Vlasnici starih automobila sa dizelskim motorima euro norme od 1 do 3, možda će želeti da sačekuju koji mesec sa kupovinom novog ili novijeg automobila. Već od 1. januara moći će da pri „zameni staro za novo“ dobiju subvenciju od države u visini 2.100 evra.

Stari automobil će otići na reciklažu a novi, sa motorom norme euro6 u garažu.

Kako će tačno ići procedura znaćemo u oktobru, kada bi trebalo da budu usvojeni kriterijumi kako za prijavu građana, tako i za reciklažne centre. Potom ćeuslediti javni poziv za one koji žele da učestvuju u procesu reciklaže vozila.

Prijavljivanje građana uslediće od kraja jeseni da bi realizacija ove subvencije mogla da krene kao što je najavljeno – 1. januara 2024.

Ministar saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić podsetio je za „Informer“ da je Vlada Srbije donela odluku da jednim delom finansira kupovinu novijih automobila kako bi se poboljšao kvalitet vazduha.

Pomoć i za privredna vozila

Pored subvencije od 2.100 evra za kupovinu putničkog automobila, država daje i subvenciju od 2.500 evra za kupovinu lakih kamiona, koji ne prelaze 12 tona, i 2.900 evra za kupovinu autobusa.

Automobili koji će „na presu“ u reciklažnim centrima, su već prastara vozila jer ona sa standardom euro 1 proizvedena su 1992. do 1993. godine, euro 2 od 1996, a nisui mnogo mlađa ni ona sa euro 3 motorima, od 2000. godine.

Standard euro 4 je u zemljama Evropske unije stupio na snagu 2006. godine, da bi najnoviji euro 6 važio za dizelaše proizvedene od 2014. godine.

Polovni automobili sa euro 6 motorima mogu da se kupe trenutno i za 5.000 do 6.000 evra, mada bi cena mogla malo da skoči ako potražnja bude velika.

Na taj način će polovni „golf 7“ proizveden 2015. godine sa euro 6 motorom koji trenutno vredi oko 10.700 evra, koštati 8.600, pod uslovom da u vlasništvu imate stari dizelaš za „zamenu“.

Prema planiranom fondu, subvencije će biti date za zamenu 144.000 dizel vozila.

„Program zaštite vazduha u Republici Srbiji“, u čijem je sklopu ova subvencija, predviđa da se od 1. januara 2024. godine zabrani uvoz polovnih vozila sa standardima emisionih gasova euro 3 i euro 4, a od 1. janura 2025. godine i standardom euro 5.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Državna subvencija za zamenu starog dizel autombila počinje 1. januara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je preneo portal SEEbiz, to su cene prema prosečnom kursu Narodne banke Srbije (NBS).
Cena benzina u Srbiji posle poslednjih promena iznosi 186 dinara po litru (skoro 1,59 evra), što je povećanje od četiri dinara u odnosu na prethodnu nedelju.

Na svetskim tržištima nafte, cene barela su porasle i prošle nedelje, sedmi put zaredom, ostvarivši najduži trend rasta od početka 2022. godine, nakon što je Međunarodna agencija za energetiku upozorila na sve oskudnije snabdevanje.

Prateći trend rasta cena nafte, cena goriva u regiji i dalje raste, a najnovijom uredbom Vlade Hrvatske o utvrđivanju najviših maloprodajnih cena naftnih derivata, koja stupa na snagu od sutra, potrebno je izdvojiti od 179 dinara (1,54 evra) za litar benzina, do litar dizela je 176 dinara (1,51 evro), preneo je nedavno Poslovni dnevnik.

Cena litra benzina od 95 oktana u Crnoj Gori je 189 dinara (1,62 evra), prema poslednjoj uredbi nadležnog ministarstva, dok je za dizel potrebno izdvojiti 180 dinara (1,54 evra) po litru, pišu Vijesti.

Gorivo je znatno jeftinije u Severnoj Makedoniji, a litar benzina košta 162 dinara (1,39 evra), dok je cena dizela 152 dinara (1,3 evra), preneo je makedonski portal Sitel.

U Albaniji je cena dizela po litru 176 dinara (1,51 evro), što je identično ceni u Hrvatskoj, dok je benzin od 95 oktana 180 dinara (1,54 evra), preneli su portali.

