U neto iznosu, to je 220 dinara za 31 akciju koliko je svaki građanin svojevremeno dobio, prenosi Danas.Građani su pored akcija Telekoma, dobili i po pet akcija NIS-a i jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla.

Naftna industrija Srbije je poslednji put u avgustu isplatila dividendu od po 35,5 dinara bruto po akciji, odnosno oko 30 dinara neto.

Građani koji nisu prodali svoje akcije, i koji do sada nikad nisu podizali novac od dividendi, na svojim računima bi od do sada isplaćenih dividendi trebalo da imaju ukupno 5.030 dinara.

Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara. Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara.

Vrednost akcija Telekoma se ne zna, pošto ova kompanija nije listirana na berzi. Takođe je ranijih godina, svakom vlasniku besplatnih akcija uplaćeno po 1.700 dinara od Akcionarskog fonda.

Sveukupno građani, bar oni koji su dobili besplatne akcije i nisu ih prodali do sada, pojedinačno su poslednjih 13 godina od privatizacije nekih od najvrednijih državnih kompanija inkasirali po oko 11.600 dinara ili nešto manje od 100 evra, kada se sabere i tržišna vrednost akcija i ukupno do sada isplaćen iznos dividendi

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Građani, koji su dobili besplatne akcije državnih kompanija i nisu ih prodali inkasirali oko 11.600 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

To jest 25 odsto neto dobiti društva za 2021. godinu koja je iznosila 23,13 milijardi dinara, saopštila je Naftna industrija Srbije.

Odbor direktora NIS-a je 27. maja doneo odluku o sazivu 14. redovne sednice Skupštine akcionara i utvrdio predlog odluke o isplati dividendi.

Odbor je održao 27. maja pisane sednice na kojima je, izmedju ostalog, doneo odluku da se 14. redovna sednica Skupštine akcionara saziva za 29. jun u Poslovnom centru NIS-a u Beogradu.

Odbor direktora je razmotrio i odobrio Godišnji izveštaj NIS a.d. Novi Sad za 2021. sa izveštajem nezavisnog revizora „PricewaterhouseCoopers d.o.o“ Beograd.

Takođe, utvrdio je predlog odluke Skupštine akcionara o usvajanju Godišnjeg izveštaja NIS a.d. Novi Sad za 2021. godinu sa izveštajem istog nezavisnog revizora.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак NIS isplaćuje dividende, akcionarima 25 odsto dobiti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako izgleda dan u životu jednog investitora? Pritom, ovde ne mislimo na „investitore“ koji sebe tako vole da nazivaju ili one koji se isključivo bave finansiranjem različitih građevinskih radova. Danas su u našem fokusu investitori koji se isključivo bave ulaganjima na berzi i koji od te vrste invesicija ubiraju profit.

Da li ovaj način života donosi „plus“ na kraju meseca? Kako je živeti samo od dividendi? Da li je to stresan život ili je bliži onome što Italijani nazivaju la dolce vita? Odgovor na ova pitanja daje Nenad Gujaničić, glavni broker investicionog društva Momentum.

Koliko u proseku može da se zaradi od dividendi domaćih kompanija na godišnjem nivou?

– Postoji nekolicina domaćih kompanija koje dividende isplaćuju u manjem ili dužem kontinuitetu (Philip Morris, Jedinstvo Sevojno, Messer Tehnogas Metalac, Impol Seval, Naftna industrija Srbije, Dunav osiguranje). Ovi dividendni prinosi se kreću od tri odsto pa skoro do deset procenata. Akcionari koji su fizička lica dobijaju neto iznos dividende koji je umanjen od brudo dividende za iznos poreza od 15 procenata.

Šta su dividende?

Dividende predstavljaju deo dobiti kompanije koji se isplaćuje njenim akcionarima. Da bi se uopšte stvorili uslovi za ovu zaradu, neophodno je da kompanija bude profitabilna ili da barem ima neraspoređenu dobit iz proteklih godina.

