega, obezbedile vozače”, rekao je Jevtić za RTS.

Profesionalnih vozača nema dovoljno nigde u svetu. Nemačkoj manjka 80.000, a na pragu penzije je svaki treći. Velika Britanija traži 58.000 vozača cisterni. Slovački prevoznici nedavno su apelovali na nadležne da reaguju, kako bi se sprečio „britanski scenario“.

Može li obrazovanje rešiti problem?

Jevtić je podsetio da se, po normalizaciji situacije prouzrokovane pandemijom, u prošlom periodu pojavila još veća potreba za vozačima, paralelno sa rastom proizvodnje i dostave, kao i intenzivnijim logističkim aktivnostima. Kao adekvatan odgovor na ovu situaciju, on predlaže da se obrati pažnja na obrazovanje profesionalnih vozača.

Slična je i procena Aleksandra Spasića, generalnog sekretara Poslovnog udruženja Međunarodni transport, koji navodi da je u Britaniji, primera radi, alarmanto stanje koje svi osećaju.

I on ističe da je obrazovanje jedan od predloga za rešavanje problema.
“ Zapostavili smo taj izbor profesionalnog vozača. Srednje saobraćajne škole, iako im je zakonom dato da stvore vozače sa ‘C’ kategorijom, da ti ljudi mogu, kada završe škole, da upravljaju teškim teretnim vozilima, to ne rade. Oni izlaze sa ‘C’ kategorijom i moraju da čekaju 21 godinu. Pa ko će da čeka od 18 do 21 godine da tek onda postane vozač”, pita se Spasić.

Situacija je daleko složenija kada se sagledaju i troškovi za obuku i licencu.

“Od pre dve godine imamo obavezu da vozač mora da se licencira. Prvo da krene na inicijalnu obuku, a posle i na dodatnu obuku u neki od centara u Srbiji. A cene, koje su u Srbiji bar pet puta veće nego u svetu, jedan su od razloga zašto se odbijaju ti mladi ljudi”, ukazao je Spasić.

Izvor: Radio Televizija Srbije

Foto: Pixabay

Чланак Stranci kupuju naše transportne firme kako bi sebi obezbedili vozače kamiona се појављује прво на Biznis i Finansije.