Litar dizela u Banjaluci košta više od 150 dinara (2,51 – 2,52 konvertibilnih maraka, KM), dok se benzin na pumpama prodaje po ceni od 150 do 155 dinara po litru (2,52 – 2,59 KM).

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji najskuplji dizel a u Crnoj Gori benzin се појављује прво на Biznis i Finansije.

Italija se oštro protivi evropskim planovima da se za 12 godina zabrani prodaja novih automobila na benzin i dizel, a ministar saobraćaja nazvao je brzi prelazak na električna vozila „samoubistvom“ i „poklonom“ kineskoj industriji.

Pravila koje je odobrio Evropski parlament zahtevaće da do 2035. godine proizvođači automobila moraju da postignu 100 odsto smanjenje emisije ugljen dioksida, što bi onemogućilo prodaju novih vozila na fosilna goriva u bloku od 27 zemalja.

Taj plan je loše prošao u Italiji, gde se nalaze brendovi uključujući „fijat“ i „alfa romeo“, gde je automobilska industrija još uvek u velikoj meri fokusirana na tehnologiju motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

– Svima nam je stalo do vode, kvaliteta vazduha i čistije životne sredine ali to ne znači otpuštanje miliona radnika i zatvaranje hiljada preduzeća – rekao je Mateo Salvini, ministar saobraćaja koji vodi desničarsku stranku Liga.
Salvini, koji je i potpredsednik vlade, rekao je da je potrebno više vremena i više sredstava da bi se obezbedila glatka tranzicija.

Italija će izneti  kontra-predlog

Antonio Tajani, ministar inostranih poslova, ranije je nagovestio da će Rim nastojati da „razvodnji“ ovaj cilj.

– Italija će izneti sopstveni kontra-predlog: ograničiti smanjenje na 90 odsto, dajući industriji priliku da se prilagodi – rekao je Tajani, a prenosi Korijere dela sera.

Italijanska automobilska industrija zapošljava preko 270.000 radnika direktno ili indirektno i čini više od pet odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, pokazuju podaci automobilskog udruženja ANFIA. Prema njihovim podacima, prodaja električnih automobila pala je za 27 odsto prošle godine u Italiji, što čini samo 3,7 odsto ukupnih registracija novih automobila.

Zemlje EU postigle su dogovor o zabrani automobila sa termalnim motorima u oktobru prošle godine, ali još uvek moraju formalno da stave pečat na pravila pre nego što ona stupe na snagu. Konačno odobrenje se očekuje u martu.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Italija protiv zabrane benzinaca i dizelaša, iznosi kontra predlog се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj zabrane je da se sa ubrza prelazak na električna vozila i borba protiv klimatskih promena.

Zakonom je predviđeno da se od proizvođača automobila zahteva da od 2035. godine ostvare 100 odsto smanjenje emisije CO2 iz novih prodatih automobila, što će praktično onemogućiti prodaju novih vozila na fosilna goriva u EU, prenosi AP.

„Troškovi rada električnog vozila su već niži od troškova eksploatacije vozila koja pokreću motori sa unutrašnjim sagorevanjem“, izjavio je jedan od predlagača novog zakona u EP Jan Huitema.

Kako piše Blumberg, ovaj korak će značiti drastično preoblikovanje automobilske industrije na kontinentu.

Precizira se da je Evropski parlament glasao za sporazum postignut sa državama članicama prošle godine, koji od proizvođača automobila zahteva da postignu cilj nulte emisije do 2035. Sporazum zahteva da smanje zagađenje za 55 odsto ove decenije i predstavlja ključni stub celokupnog cilja bloka, što je postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

„Ovi ciljevi razjašnjavaju situaciju za automobilsku industriju i stimulišu inovacije i investicije za proizvođače automobila“, rekao je Jan Huitema.

Drumski saobraćaj je jedan od sektora sa najvećom koncentracijom ugljenika u EU, pošto proizvodi oko petinu emisija u bloku, navodi Blumberg.

Najnovija pravila o automobilima imaju globalne posledice. Kao najveći svetski trgovinski blok, EU ima reputaciju postavljanja standarda na svetskom nivou i dom je mnogih najvećih proizvođača automobila kao što su Volkswagen AG i Mercedes-Benz Group.

Šta bi odluka značila u praksi?