Uprava kompanije bi trebalo da predloži skupštini određeni iznos dobiti koji bi se raspodelio akcionarima kao dividenda, a koji potom odobrava skupština akcionara. Visina dividende se meri dividendnim prinosom koji predstavlja količnik dividende sa tržišnom cenom akcije.

Koliko u proseku može da se zaradi od dividendi stranih kompanija na godišnjem nivou?

– Kada je u pitanju strano tržište, američke kompanije u proseku isplaćuju niže dividende u odnosu na evropske pandane. Prosečan dividendni prinos najpoznatijeg američkog indeksa S&P 500.

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li može da se živi od dividende? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mala i do sada ne tako poznata u široj javnosti, finska banka Alandsbanken, došla je u centar pažnje preko noći. Razlog je odluka da ignoriše „preporuke“ Evropske centralne banke (ECB) komerciajlnim bankama da tokom korona krize ograniče isplatu dividende akcionarima.

Ova preporuka je, prema neformalnim izvorima, izazvala nezadovoljstvo među bankarima, ali je sve ostalo iza zatvorenih vrata i u „krugu porodice“. Pošto bankari retko javno kritikuju bilo kojeg regulatora, a pogotovo ne ECB, tim pre je veće zaprepašćenje izazvala vest da se jedna banka, pa još mala, otrgla poslušnosti.

Naime, Alandsbanken je početkom januara isplatila dividendu akcionarima koja je skoro četiri puta veća od limita koji je propisala Evropska centralna banka.

Finski regulator u neobranom grožđu

Sada se, zbog ovako neprimerenog ponašanja, u neobranom grožđu našao finski finansijski regulator. Prema navodima agencije Blumberg, čelnik supervizije banaka pri finskom nadzornom telu za banke Jyri Helenius je ovakvu odluku finske banke ocenio štetnom. Ipak, priznao je da nadzorno telo nama baš veliki manevarski prostor za neku konkretniju aktivnost.

„Očekujemo da banke poslušaju preporuku, iako mi nismo u mogućnosti da je učinimo pravno obavezujućom. Šteta je da se finska banka ovakvim postupkom distancirala od zajedničkih evropskih napora po ovom pitanju“, rekao je Helenius.

Posebno nezadovoljni mali kreditori

Evropska centralna banka je prošlog meseca uklonila zabranu bankama da isplaćuju dividende akcionarima, ali ih je pozvala da eventualne isplate ograniče na manje od 15 odsto zarade ostvarene u 2019. i 2020. godini.

Finska Alandsbanken je, međutim, najavila da će isplatiti 59 odsto zarade iz 2019. godine, objavivši kako je ta godina za banku bila rekordna.

Nakon te objave, vrednost njene akcije je skočila za oko 20 odsto. Imajući u vidu da je limit koji je postavila Evropska centralna banka za isplatu dividendi daleko strožiji nego što je to slučaj u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, te da je takva odluka već izazvala negodovanje u bankarskoj industriji, analitičari ocenjuju potez male finske banke kao „vrlo simboličan“.

Stručnjaci konsultanstke kompanije za ulaganja Inderes iz Helsinkija, ističu da razmišljanje finske banke nije izuzetak, posebno kada je reč o manjim kreditorima.  Istovremeno, očekuju da će se druge banke pridržavati regulatornih smernica.

Strah da će izgubiti ulagače 

Ipak, tržište se očigledno zatalasalo. Najveća banka u Finskoj i Norveškoj, Nordea Bank Abp, poručila je da će se pridržavati preporuke o dividendama, ali da će razgovarati sa nadležnima u ECB oko visine dividende koju planira da isplati, uz opasku da je jedna od najbolje kapitalizovanih banaka u Evropi.

Alandsbanken je, pak, u svom saopštenju istakla da smernice ECB ne uzimaju u obzir komparativne prednosti nekih banaka u evrozoni. Pojašnjavaju da ograničavanje isplate dividendi može dovesti do gubitka investitora na koje banka računa kako bi ostvarila rast.

„Dugoročni rizici za banku mogu biti veći ako akcionari ne dobiju značajan deo profita”, objašnjavaju u toj banci razloge zašto se nisu pridržavali preporuke finskog i krovnog evropskog regulatora.