Ovom temom prošle godine se bavio i Dojče vele. Kako je tada navedeno, kada bi se volja Evropskog parlamenta sprovela, to ne znači da bi 2035. klasični automobili isparili sa ulica – svako bi mogao da vozi svoj auto, čak i da kupi polovni. Ali, proizvođači više ne bi smeli da prave i prodaju nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Kako je navedeno, kakva god odluka EU na kraju bude, neke države su još ranije rešile da postepeno izbace dizelaše i benzince sa ulica. Tako se u Norveškoj benzinci i dizelaši neće prodavati već od 2025, dok za 2030. isto planiraju Velika Britanija, Švedska, Danska, Holandija i Belgija, a Francuska ovaj korak hoće najdalje 2040. godine.

I sami proizvođači su shvatili odakle vetar duva. Tako Dženeral motors, Volvo, Jaguar i Ford već imaju strategiju kako da prestanu sa proizvodnjom klasičnih motora i pređu sasvim na električne. Slično je najavio i Folksvagen, kao i Mercedes, prenosi Dojče vele.

„Privreda do 2035. ima dovoljno vremena da se pripremi“, piše list Fraje prese iz Kemnica i dodaje: „Zato je preterano uzbuđenje zbog zabrane motora sa unutrašnjim sagorevanjem, mada će pojedini sektori propatiti“.

List podseća na procene da bi u novoj industriji elektromotora i baterija moglo da nikne 230.000 radnih mesta u Nemačkoj, ali da bi, ukupno gledano, u autoindustriji do 2040. bilo 275.000 poslova manje.

„Mala i srednja preduzeća će se naći pred izazovom, i moraće da se promene“, piše list.

Prošle godine je portal Balkan Energy Green News, pišući o ovoj inicijativi, naveo da su problemi velika cena električnih automobila, pre svega baterija. Tu je i još uvek mala autonomija vozila, predugo punjenje i čini se, najveća „rak-rana“ celog sistema – nedovoljna mreža punjača.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Usvojen zakon o zabrani prodaje automobila na benzin i dizel od 2035. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije je polovinom decembra usvojila Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. godine sa akcionim planom, i u sklopu programa dodeljivaće se finansijski podsticajii za zamenu starih dizel vozila, sa ciljem smanjenja emisija štetnih gasova, novim.

Kako stoji u dokumentu, podsticaji za kupovinu „čistijih“ vozila kreću se od 2.100 evra, za nabavku putničkog automobila, 2.500 evra za kupovinu lakih teretnih vozila i 2.900 evra za kupovinu autobusa. U dokumentu je istaknuto da finansijski podsticaj pokriva samo 35 odsto troškova nabavke polovnih Euro 6 vozila. Projektovana suma za izvođenje ove mere iznosi 102 miliona evra.

– Ova mera ima za cilj smanjenje emisija, naročito PM, iz drumskog saobraćaja uklanjanjem najstarijih vozila koja su uglavnom u skladu sa znatno nižim standardima zaštite životne sredine. Mera je usredsređena na stara dizel vozila, i to:Putnička i teretna vozila(izuzev N3), Euro 1, Euro 2 i Euro 3 vozila, odnosno Euro I, Euro II i Euro III dizel autobuse. Mera podrazumeva da će se finansijskim podsticajima omogućiti deregistraciju/otpremanje najstarijih vozila iz voznog parka u reciklažne centre, piše u dokumentu.

Najavljena su ulaganja od 2,6 milijardi evra

Rok za sprovođenje mere dodele subvencija je 2026. godina i cilja se da se na ovaj način država otpremi oko 122.000 starih, zagađujućih vozila na dizel.

Način na koji će se subvencije dodeljivati još uvek nije definisan, već će Agencija za bezbednost saobraćaja dati predlog mehanizma podrške iz javnih sredstava za deregistraciju/otpremanje ovih vozila.

– Za sledeći korak, odnosno sprovođenje mehanizama podrške iz javnih sredstava za deregistraciju/otpremanje starih putničkih automobila, teretnih vozila (izuzev N3) i autobusa (koji odgovaraju Euro 1, Euro 2, Euro 3 i Euro I, Euro II i Euro III) u reciklažne centre nadležan organ je MGSI (Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) , dok su partneri realizacija aktivnosti MZŽS (Ministarstvo zaštite životne sredine) i Agencija za bezbednost saobraćaja.

Za realizaciju svih planova definisanih u strateškom dokumentu najavljena su ulaganja od 2,6 milijardi evra.

Izvor: Blic Biznis
Foto: Pixabay

Чланак Građanima koji imaju stare dizelaše država daje subvencije za kupovinu novog dizel vozila се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tim zakonom bi se učinkovito zabranila prodaja novih automobila i kombija na benzin ili dizel u 27-članom bloku. Evropske unije Zabrana je deo paketa EU-a o klimatskim promenama pod nazivom Fit for 55, čiji je cilj smanjenje emisija štetnih za klimu za 55 posto do 2030., u poređenju sa nivom iz 1990., te postizanje klimatske neutralnosti do 2050.

„Upravo smo završili pregovore o nivou CO2 za automobile“, tvitao je francuski europarlamentarac Pascal Canfin, koji je na čelu Komisije za okoliš Evropskog parlamenta.

„Istorijska odluka EU-a za klimu koja definitivno potvrđuje cilj vozila sa 100 posto nulte emisije 2035. s međufazama između 2025. i 2030.’

Automobili trenutno čine 12 posto svih emisija CO2 u EU bloku, dok ukupni promet čini oko četvrtinu. Zemlje članice EU-a sada moraju usvojiti uredbu u nacionalno zakonodavstvo.

Nije bilo planova za zabranu vožnje vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Umesto toga, očekuje se da će svi oni na kraju biti zamenjeni električnim vozilima.

Izvor: See Biz/Blic.rs
Foto: Pixabay

Чланак Zabrana prodaje novih automobila i kombija na benzin ili dizel od 2035.godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Jer je skupo na međunarodnom tržištu, zbog energetske krize, ali i zbog nameta države. Nameti su takvi da ako kupujete gogrivo vi ste najlakši plen kao neko ko finansira budžet i možete da stavite više ili manje u kasu koja je uvek prazna ili poluprazna. Najlakše se pribave pare na tu cenu evrodizela, koji je popularan, jer ima dosta vozila. Može za nas to da izgleda nefer, ali to mnogo ne pogađa vlast – rekao je za N1 profesor Đukić.

Kaže da akcize mogu da budu manje, ali da je onda pitanje po koju cenu.

– Onda bi neko hteo da zahvati na drugom mestu. A izvori su sve oskudniji, jer nećemo imati rast na koji se računalo, nećemo imati priliv stranih investicija, recesija je u svetu – dodao je on.

Na pitanje zašto je cena dizela tolika, kaže da na tržištu ne dobijate samo troškovne cene.

– Tržišna cena je ona po kojoj nešto ponudite, a kupac je spreman da je plati. Ima kupaca koji su spremni da plate tu cenu. Sad kako troškovi govore to je kalkulacija proizvođača koji formiraju tržišnu ponudu – objasnio je.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je na konferenciji za medije da će Srbija od 1. novembra ostati bez ruske nafte.

– Na veliko se piše kako ostajemo bez ruske nafte, to je neispravno postavljena teza, mi kad naftu kupimo to je onda naša nafta. Nafta je ponuđena na međunarodnom tržištu. Dolazi do poremećaja ako nemate ustaljene kanale ponude i potražnje. Ja se uzdam u jednu stvar, da tržište uvek nađe puteve da zadovolji tražnju. Tržište je živ mehanizam koji funkcioniše bez obzira na ratove, krize. Ja sam optimista bez obzira što će biti teškoća i u snabdevanju gasom, električnom energijom, ugljem, ja mislim da će se stvari tu izravnavati kao što su se izravnavale kad smo imali naftni embargo koji je trajao 7-8 godina – zaključio je Đukić.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji najskuplji dizel u regionu се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Moramo se pobrinuti da imamo dovoljno dizela za brazilsku poljoprivredu i, naravno, za brazilske vozače, rekao je Franka tokom posete Ujedinjenim nacijama u Njujorku, prenosi Rojters.

On je dodao da zbog toga Brazil traži „pouzdane dobavljače dizela, a Rusija je jedan od njih“, kao i da njegova zemlja traži da od Moskve kupi dizel goriva „koliko može“.

Rojters ističe da nije odmah bilo jasno kako će Brazil kupiti ruski dizel a da se ne suoči sa sankcijama Zapada, nametnutim Moskvi zbog njene intervencije na Ukrajinu.
Na pitanje da li je došlo do bilo kakvih problema sa Zapadom oko plana kupovine dizela od Rusije, Franka je rekao da nije.