Чланак Banka buntovnik се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalni iznos dividendi isplaćenih ove godine biće manji za 17,5 do 20 odsto, odnosno za približno 263 milijardi dolara zbog posledica korona krize, navodi se u izveštaju investicione kompanije Janus Henderson.
Iako je najnovija procena povoljnija u odnosu na one koje su iznosili finansijski analitičari na samom početku krize, ovo je najveći pad isplaćenih dividendi još od 2009. godine, kada je globalna finansijska kiriza bila na vrhuncu.

Drugi kvartal očajan, treći nešto bolji

Dividende su vodeći izvor zarade od ulaganja u akcije za dugoročne investitore, poput penzionih fondova. Međutim, da bi izdržale krizu izazvanu korona virusom, svetske kompanije su u trećem kvartalu isplatile 329,8 milijardi dolara dividendi akcionarima, što je manje za 55 milijardi dolara, odnosno za 11,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
To je ipak blaži pad u poređenju sa drugim kvartalom ove godine, kada je iznos isplaćenih dividendi bio manji za 22 odsto, odnosno za 108 milijardi dolara na godišnjem nivou. U izveštaju se napominje da usporavanje pada u trećem tromesečju nije ravnomerno raspoređeno, odnosno da su za to najzaslužniji pojedini sektori i tržišta u onim delovima sveta koji su se pokazali otpornijim na krizu.

Microsoft na putu da najviše usreći svoje akcionare

Prema sektorskoj podeli, u trećem tromesečju najgore su prošle kompanije koje zavise od potrošnje krajnjih korisnika, a da nisu u pitanju svakodnevna potrošna dobra, poput proizvođača automobila i turističkih kompanija. U tim sektorima je zabeležen pad od 43 odsto.
Značajno su pogođene i kompanije koje posluju u oblasti medija, avio prevoza i u bankarskom sektoru, dok su farmaceuti, prehrambene kompanije i trgovci hranom isplaćivali više dividende.
Odlično poslovanje tehnoloških kompanija tokom pandemije vidljivo je i u njihovoj politici isplate dividendi. Tako je Microsoft na putu da ove godine postane kompanija koja je isplatila najveću dobit akcionarima, s očekivanim rastom od 10 odsto u četvrtom kvartalu.

Dividende rastu jedinu u Kini i Hong Kongu

Posmatrano prema najvećim tržištima u svetu, najviše su stradali akcionari u Velkoj Britaniji gde su dividende manje za 42 odsto, a sledi Australija s padom od 40 odsto. Isplate u Japanu snižene su za 16 odsto, a dividende su najviše smanjili tamošnji izvoznici. U poređenju sa drugima, akcionari u Sjedinjenim Državama nisu prošli toliko loše, budući da su isplaćene dividende bile manje za četiri odsto, ali je na američkom tržištu uočen i pad u otkupu akcija.
Jedina svetla tačka na sumornoj mapi neisplaćenih dividendi su Kina i Hong Kong. Dividende su na ovim tržištima porasle za 3,3, odnosno čak za 10 odsto.
Šta više, China Construction Bank je prva na listi po visini isplaćenih dividendi u trećem tromesečju, a u prvih 10 su još dva kineska predstavnika: China Mobile na trećem mestu i Industrial & Commercial Bank of China na devetom.

Scenariji do kraja godine

Analitičari investicione kompanije Janus Henderson prognoziraju dva scenarija za akcionare do kraja godine. Prema takozvanom optimističnom, globalni pad isplaćenih dividendi će iznositi 17,5 odsto, što znači da akcionari mogu da se nadaju ukupnoj sumi od 1,2 biliona dolara. Lošija prognoza ukazuje da bi pad moga biti veći od 20 odsto, što smanjuje ukupnu sumu na 1,16 biliona dolara.

U izveštaju se ocenjuje da je ovo bila najgora godina za akcionare još od prethodne finanijske krize, ali i da postoji „tračak nade“. On se ogleda u podatku da su kompanije koje su odmah po izbijanju pandemije obustavile isplatu dividendi, u međuvremenu počele ponovo da ih isplaćuju ali u manjim iznosima.