– Rusija je strateški partner Brazila u BRIKS-u, rekao je on, misleći na grupu koju čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, blok koji se, kako navodi Rojters, vidi kao moćna alternativa Zapadu u nastajanju.

Izvor: 24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Brazil želi od Rusije da kupi dizela koliko god može се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, drastičan skok cene električne energije učinio je da je danas upotreba „dizelaša“ jeftinija i za trećinu u odnosu na moderniju konkurenciju.

Tako se kupac elektromobila našao u situaciji da novo vozilo ne samo plati dvostruko više nego što je cena automobila na dizel, već i da cena upotrebe „automobila na struju“ bude primetno viša u odnosu na troškove vožnje vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Time je ozbiljno dovedena u pitanje strategija zamene klasičnih vozila modernijim i ekološki neuporedivo prihvatljivijim četvorotočkašima. Ako bi se poredili sa „benzincima“, rezultat poređenja bi bio još nepovoljniji po elektromobile.

Noćno guranje na punionicama

Ilustrativan je primer susedne Hrvatske, gde u ponedeljak počinje naplata na javnim punionicama. ELEN, specijalizovani segment Hrvatske elektroprivrede (HEP), odredio je cene punjenja na svojim punionicama, a ima ih 31 i najviše su skoncetrisani na najvažnijim relacijama. Cene su za nijansu niže u odnosu na prosečne evropske, a zavise od snage punionice i sa njome povezane brzine punjenje baterije elektromobila. U svakoj varijanti, postoji i noćna cena koja je spram dnevne niža za gotovo 20 odsto.

Tako je u punionicama snage do 22 kW, cena 0,36 evra po kWh, noću 0,28. Na punionicama snage od 22 do 50kW noćna cena je 0,385, na jačim od 50 kW cena je 0,58 evra. Ograničeno je vreme punjenja: 180 minuta na naslabijim, 60 minuta na srednje snažnim i na 45 na najačim. Ukoliko se prekorači, plaća se 0,14 evra za svaki dodatni minut. Naravno, pre odlaska na punionicu, potrebno je pratiti odgovarajuću aplikaciju na mobilnom kako biste odlazak tempirali tako da što manje čekate u redu.

Pre nego što će u ponedeljak početi sa naplatom, u ELEN-u su dve nedelje testirali sistem. Tako električno vozilo koje na 100 kilometara troši oko 22 kWh, što je čest slučaj, noću na najsnažnijoj punioci bateriju može da napuni za manje od pola sata, a cena je oko 13 evra. Istovremeno, pandan na dizel gorivo, poslovno vozilo sa šestocilindričnim motorom, na 100 km vožnje troši oko šest litara goriva što je trošak od 9,1 evra.

Kupac izigran

Ispada da je vožnja elektromobilom skuplja i do 50 odsto u odnosu na vožnju klasičnim automobilom, pa su se u Hrvatskoj i pre nego što je zvanično počela naplata potrošnje struje automobilom mnogi upitali zašto bi kupovali modernije vozilo. Jeste časno biti ekološki korektan i „u trendu“, ali elektromobil je otprilike dvostruko skuplji, uz to je i cena upotrebe bezmalo za 50 odsto viša. Zapravo, mnogima je upravo cena vožnje, godinama najavljivana kao tri-četiri puta niža nego „dizelašem“, nepremostiva prepreka.

Računali su da će tokom 10 godina vratiti ono što su skuplje platili pri nabavci, sada se ispostavlja ne da neće uspeti, nego će troškovi korišćenja biti i primetno viši. Sem toga, punionica je malo, pa su već i pripremna testiranja pokazala da se mora neprekidno biti na odgovarajućoj aplikaciji, pratiti zakazivanje termina za punjenje baterija i biti stalno pripravan.

Iz HEP-a su odgovorili da je struja na berzama tokom poslednjeg tromesečja naglo i višestruko poskupela, ali da se iščekuje znatnije sniženje za godinu-dve. Cene punjenja baterija su primerene aktuelnim cenama električne energije, a da su se odlučili za nešto jeftiniju varijantu, veliko je pitanje da li bi drugi operateri, motivisani cenama u drugim evropskim državama, uopšte započeli otvaranja svog lanca punionica po Lijepoj našoj.

Kućno punjenje

Ali, po stručnjacima iz HEP-a postoji rešenje za aktuelne i buduće vozače elektromobila i zasniva se na činjenici da je noćna cena električne energije iz kućnih instalacija samo 0,07 evra po kWh. Predlog je da se baterije vozila pune kući i to noću, dok bi se u javnim punionicama samo dopunjavale ako su relacije duže od 270 kilometara, koliko, u proseku, može da se pređe sa baterijom od 60kW.

Podsećaju da je iskoristivost dizel motora 33, električnog čak 90 odsto ukupnog potencijala. Kako litar dizela ima potencijala od 9 kWh, realizuje tek 3,1 kWh, naspram devet u slučaj elektromobila. S obzirom na to da je cena dizela oko 1,4 evra, proizilazi da je vožnja mobilom jeftinija čim je cena struje ispod 0,35 evra. Načelno, iz znatno veće efikasnosti motora, troškovi modernijeg automobila trebalo bi da su bar dva i po puta niži.

Međutim, jesenje drastično poskupljenje dovelo je u pitanje logiku ljudi iz hrvatskog javnog preduzeća za proizvodnju, transport i distribuciju električne energije. Cena, ipak, nije (samo) stvar tehnološke racionalnosti, već je pre svega tržišna kategorija i ponajviše zavisi od odnosa ponude i potražnje.

Izvor: 021.rs

Foto: Pxabay

Чланак Vožnja elektromobilom skuplja nego „dizelašem“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo ujedno znači, barem u teoriji, da dizel motori mogu da rade i na drugim opcijama koje nisu štetne kao dizel.
Iako ovo nisu široko zastupljena rešenja, postoje određene stvari koje mogu da zamene dizel-gorivo.

Biodizel

Ovo je generički naziv za dizel-gorivo koje je napravljeno iz prirodnih izvora koji ne uključuju komponente bazirane na nafti.

U pitanju može da bude biljno ulje, pa čak i životinjske masti koje su prerađene tako da mogu da se koriste kao gorivo.

Neki od najboljih izvora su uljana repica i palmino ulje, ali može da posluži svaki prinos bogat uljem.

Ulje može da bude mešano sa regularnim dizel-gorivom ili korišćeno samostalno.

Međutim, ovo nije savršena baza jer ne može da se skladišti kao dizel i gubi svoju korisnost nakon osam meseci.

Korišćeno biljno ulje

Reciklirano ulje za kuvanje u osnovi spada pod biodizel kategoriju. Međutim, ono je drugačije jer mu nije potreban sopstveni proces proizvodnje.

Ne samo da štedi energiju da se napravi, već je i znatno ekološki prihvatljivo.

Doduše, ne možete samo da ispraznite ulje iz friteze u rezervoar.
Ulje prvo mora da prođe filtraciju kako bi se uklonile sve nečistoće i potrebno je dodati određene hemikalije za motore kako bi radili kako treba.

Zapravo, motor koji radi samo na ulju za kuvanje mora da ima ugrađen grejač goriva negde jer bi u suprotnom moglo da dođe do zagušenja sistema.

Dimetil-etar

Ovo je gas koji može da se nađe kao sastojak u spreju za kosu, ali njegova upotreba ide dalje od toga.

Dokazano je da može da bude gorivo za motore sa kompresovanim paljenjem uz minimalne modifikacije.

Pritom, poboljšava emisije dizel-motora jer eliminiše emisije štetnih čestica, a istovremeno ne smanjuje performanse motora.

Druga važna pominjanja

Gore navedena goriva najviše obećavaju, ali nisu jedina opcija za pokretanje dizel-motora.

Butanol se takođe pominje u pojedinim istraživanjima, ali ga je teško koristiti samostalno i potrebno je da bude kombinovan sa standardnim dizelom u određenim proporcijama kako bi radio.

Etanol takođe može da se koristi, ali ga je isto tako potrebno mešati sa drugim gorivom kako bi goreo i postigao potrebnu lubrikaciju. Ipak, može da čini 15% mešavine goriva.

Gorivo napravljeno iz algi se takođe nalazi na listi alternativa koje obećavaju.

Navodno, neke vrste mikroalgi su odlične u proizvodnji ulja. A ostatak procesa je u osnovi isti kao i proces za pravljenje regularnog biodizela.

Izvor: rs.sputniknews.com

Foto: Pixabay

Чланак U nedostatku dizel goriva, postoje rešenja za njegovu zamenu се појављује прво на Biznis i Finansije.