U sledećoj godini sve se vrti oko vakcine

Najveća nada, naravno, polaže se u skorašnju distribuciju vakcine protiv Kovida-19. Autori izveštaja prognoziraju da će od toga kada će vakcina postati dostupna i kojom brzinom će se život vraćati u normalu, zavisiti i isplata dividendi sledeće godine.

Ako oporavak bude išao sporije i dalje bude na snazi uslovaljavanje paketa pomoći, pre svega u Evropi, da kompanije koje dobijaju pomoć ne mogu da isplaćuju dividende – onda će isplata nastaviti da stagnira.
U drugoj varijanti, koja podrazumeva bržu normalizaciju zdravstvene, pa time i ekonomske situacije, autori izveštaja procenjuju da bi iznos isplaćenih dividendi mogao da poraste i do 12 odsto, te da će čak i kompanije iz najpogođenijih sektora početi da isplaćuju dividende svojim akcionarima.

Foto: Pixabay

Чланак Akcionari u svetu ostaće kratki za 263 milijarde dolara dividendi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odluku o raspodeli dobiti za 2019. godinu putem isplate dividende, u bruto iznosu od 1,03 milijarde dinara, donela je Skupština akcionara najveće nacionalne osiguravajuće kuće.
Pravo na dividendu imaju i ostali akcionari koji su na dan 17. aprila 2020. godine bili upisani kao zakoniti imaoci akcija „Dunav osiguranja“, a njima je dividenda uplaćena preko Centralnog registra u neto iznosu od 27,75 miliona dinara.

Чланак Dunav osiguranje isplatilo dividendu akcionarima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Hitne mere vlade povodm pandemije COVID-19 u zemljama u kojima MOL posluje rezultirale su delimičnim ili potpunim zaključavanjem, značajno usporavajući ekonomske aktivnosti u glavnim zemljama CEE.

Zbog neizvesnosti o trajanju i uticaju pandemije koronavirusa, ekstremnoj nestabilnosti spoljnog okruženja i nepredvidivosti potražnje u preduzećima, MOL Grupa se fokusira na kontinuitet poslovanja i očuvanje novca. Upravni odbor odlučio je da zadrži dobit nakon oporezivanja od 2019. godine u potpunosti dok se situacija ne normalizuje, kada će biti isplaćen kroz dividende, ukoliko akcionari tako odluče.

Na vanrednoj sednici, Upravni odbor odobrio je ponovni izbor dr László Parragh, Zsigmond Járai i dr Martin Roman u Upravni odbor. Pored toga, dr Peter Gottfried izabran je za člana Nadzornog odbora.

Zsolt Hernádi, generalni direktor MOL Grupe, rekao je na vanrednom sastanku: “Danas je težak dan, 2019. je bila finansijski jaka godina za nas, ali nedavno, u senci COVID-19, okolnosti su se brzo i drastično promenile. Pandemija predstavlja neviđene izazove celom svetu, uključujući Evropu, Mađarsku i MOL. Do sada, naša kompanija je poslovala sigurno, bez ikakvih smetnji. Ipak, uveli smo niz mera kako bi umanjili efekte ekonomske i krize prouzrokovane virusom koja utiču na Grupu. Cilj naših mera je da izađemo iz krize jači nego što smo bili pre i da nastavimo da pružamo konkurentni poslovni model našim akcionarima.”

MOL grupa je u 2019. godini ostvarila 2,44 milijardi dolara čiste CCS EBITDA, iznad godišnjih očekivanja. Pored toga, kompanija je postigla i značajne prekretnice tokom svog transformacijskog puta ka 2030. godini. Prošireno je poslovanje na naftnim pojima u Azerbejdžanu, dostignuto ostvarenje od 50% na vodećem projektu poliol, dok je sektor Consumer Services imao još jednu rekordnu godinu.

Чланак Upravni odbor MOL Grupe odobrio odlaganje isplate dividendi се појављује прво на Biznis i Finansije.